Орлови рано лете

Први који бежи је Јованче, који касније постаје харамбаша. За њим, у Прокин Гај, долазе Лазар Мачак, мајстор за поправљање свега и свачега, Ђоко Потрк, песник брзих ногу, и Дугоноги Стриц, највиши у дружини, дечак са сламнатим шеширом у кога се заљубила девојчица Луња, а коју он упорно игнорише.

Пратећи Стрица, у дружину долази и Николица с Приколицом, односно са његовим псом Жућом. Николица оставља Жућу ноћу да чува логор, стару напуштену воденицу. И, на крају, Ђоко Потрк доводи Ника Ћулибрка, чији је отац радио у Америци и Вањку Широког, чији је отац пореклом Рус. Затим, кнез Ваљушка, сеоски поглавар, организује потеру за дечацима, након што их је Лијан открио. Дечаци су похватани, а логор је затворен.

Године 1941. рат затиче дечаке, и њихову игру претвара у стварност. Стриц спашава живот његовом брату Николетини Бурсаћу, а када усташе дођу у Прокин Гај, дечаци, Луња, ђед Вук и пољар Лијан беже у Мачкову пећину, коју је Лазар Мачак још давно открио, а која се налази испод воденице.

Луња кроз други излаз, одлази до партизанског одреда и доводи их у пећину. Партизани, предвођени Николетином, излазе из воденице и нападају усташе. Након што су победили усташе, партизани одликују дечаке, који захтевају да пођу са њима. На крају, само Луња остаје у Гају и гледа како дечаци одлазе са партизанима, са све Лијаном.

Улоге: Миодраг Петровић Чкаља, Павле Јовановић, Павле Полачек, Драгутин Добричанин, Љубиша Самарџић, Михајло Бата Паскаљевић...

Режија: Соја Јовановић