Време је за елиту: Соња Лихт

Гост емисије је Соња Лихт, социолошкиња и председница Фонда за политичку изузетност.За себе често каже да је вечити дисидент . У раним студентским данима постала је борац за људска права, слободе, равноправност, једнакост и просперитет. Увек верујући у боље сутра.

Својевремено је дигла глас против рата у Вјетнаму; учествовала је у студентским демонстрацијама '68 ; подржала је грчког композитора Микиса Теодоракиса који је пролазио кроз пакао само и једино због тога што се усудио да подигне глас против војне хунте у својој земљи; тражила је од међународне заједнице да заустави НАТО бомбардовање СРЈ '99.....

„Не подносим неправду. Немам више илузија да могу да мењам свет, давно сам схватила да је то превелики залогај али имам потребу да помогнем друштву у коме живим да кренемо ка некаквим перспективама „ , каже ова „вечита дисиденткиња" која сматра да интелектуална елита увек мора да буде ангажована и да је једино тада, под тим условом, елита.

Соња Лихт је добитница бројних међународних награда и признања за рад на афирмацији људских права .Годинама, неуморно, говору мржње, острашћености и примитивизма супротставља дијалог и спремност да саслуша другог и другачије.

У емисији Време (је) за елиту, Соња Лихт отворено говори о моралним принципима, задацима И улози академске елите у нашем друштву, о времену које су "појели скакавци", о изгубљеним надама, о илузијама једног времена, о кичу, шунду, ријалитијима, таблоидизацији и вулгаризацији друштва , о недовољној спремности за дијалог и толеранцију.

Чућемо шта мисли о оптужбама да је наша академска елита постала комформистичка, и одговор на питање да ли се ико данас у Европи сећа чувеног писма Емила Золе које је постало симбол отпора , савест света и један од најморалнијих ангажмана неког интелектуалца у Европи, па и свету ? А било је наша обавезна студентска лектира. Имала је срећу, како истиче, да јој на Филозофском факултету у Београду предају „праксисовци" и да упозна Маркузеа и Блоха. Говори о својим интелектуалним узорима....

Зашто не подноси људе превртљивог карактера и шта јој је отац одговорио када га је још као дете питала „ а где су наши рођаци"?

Уредник и аутор : Зорица Пантелић
Сниматељ: Иван Димитријевић
Монтажа:Марко Драгојевић
Продуцент :Славица Стефановић

Реприза, 08. новембар у 00:22 и 08:22

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво