Квадратура круга: Како је настала песма Ђурђевдан

Ђурђевданско јутро 1942. године било је погубно за сарајевске Србе који су били заточени у логорима и затворима у том граду.

"6. маја, на Ђурђевдан, отварају се врата ћелије у затвору Беледија и усташа још са врата каже: "Ајте Срби, Ђурђевдански уранак" - још увек се живо сећа тога јутра професор доктор Жарко Видовић преживели сведок који је са још 3.000 Срба и муслимана који су подржавали Србе био заточен у сарајевским казаматима.

Срби су покупљени из затвора и доведени до Вијећнице, градске куће у Сарајеву где су их чекали возови смрти који ће их одвести у Јасеновац.

"На вагонима је писало: 7 коња или 40 војника, а нас су смештали по 200 људи у један вагон, тако да у њима није било места ни за стајање, а камоли за седење.  Није било ни довољно ваздуха, а о води и храни и да не говоримо" - сведочи Жарко Видовић.

На том путу Србе су осим страха и неизвесности пратила и питања: Куда нас воде и где ћемо завршити?

У тим возовима смрти који су ишли за Јасеновац, у једном тренутку родила се песма "Ђурђевдан" која се најпре заорила из грла једног младића, члана Културно-уметничког друштва "Слога" из Сарајева, а онда се та песма ланчано почела ширити од уста до уста, од вагона до вагона.

Усташки одговор на ту песму врло брзо је стигао. Сви прозори на вагонима су затворени, тако да у њима готово да није било више ваздуха па су многи Срби угушени и пре него што су стигли до Славонског Брода где су преседали у друге вагоне који су пут ка Јасеновцу наставили пругом широког колосека.

Песма "Ђурђевдан", коју је пре готово три деценије обрадио Горан Бреговић је песма туге и бола, настала у људској немоћи и очају, али и поносу и пркосу сарајевских Срба који су возовима смрти  на Ђурђевдан 1942. године транспортовани за Јасеновац, одакле се вратио тек сваки десети Србин од њих 3.000 колико их је одведено тог 6. маја из Сарајева за Јасеновац.

број коментара 7 Пошаљи коментар
(недеља, 19. мај 2019, 16:50) - Igor [нерегистровани]

O pesmi

Neke pesme kao sto su Djurdjev dan, ne treba pustati na veseljima, i ako je ta pesmaplamentarni hit. Većina naroda verovatno zna kako je nastala. U slučaju da ne zna neka pogleda snimak i sama posudi.

(петак, 26. јан 2018, 22:47) - anonymous [нерегистровани]

brega

interesantno da se više veruje tamo nekim naklapanjima nego onom ko ju je sklepao. A kako je sam priznao pokupio je ideje iz više pesama i napravio ovu na koju većina i misli kada spomene tu pesmu.

(субота, 30. апр 2016, 14:10) - anonymous [нерегистровани]

Đurđevdan

Niko i ne kaže da su ti ljudi pevali "pesmu iz istočnog rimskog carstva" (malo morgen) već da je pesma Đurđevdan tada I tako nastala.
Veoma interesantno da je komentatoru najbitnije da nije slučajno "pesma iz istočnog rimskog carstva" pripisana Srbima, a ne skoro 3000 ubijeneih Srba.
Inače stručnjače iz Vizantije mi smo I bili istočno rimsko carstvo, a gde li su tvoji bili?

(субота, 30. апр 2016, 12:12) - Padre [нерегистровани]

rsstojkovic@gmail.com

E od svega je to najbitnije!

(субота, 30. апр 2016, 11:58) - anonymous [нерегистровани]

Pesma "djurdjevdan"

U priči je reč o pesmi,,odnosno o tekstu pesme Djurdjevdan,a ne o melodiji.

(субота, 30. апр 2016, 09:21) - A.Semjonov [нерегистровани]

Djurdjevdan

Ti znaš čiju su pesmu pevali ti zatočeni ljudi?!

(субота, 30. апр 2016, 00:18) - Византија [нерегистровани]

Едерлези

Едерлези је стара песма из Источноримског Царства. Никад није била српска. Бреговић је њу представио као српско-ромску песму, међутим никад није било јасно, где је граница између српске и ромске културе,