Историја науке: Милева Марић Ајнштајн

Милева Марић Ајнштајн (1875-1948) научник, истраживач, математичар, физичар... Била је аутор научних радова о аналитичкој механици и инфрацрвеном зрачењу, али и педантни истраживач, који је физичке појаве са лакоћом претварао у математичке једначине. Супруга Алберта Ајнштајна - једног од најзнаменитијих умова модерне науке, остала је дубоко заклоњена његовом сенком.

После завршеног гимназијског образовања, као најбољи ђак у генерацији, уписала је Краљевску школу у Шапцу, а убрзо потом породица Марић преселила се у Загреб. У то време, крајем деветнаестог века, девојкама није било дозвољено да студирају, па је Милева уз специјалну дозволу присуствовала предавањима из физике у Загребу. Матурирала је у Швајцарској и уписала медицину у Цириху. Убрзо је прешла на државну Политехничку школу, на студије математике и физике. Била је пета жена, која је похађала ту школу, и прва на Одсеку за студије математике и физике. После успешно окончана два семестра отишла је у Хајделберг и код професора Ленарда, добитника Нобелове награде за физику проучавала фотоелектрични ефекат. Била је фасцинирана небеском механиком и астрономијом, али и односом атома и растојањима, на којима долази до њиховог судара, и тај је феномен научно приказала.
Када се вратила у Цирих, успех са почетка студија почео је да слаби. Није положила завршни испит. Веза са Албертом Ајнштајном бивала је све бурнија, упркос противљењу његове породице. Венчали су се 1903. године.
У њиховој породици временом су настали вредни научни радови, пресудни за развој модерне физике и достојни Нобелове награде. Општу теорију релативитета, којом се доказује да време и простор нису непромењиви, Ајнштајн је објавио 1916. године.
Скромна и од јавности сакривена жена уваженог физичара, говорила је: "Ми смо једна стена, један камен".
Лик Милеве Марић Ајнштајн, у овој епизоди, оживела је Миљана Нешковић, време у којем је живела: костимограф Биљана Михаиловић, гардеробер Наташа Живковић, сценограф Мирјана Андрејевић, директор фотографије Драгослав Бојковић, монтажер Биљана Кунијевић-Џели, редитељ Иван Милановић...
Уредник и сценариста серије Историја науке је Борислава Николић, стручни консултант проф. др Александар Петровић.

реприза, 27. јануар у 02:21 и 10:21

број коментара 0 пошаљи коментар