Наука 50: Наука

Шта наука у суштини представља? Има ли наука икаквих ограничења? Кога данас називамо научником? Да ли су порекло свести и порекло космоса и даље две највеће научне непознанице? Није ли исконско полазиште сваке науке и филозофије здрав разум? "Наука не покушава да отвори врата неограниченој мудрости и свезнању, већ да постави границу грешке", сматра академик Зоран Kовачевић.

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у "Kабали" постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији - па и у свакодневном животу - обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам "магичних бројева" који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења. У овој епизоди "Науке 50" аутор серије Станко Стојиљковић разговара са академиком Зораном Kовачевићем.

Академик Зоран Kовачевић је дипломирао на Медицинском факултету Универзитета у Београду. Након завршених студија изабран је за асистента у Заводу за биохемију Медицинског факултета у Новом Саду. На истом факултету је и докторирао. Био је руководилац Завода за биохемију Kлиничког центра у Новом Саду и шеф катедре за биохемију Медицинског факултета у Новом Саду. Потпредседник Огранка САНУ у Новом Саду био је од 1998, а председник од 2002. године.

Аутор серије: Станко Стојиљковић
Уредник серије: Александра Даничић
Монтажа: Владимир Јовић
Режија: Милица Митровић

број коментара 0 пошаљи коментар