субота, 01. дец 2018, 21:29
Дмитриј Шостакович: Симфонија бр. 6, h-moll, Оп. 54
Након лажне апотеозе финала Пете Шостаковичеве симфоније, у наредној симфонији долази логичан почетак са Largom, који можемо прочитати и као експресију дубоке апатије. После спорог почетка Шесте симфоније су два брза става и ноншалантни Скерцо, који нас уводи у готово галопирајуће Финале.
Ово је симфонија филозофског почетка и немирног краја. Иако је Шостакович био композитор који озбиљно промишља своју музику, у овом случају усредсредивши се на тај начин на други и трећи став, директива Комунистичке партије била је да се Симфонија број 6 дочека млако. Срећом, Мравински је дириговао и публика је ипак одушка свом одушевљењу дала на самом крају симфоније, тражећи на бис Финале.
У париској Сали Плејел, диригент Валериј Гергијев и Оркестар Театра Маријнски настављају тумечење дела из опуса Дмитрија Шостаковича.
Реприза, 02. децембар у 05:29 и 13:29
Коментари