Може и другачије

Серија "Може и другачије" у малој драмској играној форми указује нам на то да проблеме који су саставни део наших живота можемо сагледавати и из другог угла и да они нису нерешиви.

Петочлана породица Спасић живи у заједници са госпођом Надеждом Ненадић, мајком Јелице Спасић, тј. таштом њеног супруга Николе. Јелица и Никола имају троје деце: два сина и ћерку. Проблеми који се јављају свакодневно у овој породици исти су као и проблеми у било којој породици у којој комуникација међу генерацијама није на завидном нивоу. Решења су најчешће врло једноставна и ако их усвојимо, живот можемо учинити ако не много лепшим, онда сигурно подношљивијим. Уколико не пронађемо решење за њих, они прерастају у сложеније конфликте. Свака епизода је прича за себе где одређену ситуацију најпре видимо као негативну, а затим је, након помоћи и предложеног решења психотерапеута, сагледавамо као ситуацију без проблема.

Породица Спасић:

Мама Јелица (Мирјана Миња Филиповић) је госпођа између 45 и 50 година. Енергична, вредна, факултетски образована, ради од 8 до 16 у приватизованој фирми. Има троје деце, коју покушава да држи под контролом, али јој то баш и не успева. Незадовољна је свакодневним животом који јој се дешава док планира друге ствари. Врти се у зачараном кругу, из кога не види излаз. Комуникација са мужем, с којим је двадесет година у браку, није на завидном нивоу. Време које проводе заједно није квалитетно и као да их још више удаљава.

Тата Никола (Ирфан Менсур) је господин између 45 и 50 година. Економиста је у фирми која још увек није приватизована. Он се осећа веома уморно и старо, без жеље да било шта мења у свом животу, којим такође није задовољан. Једино што би волео јесте да се пензионише и да има пензију од које би пристојно живео.

Криза средњих година, депресивност окружења, незадовољство послом, транзиција државе... све га притиска и паралише. О себи све више размишља као о промашеном човеку.

Син Жељко (Стојан Ђорђевић) је жељени син својих родитеља. Има 19 година и уписао се на факултет који га баш не интересује. Још увек није свестан да му само образовање и материјална независност дају право да одлучује и да зрелост не значе године, него поступци. Површност у опхођењу са породицом и окренутост себи дају му тон саможивости и егоцентризма.

Ћерка Љубинка (Љуби је мајка) (Милица Сужњевић) је шеснаестогодишња девојка у пубертету, која носи у себи бунт генерације - да свет постоји ради њих и да се врти око њих. Са својим љубавним проблемима мисли да је нико не разуме, па се и не труди да било шта и било коме у породици и објасни.

Син Ненад (Никола Радивојевић) дошао je непланирано и ненадано на свет. Има седам година и иде у први разред основне школе. Јелица од њега несвесно прави њању, јер га доживљава као бебу.

Гђа Надежда Ненадић (Бранка Петрић) је Јеличина мајка (удовица), госпођа са високим критеријумима, која је целог живота била ауторитет у кући, а и данас се труди да њена реч буде последња.

Психотерапеут (Бранислав Зеремски)

Уредник серије: Невена Младеновић Благојевић
Редитељ: Филип Чоловић
Извршни продуцент: Светлана Бандић
Сценарио: Мирјана Миња Филиповић
Стручни консултант: Данијела Југовић
Музика: С.А.Р.С.
Костимограф: Александра Александрић
Сценографи: Драгослав Ивковић, Мирослава Андрејевић
Директор фотографије: Дарко Докмановић

број коментара 0 пошаљи коментар