Трезор: У сусрет годишњици Телевизије Србије

У сусрет 60 годишњици Телевизије Србије: сећање прве уреднице Дечијег програма

Сваки дан као први - "Прве програме Београдске телевизије Београђани нису видели, изведени су у Загребу између 15. и 30. априла 1958. године. У то време још нису постојале ре­леј­не везе између југословенских телевизијских станица. Почетком 1958. осетила се потреба да се дотадашњи рад београдске групе за припремање телевизије и стечено знање про­вере. Ка­ко у Београду још није било технике која би то омогућила, студио на Сај­мишту тек се градио, телевизијске камере још нису биле купљене, а монтажа еми­сионих пос­тројења тек је почињала - договорено је да се неколико београдских емисија изведе у заг­ребачком студију уз помоћ загребачког телевизијског особља. Премијера је била 16. априла 1958. године у 18.00 часова. Прво је приказан мали журнал о животу деце у Београду, који је снимио Вуко Карановић, а затим је изведена дечја игра Април и детективи (аутор текста Душица Манојловић, редитељ Мирјана Самарџић). Извођење је протекло преко свих наших очекивања, јер су не само редитељ и остало особље, већ и глумци учинили највише што су могли. Вероватно да је било неравнина и грешака које би се могле замерити искусним телевизијским радницима, али оне нису биле ни примећене, јер је све рађено са много полета и одушевљења. (Из текста Душице Манојловић "О програмима за децу Телевизије Београд 1958-1963).

Душица Манојловић је апсолвирала педагогију, радила кратко у "Политици", у Радио Београд дошла 1948. године у тадашњу Пионирску редакцију (касније Дечију редакцију) када је уредник био Воја Царић, а сарадници Васко Попа, Олга Влатковић, Цаца Митровић, Љубиша Бачић. Скоро пуних десет година стварала је дечији програм покушавајући заједно са свим сарадницима да осмисли нешто ново и занимљиво за децу. Са Лолом Влатковић аутор је прве серије за децу на радију Градић Весељак (коју је касње прилагодила телевизијском изразу). Од 1956. године учествује у припреми програма за увођење телевизије у групи која је формирана под руководством директора Радио Београда Мирка Тепавца, поред Лоле Ђукића, Бранка Поповића, Саше Марковића, Љубомира Зечевића, Игора Леандрова, Владе Митровића, Павла Малетина. На телевизији је урадила прву серију Ен-ден-динус у режији Вере Белогрлић, серију Позориште шест и пет, писала текстове и адаптирала многа позната дела за децу и омладину. Поново се враћа на Други програм Радио Београда 1966. и остаје до пензије 1976. године. У свом богатом радном веку, Душица је доживела две технолошке револуције које су пресудно утицале, на ауторе, уреднике и целокупно програмско људство: појава магнетофона на радију и појава магнетоскопа на телевизији. Иако је тако, гледаоци неће моћи да виде ни једну емисију коју је Душица потписала као уредник, ни једну са њеним именом на телевизијској шпици, јер ни једна емисија из те најраније, експерименталне фазе емитовања програма није сачувана.

- Учесници: Душица Манојловић, саговорник Бојана Андрић

- Сниматељ Борислав Ристовић, сниматељ звука Драган Ушендић, графичка обрада Горан Ергарац, организатор Гордана Грдановић, избор фотографија Момирка Илић, уредник истраживач Весна Игњатовић, монтажер Зорица Благојев, аутор Бојана Андрић

- Снимано 16.08.2007, премијерно емитовано 16.04.2008, репризирано 18.11.2014; Редакција за историографију.

Уторак, 25.04.2017. на РТС САТ

Избор из ранијих "Трезора": 120 година од рођења Милана Ајваза

Милан Ајваз, позоришни, филмски и ТВ глумац (Српски Крстур, 17. март 1897 - Београд, 28. март 1980)

Милан Ајваз, Глумци - Милан Ајваз прича своју животну причу у родној кући, коју је понудио управнику Зрењанинског позоришта Сави Дамјановићу и просветном раднику Милутину Карашеву да у њој створе Позориште паора. Рођен је 1897. у Српском Крстуру у Банату и још као дечак имао прилику да гледа позоришне представе путујућих позоришних дружина које су долазиле на гостовање у варош. Све до 1921. сања о глумачком позиву не усуђујући се да покуша да оствари своју жељу, а тада уписује Глумачко-балетску школу у Београду, коју завршава почетком 1924. године. Одмах добија ангажман и постаје редован члан Народног позоришта у Београду, где је одиграо више од 100 улога. Игра поред великих глумаца међу којима су били Чича Илија Станојевић, Жанка Стокић, Добрица Милутиновић, Сава Тодоровић, Драгољуб Гошић и многи други. После извесног времена прелази у Осијечко позориште, затим у Хрватско народно казалиште, па у Народно позориште у Новом Саду, где је одиграо преко 60 улога. У Југословенском драмском је од оснивања 1947. до 1975. играо у 60 улога. Преминуо је 28. марта 1980. године у Београду, где је сахрањен у Алеји великана.

- Учесници: Милан Ајваз, Душан Јосим, Паја Зарић, Стеван Герић, Анђа Савић

- Сниматељ Милан Спасић, асистент сниматеља Јан-Александар Кошчалик, сниматељ звука Урош Ковачевић, организатор Гавра Азиновић, сарадник Бранко Цвејић, сценарио и режија Горан Марковић  

- Премијерно емитовано 16.02.1973; Редакција програма из културе, уредник Зора Кораћ; репризирано 13.08.2008, 03.10.2011. и 28.03.2017. у "Трезору".

Код "Два бела голуба" - новогодишња емисија снимљена у амбијенту Скадарлије, Позоришног музеја, ресторана "Венеција", али и у становима учесника. Говори се о Београду из доба чарлстона и староградских песама.

- Учесници: глумац Милан Ајваз, сликар графичар Милан Младеновић, књижар Александар Поповић, музичари Дубравка Нешовић, Анђелија Милић, Василија Радојчић, Дует Ђурић-Руњајић; Миле Богдановић, Секстет "Скадарлија", Секстет "Тамбурица"

- Сценариста и водитељ Драгослав Савић, сниматељ звука Ђорђе Ђуровић, монтажер Бранка Чеперац, филмски сниматељ Предраг Тодоровић, редитељ Петар М. Теслић, уредник Јован Ристић

- Премијерно емитовано 01.01.1977; Редакција забавног програма, уредник Предраг Перишић; репризирано 18.05.2006. и 28.03.2017. у "Трезору".

Уторак, 25.04.2017. на РТС 3

Избор из ранијих "Трезора": Спомен на академика Стојана Ћелића

Стојан Ћелић, сликар, академик (Босански Нови, 16. фебруар 1925 - Београд, 30. април 1992)

Свима нам недостаје - за "Трезор" о Стојану Ћелићу говоре његови пријатељи, они које је суботом преподне или и другим данима радо дочекивао у свом атељеу, па са њима радо причао или ћутао. Није тек тако, у званичној биографији Стојана Ћелића записано академик, сликар, педагог, критичар, позоришни човек и пријатељ. Снимано је у уметниковом атељеу у Светогорској 27, у Атељеу 212 у Светогорској 21, у згради Телевизије Београд у улици Кнеза Вишеслава 88, у улици Стојана Ћелића и на изложби 20 година без Стојана Ћелића у Зептер музеју у Кнез Михаиловој 42.

- Учесници: инжењер Александар Тодоровић, комшиница Мила Алексијевић Тошић, редитељ Предраг Бајчетић, генерални директор РТБ-а Милан Вукос, сликар Душан Оташевић, директор Зептер Музеја и сликарева супруга Ивана Ћелић

- Сниматељи Горан Плавшић, Милан Илић; сарадник-сниматељ Милена Јекић, сниматељи звука Бранко Стојановић, Миљан Ђукић, Радош Милосављевић; расветљивач Раде Веселиновић, организатор Гордана Грдановић, уредник истраживач Весна Игњатовић, монтажери Зорица Благојев, Александар Андријевски, Стојан Илић; аутор Бојана Андрић

- Снимано 23. марта и 5. и 23 априла 2012, премијерно емитовано 30.04.2012. у "Трезору"; Редакција за историографију.

На другој страни, на рубу сете - Емисија је посвећена једном од нај­зна­­чај­нијих савремених сликара, академику и  про­фе­со­ру Ли­ковне академије, Стојану Ћелићу. У својој изузетно пло­д­ној ства­ралачкој каријери Ћелић је иза себе оставио велики број па­с­­те­ла, акварела, таписерија, мозаика, сценографија, илустрација... Овај портрет осветљава ства­­ра­лаштво, али и приватни живот Стојана Ћелића...

- Учесници: Стојан Ћелић (архивски материјал), Љубица Сокић, Љубица Марић, Бошко Карановић, Адела Шујак

- Сценаристи Мира Оташевић, Бојана Андрић; сниматељ Ратко Кушић, сниматељи звука Драган Милојковић, Љиљана Драгутиновић; монтажер Михајло Јовановић, редитељ Милан-Пеца Николић

- Премијерно емитовано 09.07.1992. у циклусу "Уметничко вече"; репризирано 30.04.2012. у "Трезору".

 

број коментара 0 пошаљи коментар