Свадба из мог краја: Пећинци

Како се због љубави спречио један трајни одлазак у иностранство. И како су се баш на једној свадби заволели кум и кума на том венчању, који се пре тога нису ни познавали.

Ово је прича и о два фолклораша који су били чланови различитих фоллорних удружења. Толико тога су имали сличног и само је било питање дана када ће се упознати и на толико заволети. Зато је ова свадба била и посебна. Морала је да садржи све обичаје њиховог краја, а није могла да заобиђе ни њихову највећу страст - народне игре.

Пре тога, веридба се десила у чувеном "Пратеру" на једној од главних атракција, на висини довољној да се Драгани заледи крв у жилама, јер има фобију од висине. Довољно јој се завртело у глави да је без много размишљања пристала иако су се познавали само три месеца.

На самој свадби Горану ће највише недостајати мајка, која је недавно преминула. Како каже четири мушкарца су остала у кући и потреба за женском руком је велика. Ипак, Драгана признаје да су то најуреднији мушкарци које је икада срела.

Свадба обилује обичајима. Млада је прво дочекала своју куму која ће њеног изабраника видети први пут. Из куће ће бити испраћена уз песму која ће сузе натерати на очи: "Одлази ти јединица, јединица - мезимица".

Горанови другови су у младожењином дворишту у старим сремачким ношњама спремни да метлама испред младенаца почисте све што се нађе испред њих. Веровање је да ће тако имати срећан брак. Ту су и фијакери, куповина младе.

Црквено венчање је у Руми, јер по веровањима млада не сме да изађе из свог места а да се није венчала. Општинско венчање одржаће се тамо где ће младенци и живети у Пећинцима.

Свадбено весеље обележиће још обичаја као и спекталкуларни наступи културно-уметничких друштава у којима играју младенци.