313. - "Pax romana" и почеци велике цркве

У историографији уобичајена је оцена да је Рим око 150. године достигао врхунац моћи и културног стваралаштва који је обележен речима "Pax Romana" или "Римски мир". "Pax romana" је тадашњим хришћанима био дар са неба...

Хришћани и пагани оног времена славе еру мира, која - од Августа до Марка Аурелија - одговара организацији и развоју освојених земаља, индустрији и пољопривреди, трговини и богатству, али и размени културних и религиозних добара, при чему се Исток својим победницима Римљанима одужује доносећи им свој језик, своју уметност и своју религију.

Други век је време наследника светих апостола, епископа. Сваки град у Империји имао је своју црквену јединицу или општину на челу које је био епископ. У првих 200 година настаје мноштво писаних радова, јеванђеља, посланица, откровења. До краја другог века васељенске цркве су направиле спискове прихватљивих књига. Све су прихватиле четири традиционална јеванђеља, Павлове посланице и Лукина дела апостолска. Хришћани су своју правоверност учврстили на јединству Старог и Новог завета, тако да нико за себе није могао рећи да је хришћанин ако није прихватио доктрине Старог завета у вези с настанком света и природом човека.

У време владавине цара Трајана влада начело да римска држава са своје стране не прогони хришћане, али уколико их неко оптужи и то писмено потврди или посведочи, мора се спровести суђење и уколико се оптужени не одрекне вере мора бити погубљен. Пролазиле су и деценије а да није било прогона, али би у време неких природних непогода, земљотреса, суша или епидемија код светине, која је мрзела хришћане због њихове посебности, провалио бес и обновљни су сурови прогони.

Око 165. године, за време владавине Марка Аурелија, који није имао високо мишљење о хришћанима њихов положај се значајно погоршао, али у исто време подигнути су споменици апостолима Петру и Павлу. Петру на брду Ватикан, где је страдао, и Павлу на путу за Остију, римску луку, где је, такође по легенди, страдао. Негде око 200. године почеће да се слави 29. јун као дан светих апостола Петра и Павла.

Учествују: Исак Асијел; Проф. др Радомир Поповић; Отац Јозо Милановић; Епископ крушевачки др Давид; Мр Владан Таталовић; Проф. др Радивој Радић; Проф. др Славко Ковачић; Златко Кованцалиев; Епископ бачки др Иринеј; Проф. др Ђовани Марија Вијан

Уредник серије: Божидар Николић; главни стручни консултант и сценариста : Проф. др Радивој Радић; сниматељ: Васко Васовић, монтажер: Горан Мијић; редитељ: Татјана Феро.

број коментара 6 пошаљи коментар
(среда, 13. феб 2013, 21:58)
anonymous [нерегистровани]

svaka cast za RTS


odlican serijal!

(петак, 08. феб 2013, 20:51)
gfftzftdru [нерегистровани]

ćććć

Jako je dobra emisija

(петак, 01. феб 2013, 07:37)
anonymous [нерегистровани]

Veoma dobro urađeno

Posebno zanimljivo je objašnjenje razlika između starorimskog cikličnog i hrišćanskog linearno-progresivnog poimanja postojanja.

(четвртак, 31. јан 2013, 22:55)
anonymous [нерегистровани]

:)

Moglo bi da se pogleda.

(четвртак, 31. јан 2013, 15:20)
Милан [нерегистровани]

:)

Дивно је урађен серијал... Стварно светски....

(среда, 30. јан 2013, 22:52)
anonymous [нерегистровани]

Светски

Најзад нешто фантастично.Свака част.

313. - 1700 година слободног хришћанства   313. - 1700 година слободног хришћанства

Аутор:
Сценарио: Проф. др Радивој Радић, историчар. Режија: Татјана Феро. Уредник серије: Божидар Николић.

Документарна серија од 14 епизода прати историју хришћанства од његовог настанка у Јудеји, догађаје у време доношења Миланског едикта све до 9. века када новонастањена словенска племена, у првом реду Срби и Хрвати у Илирику, почињу из Рима и Константинопоља да прихватају хришћанство. [ детаљније ]