Кухиња мога краја

Пета епизода: Терезија Ерић (1976), Дебељача

Дама која поносно носи црвене чизмице, традиционални симбол мађарске народне ношње. У њеном срцу и у кухињи, мешају се Србија и Мађарска. Супруга Игора родом из Трстеника упознала је и освојила у локалној пицерији, где је Игор радио. Њих двоје кажу да не постоји "мешовити брак" већ само брак из љубави. Заједно подижу своја четири сина али имају довољно љубави коју пружају и деци којој су хранитељи.

Терезија је свестрана и истиче да је задовољна постигнутим. Једина жал јој је остала за временима када се аматерски бавила глумом. Данас, има друге приоритете, пре свега бригу о деци, али у слободно време воли да скупља рецепте и да се дружи са чланицама удружења жена из Дебељаче које се баве ручним радовима.

Њен дух је весео као и њена ношња. Остале учеснице серијала из дружења са Терезијом научиле су не само која су то традиционална јела мађарске кухиње и како се праве, већ и њихове мађарске називе.

За своје укућане каже да су прави гурмани, па како је окружена мушкарцима, а будући по струци посластичар, сваки ручак уме добрано да зачини посластицом. Тако је било и када је представљала своју кухињу новим другарицама.

број коментара 0 Пошаљи коментар