Енциклопедија за радознале

Бегов мост и друге приче

Бегов мост

Бегов мост на реци Темштици код села Станичења омиљено је излетиште Пироћанаца. Сматра се да потиче из римског доба, а како га је касније обновио неки турски бег, мосту је остао назив по њему. Већи део каменог моста је очуван, али није у употреби. Бегов мост је проглашен спомеником културе.

Струганик

Кућа војводе Живојина Мишића данас је меморијални комплекс чија се поставка састоји од два дела, историјског и етнолошког. У оквиру музеја је тематска поставка која приказује Живојина Мишића у контексту историјских збивања крајем XIX и почетком XX века, с акцентом на догађајима у којима је војвода одиграо значајну улогу и због чега се његово дело проучава на војним академијама у свету.

Палим тимочким ратницима

Споменик палим борцима Тимочке крајине у ратовима за ослобођење и уједињење од 1912. до 1918. године подигнут је у центру Залечара поводом обележавања 100. годишњица ослобођења од турске власти. Споменик је висок четири метра, а по облику подсећа на зарубљену пирамиду. На четири стране споменика се налазе венци, а на врху су фигуре ратника.

Кула Ненадовића

Кула Ненадовића је подигнута 1813. године, а обновљена 1836. Подигао ју је војвода Јаков Ненадовић уз помоћ сина Јеврема. Изграђена је на ивици брда Кличевац, на само пола километра од садашњег центра града. Крајем 1813. године устаници су морали да напусте и Ваљево, па је тако и Кула пала у турске руке. Турци су је, као сигурну грађевину, претворили у тамницу. Кула Ненадовића је данас, након вишегодишње обнове и конзервације, културно-историјски споменик под заштитом државе, и један од симбола Ваљева.

Манастир у кањону Темске

Манастир Темску, са црквом посвећеном Светом великомученику Ђорђу, саградио је, по народном предању, сестрић цара Душана из породице Дејановић, у другој половини 16. века. Назван је по рушевинама старог града Темца из 11. века, који се налазио у непосредној близини. Црква Светог Ђорђа у манастиру Темска је малих димензија, зидана белутком и ломљеним каменом, прекривена каменим плочама. У цркви је живопис из 1567. и 1654. године, који су радили српски зографи, са представама пустињака, ратника, светитеља и легендама о животу Светог Ђорђа.

Сниматељ: Периша Ђинђић

Стручни сарадник: Милутин Дедић

Аутор: Миодраг Зупанц

број коментара 0 пошаљи коментар