Јасеновац изнутра

Документарна емисија поводом годишњице пробоја логораша из Јасеновца.

Разговор са хрватским историчаром проф. др Ивом Голдштајном о његовој монографији "Јасеновац" која је недавно објављена у издању Академске књиге из Новог Сада.

Двадесет другог априла 1945. године од преосталих 1073 логораша заточених у Јасеновцу III Циглана њих 600, схвативши да ће их усташе сигурно убити, јер су претходних дана вршене ликвидације у Женском логору, одлучило је да покуша да се спасе бегом из логора. Истога дана одлуку да побегну донели су и логораши из Јасеновца IV Кожаре, њих 147. Из прве групе преживело је 117 логораша, а из друге само 11.

Професор Голдштајн, на готово хиљаду страна износи до сада мало познате чињенице из свакодневног живота у логорском комплексу Јасеновац. Ексклузивна сведочанства пружили су му, пре свега аутори мемоарских дела: Илија Јаковљевић, Никола Николић, Милко Рифер, Ервин Милер и други. Некима од њих су се исповедали, као земљацима, највећи зликовци у логорском комплексу Јасеновац, те тако посведочили из прве руке о монстурзним убиствима и мучењима логораша.

Наведени мемоаристи посведочили су и о свакодневном животу у логору, где је сваког заточеника од смрти делила танка линија, а често, како каже професор Голдштајн, ни она.

Укрштајући хронолошку и проблематску линију, Голдштајн анализира логор Јасеновац изнутра, поредећи сведочења и виђења више лица о истом догађају, што ову монографију чини изузетно читљивом и занимљивом, без обзира на тему и тешко бреме које она собом носи у односима народа и њихових садашњих држава а који су некада живели у Југославији.

Сакупивши изјаве сведока, самих логораша, њихове родбине и пријатеља, извештаје Земаљских комисија СФРЈ формираних одмах после Другог светског рата са циљем да утврде идентитет и број страдалих, затим записника са суђења ратним злочинцима, као и сазнања прикупљена из бројних радова на ову тему, професор Голдштајн написао је књигу која ће, по свој прилици постати референтна, како за будуће проучаваоце највећег логора смрти на Балкану током Другог светског рата, тако и за проучаваоце Холокауста.

Аутор: Ненад Милошевић

 

 

 

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво