Други век – Дарко Бајић

Када смо снимали емисију о Дарку Бајићу, био је мај 2014. Дарко није помињао снимање новог филма, ми нисмо инсистирали и тако нисмо ни говорили о његовом осмом играном филму "Бићемо прваци света" о кошаркашкој репрезентацији Југославије која је 1970. у Љубљани освојила Светско првенство.

Филм је у међувремену са успехом приказиван на еx-yu простору. Иако не крије репресивност и ригодност владајућег једнопартијског система, он бојама сећања, које, наравно никад нису праве, као да говори о неким бољим временима. А она у Бајићевом опусу скоро да и не постоје.
У дебитантском "Директном преносу" осећа се потреба и тада владајућег једнопартијског режима да гаси индивидуу, личне слободе, да преко медија манипулише јавним мнењем. И овога пута повод је спортски успех, победа атлетичарке из малог клуба на европском шампионату која је због ситних клупских и личних интереса оптужена за допинг.
Два наредна филма "Заборављени" и "Почетни ударац" настали су у продукцији тада заиста велике куће, Телевизије Београд. Иако везани за чувене ТВ серије оба филма могу се гледати независно од серија што потврђују успеси и на домаћим и страним фестивалима.
Оба филма су пресек стања у друштву али првенствено као последица недостатка повезаности појединца и заједнице а нарочито кроз приче о недостатку љубави у дисфункционалним породицама. Не може се све пребацивати на систем. Нешто је и до родитеља којима су деца све већи терет.
Надајући се бољем разрешењу реалности, Бајић је причу "Црног бомбардера" с почетка 90-тих пребацио на 1999. годину и стварно није могао да погоди гори датум. Јер слободољубиви јунаци "Црног бомбардера" у међувремену су прошли кроз "Пун месец над Београдом", "Лепа села...", "Ране" и многе друге филмове који нису дозвољавали да зажмуримо на живот...
Његов пети филм "Балканска правила" први је око кога су се домаћи критичари добрано поделили. Можда зато што је у ери филмова о ужасу и беди рата на нашим просторима стигао неочекивано. Можда прерано. За многе прекасно Прича о тајној полицији која деценијама управља из сенке увек је била актуелна па и те 1997. И "Рат уживо", можда Бајићев најкомплетнији филм, клацкао се на тасовима превртљиве стварности. Припреман, сниман и монтиран 1999. и 2000. у време бомбардовања и избора, премијеру је имао после септембарских избора, у новембру 2000. године. Све из дотадашњег Бајићевог опуса окупило се у том филму: и рат, и репресивни режим и свемоћна тајна полиција и мали, добри и наивни људи и људи као вечите жртве.
Око филма "На лепом плавом Дунаву" било је највише дилема, пре свега због теме и бруталности у обради. Црни кабаре о Европљанима који су се окупили на идилично припремљеном броду на коме ће та иста Европа силовати Србију. И после 7 година од премијере, Бајић још баци поглед на критике и мисли да време иде њему у прилог.
И на крају "О Гринго", филм о Рамбу Петковићу, фудбалском генију из Мајданпека који је у свету доживео највеће почасти али код куће никада.
Редитељ, сценариста, продуцент, професор на Факултету драмских уметности у Београду, Дарко Бајић своју причу у емисији "Други век" почиње одговором на питање које непрестано поставља себи али и својим студентима: "Зашто и поред свега што се догађа у српској кинематографији" и даље желе да снимају филмове?
Уредник: Небојша Поповић.

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво