Трезор

Академик Јован Сурутка умро 12. децембра 2006.

Академик инж. Јован Сурутка, рођен је 1921. године у Бањалуци, а дипломирао је на Електротехничком одсеку Техничког факултета у Београду 1947. године. Био је асистент у Институту за телекомуникације САНУ, а године 1950. изабран је за предавача на Електротехничком факултету за предмет Теоријске основе телекомуникационе технике.

Докторат је одбранио 1957. на Електротехничком факултету у Београду. У звање доцента изабран је 1954. године, а ванредни професор постао је 1959. Редовни професор за предмет Теоријска електромагнетика постао је 1968. године, а предавао је и предмет Антене и простирање радио таласа. Од 1976. до одласка у пензију 1986. предавао је Основе електротехнике.

Професор Сурутка допринео је формирању наставних планова и програма при оснивању нових електротехничких факултета у Бањалуци, Нишу и Скопљу и Факултета техничких наука у Новом Саду.

Био је декан Електротехничког факултета у Београду. Више година био је члан Савета за високо школство Извршног већа Републике Србије, члан Савета Универзитета у Нишу и члан Просветног савета Србије.

Аутор је и више од 50 главних пројеката и идејних решења. Године 1974. изабран је за дописног, а 1983. за редовног члана САНУ. За заслуге на пољу науке, електротехничке струке и образовања добио је многобројне награде и признања: др Универзитета "Ђуро Пуцар Стари" у Бањалуци, 1989; Октобарску награда Београда, 1967; Награду ЕТАН, 1970; Годишњу награду Радио-телевизије Београд, 1971, 1978; Годишњу награду РТС-а, 1998; Орден рада са златним венцем, 1965; Орден Републике са сребрним венцем, 1978; Орден заслуга са златном звездом, 1986.

Сећање на Јована Сурутку - О уваженом академику, носиоцу троструке годишње награде Радио-телевизије Београд, за Трезор говоре пионири наше Емисионе технике и веза инж. Момчило Симић, (у РТБ-РТС 1969. до 2005) и инж. Петар Кевић (у РТБ-РТС 1959. до 2001).

* Учесници: инж. Момчило Симић, (у ТВБ 1969. до 2005), инж. Петар Кевић (у ТВБ 1959. до 2001).

* Снимано 05.12.2008, Редакција за историографију

Октобарска снимања - У октобру 2009. укупно је било 15 снимања: 9 ENG снимања, 1 снимање у Студију, 5 снимања малом редакцијском камером (сниматељ волонтер Милена Јекић). Поводом Светског дана телевизије покренута је инцијатива за одржавање турнира у стоном тенису међу радницима београдских телевизијских кућа (иницијатори Боривоје Поповић, Драгица Живановић, Бојана Андрић); прилог о томе емитован је 6. новембра, али је турнир, због епидемије грипа, одложен за пролеће.

Обављено је допунско снимање за специјалну емисију о легендарном сниматељу Стевану Ландупу са новинарем Захаријем Трнавчевићем и сниматељем Донетом Зипевским (приказано 27. октобра, током интерактивне инсталације поводом Светског дана заштите аудио-визуелне баштине); а у Студију 11 снимљене су уводне речи Миодрага Илића за његове емисије из циклуса Тај велики мали свет и Quo vadis, свете? (емитоване у Трезору од 19. до 22. октобра).

Уводне речи пред репризирање емисија из циклуса Лично виђење и Учесник и сведок дао је новинар Милан Влајчић (емитовано у Трезору од 10. до 13. новембра). На уобичајеном месечном обиласку свих локација Телевизије Београд, снимљене су новости и промене у Терминалу веза у Кошутњаку (емитовано 12. новембра).

Сценаристу и редитеља ТВ филма Сва чуда света (1978) Гордана Михића са дуготрајним процесом репарације филмског материјала упознали су руководилац Одељења филмске лабораторије Јасенка Радуловић, монтажер Весна Дујмовић и извршни директор Програмске подршке Саша Ђорђевић (емитовано 27. октобра на Светски дан заштите аудио-визуелне баштине).

На сам Дан аудио-визуелне културне баштине, 27. октобра, Редакција је приредила интерактивну изложбу Прошлост за будућност која је трајала само тог дана у Холу зграде у Таковској 10; поставка, учествовање посетилаца и њихови коментари припремају се за приказивање 14. децембра на Дан архива у Србији.

Поводом двадесет година од догађаја који су "променили свет" снимљен је разговор Исидоре Секулић са Михајлом Ковачем, који је, заједно са сниматељем Александром Ћетковићем, извештавао из Берлина дан и ноћ када је пао Берлински зид, а затим касете са снимљеним материјалом донео лично у Дневник већ 10. новембра, док се прашина рушења зида још дизала (емитовано 9. новембра). Током октобра, а и наредног месеца, снимљено је неколико учесника, новинара, сниматеља и техничара, који су извештавали из Темишвара и Букурешта током неколико дана народног бунта којим је окончана диктаторска владавина Чаушеског.

У октобру су о томе сведочили новинар Ремус Аврамеску, сниматељ Дамир Чубрило, руководилац предајника на Вршачком брегу Рајко Цигановић и остали техничари са те локације, такође и Љубомир Милисавац техничар Терминала веза у Абердаревој. О сећањима на румунске догађаје говорили су, пред камерама, и новинари Небојша Спајић и Ђорђе Влајић, тадашњи извештачи за Радио Београд. Са снимањима која су још обављена у новембру - о подвизима наших извештача и техничара да слике румунске револуције стигну до Евровизије, а затим и у цео свет - сачиниће се три емисије, те приказати између 18. и 24. децембра, када се пре 20 година преврат у Румунији и десио.

Напоран рад аутора и сталне екипе Трезора и целе Редакције за историографију исказује се количином драгоценог снимљеног материјала, те касније сачињеним разноврсним, занимљивим и корисним емисијама, али такви резултати не постоје и у емитовању: од 20 емисија Трезора, колико је планирано и најављено (у штампи и на сајту РТС-а) у октобру, због скупштинских преноса, није емитовано 13 у дневном термину (13.00), а ни преко Сателита (11.00) није емитовано шест емисија Трезора. У репризном, послепоноћном термину Трезор је емитован редовно (11 пута у 2.30, шест пута у 1.30, два пута у 3.00 и једанпут у четири сата ујутро!), али ни највећи обожаваоци старих емисија из продукције Телевизије Београд, фанатични колекционари и ловци на ТВ куриозитете, ни сами учесници у нашим емисијама и њихове породице и шира родбина, ни сви љубитељи и пријатељи Трезора - тај ноћни темпо не могу издржати. Број гледалаца Трезора веома  је мали, број читалаца овог билтена Сигнали из прошлости знатно већи.

* Октобарска ENG екипа: сниматељи Жељко Малић, Драган Мунижаба, Бранко Пелиновић; асистенти сниматеља Саша Тодоровић, Бојан Даниловић, Владимир Весковић, Милан Врбић; сниматељ звука Радош Милосављевић, Љуба Јовановић, Слободан Мишић, Урош Ковачевић; микромани Гордан Јовић, Никола Мишић, расветљивачи Дарко Ристић, Зоран Николић, Драган Урошевић, Зоран Јовановић.
* Октобарска екипа Студија 11: техн. вођство Жика Миљковић, контрола камере Ненад Бранковић, домаћин студија Иво Матељак, декор Ранко Кузмановић, сниматељи звука Снежана Брковић, Антон Колески, расвета Дане Марковски, дизајнер светла Добривоје Марковић, техничар магнетоскопа Братислав Јокић, видео миксер Татјана Шајковић-Стогов, камермани Милан Љубинковић, Вељко Мишић, редитељ Милан Кундаковић.
* Редакција: Мирјана Ђинђић, Весна Дошен, Вера Милеуснић, Милован Иванић, Зоран Ждерић; екипа Трезора: уредник истраживач Весна Игњатовић, координатор Бојана Милојевић, организатор Гордана Грдановић; сарадници Милена Јекић, Сандра Милошевић; монтажери Милорад Ћитић, Нада Додиг-Зилџић, Бранислава Теодосић; аутор Бојана Андрић.

број коментара 1 пошаљи коментар
(четвртак, 10. дец 2009, 14:05)
anonymous [нерегистровани]

anonymous

Супер што сте се сетили професора Сурутке. Један од најбољих професора ЕТФ-а икада.