Траг: Београд - мирис одолевања пролазном

Током бурне историје Београд није престајао да фасцинира - како историчаре, уметнике, демографе, истраживаче, тако ни туристе и пуке посматраче живота и промена овога града.

Крајем 19. и почетком 20. века, Београд, престоница краљевине Србије, био је мала варош, мања и од најмањих лондонских или париских централних квартова. Међутим, одбацујући наслеђе Oријента и окретањем европским тенденцијама, за само неколико деценија мења изглед и дух, и постаје модерна престоница.

У међуратном периоду Кнез Михаилова улица постала је трговачки центар града, ужурбана и уређена главна београдска улица пуна луксузних радњи.

Центар града све више изгледа европски. Шеталиште се протезало од почетка Кнез Михаилове до зграде Српске академије наука, а шетња корзоом почињала је од пет поподне па је тада и саобраћај био забрањен.

Мало је познато да је један од садашњих симбола Београда, Мештровићев Победник, требало да буде подигнут на Теразијама. Пуританска јавност се томе противила, бунећи се због голотиње насред града, па је Победник постављен на Калемегдану, где ништа што би младе даме могло саблазнити - није могло да се види.

Након Другог светског рата и разлаза са Совјетским Савезом и Стаљином, Југославија се све више окреће Западу, од кога је добијала велику економску и војну помоћ, али се то очитавало и у сфери културе и јавног живота. Београд постаје модеран град, домаћин важних међународних конференција и фестивала.

То романтично време овековечено је и култном телевизијском серијом "Грлом у јагоде", а њен антихерој Бане Бумбар постао је симбол генерација рођених раних педесетих година у Београду.

Шездесетих почиње и успон београдског рокенрола, свирају "Силуете", "Елипсе", "Црни бисери", а крајем шездесетих отвара се и прва дискотека "Код Лазе Шећера".

Оно што је константа, рекло би се, јесте тај дух београдски, посебан и непроменљив, траг који пролазно чини непролазним.

О развоју престонице током различитих епоха 20. века говоре: Радина Вучетић, историчарка, Александра Шевић, архитекта-конзерватор, Милета Продановић, сликар, писац, архитекта, Локица Стефановић, балерина, глумци Неда Арнерић и Бранко Цвејић.

Ауторка емисије: Татјана Манојловић
Уредник серијала: Љубисав Алексић
Сниматељи: Димитрије Хаџи Николић и Периша Ђинђић
Монтажа: Ана Јанковић

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво