Моја лепа Србија: Велико Градиште, други део

Велико Градиште се привило уз десну обалу Дунава, заштићено снагом божанске реке, краљицом свих река како је назвао Херодот. Од жита и свиња које су са житног трга одвозили у друге крајеве и широм Европе, превалило је дуг и тежак пут до крузера и туристичких крстарица који све чешће застану у овдашње пристаниште док путници не виде ову лепу малу варош и кристално Сребрно језеро.

Овај град иште и одавно гости туристе, бициклисте, риболовце, љубитеље чисте природе, истраживаче, модерне номаде, знатижељнике, бродаре и сплаваре... Сви су добродошли. И сви овде имају услове да раде или да се одморе. Крај тврђаве Рам и Дунава пролази бициклистичка рута, све су чешћи ови модарни номади на два точка који походе ове крајеве.

Али време не чека, људи желе да се превезу са једне стране на другу, па треба крстарити широким плећима Дунава и повезивати се са светом.

Какви су све разговори Великог Градишта са Дунавом или путника намерника на скели преко Дунава сазнали смо од ведрог скелеџије или случајних пролазника на шеталишту које води до Сребрног језера.

Велико Градиште је град културе и спорта, многе тајне чува и Музеј са хиљаду и по експоната који су му остављени у аманет, а које у "Ноћи музеја" могу видети и сви становници овог града и путници намерници.

А модеран дух града може се сагледати и путем истинитих градиштанских прича смештених у стрип.

Уредник: Владимир Новаковић
Аутор текста: Драган Стојановић
Сниматељи: Павле Танасијевић, Жељко Јовановић
Монтажа: Марко Митровић,

број коментара 0 пошаљи коментар