Гостуша некад и сад

Иако је "камено село" други назив за Гостушу, село на Старој планини, први утисак не оправдава тај неформални назив. Јер, прво што се угледа су кућерци са црепом.

Тек мало даље старе куће показују умешност народног градитељства и уклопљеност у природу. Грађене су без малтера или неког другог везивног материјала што је захтевало посебну вештину неимара.

Али, само што је због својих камених кућа, кровова и ограда и једнообразне грађе село предложено да буде заштићена амбијентална целина - прочуло се и почело скромно да развија туризам - настали су проблеми. Камени кровови нестају и све више их замењују они од црепа. Разлог? Мештани кажу да немају пара за кров, који је некада када је било пуно радне снаге био практично бесплатан, узет из непосредне природе. Данас када нема ни људи, ни моба, треба платити скупе мајсторе. Из Завода за заштиту споменика културе у Нишу сматрају да правила заштите треба поштовати, а сељани тврде да не могу да зауставе живот и да се суочавају са прокишњавањем и немогућношћу да у таквој кући живе.

Становништва је у Гостуши, иначе, све мање. Многи су одавно отишли у град, а преостали су углавном старији људи. Покушаји заштите стижу можда прекасно. Ипак, трагови некадашњег живота још су присутни, не само кроз материјално наслеђе, већ и кроз сећања Гостушана који причају о једном ишчезлом свету, о начину живота који је за њих био и леп и тежак. Напорно се радило, а највећи терет подносиле су жене.

Сниматељ: Александар Беатовић
Монтажер: Аника Тесла
Аутор и уредник: Александра Божовић

број коментара 0 Пошаљи коментар