Хотел Југославија

"Хотел Југославију сам открио 2005. године дошавши у земљу у коју нисам крочио још од детињства. Југославија више није постојала, али хотел јесте. Хотел је био пред затварањем. Та зграда је оживела моје личне успомене и сећања на земљу које више није било, на земљу моје мајке. Осећам чудесну носталгију за земљом у којој нисам живео као за каквим митолошким местом или изгубљеним краљевством, за нечим што је заувек ишчезло, а ипак представља саставни део мене. Изнова и изнова, снимао сам ове дворане и зидове убеђен да ћу, пратећи овдашње промене, докучити историју ове земље", каже у прологу филма аутор овог документарног остварења, Никола Вењијер.

Хотел Југославија је изграђен крајем 40-их година прошлог века у оквиру урбанистичког пројекта "Нови Београд". Зграда је двадесет година остала недовршена. Средином шездесетих година Тито одлучује да је претвори у велики државни хотел. Највећи хотел на Балкану осмишљен је као огледало ове земље.

Свечаном отварању Хотела "Југославије", којим се дичи хотелска индустрија Београда и Југославије, присуствовало је преко три хиљаде гостију. Са шест стотина соба и више од хиљаду кревета, са својим луксузним салонима и ресторанима, "Југославија" је избила у сам врх листе водећих европских хотела.

Примао је туристе, пословне људе, звезде и шефове држава. Овај скупи и раскошни објекат просечним грађанима био је недоступан. Али, посматрајући издалека хотел који их је представљао, могли су да осете понос.

Од 2005. године зграда хотела је три пута променила власника. Предложена су три пројекта обнове, сваки већи и луксузнији од претходног, а земља је три пута променила име. 

"Ову зграду баш тако доживљавам: као одраз једног идеала. Одраз који ми допушта да верујем, а забрањује ми да видим. Иако много тога знам, настављам да верујем", закључује Вењијер.

Документарни филм "Хотел Југославија" , Николе Вењијера, европску премијеру је имао на Берлинском филмском фестивалу, а у Србији је приказан у оквиру Фестивала документарног филма Белдокс.