Избегавамо ли избеглице

Шта доносе измене Закона о избеглицама и колико закон може да помогне онима који су у избеглиштву већ двадесет година?

У августу се навршава двадесет година од првих знакова да вишестраначка демократија у СФРЈ уместо ка бољем и мирнијем животу води крвавом распаду земље. Тај распад многе је натерао да напусте куће и више никада се у њих не врате, а највећи таласи избеглица, барем у Србији, били су на почетку и на крају сваког рата, оног у Хрватској, БиХ и на Косову и Метохији.

Прошле недеље, Скупштина Србије донела је амандмане на Закон о избеглицима који би требало да олакшају живот људима који још увек живе у ванредном стању.

О томе, у емисији Око, говоре: Владимир Цуцић, комесар за избеглице Републике Србије, Мехо Омеровић, председник скупштинског Одбора за рад, социјална и борачка питања, Миодраг Линта, председник Коалиције удружења избеглица у Србији и Саво Штрбац, директор фонда Веритас.

Емисију води Зоран Станојевић.

број коментара 8 Пошаљи коментар
(уторак, 11. мај 2010, 16:22) - Tihi [нерегистровани]

odgovor

Naravno da ce i takvih biti a normalno je da nece dobiti, ne bi smeli i ne trebaju da dobiju! Postoji valjda neka kontrola, a mislim da je ovde rec o ljudima koji nemaju nista, koji su ostali bez svega svoga i red je i dužnost da se im pomogne.
Sto se tiče gradjana koji su paćali doprinose a sad su podstanari sigurno da se i njima treba pomoci kao i ustalom svakom gradjaninu. Iskreno smatram da je tesko danas biti ali je ponosito biti Srbin, a ko je gde rodjen mislim da nema nikakve veze. To sto je neko rodjen u R. Srbiji njegova je sreca ( nije pretrpeo progone i pogrome ) a sta je ko stvorio delo je njegovih ruku, rada i znanja. Svakako podstanar nije biti lako, pogotovo ako mu plata ne pokriva troskove stanovanja i pritom izdrzava porodicu, ali ove dve kategorije nasih gradjana ( nazalost teskih sudbina ) ne mogu u isti kos. Bolje podstanar u svom gradu na svojoj vekovnoj grudi nego izbeglica u matici sa svim nedacama koje ih prate

(уторак, 11. мај 2010, 00:49) - anonymous [нерегистровани]

i ja sam izbjeglica...

Hvala Vam na ovim redcima. Samo oni, koji su izgubili ognjista, znaju sta je tuga. Moze se usporediti samo sa gubitkom djeteta ili roditelja. I danas, nakon 1995 - 19 godina velika je tuga u Krajini.

(понедељак, 10. мај 2010, 18:57) - anonymous [нерегистровани]

podstanar

Pa sta cemo sa izbeglicama koja su prodala imanja i kuce i kupili kuce i stanove u Srbiji, da li ce i oni moci da konkurisu za stanove i kuce koje ce graditi Republika Srbija za te namene, a sta je sa podstanarima koji zive u Srbiji i rodjeni su ovde a nemaju reseno stambeno pitanje i onima parovima koji su otisli u penziju placajuci doprinose za izgadjnju i sada pod penzionerske dane zive kao podstari, drzava treba da bude ravnopravna u resavanju stambenih problema za sve gradjane.

(понедељак, 10. мај 2010, 18:54) - anonymous [нерегистровани]

tuga

Kada pocne neka takva emisija, zaista se osjecam uzasno, jer mi smo sve svoje price ispricali, vidio je cijeli svijet, samo nasi ljudi nasa braca srbi nista ne vide.
Tugaaa, sta vise reci

(понедељак, 10. мај 2010, 17:30) - Dalmatinka87 [нерегистровани]

I ja sam izbjeglica

Praceni mirisom prasine, paljevine, bojom noci i ucviljenim zivotinjama odmicu sasvim polako, sporo, obuhvatajuci suznim ocima posljednji odraz zavicaja u dimu i plamenim jezicima vatre. Korak je tezak, tudj.Oni u cijim tuznim ocima se ogledao isti jad. Napredovale su kroz tamnu noc ulicama grada nailazeci usput na prve zrtve i razorene kuce u plamenu.Svuda tisina.Kolona se krece.
Zedne usne traze samo kap hladne vode.
Uplakane,natekle oci miruju
bez ijednog tracka nade,bez osjecaja slobode.Gledala sam ulice,poljane,
krajiski krs i kamenje.
Samo su oci htjele sve da izbroje i da pamte.
Sada osjecam samo zaljenje...

(понедељак, 10. мај 2010, 10:38) - anonymous [нерегистровани]

Izbeglice

su nekada imali poslove,kuce,porodice,prijatelje i rodjake.
Biti izbeglica u tudjoj zemlji se moze i tolerisati,ali u svojoj,jako se tesko podnosi.
Izbeglice su samo silom prognani ljudi kojima je potrebna pomoc i razumevanje sredine.

(понедељак, 10. мај 2010, 10:27) - anonymous [нерегистровани]

Zauvijek zigosani

Na zalost nisam jedini kad kazem da ce nasa generacija zauvijek ostati zigosana nadimkom "izbjeglica", bas kao i ljudi sto su u Drugom Svjetskom ratu prezivjeli logor, pa su i dan danas "prezivjeli logorasi". E tako cemo mi zauvijek ostati izbjeglice ma koliko se trudili da pobjegnemo od tog nadimka. Jer taman kad pomislis da je proslo, negdje te neko opet nazove izbjeglicom. Pa znam dosta ljudi koji su bili izbjeglice i sad imaju svoju djecu koja su rodjena na tim novim teritorijama bivse drzave ili u inostranstvu, pa ih pojedini nazivaju djecom izbjeglica. Ne moze se pobijeci od toga...

(понедељак, 10. мај 2010, 06:51) - anonymous [нерегистровани]

izbjeglice ili izbrisani

Bio sam tri godine ogrnut tim ruznim kaputom, covjek bez imena, identiteta, bez ikakve sanse da bude prihvacen i dobije drugo ime od naroda kome pripada. Bio sam samo broj i nista vise. I onda dodjoh u mrski kapitalizam, dodjoh sa porodicom u Australiju 1995, i odmah postadoh gospodin. Vratise mi ime, dostojanstvo, buducnost i nema rijeci da izrazim moju duboku zahvalnost mojoj novoj otadzbini. Oprostio sam i one naljepnice koje su mi dali braca Srbi, zivot ide dalje, jedino vrijeme u kome se zivi je sadasnjost, retrospektiva je nekada potrebna da bismo cijenili ono sto imamo.

Око Око

Аутор:
Горислав Папић, Весна Дамјанић, Јелена Обућина, Драгана Игњић

Сваког радног дана у 18:25 - најактуелније политичке, спољнополитичке, економске и друштвене теме. Најзанимљивије приче о култури, најатрактивније репортаже. [ детаљније ]