Чекај ме ја сигурно нећу доћи

Алек је очајан, јер га је након трогодишње везе оставила Теодора. Он пати, безвољан је, патетичан, стално помиње самоубиство. (2009)

Једноставно, не мири се са тим да је веза готова. Има свакодневне самосажаљевајуће сеансе код свог другара Банета. Упркос Банетовим саветима, Алек и даље зове Теодору, која се у међувремену заљубила у Немању.

Теодора, колико год била одлучна и чврста када се виђа с Алеком, толико је снисходљива и беспомоћна кад проводи време с Немањом. Проблем је у томе што се Немања није заљубио у њу, већ у Марину, неколико година млађу девојку.

Нажалост, Марина није заљубљена у њега. Њу јако привлачи Алекова "словенска депресија". Она не зна да је разлог његовом "шарму очајника" бродолом с Теодором и мисли да је Алек такав сам по себи.

Свако од њих дао би све на свету да буде с оним ко га у том тренутку не жели. Свако је чврст као камен према оном до кога му није стало, а у исто време мекан као памук према ономе кога би да освоји.

Тако се ствара емотивни систем спојених судова, зачарани љубавни круг у којем свако за сваким пати и свако сваког злоставља и мучи, а у чијем центру се налази Бане, као сведок свих емотивних гордости и посртања. Он је власник кафића у који сви они излазе, њему се сви исповедају и жале, а он нема коме.

Разара га онај познати синдром "најбољег друга". И тако, док они доживљавају емотивне трзавице и ломове, Бане тоне у све дубљу депресију. Међутим, из иностранства, са постдокторских студија, враћа се Дејана, Банетова велика љубав из гимназије.

Улоге: Милош Самолов, Мирјана Карановић, Гордан Кичић, Милица Михајловић, Бранислав Трифуновић, Вања Ејдус, Петар Божовић, Јелена Ђокић, Даница Максимовић, Љуба Бандовић, Тања Пјевац и други.

Филм је режирао Мирослав Момчиловић.

број коментара 0 пошаљи коментар