Савремени писци: Жан-Мари Гистав ле Клезио

Почетком октобра 2008. објављена је вест да је Жан-Мари Гистав ле Клезио добио Нобелову награду за књижевност. Док је читава Француска славила, међу париским издавачима и новинарима јавила се скепса хоће ли се Ле Клезио уопште појавити у јавности и да ли ће прихватити то признање. Тај аутор који је још средином деведесетих година XX века проглашен је за највећег живог писца француског језика нимало не држи до институција и медијске помпе, не воли сјај позорнице, блицеве, камере, интервјуе...

Екипа РТС-а је прва ТВ екипа која је ушла у кућу тог нобеловца. У овој емисији, Ле Клезио ексклузивно говори о својим првим годинама у Европи за време Другог светског рата и осећају глади који га никада није напустио, о одрастању у Африци када је спознао а заборавио лице, о четири године које је проживео са племеном Амбера у шумама Панаме и које су измениле читав његов живот, о свом мешовитом идентитету, егзилу као романескној грађи, о номадизму и сталним путовањима по свету али и о књижевности као путовању унутар себе...

Уредник и аутор Неда Валчић Лазовић, редитељ Ивана Стивенс

Реприза, 11. април у 05:14 и 13:14

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво