Дмитриј Шостакович: Симфонија бр. 6, h-moll, Оп. 54

Након лажне апотеозе финала Пете Шостаковичеве симфоније, у наредној симфонији долази логичан почетак са ларгом, који можемо прочитати и као експресију дубоке апатије. После спорог почетка Шесте симфоније, два су брза става и ноншалантни скерцо, који нас уводи у готово галопирајуће Финале.

Ово је симфонија филозофског почетка и немирног краја. Иако је Шостакович био композитор који озбиљно промишља своју музику, у овом случају усредсредивши се на тај начин на други и трећи став, директива Комунистичке партије била је да се Симфонија број 6 дочека млако. Срећом, Мравински је дириговао и публика је ипак одушка свом одушевљењу дала на самом крају симфоније, тражећи на бис Финале.

У париској Сали Плејел, диригент Валериј Гергијев и Оркестар Театра Маријински настављају тумечење дела из опуса Дмитрија Шостаковича.

Реприза, 16. август у 04:39 и 12:39

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво