Траг: Београд - мирис одолевања пролазном

Крајем 19. и почетком 20. века, Београд, престоница краљевине Србије, био је мала варош, мања и од најмањих лондонских или париских централних квартова. Међутим, одбацујући наслеђе Oријента и окретањем европским тенденцијама, за само неколико деценија мења изглед и дух, и постаје модерна престоница.

У међуратном периоду Кнез Михаилова улица постала је трговачки центар града, ужурбана и уређена главна београдска улица пуна луксузних радњи.

Центар града све више изгледа европски. Шеталиште се протезало од почетка Кнез Михаилове до зграде Српске академије наука, а шетња корзоом почињала је од пет поподне па је тада и саобраћај био забрањен.

Мало је познато да је један од садашњих симбола Београда, Мештровићев Победник, требало да буде подигнут на Теразијама. Пуританска јавност се томе противила, бунећи се због голотиње насред града, па је Победник постављен на Калемегдану, где ништа што би младе даме могло саблазнити - није могло да се види.

Након Другог светског рата и разлаза са Совјетским Савезом и Стаљином, Југославија се све више окреће Западу, од кога је добијала велику економску и војну помоћ, али се то очитавало и у сфери културе и јавног живота. Београд постаје модеран град, домаћин важних међународних конференција и фестивала.

То романтично време овековечено је и култном телевизијском серијом "Грлом у јагоде", а њен антихерој Бане Бумбар постао је симбол генерација рођених раних педесетих година у Београду.

Шездесетих почиње и успон београдског рокенрола, свирају "Силуете", "Елипсе", "Црни бисери", а крајем шездесетих отвара се и прва дискотека "Код Лазе Шећера".

Оно што је константа, рекло би се, јесте тај дух београдски, посебан и непроменљив, траг који пролазно чини непролазним.

О развоју престонице током различитих епоха 20. века говоре: Радина Вучетић, историчарка, Александра Шевић, архитекта-конзерватор, Милета Продановић, сликар, писац, архитекта, Локица Стефановић, балерина, глумци Неда Арнерић и Бранко Цвејић.

Ауторка емисије: Татјана Манојловић
Уредник серијала: Љубисав Алексић
Сниматељи: Димитрије Хаџи Николић и Периша Ђинђић
Монтажа: Ана Јанковић