Рачак - лажи и истине

У селу Рачак, општина Штимље, у јануару 1999, у борби је убијено 40 припадника тзв. ОВК. Истрага српске полиције и тадашњег дежурног судије утврдила је да међу убијенима нема жена и деце, да је већина на себи имала вишеслојну одећу, војничке цокуле и да су користили оружје.

Вилијам Вокер, тадашњи шеф косовске верификационе мисије ОЕБС-а, извештај финске форензичарке Хелене Ранте, интерпретирао је као српски злочин над албанским цивилима. То је послужило као повод за НАТО бомбардовање. Финска форензичарка касније је сведочила да је радила под великим Вокеровим притиском.

Вокер је, према њеним речима, инсистирао да у извештају користи реч "масакр", а умео је и да преломи оловку и да је гађа незадовољан њеним професионалним приступом.

Ранта је у својој биографији описала да јој је Вокер замерао да у извештају није користила довољно "убедљив језик", којим би описала тај наводни злочин Срба.

Она је праве наводе са обдукције доставила Хашком трибуналу, у којима је изразила сумњу у број испаљених метака као и колико је њих заиста било смртоносно.

Осим тога, Ранта је пред камерама показала оригиналан извештај из Рачка, према коме је закључено да тела припадају борцима ОВК, а не албанским цивилима.

Од полицијске акције, преко НАТО интервенције, до хашког фијаска.

Документарни филм аутора Славена Крањца, "Рачак - лажи и истине" говори о манипулацији телима страдалих Албанаца.

У филму говоре учесници у процесу расветљавања случаја Рачак: Вилијам Вокер, шеф косовске верификационе мисије, проф. др Хелена Ранта, шеф форензичког тима ЕУ, Рено Жирар, новинар "Фигароа", Горан Радосављевић Гури, командант акције Рачак, проф. др Славиша Добричанин, шеф форензичког тима СРЈ, Богољуб Јанићијевић, начелник СУП-а Урошевац, Даница Маринковић, истражни судија и адвокат Бранислав Тапушковић, пријатељ суда (amici curiae) у случају против Слободана Милошевића.