Трезор

Прво емисија о нашим пријатељима, немачким синдикалним и мировним радницима, затим сусрет немачких хуманитараца са децом погинулих радника РТС-а

Хронологија разарања: 24. марта 1999. у 20 часова почели ваздушни напади НАТО: након неуспелих преговора о решењу косовске кризе у две рунде у Француској, као и неуспеле мисије америчког изасланика Ричарда Холбрука у Београду, Скупштина Србије изјаснила се против доласка страних трупа на територију Косова и Метохије, Генерални секретар НАТО Хавијер Солана издао  је снагама западне алијансе наређење за почетак агресије на Савезну републику Југославију; 12. априла бомбардован је мост у Грделичкој клисури преко којег је прелазио путнички воз - више од 50 погинулих; 14. априла у нападу на избеглицку колону на Косову најмање 75 погинуло, а 25 теско рањено; 22. априла објављено да је у досадашњим нападима погинуло 517 цивила, међу којима је 13 деце. Повређено је 4.500 градјана; 23. априла у нападу на зграду РТС у центру Београда погинуло 16, повређено више од 30 људи; 27.  априла НАТО је погодио центар Сурдулице, 17 погинулих, 11 рањених, срушено и оштећено 300 цивилних објеката; 29. априла, Југославија поднела тужбу Међународном суду правде у Хагу против земаља чланица НАТО за неовлашћену употребу силе; 30. априла најинтензивнији напади од почетка бомбардовања: авиони НАТО имали су 600 узлетања о току 24 сата, у Београду погођена зграда Генералштаба ВЈ, зграда федералне полиције и куће на Врачару. Срушен телекомуникациони торањ на Авали и антенски стуб Студија Б у Борчи: 1. маја на мосту у близини Приштине погођен аутобус, погинуло око 50 путника; 2. маја, први пут употребљене графитне бомбе, које су изазвале распад електроенергетског система у Србији; 3. маја, погођен аутобус код Пећи, погинуло 20 особа, а 43 је рањено; богођена Телевизије Нови Сад; УНХЦР саопстио да је у току само једног дана 11.600 косовских Албанаца стигло у Македонију; 6. маја, министри иностраних послова седам најразвијенијих земља Запада и Русије (Г-8) сагласили се у Бону о  принципима којима ће се руководити у политичким напорима за окончање рата на Косову; 7. маја, у нападу авијације НАТО на центар Ниша погинуло 15, а рањено 60 људи; 11. маја, Вашдусна флота НАТО у Европи утростручена је од почетка агресије и броји сада висе од 1.000 авиона од којих је једна трећина америчких; 13. маја, Од почетка ваздушних напада на СРЈ, више од 1.200 цивила је убијено, а око 5.000 рањено, изјавила новинарима у Београду Високи комесар УН за људска права Мери Робинсон; 14. маја, у бомбардовању албанских избеглица у селу код Призрена погинуло је 87 особа; 18. маја, СРЈ саопштила да је спремна да разговара о решавању косовске кризе на основу принципа Г-8; 25. маја, према подацима UNHCR у Женеви 957.913 особа напустило је Косово од марта 1998. године, а од почетка напада НАТО 771.900; 27. маја, Слободан Милошевић и још четворица највиших функционера СРЈ и Србије оптужени за ратне злочине пред Трибуналом у Хагу; 28. маја НАТО појачао нападе, 790 полетања авиона у току 24 сата; након разгора Милошевић-Черномирдин, СРЈ саопстила да прихвата принципе Г-8 за решење косовске кризе и резолуцију Савета безбедности у складу са Повељом УН; 31. маја најмање 37 погинулих и око 100 тешко или лакше рањених особа, биланс је 40-часовних напада НАТО на скоро целу територију Србије. Истог дана НАТО је саопштио да су авиони Алијансе 13 пута гађали "погрешне" циљеве и да су у тим нападима погинула најмање 254 цивила; 2. јун Међународни суд правде у Хагу одбацио захтев Југославије да чланицама НАТО нареди да обуставе ваздушне нападе на СРЈ уз образложење да на то нема јурисдикцију; Изасланици Русије, САД и ЕУ постигли у Бону договор о мировном плану за Косово, у којем није прецизирана командна структура тих снага; 3. јуна СРЈ прихватила мировни план договорен на трипартитном састанку у Бону; 7. јуна, мировни процес заустављен, након што су прекинути разговори између представника НАТО и ВЈ о модалитетима повлачењу југословенских снага са Косова који су почели 5. јуна на југословенско-македонској граници; НАТО наставио бомбардовање појачаним интензитетом; 8. јуна, министри иностраних послова Г-8 у Келну постигли споразум о нацрту резолуције Савета безбедности УН којом се одобравају мировне снаге за Косово чије ће језгро чинити НАТО; 9. јуна, представници НАТО и ВЈ потписали у Куманову споразум о повлацењу југословенских снага безбедности са Косова; 10. јуна 1999. Почело је повлачење југословенских снага са Косова; НАТО саопштио да обуставља војну акцију против Југославије. Са повлачењем војске и полиције Косово напустају и Срби и Црногорци; Савет безбедности УН усвојио резолуцију којом међународним мировним снагама под командом НАТО одобрава да уђу на Косово, Кина се уздрзала од гласања. Председник СРЈ Слободан Милошевић честитао грађанима мир.

Наши пријатељи у свету - У Редакцију за историографију 21. фебруара 2009. техничар Бора Урошевић иначе синдикални активиста РТС-а донео је документацију о немачким синдикатима и мировним организацијама, чији су представници боравили код нас током Нато агресије, а затим по повратку организовали разне видове помоћи и подршке за обнову живота и рада у разрушеној земљи. Блиска сарадња између Савеза немачких и српских синдиката настављена је, а траје и данас. У окиру разговора пуштена су и два VHS снимка из документације Синдиката РТС: део из емисије Наши пријатељи у свету снимљене маја 1999. године у коме Руководилац банке података недељника "Шпигл" Руле фон Бизмарк објашњава разлоге за долазак у Србију у току самог бомбардовања; део из емисије Студија Б из маја 2000. у којој је гост била Бригитте Домес која објашњава да су синдикалци Немачке након повратка из Србије желели да својим наступима у јавности скрену пажњу на медијску блокаду која је присутна у свим намачким медијима.

- Учесници: Бора Урошевић, саговорник Бојана Андрић; Руле фон Бизмарк, Brigitte Domes
- Сниматељ Драган Мунижаба, сниматељ звука Милан Ђорђевић, микроман Кристијан Крбачевић, расветљивач Драган  Хамовић, сарадник сниматељ Милена Јекић, организатор Гордана Грдановић, уредник Бојана Андрић
- Снимано 21.02.2009, премијерно емитовано 10.06.2009,  репризирано 10.06.2014, 17.05.2018; Редакција за историографију

Став - На питања Ненада Ј. Ристића о доласку у Србију током бомбардовања и годину дана након тога одговарао је новинар, глумац, редитељ Ролф Бецкер председник Синдиката медија Северне Немачке за град Хамбург. У разговору он истиче да бомбардовање није било хуманитарног караткера већ је директно уперено против цивила, да је негативна пропаганда у Немачкој била застрашујућа, делегација Синдиката Немачке покушала је да ту слику промени и разбије медијску блокаду у чему је делимично успела, сматра да се агресија против Југославије наставља другачијим средствима - санкцијама које ће опет највише погодити цивилно становништво.
- Учесници: Ролф Бецкер, Ненад Ј. Ристић, преводилац Биљана Кожувара Вандело
- Емитовано маја 2000, продукција YУ ИНФО; репризирано у 10.06.2009.  у "Трезору"
 
Седам мостова - Посета представника Немачких синдиката Србији уследила је поводом обележавања десетогодишњице бомбардовања РТС; они су такође представници Немачког покрета за мир који даје новчана средства за школовање деце погинулих радника РТС, финансирају породице погинулих на мосту у Варварину и Дечији дом у Крагујевцу. Габриелле Сенфт и Франк Скисцхус се труде да Србију прикажу својој јавности у другом светлу, као и бесмисленост постојања НАТО организације. За време обележавања годишњице НАТО агресије, организовали су протесте у Немачкој. Њихов циљ је да покажу да Немачка држава жели да помогне Србији и да није цео немачки народ одобравао бомбардовање Србије. Потом следи сусрет представника Немачких синдиката са породицама погинулих радника, разговор и предаја помоћи коју су донели из Немачке. Домаћин сусрета био је Савез самосталних синдиката Србије у Дечанској 14, у Београду.
- Учесници: представници немачких синдиката Габриелле Сенфт, Франк Скисцхус; председник Самосталног синдиката запослених у графичкој, издавачкој, информативној делатности и кинематографији Рајко Симић; представник Самосталног синдиката РТС Бора Урошевић; новинар сателитске редакције Тања Адамовић; преводилац Јасна Марин; возач Драган Пилиповић Кали; чланови породица погинулих радника Телевизије Београд: Драгана Јоксимовић и ћерке Марија и Милица; Мира Јовановић; Влада Јонтић; Драга Јанковић и син Александар; Гордана Стукало
- Сниматељ Борислав Ристовић, асистент Бојан Даниловић, сниматељ звука Слободан Мишић, микроман Милоје Илић, расветљивач Мирослав Давидовић, организатор Гордана Грдановић, сарадник симатељ Милена Јекић, монтажер Нада Зилџић Додиг, аутор Бојана Андрић
- Снимано 24.04.2009, премијерно емитовано 10.06.2009, репризирано 10.0.2014, 05.06.2018; Редакција за

број коментара 0 Пошаљи коментар