ТВ фељтон: Светлана Велмар Јанковић

Светлана Велмар-Јанковић била је једна од највећих српских књижевница, која је својим писањем обележила последњих двадесет пет година. Али и више од тога, ова уметница остаће упамћена као значајни уредник Просвете (оснивач библиотеке Баштина, са Елијем Финцијем коуредник часописа Књижевност), активиста за слободу говора и укупну демократизацију Србије.

На свој ненаметљив али препознатљиво ауторитаран начин, учествовала је у јавном, књижевном и чак политичком животу Србије. Нема готово ниједног српског књижевника који од ње није добио реч похвале, потпоре или уверавања да са својим литерарним радом треба да настави.
Светлана Велмар-Јанковић је рођена 1. фебруара 1933. у Београду. Као ћерка Владимира Велмар-Јанковића, проживела је тежак живот пун неизвесности и искушења, о чему је нешто написала у својој књизи Прозраци. После рата је похађала Четврту београдску гимназију. Француску књижевност студирала је на Београдском универзитету. Прво занимање пронашла је у Дечјој штампи, да би јавности постала знана потом као уредник едиција за нова дела домаћих писаца у Просвети. Као писац, у књижевност улази књигом Ожиљак још 1956, али позната постаје тек романом Лагум (1991). До последњих дана остала је миљеница српске, али и француске читалачке публике. У ТВ фељтону Александра Гаталице, Светлана Велмар-Јанковић говори о времену пре него што је написала Лагум, о томе како је писала ову данас већ класичну књигу, као и о годинама славе које су уследиле након тога.

реприза, 02. фебруар у 03:29 и 11:29 

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво