<?xml version="1.0" encoding="utf-8" ?>














    





<rss version="2.0" xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/">
    <channel>
        <title>РТС :: РТС Digital</title>
        <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/rss/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital</link>
        <description>Lista vesti</description>
        <language>ci</language>
        <image>
            <url>http://www.rts.rs/img/logo-ci</url>
            <title>РТС :: РТС Digital</title>
            <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/rss/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital</link>
        </image>
        
        
            <item>
                <title>Неимари у име Господа</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1042024/%D0%9D%D0%B5%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B8+%D1%83+%D0%B8%D0%BC%D0%B5+%D0%93%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0.html</link>
                <description>
		    Већ хиљаду и по година градитељи померају границе градње да би стварали све величанственије споменике у славу свог бога.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/neimari-u-ime-gospoda.jpg?thumbId=1942376&amp;fileSize=10275&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328784793000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Неимари у име Господа" title="Неимари у име Господа" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 11:53:13 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1042024/%D0%9D%D0%B5%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B8+%D1%83+%D0%B8%D0%BC%D0%B5+%D0%93%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Пет величанствених грађевина представљају прекретнице у инжењерству: Аја Софија у Истанбулу, Нотр-Дам у Паризу, Базилика Светог Петра у Риму, Саграда Фамилиа у Барселони и Кристална катедрала у Лос Анђелесу. Све су опстале и пркосе онима који су сумњали у њихову изградњу. Прича о пет значајних грађевинских објеката у продукција Дискаверија снимљена је у две једносатне епизоде. Емисије о овим значајним престоним црквама је прича о пионирској иновацији, о људима надахнутим религијом и одлучношћу који су померали границе градитељства, некад с невероватним резултатима, а некад са катастрофалним исходом. А све је то била градња у име бога.</p><p>реприза, 17. фебруар у 04:10 и 12:10</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Музеји света : Уметничка колекција Дрездена - краљевска колекција саксонског блага</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1042000/%D0%9C%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98%D0%B8+%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0+%3A+%D0%A3%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%94%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B0+-+%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%81%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%B0.html</link>
                <description>
		    Музеји свет - документарни серијал јапанске продукције приказује значајне светске музеје  и њихова блага кроз занимљиве приповести о необичним судбинама истраживача, колекционара, сликара - свих оних људи који су своје животе на различите начине посветили уметности.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/umetnička-kolekcija-drezden.jpg?thumbId=1942358&amp;fileSize=15510&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328783989000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Музеји света : Уметничка колекција Дрездена - краљевска колекција саксонског блага" title="Музеји света : Уметничка колекција Дрездена - краљевска колекција саксонског блага" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 11:39:49 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1042000/%D0%9C%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98%D0%B8+%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0+%3A+%D0%A3%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%94%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B0+-+%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%81%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>У осмој епизоди аутори представљају фантастичне уметничке збирке које је оформио Фридрих Август Други у Дрездену, граду на Елби, значајном делу светске баштине. Краљ чији је надимак био „гвоздена песница&quot; јер је голим рукама ломио потковице и који је, како се причало, имао 360 деце, био је заљубљен у уметност. Колекције императора који је сматрао да уметност рађа моћ, смештене су у 12 музеја на пет локација, од којих је најзанимљивији Зелени трезор - он садржи највредније благо. У палати Цвингер налази се највећа колекција порцелана у свету од преко 20.000 комада, а у галерији слика 3.000 уметничких дела насталих од 14. до 18. века. </p><p>&#160;</p>реприза, 19. фебруар у 04:35 и 12:35]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Под истим кровом, 4. епизода</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041980/%D0%9F%D0%BE%D0%B4+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BC+%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%BC%2C+4.+%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%B4%D0%B0.html</link>
                <description>
		    Савремена прича о свакодневним проблемима и згодама у пословном, љубавном, интимном животу сваког од чланова једне градске породице, духовито и благонаклоно приказана је у серији кинеске продукције Под истим кровом. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/pod-istim-krovom-4.jpg?thumbId=1942316&amp;fileSize=3992&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328783350000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Под истим кровом, 4. епизода" title="Под истим кровом, 4. епизода" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 11:29:10 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041980/%D0%9F%D0%BE%D0%B4+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BC+%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%BC%2C+4.+%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%B4%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Као одговор на мноштво хумористичких, срцепарајућих, интригантних серија из Турске, Индије, Шпаније национална телевизија Кине снимила је серију о породици коју у неочекиване односе доводи љубав младог Далијанга и његове супруге Жаову чији се родитељи не мире са чињеницом да ће им деца водити самосталне животе. Поред мајки које у својој посесивности дају и највише материјала за духовите реплике, ту је и Далијангова бунтовна сестра, помало сенилна бака и стрпљиви отац.</p><p>Производња: Кина 2009.</p><p>&#160;</p>реприза, 20. фебруар у 06:15 и 14:15]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Рок  Дантерон: Франк  Брале</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041972/%D0%A0%D0%BE%D0%BA++%D0%94%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BD%3A+%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA++%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B5.html</link>
                <description>
		    Брале је са четири године почео да свира клавир заједно са својом мајком. Са десет година први пут је наступио уз филхармонијски оркестар Француског радија.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/frank-brale.jpg?thumbId=1942304&amp;fileSize=4567&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328783257000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Рок  Дантерон: Франк  Брале" title="Рок  Дантерон: Франк  Брале" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 11:27:37 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041972/%D0%A0%D0%BE%D0%BA++%D0%94%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BD%3A+%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA++%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B5.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Неколико година касније почиње да студира науку, а затим се уписује на Париски конзерваторијум и дефинитивно одлучује да се посвети музици.</p><p>Последњих година сарађује највише са Реноом Капусоном.</p><p>У оквиру пијанистичког фестивала Рок Дантерон у Прованси, публици се представио музиком Листа и Дебисија.</p><p>&#160;</p>реприза, 20. фебруар у 05:10 и 13:10]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Мариза, 1.део</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041968/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0%2C+1.%D0%B4%D0%B5%D0%BE.html</link>
                <description>
		    Пре него што је одрасла и професионално почела да се бави искључиво певањем фада, Мариза је, док је стасавала у једну од највећих светских певачица, певала џез, госпел и блуз.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/mariza.jpg?thumbId=1942298&amp;fileSize=6136&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328783168000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Мариза, 1.део" title="Мариза, 1.део" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 11:26:08 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041968/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0%2C+1.%D0%B4%D0%B5%D0%BE.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Њена интересовања су великим делом последица њеног мултиетничког порекла: отац јој је из Португала, а мајка из Мозамбика. Врло брзо задобила је поштовање критике и публике, а највећи разлог за то су посвећеност и квалитет њене интерпретације.</p><p>реприза, 20. фебруар у 01:20 и 09:20</p><p>&#160;</p><p>&#160;</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Сумрак</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041964/%D0%A1%D1%83%D0%BC%D1%80%D0%B0%D0%BA.html</link>
                <description>
		    Психолошка и емоционална драма Сумрак истражује мистерију живота величајући његову јединственост и непоновљивост.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/sumrak.jpg?thumbId=1942292&amp;fileSize=10368&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328782987000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Сумрак" title="Сумрак" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 11:23:07 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041964/%D0%A1%D1%83%D0%BC%D1%80%D0%B0%D0%BA.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Из двоструке перспективе филм слика непредвидивост људских судбина. Седамдесетогодишња Мадлен која болује од Алцахајмера и тридесетогодишња Зое, музичар и бивши дилер, стицајем чудних околности крећу на заједничко путовање на којем се зближавају и узајамно помажу да разреше дубоке, потиснуте страхове и нагомилане животне проблеме. </p><p>Режија: Фернанд Дансеро</p><p>Улоге: Моник Меркур, Сузан Клемент</p><p>Производња: Канада 2007.</p><p>решприза, 19. фебруар у 06:15 и 14:15</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Биографије: Мелијесова магија, 2.део</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041924/%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B5%3A+%D0%9C%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B0+%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%2C+2.%D0%B4%D0%B5%D0%BE.html</link>
                <description>
		    Открио је ефекат заустављеног кадра. Међу првима је користио технику дупле експозиције и ручно бојење сваког фреjма филмског кадра. Снимио је на стотине филмова. Жоржа Мелијеса звали су мађионичарем кинематографије о чему сведочи троделни документарни филм ''Мелијесова магија''. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/melijesova-magija-2.jpg?thumbId=1942226&amp;fileSize=6344&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328780575000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Биографије: Мелијесова магија, 2.део" title="Биографије: Мелијесова магија, 2.део" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 10:42:55 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041924/%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B5%3A+%D0%9C%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B0+%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%2C+2.%D0%B4%D0%B5%D0%BE.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Уз обимну архивску грађу и инсерте из најпознатијих Мелијесових остварења (<em>Путовање на месец</em>,<em> Двадесет хиљада миља под морем</em>, <em>Пепељуга</em>, <em>Афера Драјфус</em>, <em>Монструм</em>, <em>Дворац из 1001 ноћи</em>, <em>Освајање Северног пола</em>), аутори овог француског документарца представљају његову биографију, филмску предисторију када је као мађионичар радио у позоришту, првим сусретом са камером браће Лимијер који га је окренуо филмској уметности којој је оставио више од петсто филмова само у периоду од 1896. до 1914. године. Филм о Мелијесу бави се анализом његових кинематографских трикова, али и њиховом инсценацијом.</p><p>Производња: Француска</p><p>реприза, 18. фебруар у 07:05 и 05:05</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Светска музичка колекција: Ману  Чао</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041916/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%3A+%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D1%83++%D0%A7%D0%B0%D0%BE.html</link>
                <description>
		    Ману Чао, француски певач шпанског порекла (тачније, галицијског и баскијског), своју музичку каријеру почео је у Паризу певајући и свирајући по улицама.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/manu-cao.jpg?thumbId=1942220&amp;fileSize=12543&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328780494000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Светска музичка колекција: Ману  Чао" title="Светска музичка колекција: Ману  Чао" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 10:41:34 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041916/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%3A+%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D1%83++%D0%A7%D0%B0%D0%BE.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Са братом и пријатељима је 1987. године основао бенд ''Мано Негра'' са којим су постигли велики успех. Солистичку каријеру почиње осам година касније и од тада ради са новим бендом - ''Радио Вемба''.</p><p>Своју музику изводи на шпанском, француском, португалском, арапском, али и мешајући све ове језике, често и у оквиру једне исте песме. Његов звук открива утицаје панка, рока, шансона, салсе, регеа и ска музике, а његове песме говоре о љубави, емиграцији, животу у гетима, дрогама, носећи у себи често левичарске поруке.</p><p>реприза, 06:00 и 14:00</p><p>&#160;</p><p>&#160;</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Европа концерт: Напуљ 2009</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041912/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%86%D0%B5%D1%80%D1%82%3A+%D0%9D%D0%B0%D0%BF%D1%83%D1%99+2009.html</link>
                <description>
		    Овим издањем Европа концерта, Берлинска филхармонија слави годишњицу оснивања 1882. године.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/napulj-2009.jpg?thumbId=1942214&amp;fileSize=9478&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328780363000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Европа концерт: Напуљ 2009" title="Европа концерт: Напуљ 2009" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 10:39:23 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041912/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%86%D0%B5%D1%80%D1%82%3A+%D0%9D%D0%B0%D0%BF%D1%83%D1%99+2009.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Наступајући сваке године у другом европском граду, 2009. године немачки филхармоничари су се нашли у Напуљу. Уз харизматичног диригента Рикарда Мутија и једну од водећих италијанских сопрана, Виолету Урману, изводили су Вердијеву увертиру ''Моћ судбине'', Шубертову ''Велику симфонију'' и дела Ђузепа Мартучија.</p><p><br />реприза, 18. фебруар у 04:10 и 12:10</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Народни музеј Ваљева</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041908/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8+%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98+%D0%92%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B0.html</link>
                <description>
		    
Емисија посвећена Народном музеју у Ваљеву, као и најзначајнијој споменичкој баштини ваљевског краја.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/narodni-muzej-valjeva.jpg?thumbId=1942208&amp;fileSize=10081&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328780229000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Народни музеј Ваљева" title="Народни музеј Ваљева" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 10:37:09 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041908/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8+%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98+%D0%92%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Док још увек трају сретењска свечарења, није сувишно подсетити се историје једног краја познатог по људима стаменог духа и велике домаћинске топлине. </p><p>Народни музеј у Ваљеву кроз своје експонате баштини достојан пресек историје овог подручја неколико миленијума уназад. Овом данас реконструисаном музеју припада и обавеза надгледања и разоткривања културно-споменичког блага целе шире околине града Ваљева. Стога, у овој емисији прошетаћемо се пределима нарочите лепоте: Бранковином, са сећањем на Десанку Максимовић, Николајевим Лелићем, Јустиновим Ћелијама, сеновитом Пустињом, погледом на хоризонт са Маркове столице, најзад и предахнути у вајату Ненадовића, али и да не заборавимо, Тешњарским ноћима. А после свега, освежићемо се једним студеним умивањем на реци Градац... Допустите и Канал културе и уметности биће вам веран сапутник на овом излету.</p><p>&#160;</p><p>Уредник емисије: Велибор Лазаревић</p><p>Редитељ: Драган М. Ћирјанић</p><p>Производња: РТС 2001.</p><p>реприза, 18, фебруар у 02:25 и 10:25</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Великани музичке сцене: Фазил  Сај</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041904/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B8+%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5+%D1%81%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%B5%3A+%D0%A4%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB++%D0%A1%D0%B0%D1%98.html</link>
                <description>
		    У оквиру циклуса којим се представљају најзначајнији музичари данашњице, Коларац представља једног од траженијих пијаниста.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/fazil-saj.jpg?thumbId=1942202&amp;fileSize=7162&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328780138000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Великани музичке сцене: Фазил  Сај" title="Великани музичке сцене: Фазил  Сај" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 10:35:38 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041904/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B8+%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5+%D1%81%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%B5%3A+%D0%A4%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB++%D0%A1%D0%B0%D1%98.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Фазил Сај је рођен у Турској. Потекао је из музичке породице која је много уложила у његово образовање. Осамдесетих година, пошто је добио немачку стипендију, наставио је да се школује у Берлину, где се бавио компоновањем и свирањем.<br />У Београду је наступио 2010. године и међу публиком изазвао одушевљење.</p><p>&#160;</p>реприза, 18. фебруар у 01:25 и 09:25]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Униформа -  Говор историје,  2-2</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041896/%D0%A3%D0%BD%D0%B8%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0+-++%D0%93%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%2C++2-2.html</link>
                <description>
		    Историја одевања на упечатљив начин приказује развојне етапе друштва јер се у њој јасно огледају друштвени, економски и политички односи сваког периода. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/uniforma-govor-istorije-2.jpg?thumbId=1942190&amp;fileSize=12323&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328779939000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Униформа -  Говор историје,  2-2" title="Униформа -  Говор историје,  2-2" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 10:32:42 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041896/%D0%A3%D0%BD%D0%B8%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0+-++%D0%93%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%2C++2-2.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Интерес за историјске димензије неког догађаја или епохе уско се везује за облике ношње, израду, употребу, посебна обележја и специфично означавање.Униформна одела носе обележја организованих друштвених структура и исказују одређени степен колективног духа и заједничких циљева. У другом делу емисије која је снимљена 2003. године, заокружује се прича о униформи као говору историје, настала поводом велике изложбе одржане у галерији САНУ. </p><p>Уредник емисије је Љубица Урошевић, а редитељ Драган М. Ћирјанић.</p><p>реприза, 17. фебруар у  03:00 и 11:00</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Биографије: Ерик  Клептон</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041892/%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B5%3A+%D0%95%D1%80%D0%B8%D0%BA++%D0%9A%D0%BB%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%BE%D0%BD.html</link>
                <description>
		    Данас је Клептон један од најважнијих и најутицајнијих гитариста на свету. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/erik-klepton.jpg?thumbId=1942184&amp;fileSize=10214&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328779798000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Биографије: Ерик  Клептон" title="Биографије: Ерик  Клептон" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 10:29:58 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041892/%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B5%3A+%D0%95%D1%80%D0%B8%D0%BA++%D0%9A%D0%BB%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%BE%D0%BD.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Познат је као миран породични човек који стоји иза свог рада и успеха, али је пут који је морао да пређе до зрелости и сталожености био невероватно турбулентан, мрачан и несрећан.</p><p>Поред понекад сумњивих и дискутабилних политичких ставова, необичног и болног приватног живота, скоро све у Клептоновом животу је у неком тренутку било контрaверзно, али су његово умеће и таленат сваки пут превладали.</p><p>&#160;</p>реприза, 17. фебруар у 07:10 и 15:10]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Неимари у име Господа, 1. део</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041888/%D0%9D%D0%B5%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B8+%D1%83+%D0%B8%D0%BC%D0%B5+%D0%93%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%2C+1.+%D0%B4%D0%B5%D0%BE.html</link>
                <description>
		    Већ хиљаду и по година градитељи померају границе градње да би стварали све величанственије споменике у славу свог бога.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/neimari-u-ime-gospoda.jpg?thumbId=1942172&amp;fileSize=10275&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328779649000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Неимари у име Господа, 1. део" title="Неимари у име Господа, 1. део" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 10:28:10 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041888/%D0%9D%D0%B5%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B8+%D1%83+%D0%B8%D0%BC%D0%B5+%D0%93%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%2C+1.+%D0%B4%D0%B5%D0%BE.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Пет величанствених грађевина представљају прекретнице у инжењерству: Аја Софија у Истанбулу, Нотр-Дам у Паризу, Базилика Светог Петра у Риму, Саграда Фамилиа у Барселони и Кристална катедрала у Лос Анђелесу. Све су опстале и пркосе онима који су сумњали у њихову изградњу. Прича о пет значајних грађевинских објеката у продукција Дискаверија снимљена је у две једносатне епизоде. Емисије о овим значајним престоним црквама је прича о пионирској иновацији, о људима надахнутим религијом и одлучношћу који су померали границе градитељства, некад с невероватним резултатима, а некад са катастрофалним исходом. А све је то била градња у име бога.</p><p>реприза, 17. фебруар у 04:10 и 12:10</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Гала концерт из Лајпцига 2009.</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041884/%D0%93%D0%B0%D0%BB%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%86%D0%B5%D1%80%D1%82+%D0%B8%D0%B7+%D0%9B%D0%B0%D1%98%D0%BF%D1%86%D0%B8%D0%B3%D0%B0+2009..html</link>
                <description>
		    Поводом двадесет година од рушења Берлинског зида, у Лајпцигу је 2009. године организован гала концерт прослављеног Лајпцишког оркестра, под диригентским руковођењем Курта Мазура и уз солисту на виолини Ренеа Капусона. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/gala-koncert-iz-lajpciga-2009.jpg?thumbId=1942166&amp;fileSize=6949&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328779551000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Гала концерт из Лајпцига 2009." title="Гала концерт из Лајпцига 2009." />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 10:25:51 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041884/%D0%93%D0%B0%D0%BB%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%86%D0%B5%D1%80%D1%82+%D0%B8%D0%B7+%D0%9B%D0%B0%D1%98%D0%BF%D1%86%D0%B8%D0%B3%D0%B0+2009..html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>На програму су била Бетовенова дела <em>Егмонт увертира</em> и <em>Романса за виолину</em> и Брамсова <em>Друга симфонија</em>.</p><p>&#160;</p>реприза, 17. фебруар у 03:00 и 11:00]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title> 20. Међународна трибина композитора: „У сајају гласа“</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041880/+20.+%D0%9C%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0+%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B0%3A+%E2%80%9E%D0%A3+%D1%81%D0%B0%D1%98%D0%B0%D1%98%D1%83+%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%E2%80%9C.html</link>
                <description>
		    Фестивал савремене уметничке музике, једини ове врсте код нас, одржан је двaдести пут под  слоганом ''У сајају гласа''. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/u-sjaju-glasa.jpg?thumbId=1942160&amp;fileSize=8675&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328779419000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt=" 20. Међународна трибина композитора: „У сајају гласа“" title=" 20. Међународна трибина композитора: „У сајају гласа“" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 10:23:39 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041880/+20.+%D0%9C%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0+%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B0%3A+%E2%80%9E%D0%A3+%D1%81%D0%B0%D1%98%D0%B0%D1%98%D1%83+%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%E2%80%9C.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Глас и гласовне варијанте, могућности и екперименти били су заиста доминантни, а у презентацији нових дела савремене музике који су уврштени у програм фестивала били су хорови, вокални солисти, оперски певачи, домаћи и страни, као и један необичан ансамбл под именом <em>''</em><em>Secondhenders</em><em>'</em>' који води професор Факултета музичких уметности у Београду, Небојша Игњатовић.</p><p>Извођење ауторског пројекта чији су творци професор Игњатовић, али и сви чланови ансамбла, изазавао је велико интересовање и одобравање публике у Дому омладине, у новембру прошле године. Лупкање у ритму пластичним чашама на поду бине, инструментариј који обухвата класичне али и нове, необичне инструменте као што је ''штаколончело'' или афричка ''мбира''.</p><p>Уредник емисије: Вера Арсеновић</p><p>Редитељ: Петар Станојловић</p><p>реприза, 17. фебруар у 06:30 и 14:30</p><p>&#160;</p><p>&#160;</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Униформа – Говор историје,  1-2</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041876/%D0%A3%D0%BD%D0%B8%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0+%E2%80%93+%D0%93%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%2C++1-2.html</link>
                <description>
		    Драматика стварања нововековне српске државе 19. и 20. века може се пратити кроз развој униформе на којој се уочавају сви утицаји и политичке концепције тога доба.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/uniforma-govor-istorije-2.jpg?thumbId=1942154&amp;fileSize=12323&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328779100000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Униформа – Говор историје,  1-2" title="Униформа – Говор историје,  1-2" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 10:18:20 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041876/%D0%A3%D0%BD%D0%B8%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0+%E2%80%93+%D0%93%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%2C++1-2.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Сећање на славу српског средњег века био је основни покретач и оријентир, јер само сјај и снага те државе могу објаснити жилаву очајничку борбу, истиче сценариста ове кратке серије у два дела, професор Чедомир Васић. Причу о униформи, која је уједно и прича о држави, испричаће поред Васића и Милица Радовановић, професор костима, Бранко Богдановић, стручњак за наоружање и Небојша Дамњановић, историчар.</p><p>Уредник емисије снимљене 2003. године је Љубица Урошевић.</p><p>реприза, 16. фебруар у 03:00 11:00</p><table border="0" cellspacing="0" cellpadding="0" width="392" dir="ltr"><tbody><tr><td width="276"> </td><td width="116" valign="top"> </td></tr><tr><td width="276">&#160;</td><td width="116"><p>&#160;</p></td></tr></tbody></table><p>&#160;</p><br /><br />]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Уметност клвира, 1. део</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041872/%D0%A3%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82+%D0%BA%D0%BB%D0%B2%D0%B8%D1%80%D0%B0%2C+1.+%D0%B4%D0%B5%D0%BE.html</link>
                <description>
		    Дводелни документарни филм Уметност клавира представља портрет пијанистичке уметности. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/umetnost-klavira.jpg?thumbId=1942148&amp;fileSize=7561&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328779007000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Уметност клвира, 1. део" title="Уметност клвира, 1. део" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 10:16:47 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041872/%D0%A3%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82+%D0%BA%D0%BB%D0%B2%D0%B8%D1%80%D0%B0%2C+1.+%D0%B4%D0%B5%D0%BE.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Изузетно ретки снимци великих уметника чија су извођења забележена филмском траком и интервјуи са самим пијанистима или њиховим савременицима чине овај програм посебно атрактивним. Пред поштоваоцима уметности клавира ређају се највећи пијанисти прошлог века међу којима су Гулд, Хоровиц, Рахмањинов, Рихтер, Рубинштајн, Баренбојм, Кисин и многи други, уводећи гледаоце у свет виртуозне технике и филозофског приступа инструменту и делу. Кључна реч у овом документарном филму је <strong>уметност,</strong><em> </em>јер представља креативни приступ класичним делима највећих уметника клавира и показује да је клавир један од најекспресивнијих инструмената.</p><p>&#160;</p>реприза, 16. фебруар у 05:20 и 13:20]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>ТВ  театар: Едмунд Кин</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041868/%D0%A2%D0%92++%D1%82%D0%B5%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80%3A+%D0%95%D0%B4%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B4+%D0%9A%D0%B8%D0%BD.html</link>
                <description>
		    Узбудљиви комад о глумцима и њиховој вечитој несталној судбини кроз причу о великом глумцу и заводнику Едмунду Кину о којем су писали и Сартр и Дима Отац. Сценарио је написао Хади Курић, а режирао Ирфан Менсур на сцени Народног позоришта у Нишу. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/edmund-kin.jpg?thumbId=1942142&amp;fileSize=8974&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328778899000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="ТВ  театар: Едмунд Кин" title="ТВ  театар: Едмунд Кин" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 10:14:59 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041868/%D0%A2%D0%92++%D1%82%D0%B5%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80%3A+%D0%95%D0%B4%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B4+%D0%9A%D0%B8%D0%BD.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Славни енглески глумац Едмунд Кин, романтик, ексцентрик, наркоман, алкохоличар, инспиративан је лик јер упркос таленту и успеху остаје изван друштвених норми. Његова побуна и залагање за све оне идеале и вредности које су и данас најчешће заборављене и запостављене у основи су драме <em>Едмунд Кин</em>.</p><p>Уредник: Драгана Бошковић</p><p>ТВ адаптација и режија: Слободан Ж. Јовановић</p><p>Производња: РТС 2007.</p><p>&#160;</p>реприза, 16. фебруар у 06:15 и 14:15]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Европа  у  Београду</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041864/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0++%D1%83++%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83.html</link>
                <description>
		    15. фебруара 2004. године у Центру Сава  одржан је гала концерт поводом 200 година модерне српске државе. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/evropa-u-beogradu.jpg?thumbId=1942136&amp;fileSize=9972&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328778757000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Европа  у  Београду" title="Европа  у  Београду" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 10:12:37 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041864/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0++%D1%83++%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Поред Симфонијског оркестра и хора РТС-а, наступили су и многобројни страни гости, солисти и ансамбли. Посебност овог концерта представља употреба савремене технологије у функцији сценског дизајна.</p><p>Уредник: Зоран Димитријевић</p><p>Редитељ: Мишко Милојевић</p><p>реприза, 16. фебруар у 00:15 и 08:15</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Вестард Шимкус, 2.део</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041860/%D0%92%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B4+%D0%A8%D0%B8%D0%BC%D0%BA%D1%83%D1%81%2C+2.%D0%B4%D0%B5%D0%BE.html</link>
                <description>
		    Литвански композитор и пијаниста добитник је бројних награда и победник на многим пијанистичким такмичењима.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/vestard-simkus.jpg?thumbId=1942130&amp;fileSize=7255&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328778588000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Вестард Шимкус, 2.део" title="Вестард Шимкус, 2.део" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 10:09:48 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041860/%D0%92%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B4+%D0%A8%D0%B8%D0%BC%D0%BA%D1%83%D1%81%2C+2.%D0%B4%D0%B5%D0%BE.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Он је у фебруару 2009. одржао концерт у Коларчевој задужбини, у оквиру циклуса &quot;Великани музичке сцене - звезде у успону&quot;. То је било прво гостовање у нашој земљи овог пијанисте чија је интернационална каријера у сталном успону, а приређено је поводом дана Велике дворане Коларчеве задужбине, која је свечано отворена 1932. године. </p><p>На програму: Шопенове &quot;Четири баладе&quot;, &quot;Соната бр. 2&quot;, &quot;Полонеза фантазија&quot; и &quot;Скерцо бр. 2&quot;.</p><p>реприза, 15. фебруиара у 00:15 и 08:15</p><p>&#160;</p><p>&#160;</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Београдски џез фестивал 2010, 3. део</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041552/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D1%9F%D0%B5%D0%B7+%D1%84%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BB+2010%2C+3.+%D0%B4%D0%B5%D0%BE.html</link>
                <description>
		    Двадесет шести Београдски џез фестивал одржан је од 28. до 31. окотбра 2010.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/jazz-festival.jpg?thumbId=1942124&amp;fileSize=11282&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328778350000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Београдски џез фестивал 2010, 3. део" title="Београдски џез фестивал 2010, 3. део" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 10:05:50 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041552/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D1%9F%D0%B5%D0%B7+%D1%84%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BB+2010%2C+3.+%D0%B4%D0%B5%D0%BE.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Отварање у Центру Сава почело је концертом шведске певачице Ригмор Густафсон, а затим са легендарним Вејном Шоретером.</p><p>На неколико локација у граду наступили су најпопуларнији и најинтересантнији џез музичари који и данас господаре овом сценом.</p><p>На програму РТС Дигитал представљамо израелску тромбонисткињу Реут Регев, Џејсона Морана и његов бенд, као и клупску атракцију из Шведске Магнуса Линдгрена.</p>реприза, 16. фебруар у 03:00 и 11:00]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>30 година Драгстора озбиљне музике</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041548/30+%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B0+%D0%BE%D0%B7%D0%B1%D0%B8%D1%99%D0%BD%D0%B5+%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B5.html</link>
                <description>
		    Култна радијска емисија Београда 202 – ДРАГСТОР ОЗБИЉНЕ МУЗИКЕ – аутора и диск-џокеја Дејана Ђуровића, већ три деценије промовише класичну музику, њене хитове и највеће ауторе, испуњава жеље слушалаца, директно преноси и организује концерте.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/30godina-dragstora-ozbiljne-muzike.jpg?thumbId=1941518&amp;fileSize=6003&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328712983000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="30 година Драгстора озбиљне музике" title="30 година Драгстора озбиљне музике" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 8 Feb 2012 15:56:23 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041548/30+%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B0+%D0%BE%D0%B7%D0%B1%D0%B8%D1%99%D0%BD%D0%B5+%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B5.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p align="left">Поводом овог великог јубилеја, 6. новембра 2010. у Центру Сава организован је концерт на којем су наступили Хор и Симфонијски оркестар РТС-а под управом маестра Бојана Суђића, са солистима Сретеном Крстићем - виолина, Венсаном Оканом - виола, Стефаном Миленковићем - виолина, Ксенијом Јанковић - виолончело и Наташом Вељковић - клавир. </p><p>&#160;</p><p align="left">Уредник емисије: Душан Шуклетовић</p><p align="left">Редитељ: Мишко Милојевић</p><p align="left">реприза, 15. фебруар у 06:05 и 14:05</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Великани џеза: Сара Вон</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041544/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B8+%D1%9F%D0%B5%D0%B7%D0%B0%3A+%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B0+%D0%92%D0%BE%D0%BD.html</link>
                <description>
		    Америчка џез певачица чудесног и драматичног гласа једна је од жена америчког џеза која је обележила 20. век.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/sara-von.jpg?thumbId=1941512&amp;fileSize=7089&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328712901000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Великани џеза: Сара Вон" title="Великани џеза: Сара Вон" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 8 Feb 2012 15:55:01 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041544/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B8+%D1%9F%D0%B5%D0%B7%D0%B0%3A+%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B0+%D0%92%D0%BE%D0%BD.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Њен отац је био дубоко религиозан човек, као уопште и цела породица. Сви су били веома активни у баптистичкој цркви, па је Сара још као седмогодишња девојчица почела да пева у црквеном хору и учи клавир.</p><p>У току каријере, прошла је кроз многе фазе. Сарађивала је са великим џез музичарима свог времена који су у њој препознали таленат и успех, али је ипак остала верна себи не мењајући се много од почетка своје каријере, када су је колеге назвале Морнар, због грубости којом се изражавала и псовкама које је обожавала да користи.</p><p>&#160;</p>реприза, 15. фебруар у 07:00 и 15:00]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Новогодишњи оперски гала концерт</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041540/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B8+%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%86%D0%B5%D1%80%D1%82.html</link>
                <description>
		    Жељко Лучић, по неподељеном мишљењу музичке критике и публике најбољи вердијански баритон света, и Зоран Тодоровић, један од водећих тенора европских оперских сцена. Они су звезде Метрополитена, Ковент гардена, Бечке, Берлинске, Париске, Минхенске опере...
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/novogodisnji-operski-gala-koncert.jpg?thumbId=1941500&amp;fileSize=9757&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328712832000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Новогодишњи оперски гала концерт" title="Новогодишњи оперски гала концерт" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 8 Feb 2012 15:53:52 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041540/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B8+%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%86%D0%B5%D1%80%D1%82.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p align="left">Два великана европских и светских оперских сцена, који су прве професионалне кораке учинили у нашој земљи а потом остварили велике успехе у свету, први пут наступају заједно у Београду. Као њихове гошће наступиће Сузана Шуваковић Савић, сопран, првакиња Београдске опере, и Сања Анастасиjа, мецосопран, солиста оперских кућа у Мајнцу и Грацу.Уз солисте наступиће Хор Радио-телевизије Србије и Уметнички ансамбл Министарства одрбране „Станислав Бинички&quot;, под диригентским вођством Дејана Савића.<br />Они изводе најлепше увертире, хорове, арије, дуете Вердија, Леонкавала, Чилее, Бизеа, Пучинија, као и незаборавне наполитанске мелодије.</p><p align="left">Уредник емисије: Вера Арсеновић</p><p align="left">Редитељ: Бранко Кичић</p><p>&#160;</p>реприза, 15. фебруар у 02:05 и10:05]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Литургија: Допунимо  молитву Господу,   6-8</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041536/%D0%9B%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%3A+%D0%94%D0%BE%D0%BF%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%BE++%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D1%83+%D0%93%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%83%2C+++6-8.html</link>
                <description>
		    Серијал посвећен св. евхаристији, модерним редитељским приступом и поједностављеним богословским речником  открива смисао и историјску перспективу овог свештеног чина.  
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/dopunimo-molitvu-gospodu.jpg?thumbId=1941494&amp;fileSize=14692&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328712683000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Литургија: Допунимо  молитву Господу,   6-8" title="Литургија: Допунимо  молитву Господу,   6-8" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 8 Feb 2012 15:51:23 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041536/%D0%9B%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%3A+%D0%94%D0%BE%D0%BF%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%BE++%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D1%83+%D0%93%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%83%2C+++6-8.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>У протеклим епизодама прешли смо скоро све етапе које претходе централном тренутку сваке свете литургије, а то је час освећења и примања светих дарова, односно причешћа. Међутим, пре призивања Св. духа да сиђе на дарове, сви присутни упућују молитве да овај поступак прође у најбољем реду. Такође, то је тренутак када се црквена заједница моли и за читаву духовну хијерархију, остале хришћане, као и за сваког оног коме је потребна помоћ. </p><p>Аутор серије: ђакон Ненад Илић</p><p>Производња: Острог, 2009.</p><p>реприза, 14. фебруар у 02:25 и 10:25</p><p>&#160;</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Арс практика:Алекандар Вац</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041528/%D0%90%D1%80%D1%81+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B0%D1%86.html</link>
                <description>
		    Серијал АРС ПРАКТИКА остварен у продукцији Школског програма РТС-а, замишљен је као упознавање са уметницима из различитих области примењених уметности и сликарства који у аутентичним ситуацијама стваралачког рада, у сопственим  атељеима, приказују знања и вештине откривајући тајне заната. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/aleksandar-vac.jpg?thumbId=1941476&amp;fileSize=5071&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328712533000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Арс практика:Алекандар Вац" title="Арс практика:Алекандар Вац" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 8 Feb 2012 15:48:53 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041528/%D0%90%D1%80%D1%81+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B0%D1%86.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Сликар-керамичар Александар Вац у свом раду користи тера сибилату, стару античку технику за репрезентативно посуђе. За ствараоца коме је површина приоритет, нема разлике између употребне и украсне керамике. За њега, уметност је потреба да се нешто материјализује.</p><p>реприза, 14. фебруар у 00:15 и 08:15</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Кулберг  балет</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041524/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B3++%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%82.html</link>
                <description>
		    Половином прошлог века, Биргит Кулберг, једна од најутицајнијих личности у свету савремене игре и балета, основала је у Шведској 1967. године, компанију Кулберг балет. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/kalberg-balet.jpg?thumbId=1941458&amp;fileSize=8542&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328712428000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Кулберг  балет" title="Кулберг  балет" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 8 Feb 2012 15:47:08 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041524/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B3++%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%82.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Тада је трупа бројала само осам играча. Данас су они и више од трупе, сада су културни амбасадори своје земље. Биргит Кулберг и Матс Ек су укупно 26 година водили ансамбл, градили антологијски репертоар и оставили свој печат као снажно социјално ангажовани аутори. Сада компанију воде други аутори, али она и даље остаје репер нових стандарда савремене игре. Чести су гости Београдског фестивала игре, са кога је снимак представе ''Алуминијум''.</p><p>реприза, 14. фебруар у 07:20 и 15:20</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Њујоршка  филхармонија у  Пјонг Јангу</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041520/%D0%8A%D1%83%D1%98%D0%BE%D1%80%D1%88%D0%BA%D0%B0++%D1%84%D0%B8%D0%BB%D1%85%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%83++%D0%9F%D1%98%D0%BE%D0%BD%D0%B3+%D0%88%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D1%83.html</link>
                <description>
		    Критичари се слажу да је концерт Њујоршке филхармоније у Пјонгјангу поставио стандарде и ''створио историју''.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/njujorska-filharmonija.jpg?thumbId=1941452&amp;fileSize=16091&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328712334000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Њујоршка  филхармонија у  Пјонг Јангу" title="Њујоршка  филхармонија у  Пјонг Јангу" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 8 Feb 2012 15:45:34 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041520/%D0%8A%D1%83%D1%98%D0%BE%D1%80%D1%88%D0%BA%D0%B0++%D1%84%D0%B8%D0%BB%D1%85%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%83++%D0%9F%D1%98%D0%BE%D0%BD%D0%B3+%D0%88%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D1%83.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Питање колико музика може да промени свет, уједини посвађане и смири страсти рата унеколико је добило свој одговор када је Лоран Мазел палицом дао знак да се почне интерпретацијом познате народне песме која представља заједничко културно наслеђе народа Северне и Јужне Кореје.</p><p>Публика очарана, разнежена и одушевљена извођењима химни, али и Дворжакове, Вагнерове и Гершвиное музике, допринела је својим расположењем идеалистичкој идеји да је можда и могуће постојање бољег света.</p><p>реприза: 14. фебруар у 04:05 и 12:05</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>75 година Симфонијског оркестра РТС-а</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1040664/75+%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D1%84%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D0%BE%D1%80%D0%BA%D0%B5%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0+%D0%A0%D0%A2%D0%A1-%D0%B0.html</link>
                <description>
		     Специјална  емисија Марине Николић,  поводом великог јубилеја - 75 година Симфонијског оркестра РТС-а..
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/evropa-u-beogradu.jpg?thumbId=1939946&amp;fileSize=9972&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328616297000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="75 година Симфонијског оркестра РТС-а" title="75 година Симфонијског оркестра РТС-а" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Tue, 7 Feb 2012 13:04:57 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1040664/75+%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D1%84%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D0%BE%D1%80%D0%BA%D0%B5%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0+%D0%A0%D0%A2%D0%A1-%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>О настајању Симфонијског оркестра давне 1937. године, његовом значају за културу Србије, његовој историји која је обиловала успонима али и разним искушењима говоре бројни еминентни музичари наше и светске сцене, они који су о Оркестру бринули, сарађивали са њим и доприносили да постане поштована и угледна институција културе наше земље.</p><p><br />реприза, у 19:15, 09. фебруар у 00:15, 03:15, 08:15 и 11:15</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Под истим кровом, 3. епизода</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1038056/%D0%9F%D0%BE%D0%B4+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BC+%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%BC%2C+3.+%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%B4%D0%B0.html</link>
                <description>
		    Савремена прича о свакодневним проблемима и згодама у пословном, љубавном, интимном животу сваког од чланова једне градске породице, духовито и благонаклоно приказана је у серији кинеске продукције Под истим кровом. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/pod-istim-krovom.jpg?thumbId=1934912&amp;fileSize=5412&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328185378000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Под истим кровом, 3. епизода" title="Под истим кровом, 3. епизода" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 2 Feb 2012 13:22:58 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1038056/%D0%9F%D0%BE%D0%B4+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BC+%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%BC%2C+3.+%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%B4%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Као одговор на мноштво хумористичких, срцепарајућих, интригантних серија из Турске, Индије, Шпаније национална телевизија Кине снимила је серију о породици коју у неочекиване односе доводи љубав младог Далијанга и његове супруге Жаову чији се родитељи не мире са чињеницом да ће им деца водити самосталне животе. Поред мајки које у својој посесивности дају и највише материјала за духовите реплике, ту је и Далијангова бунтовна сестра, помало сенилна бака и стрпљиви отац.</p><p>Производња: Кина 2009.</p><p>реприза, 13. фебруар у 06:00 и 14:00</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Виктор Иго - изгнаник</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1038052/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80+%D0%98%D0%B3%D0%BE+-+%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BA.html</link>
                <description>
		    Од свих тамница најбоље познајем тамницу изгнанства...
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/viktor-igo.jpg?thumbId=1934900&amp;fileSize=7890&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328185260000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Виктор Иго - изгнаник" title="Виктор Иго - изгнаник" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 2 Feb 2012 13:21:00 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1038052/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80+%D0%98%D0%B3%D0%BE+-+%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BA.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>У једносатном филму у продукцији <em>ARTE</em><em>-а </em>откривамо део живота познатог писца посвећеног борби за бољу будућност човечанства. Сјајни Игоови записи говоре о дубоком значењу које имају његова искуства и запажања у једном бурном периоду француске историје.Сам Иго је записао: „Кад сам видео да Републику сматрају издајником, да су је непријатељи шчепали и бацили на земљу... ја, који сам се у време славља држао по страни, стао сам уз њу онда кад су многи почели да је напуштају...&quot;</p><p>реприза, 13. фебруар у 04:00 и 12:00</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Crossover</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1038048/Crossover.html</link>
                <description>
		    Постоји ли одговор на питање: шта је то crossover и колико је овај субжанр или жанр, некада називан фузија, заправо одговоран за музику каква данас постоји? Шта је одређење и класификација crossovera, када он носи негативну, а кад позитивну конотацију?
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/crossover.jpg?thumbId=1934882&amp;fileSize=6118&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328185143000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Crossover" title="Crossover" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 2 Feb 2012 13:19:03 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1038048/Crossover.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Почеци <em>crossovera </em>датирају још од времена када су се жанровски мешали блуз и рок, стварајући музику прихватљивију белој публици. Данас музичка индустрија задире у савремену популарну музику и надилази комерцијалне извођаче који су термин <em>crossover </em>и изнели на лош глас, дозвољавајући да лична промоција и новац потисну идеју субверзивности и идеје искрености у стварању музике. </p><p>реприза, 13. фебруар у 03:10 и 11:10</p><p>&#160;</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>В. А. Моцарт: Реквијем</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1038044/%D0%92.+%D0%90.+%D0%9C%D0%BE%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%82%3A+%D0%A0%D0%B5%D0%BA%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BC.html</link>
                <description>
		    Пред препуном салом Коларчеве задужбине, 29. априла 2010. маестро Младен Јагушт дириговао је Моцартов Реквијем у извођењу Хора и Симфонијског оркестра РТС-а и солиста Јасмине Трумбеташ, Наташе Јовић-Тривић, Дејана Максимовића и Миодрага Мике Јовановића.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/rekvijem.jpg?thumbId=1934876&amp;fileSize=6173&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328185050000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="В. А. Моцарт: Реквијем" title="В. А. Моцарт: Реквијем" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 2 Feb 2012 13:17:30 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1038044/%D0%92.+%D0%90.+%D0%9C%D0%BE%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%82%3A+%D0%A0%D0%B5%D0%BA%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BC.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Маестро Јагушт је тада рекао да је ово дело, које је велики Амадеус компоновао пред смрт као своју последњу молитву, дириговао још давне 1950. године у Загребу. &quot;То је било прво велико дело које сам изводио. Пре но што вам свима кажем &quot;до виђења&quot;, одлучио сам да то Моцартово дело још једном &quot;одгуслам&quot;, рекао је маестро Јагушт после концерта.</p><p>&#160;</p>реприза, 13. фебруар у 00:45 и 08:45]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Непомична олуја</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1038040/%D0%9D%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0+%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%98%D0%B0.html</link>
                <description>
		    Слободоумна Француска 19. века насупрот конзервативнoм и декадентном племству у делу Франсоаз Саган Непомична олуја приказана је кроз афере и завере инициране доласком грофице Флоре од Маржеласа и њене служавке Марте у једно провинцијско место.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/nepomicna-oluja.jpg?thumbId=1934864&amp;fileSize=6906&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328184932000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Непомична олуја" title="Непомична олуја" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 2 Feb 2012 13:15:32 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1038040/%D0%9D%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0+%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%98%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Морална деградација аристократије с једне стране и уверења обичног човека о једнакости с друге стране, ломе се у грофичиним симпатијама према револуционарним идејама, слободном поимању љубави и предодређености њеног племенитог порекла. Син надничара у којем Флора препознаје песника, часни адвокат, њена служавка и лицемерни племићи постараће се да искрене побуде младе жене буду брутално угашене.</p><p>Режија: Жан-Данијел Вераж</p><p>Улоге: Робин Ренучи, Лаура Моранте, Кристофер Томпсон</p><p>Производња: Француска/Белгија 1995.</p><p>реприза, 12. фебруар у 06:30 и 14:30</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Тајна Страдиваријеве виолине</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1038036/%D0%A2%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B0+%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B5+%D0%B2%D0%B8%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B5.html</link>
                <description>
		    Три века од настанка, легендарне виолине које је створио Антонио Страдивари сматрају се најцењенијим уметничким рукотворинама.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/tajna-stradivarijeve-violine.jpg?thumbId=1934852&amp;fileSize=10131&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328184824000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Тајна Страдиваријеве виолине" title="Тајна Страдиваријеве виолине" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 2 Feb 2012 13:13:44 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1038036/%D0%A2%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B0+%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B5+%D0%B2%D0%B8%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B5.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Од око 1.000 направљених, 600 виолина још увек представљају део уметничког тржишта, а неке од њих достижу цену од милион и по евра.</p><p>До данашњих дана нико није докучио мистерију Страдиваријевих виолина.</p><p>Научници су, наравно, измерили неке физичке карактеристике: фреквенцију, вибрације, ехо, интерференцију... Jош од почетка 19. века, више од 150 студија бавило се тајном ових виолина без релевантног одговора.</p><p>Шта чини звук Страдиваријевих виолина тако јединственим? Шта их чини тако јединственим инструментима?</p><p>У емисији која укључује научна истраживања у Италији, Француској, Немачкој и Белгији, путујемо кроз векове, са музичарима, акустичарима, хемичарима, градитељима виолина, чак и специјалистима за климатске појаве, све у настојању да схватимо Страдиваријеву тајну. </p><p>реприза, 12. фебруар у 05:30 и 13:30</p><p>&#160;</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Музеји света: Уфици - документовање ренесансе у Италији, 7-13</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1038028/%D0%9C%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98%D0%B8+%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0%3A+%D0%A3%D1%84%D0%B8%D1%86%D0%B8+-+%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5+%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B5+%D1%83+%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B8%2C+7-13.html</link>
                <description>
		    МУЗЕЈИ СВЕТА - документарни серијал јапанске продукције приказује значајне светске музеје  и њихова блага кроз занимљиве приповести о необичним судбинама истраживача, колекционара, сликара - свих оних људи који су свој живот на различите начине посветили уметности.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/ufici.jpg?thumbId=1934846&amp;fileSize=11980&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328184666000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Музеји света: Уфици - документовање ренесансе у Италији, 7-13" title="Музеји света: Уфици - документовање ренесансе у Италији, 7-13" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 2 Feb 2012 13:11:06 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1038028/%D0%9C%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98%D0%B8+%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0%3A+%D0%A3%D1%84%D0%B8%D1%86%D0%B8+-+%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5+%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B5+%D1%83+%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B8%2C+7-13.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Пре 450 година, Ђорђо Вазари је сковао израз ренесанса и написао чувену књигу „Животи славних италијанских сликара, вајара и архитеката&quot;. Камен-темељац фирентинске галерије Уфици чине збирке породице Медичи, а о тим уметничким делима и њиховим ауторима писао је и Вазари, документујући доба ренесансе<strong>. </strong>Захваљујући овом историчару уметности, сачувано је више од сто биографија - животи, дела, пословни подухвати, анегдоте и интригантне судбине ренесансе која је цветала у Фиренци 15. века.</p><p>&#160;</p>реприза, 12. фебруар у 04:20 и 12:20]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Рихард Вагнер: Валкире</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1038020/%D0%A0%D0%B8%D1%85%D0%B0%D1%80%D0%B4+%D0%92%D0%B0%D0%B3%D0%BD%D0%B5%D1%80%3A+%D0%92%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B5.html</link>
                <description>
		    ''Рајнско злато'' је својеврстан прелиминарни приказ тетралогије ''Прстен Нибелунга''. У њему је константно наглашен малограђански тон који боји сваки догађај и који сву трагичност и испитивање дубоко укорењених брачних сукоба, прљавих страсти и осећања своди на самооправдавање и предају површности.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/rihard-vagner-valkire.jpg?thumbId=1934834&amp;fileSize=5719&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328184547000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Рихард Вагнер: Валкире" title="Рихард Вагнер: Валкире" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 2 Feb 2012 13:09:07 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1038020/%D0%A0%D0%B8%D1%85%D0%B0%D1%80%D0%B4+%D0%92%D0%B0%D0%B3%D0%BD%D0%B5%D1%80%3A+%D0%92%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B5.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Са друге стране, '''Валкире'' су, без сумње, дирљив и истински трагичан успех Вагнеров, али и његове жене Козиме, будући да су заједно стварали ово ванвременско дело, као што се види из њеног дневника датираног на 31. август 1873. По идеји и реализацији Михаела Шулца, пред нама је другачије сценско тумачење ове опере.</p><p>Диригент: Карл Сен Клер</p><p>Вајмарски оркестар и солисти: Ерин Бланк, Кетрин Фостер, Хидеказу Цумаја, Ренатус Месар и други...</p><p>реприза, 12. фебруар у 00:20 о 08:20</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Биографије: Мелијесова магија, 1. део</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1038012/%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B5%3A+%D0%9C%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B0+%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%2C+1.+%D0%B4%D0%B5%D0%BE.html</link>
                <description>
		    Открио је ефекат заустављеног кадра. Међу првима је користио технику дупле експозиције и ручно бојење сваког фрема филмског кадра.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/melijesova-magija.jpg?thumbId=1934822&amp;fileSize=9197&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328184387000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Биографије: Мелијесова магија, 1. део" title="Биографије: Мелијесова магија, 1. део" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 2 Feb 2012 13:06:27 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1038012/%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B5%3A+%D0%9C%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B0+%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%2C+1.+%D0%B4%D0%B5%D0%BE.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Снимио је на стотине филмова. Жоржа Мелијеса звали су мађионичарем кинематографије, о чему сведочи троделни документарни филм Мелијесова магија. Уз обимну архивску грађу и инсерте из најпознатијих Мелијесових остварења (<em>Путовање на месец</em>,<em> Двадесет хиљада миља под морем</em>, <em>Пепељуга</em>, <em>Афера Драјфус</em>, <em>Монструм</em>, <em>Дворац из 1001 ноћи</em>, <em>Освајање Северног пола</em>), аутори овог француског документарца представљају његову биографију, филмску предисторију када је као мађионичар радио у позоришту, првим сусретом са камером браће Лимијер који га је окренуо филмској уметности којој је оставио више од петсто филмова само у периоду од 1896. до 1914. године. Филм о Мелијесу бави се анализом његових кинематографских трикова али и њиховом инсценацијом.</p><p>Производња: Француска</p><p>реприза, 11. фебруар у 07:10 и 15:10</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Светска музичка колекција: Папа Вемба</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1038008/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%3A+%D0%9F%D0%B0%D0%BF%D0%B0+%D0%92%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0.html</link>
                <description>
		    Конгоански музичар Жил Шунгу Вембадио Пене Кикумба чије име је у духу афричке традиције скраћено у Папа Вемба, прави је представник world музике.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/papa-vemba.jpg?thumbId=1934810&amp;fileSize=14511&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328184236000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Светска музичка колекција: Папа Вемба" title="Светска музичка колекција: Папа Вемба" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 2 Feb 2012 13:03:56 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1038008/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%3A+%D0%9F%D0%B0%D0%BF%D0%B0+%D0%92%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Његов жанр је румба, а животни пут турбулентан колико и живот сваког Африканца који воли своју земљу, традицију и историју.</p><p>Музика коју он изводи зове се сукус, као подврста румбе, и то је плесна окретна музика која је настала средином 30-их година прошлог века.</p><p>реприза, 11. фебруар у 06:05 и 14:05</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Рок Дантерон: Јунди  Ли</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1037992/%D0%A0%D0%BE%D0%BA+%D0%94%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BD%3A+%D0%88%D1%83%D0%BD%D0%B4%D0%B8++%D0%9B%D0%B8.html</link>
                <description>
		    Као и претходних неколико деценија, стотине пијаниста из целог света нађу се у Прованси на једном од најцењенијих пијанистичких фестивала на свету. На велику радост публике. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/jundi-li.jpg?thumbId=1934798&amp;fileSize=7556&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328184033000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Рок Дантерон: Јунди  Ли" title="Рок Дантерон: Јунди  Ли" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 2 Feb 2012 13:00:33 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1037992/%D0%A0%D0%BE%D0%BA+%D0%94%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BD%3A+%D0%88%D1%83%D0%BD%D0%B4%D0%B8++%D0%9B%D0%B8.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Године 2004. наступио је Јунди Ли, млади кинески музичар који је у својој досадашњој каријери добио неке од најпрестижнијих награда. Једна од њих му је посебно важна и донекле је представљала преокрет у његовом раду - то је Прва награда на чувеном интернационалном Фредерик Шопен пијанистичком такмичењу у Варшави. </p><p>реприза, 11. фебруар у 05:05 и 13:05</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Моја омиљена опера: Барбара Хендрикс: Дон Пасквале</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1037984/%D0%9C%D0%BE%D1%98%D0%B0+%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B0+%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%3A+%D0%91%D0%B0%D1%80%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B0+%D0%A5%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D0%BA%D1%81%3A+%D0%94%D0%BE%D0%BD+%D0%9F%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B5.html</link>
                <description>
		    У оквиру циклуса ''Моја омиљена опера'', амерички сопран Барбара Хендрикс говори о опери Гаетана Доницетија и једној од својих најдражих улога –  улози Норине.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/don-paskvale.jpg?thumbId=1934786&amp;fileSize=13379&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328183882000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Моја омиљена опера: Барбара Хендрикс: Дон Пасквале" title="Моја омиљена опера: Барбара Хендрикс: Дон Пасквале" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 2 Feb 2012 12:58:02 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1037984/%D0%9C%D0%BE%D1%98%D0%B0+%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B0+%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%3A+%D0%91%D0%B0%D1%80%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B0+%D0%A5%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D0%BA%D1%81%3A+%D0%94%D0%BE%D0%BD+%D0%9F%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B5.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Комична буфо опера ''Дон Пасквале'' је 64. опера од укупно 66, колико је Доницети написао. Иако су ликови и ситуације веома типични и много пута виђени у комедији дел арте, мајсторство и умеће самог композитора дају овој опери оригиналност и трајност у суровом оперском свету.</p><p>реприза, 11. фебруар у 04:00 и 12:00</p><p>&#160;</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>ТВ фељтон:  Радио-драма - Позориште звука</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1037976/%D0%A2%D0%92+%D1%84%D0%B5%D1%99%D1%82%D0%BE%D0%BD%3A++%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE-%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B0+-+%D0%9F%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B5+%D0%B7%D0%B2%D1%83%D0%BA%D0%B0.html</link>
                <description>
		    Овог пута ТВ фељтон посвећујемо уметности радио-драме о којој говоре најзначајнији аутори како садржаја тако и технологије производње ове звучне фантазије. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/radio-drama.jpg?thumbId=1934780&amp;fileSize=11904&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328183771000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="ТВ фељтон:  Радио-драма - Позориште звука" title="ТВ фељтон:  Радио-драма - Позориште звука" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 2 Feb 2012 12:56:11 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1037976/%D0%A2%D0%92+%D1%84%D0%B5%D1%99%D1%82%D0%BE%D0%BD%3A++%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE-%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B0+-+%D0%9F%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B5+%D0%B7%D0%B2%D1%83%D0%BA%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Иако је повод за емисију додела награде за најбоља остварења у области радио-драме &quot;Витомир Богић&quot; за 2005. годину, она је драгоцена пошто се у њој појављују прави доајени овог правца, од којих понеко и није више са нама, као на пример велики редитељ Бода Марковић.</p><p>Сликати звуком, писати звуком, дакле мислити звуком, изградити читав свет звуком, јесте задатак високог позвања названог радио-драма. Машта је ослобођена и сада ствара свој свет, своје ликове. Слушалац предано учествује у животу радио-драме, тако надограђујући њен живот. Овакво радијско остварење је тек само једна верзија, а верзија има онолико колико има и слушалаца. Радио-драма има бескрајно много живота, лица и слојева. </p><p>Радио Београд је емитовао прво своје драмско остварење још давне 1924. године. Од тада па до данас никад није изгубио континуитет и традицију производње радио-драме. Последњих педесет година у овој установи је архивирано најмање 4 000 радио-драма за одрасле и око 1 000 драма за децу, док се тренутно производи око 100 драма и реемитује се близу 400 реприза годишње. Фонотека РТС-а је свакако поносна на своју баштину и често уступа своје архивско благо на коришћење и другим колегама. Захваљујући томе, ова емисија преобилује звучним фрагментима неких од најзанимљивијих остварења на пољу радио-драме. <br />Уредник: Јосип Бабел<br />Редитељ: Драгомир Зупанц<br />Производња: РТС 2005.<br />реприза, 11. фебруар у 02:00 и 10:00</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Биографије: Том Џонс</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1037968/%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B5%3A+%D0%A2%D0%BE%D0%BC+%D0%8F%D0%BE%D0%BD%D1%81.html</link>
                <description>
		    Од средине 60-их година Том Џонс је певао многе стилове у оквиру популарне музике – поп, рок, кантри, техно, соул, госпел и многе друге који су били прилично далеко од звука са којим је почео каријеру.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/tom-dzons.jpg?thumbId=1934774&amp;fileSize=7121&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328183649000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Биографије: Том Џонс" title="Биографије: Том Џонс" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 2 Feb 2012 12:54:09 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1037968/%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B5%3A+%D0%A2%D0%BE%D0%BC+%D0%8F%D0%BE%D0%BD%D1%81.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Већ одавно је позната прича о његовом скромном пореклу и незаустављивом успеху, бурном животу и бројним скандалима, али његов професионални живот издржао је све пробе и тест времена.</p><p>&#160;</p>реприза, 10. фебруар у 07:10 и 15:10]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Ана Поповић бенд</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1037960/%D0%90%D0%BD%D0%B0+%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B+%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B4.html</link>
                <description>
		    У Косовској Митровици 2007. године, на Џез и блуз North city фестивалу наступила је са својим бендом Ана Поповић.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/ana-popovic.jpg?thumbId=1934756&amp;fileSize=8617&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328183576000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Ана Поповић бенд" title="Ана Поповић бенд" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 2 Feb 2012 12:52:56 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1037960/%D0%90%D0%BD%D0%B0+%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B+%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B4.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Ана Поповић је аутор, певачица и гитаристкиња која је успела да својим умећем постане водећи гитариста у жанру блуза. Фузијом класичне и савремене блуз музике са разоружавајућом енергијом, талентом и посвећеношћу постала је релевантан музичар у свету у коме примат имају амерички аутори.</p><p>реприза, 10. фебруар у 06:35 и 14:35</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Данијел  Баренбојм: Вече Листа</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1037956/%D0%94%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BB++%D0%91%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B1%D0%BE%D1%98%D0%BC%3A+%D0%92%D0%B5%D1%87%D0%B5+%D0%9B%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0.html</link>
                <description>
		    У најмању руку спектакуларан  музички догађај на ком Данијел Баренбојм, данас један од најпрофилисанијих уметника, изводи музику Франца Листа.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/vece-lista.jpg?thumbId=1934744&amp;fileSize=8322&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328183453000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Данијел  Баренбојм: Вече Листа" title="Данијел  Баренбојм: Вече Листа" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 2 Feb 2012 12:50:53 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1037956/%D0%94%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BB++%D0%91%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B1%D0%BE%D1%98%D0%BC%3A+%D0%92%D0%B5%D1%87%D0%B5+%D0%9B%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>У чувеној Миланској скали, године 2007. Баренбојм је доказао зашто је међу најбољим пијанистима света. Иначе, можда није толико позната чињеница да је он велики експерт за Листову музику. За свој реситал изабрао је свиту ''Године ходочашћа'', компоновану од 1837. до 1849. године, која представља најлепше од његове клавирскe музике.</p><p>Страствено, аналитички, технички савршено, али ипак поетски, Баренбојм приступа Листовој музици на посебан начин дајући јој свој печат.</p><p>реприза, 10. фебрур у 05:05 и 13:05</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Изгубљене библиотеке Тимбуктуа</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1037952/%D0%98%D0%B7%D0%B3%D1%83%D0%B1%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B5+%D0%B1%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B5+%D0%A2%D0%B8%D0%BC%D0%B1%D1%83%D0%BA%D1%82%D1%83%D0%B0.html</link>
                <description>
		    Ово је прича о успону и паду легендарног града Тимбуктуа и његовом дуго скриваном наслеђу састављеном од стотину хуљада древних рукописа.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/izgubljene-biblioteke.jpg?thumbId=1934738&amp;fileSize=14742&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328183317000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Изгубљене библиотеке Тимбуктуа" title="Изгубљене библиотеке Тимбуктуа" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 2 Feb 2012 12:48:37 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1037952/%D0%98%D0%B7%D0%B3%D1%83%D0%B1%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B5+%D0%B1%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B5+%D0%A2%D0%B8%D0%BC%D0%B1%D1%83%D0%BA%D1%82%D1%83%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Смештен на простору великих царевина и владара визионара, град приповеда како су трговачки путеви са Истока постали путеви мастила и доносиоци писмености у западну Африку, и о томе како је Тимбуктупостао његова звезда водиља, како је због ратова и освајања ова прича била буквално закопана.</p><p>Сада се појављује нова истина која ће у једносатној емисији у <em>BBC</em> продукцији открити да су читање и писање били једнако важан део живота у Африци као и у Европи.</p><p>реприза, 10. фебруар у 04:10 и 12:10</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Великани музичке сцене: Фазил Сај</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1037944/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B8+%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5+%D1%81%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%B5%3A+%D0%A4%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB+%D0%A1%D0%B0%D1%98.html</link>
                <description>
		    У оквиру циклуса којим се представљају најзначајнији музичари данашњице, Коларац представља једног од траженијих пијаниста.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/fazil-saj.jpg?thumbId=1934720&amp;fileSize=7162&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328183184000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Великани музичке сцене: Фазил Сај" title="Великани музичке сцене: Фазил Сај" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 2 Feb 2012 12:46:24 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1037944/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B8+%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5+%D1%81%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%B5%3A+%D0%A4%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB+%D0%A1%D0%B0%D1%98.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Фазил Сај је рођен у Турској. Потекао је из музичке породице која је много уложила у његово образовање. Осамдесетих година, пошто је добио немачку стипендију, наставио је да се школује у Берлину, где се бавио компоновањем и свирањем.<br />У Београду је наступио 2010. године и међу публиком изазвао одушевљење.</p><p>&#160;</p>реприза, 10. фебруар у 00:15 и 08:15]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>ТВ театар: Звер на месецу</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1037276/%D0%A2%D0%92+%D1%82%D0%B5%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80%3A+%D0%97%D0%B2%D0%B5%D1%80+%D0%BD%D0%B0+%D0%BC%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%86%D1%83.html</link>
                <description>
		    Комад Звер на месецу славни драмски писац Ричард Калиноски написао је инспирисан трагичним погромом Турака над Јерменима. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/zver-na-mesecu.jpg?thumbId=1933538&amp;fileSize=7104&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328092274000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="ТВ театар: Звер на месецу" title="ТВ театар: Звер на месецу" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 1 Feb 2012 11:31:14 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1037276/%D0%A2%D0%92+%D1%82%D0%B5%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80%3A+%D0%97%D0%B2%D0%B5%D1%80+%D0%BD%D0%B0+%D0%BC%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%86%D1%83.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>У основи ове интимне приче је млади Јерменин натурализовани Американац и његова супруга, коју је преко конзулата довео из домовине и оженио се њоме. Мотив националног, историјског, емотивног континуитета са великим успехом, као јерменски пар, играју Небојша Дугалић и Паулина Манов, а америчког дечака, њиховог усвојеног сина игра увек сјајни Властимир Ђуза Стојиљковић. Редитељ овог комада постављеног у Београдском драмском позоришту режирао је Небојша Брадић.</p><p>Уредник: Драгана Бошковић</p><p>ТВ адаптација и режија: Мишко Милојевић</p><p>Производња: РТС 2008.</p><p>реприза, 09. фебруар у 06:05 и 14:05</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Финале 41. Међународног такмичења музичке онлдине: Ким Јунг</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1037272/%D0%A4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B5+41.+%D0%9C%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B3+%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B0+%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5+%D0%BE%D0%BD%D0%BB%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5%3A+%D0%9A%D0%B8%D0%BC+%D0%88%D1%83%D0%BD%D0%B3.html</link>
                <description>
		    41. међународно такмичење музичке омладине одржано је у марту 2011. године. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/kim-jung.jpg?thumbId=1933532&amp;fileSize=12184&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328092198000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Финале 41. Међународног такмичења музичке онлдине: Ким Јунг" title="Финале 41. Међународног такмичења музичке онлдине: Ким Јунг" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 1 Feb 2012 11:29:58 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1037272/%D0%A4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B5+41.+%D0%9C%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B3+%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B0+%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5+%D0%BE%D0%BD%D0%BB%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5%3A+%D0%9A%D0%B8%D0%BC+%D0%88%D1%83%D0%BD%D0%B3.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Млади музичари наступали су уз пратњу Уметничког ансамбла Министарства одбране Станислав Бинички и диригента Биљану Радовановић. Наступи лауреата тог такмичења емитују се на Програму културе и уметности РТС Дигитал.</p><p>реприза, 09. фебруар у 02:30 и 10:30</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Вестрад Шимкус</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1037268/%D0%92%D0%B5%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B4+%D0%A8%D0%B8%D0%BC%D0%BA%D1%83%D1%81.html</link>
                <description>
		    Латвијски композитор и пијаниста добитник је бројних награда и победник на многим пијанистичким такмичењима.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/vestard-simkus.jpg?thumbId=1933520&amp;fileSize=7255&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328092068000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Вестрад Шимкус" title="Вестрад Шимкус" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 1 Feb 2012 11:27:48 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1037268/%D0%92%D0%B5%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B4+%D0%A8%D0%B8%D0%BC%D0%BA%D1%83%D1%81.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Он је у фебруару 2009. одржао концерт у Коларчевој задужбини, у оквиру циклуса &quot;Великани музичке сцене - звезде у успону&quot;. То је било прво гостовање у нашој земљи пијанисте чија је интернационална каријера у сталном успону, а приређено је поводом дана Велике дворане Коларчеве задужбине, која је свечано отворена 1932. године. </p><p>На програму: Шопенове &quot;Четири баладе&quot;, &quot;Соната бр. 2&quot;, &quot;Полонеза фантазија&quot; и &quot;Скерцо бр. 2&quot;.</p><p>&#160;</p>реприза, 09. фебруар у 01:05 и 09:05]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Великани џеза: Чарли  Паркер</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1037264/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B8+%D1%9F%D0%B5%D0%B7%D0%B0%3A+%D0%A7%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%B8++%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B5%D1%80.html</link>
                <description>
		    Међу најутицајнијим џез музичарима на свету, његово име се увек нађе у првих пет.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/carli-parker.jpg?thumbId=1933508&amp;fileSize=8182&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328091916000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Великани џеза: Чарли  Паркер" title="Великани џеза: Чарли  Паркер" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 1 Feb 2012 11:25:16 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1037264/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B8+%D1%9F%D0%B5%D0%B7%D0%B0%3A+%D0%A7%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%B8++%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B5%D1%80.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Његови иновативни приступи мелодији, ритму и хармонији, главна улога у развоју бибапа и револуционарност у свирању, као и у животу, створили су од њега легенду још док је био жив.</p><p>Мада данас многи воле да га представе као водећег ''хипстера'' ове супкултуре, а затим и звезду битник генерације, његова бескомпромисност и интелект нису били сами себи сврха, већ одраз његове оригиналности и непоновљивог стила.</p><p>&#160;</p>реприза, 08. фебруар у 07:00 и 15:00]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>30 година Драгстора озбиљне музике Београда 202</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1037252/30+%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B0+%D0%BE%D0%B7%D0%B1%D0%B8%D1%99%D0%BD%D0%B5+%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B5+%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0+202.html</link>
                <description>
		    Култна радијска емисија Београда 202 – ДРАГСТОР ОЗБИЉНЕ МУЗИКЕ – аутора и диск-џокеја Дејана Ђуровића, већ три деценије промовише класичну музику, њене хитове и највеће ауторе, испуњава жеље слушалаца, директно преноси и организује концерте.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/30-godina-dragstora-ozbiljne-muzike.jpg?thumbId=1933496&amp;fileSize=5977&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328091812000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="30 година Драгстора озбиљне музике Београда 202" title="30 година Драгстора озбиљне музике Београда 202" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 1 Feb 2012 11:23:32 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1037252/30+%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B0+%D0%BE%D0%B7%D0%B1%D0%B8%D1%99%D0%BD%D0%B5+%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B5+%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0+202.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p align="left">Поводом овог великог јубилеја, 6. новембра 2010. у Центру Сава организован је концерт на којем су наступили Хор и Симфонијски оркестар РТС-а под управом маестра Бојана Суђића са солистима Сретеном Крстићем - виолина, Венсаном Оканом - виола, Стефаном Миленковићем - виолина, Ксенијом Јанковић - виолончело и Наташом Вељковић - клавир. </p><p>&#160;</p><p align="left">Уредник емисије: Душан Шуклетовић</p><p align="left">Редитељ: Мишко Милојевић</p><p align="left">&#160;</p>реприза, 08. фебруар у 05:50 и 13:50]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Фестивал у Вербијеу 2009: Стивен  Ковачевић</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1037244/%D0%A4%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BB+%D1%83+%D0%92%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%83+2009%3A+%D0%A1%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D0%BD++%D0%9A%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B.html</link>
                <description>
		    Фестивал у Вербијеу 2009: Стивен  Ковачевић
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/stiven-kovacevic.jpg?thumbId=1933484&amp;fileSize=4666&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328091699000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Фестивал у Вербијеу 2009: Стивен  Ковачевић" title="Фестивал у Вербијеу 2009: Стивен  Ковачевић" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 1 Feb 2012 11:21:39 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1037244/%D0%A4%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BB+%D1%83+%D0%92%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%83+2009%3A+%D0%A1%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D0%BD++%D0%9A%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>У серији најбољих концерата са 16. фестивала у Вербијеу, налазе се снимци светски познатих уметника међу којима су Марта Аргерич, Миша Мајски, Џошуа Бел, а вечерас емитујемо концерт Стивена Ковачевића који представља дела Баха, Шумана и Бетовена.</p><p>Продукција Еуроартс, трајање 92 минута.</p><p>реприза, 08. фебруар у 04:05 и 12:05</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Београдски џез фестивал 2010</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1037240/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D1%9F%D0%B5%D0%B7+%D1%84%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BB+2010.html</link>
                <description>
		    Двадесет и шести Београдски џез фестивал одржан је од 28. до 31. окотбра прошле године.
Отварање у Центру Сава почело је концертом шведске певачице Ригмор Густафсон, а затим са легендарним Вејном Шоретером.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/jazz-festival.jpg?thumbId=1933478&amp;fileSize=11282&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328091529000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Београдски џез фестивал 2010" title="Београдски џез фестивал 2010" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 1 Feb 2012 11:18:49 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1037240/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D1%9F%D0%B5%D0%B7+%D1%84%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BB+2010.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>На неколико локација у граду наступили су најпопуларнији и најинтересантнији џез музичари који и данас господаре овом сценом.</p><p>На програму РТС Дигитал представљамо израелску тромбонисткињу Реут Регев, Џејсона Морана и његов бенд, као и клупску атракцију из Шведске Магнуса Линдгрена.</p><p>реприза, 08. фебруар у 03:00 и11:00</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Корени импресионизма</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1037228/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B8+%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B0.html</link>
                <description>
		    15. априла 1874. отворена је изложба акционарског друштва сликара, вајара и гравера.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/koreni-impresionizma.jpg?thumbId=1933472&amp;fileSize=11879&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328091359000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Корени импресионизма" title="Корени импресионизма" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 1 Feb 2012 11:15:59 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1037228/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B8+%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Учествовало је укупно 30 уметника. Било је више слика које су у наслову имале реч импресија.</p><p>Од тог тренутка погрдан назив &quot;имресионисти&quot; ширио се од уста до уста да би на крају постао симбол. Импресионисти. Шта је претходило настанку импресионизма, како су се упознали, шта их је везивало - пре свих Монеа, Реноара, Дегаа, Сезана, сазнаћемо у једносатној емисији француске производње.</p><p>&#160;</p>реприза, 07. фебруара у 06:20 и 14:20]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Кармина  Бурана</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1037224/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B0++%D0%91%D1%83%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0.html</link>
                <description>
		    Камина  Бурана
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/karmina-burana.jpg?thumbId=1933466&amp;fileSize=11986&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328091245000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Кармина  Бурана" title="Кармина  Бурана" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Mon, 6 Feb 2012 11:23:20 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1037224/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B0++%D0%91%D1%83%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>29. децембра 2011. године у Центру „Сава&quot;, најизвођенију композицију данашњице, популарну кантату ''Кармина Бурана'' Карла Орфа извели су на свом традиционалном новогодишњем концерту Симфонијски оркестар и хор РТС-а, уз сарадњу Дечјег хора, Хора Обилић и АКУД Бранко Крсмановић, под диригентским руковођењем Бојана Суђића.</p><p>реприза, 07. фебруара у 05:10 и 13:05</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Литургија:   Оставимо све земаљске бриге, 5-9</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1037212/%D0%9B%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%3A+++%D0%9E%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%BE+%D1%81%D0%B2%D0%B5+%D0%B7%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B5+%D0%B1%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%B5%2C+5-9.html</link>
                <description>
		    
 “Литургија”, серијал у девет епизода, предочава све перспективе везане за обред који је за свога земаљског живота успоставио сам Исус Христос. С временом, црквени канон је дао прецизно уобличење свете литургије, састављено од различитих елемената чији су смисао и значај управо теме овог серијала.

                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/ostavmo-sve-zemaljske-brige.jpg?thumbId=1933448&amp;fileSize=13418&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328090954000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Литургија:   Оставимо све земаљске бриге, 5-9" title="Литургија:   Оставимо све земаљске бриге, 5-9" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 1 Feb 2012 11:09:14 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1037212/%D0%9B%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%3A+++%D0%9E%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%BE+%D1%81%D0%B2%D0%B5+%D0%B7%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B5+%D0%B1%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%B5%2C+5-9.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Пета епизода<strong> </strong>нас уводи у предворје саме суштине свете литургије: приношење дарова, призивање Св. Духа и исповедање заједничке вере спадају у оне моменте који су већ били присутни од самог почетка практиковања овог обреда. Ти чинови у којима учествује цела црквена заједница неопходни су да би литургија имала свој идентитет и пуноћу. </p><p>Сценариста и редитељ: ђакон Ненад Илић</p><p>Производња: Острог, 2009.</p><p>&#160;</p>реприза, 07. фебруар у 02:40 и 10:40]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Арс практика: Александар Радош</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1037208/%D0%90%D1%80%D1%81+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0%3A+%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%88.html</link>
                <description>
		    Серијал АРС ПРАКТИКА остварен у продукцији Школског програма РТС-а, замишљен је као упознавање са уметницима  из различитих области примењених уметности и сликарства који у аутентичним  ситуацијама стваралачког рада, у сопственим  атељеима, приказују знања и вештине откривајући тајне заната. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/aleksandar-rados.jpg?thumbId=1933436&amp;fileSize=7095&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328090822000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Арс практика: Александар Радош" title="Арс практика: Александар Радош" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 1 Feb 2012 11:07:02 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1037208/%D0%90%D1%80%D1%81+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0%3A+%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%88.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Александар Радош је дипломирао геологију и геофизику, што, како сам тврди, не одговара његовом сензибилитету па је истинска интересовања усмерио ка фотографији. Преокупација овог ликовног фотографа је „ухватити суштину&quot;, направити фотографију која ће садржати причу, емотивни набој и која ће остварити интеракцију са посматрачем. </p><p>реприза, 07. фебруар у 00:55 и 08:55</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>IN MEMORIAM : Живан Сарамандић-Живот са музиком</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1036088/IN+MEMORIAM+%3A+%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD+%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%9B-%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82+%D1%81%D0%B0+%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC.html</link>
                <description>
		    Емисија Живот са музиком – Живан Сарамандић омаж је истакнутом прваку Опере Народног позоришта у Београду и једном од наших најзначајнијих вокалних уметника.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/zivan saramandic.jpg?thumbId=1931348&amp;fileSize=16598&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327929811000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="IN MEMORIAM : Живан Сарамандић-Живот са музиком" title="IN MEMORIAM : Живан Сарамандић-Живот са музиком" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Mon, 30 Jan 2012 14:23:31 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1036088/IN+MEMORIAM+%3A+%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD+%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%9B-%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82+%D1%81%D0%B0+%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Живан Сарамандић je одрастао у породици која је и по очевој и по мајчиној страни била музички веома обдарена и талентована. Као ученик аранђеловачке Гимназије, истиче се као оснивач забавног оркестра, а био је и истакнути члан хора. У време када је био апсолвент Економског факултета (1962. године), Сарамандић добија позив да пева у великом варијетеу Орфеум који је био културна институција од великог значаја. Први корак на путу ка великим оперским улогама било је школовање гласа код једне од највећих оперских певачица тог времена Зденке Зикове. Сарамандић је дебитовао на сцени Опере Народног позоришта 1966. године у улози краља Египта у опери Аида Ђузепа Вердија, а у сталном ангажману био је од 1968. године.</p><p><br />У дугој и успешној каријери Сарамандић је наступао на најлепшим и најзначајнијим оперским сценама у свету, попут Бољшог театра и Карнеги ола. Певао је и на престижним сценама у Софији, Атини, Будимпешти, Прагу, Варшави, Кијеву, Одеси, Лењинграду, Барселони, Берлину, Паризу, Даблину.</p><p><br />Живан Сарамандић је био врстан интерпретатор црначких духовних песама, као и руских народних песама из репертоара Шаљапина са којима је у СССР-у имао преко 500 концерата.</p><p><br /><br />Аутор и сценариста емисије је Бранислав Јарић.</p><p>реприза, 01. фебруар у 00:30 и 08:30</p><p>&#160;</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Мирко Илић</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1035932/%D0%9C%D0%B8%D1%80%D0%BA%D0%BE+%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%9B.html</link>
                <description>
		    Мирко Илић је стајао пред камером Сателитског програма РТС-а непосредно пре отварања изложбе „Мирнодопских радова“ у Музеју савремене уметности Војводине у Новом Саду, у новембру прошле године. Представљамо вам телевизијску минијатуру: Илића и ретроспективу његових радова насталих у периоду од 1975 до 2011.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/ilic tumb.jpg?thumbId=1931354&amp;fileSize=24375&amp;contentType=image/jpeg&amp;lastModified=1327929964000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Мирко Илић" title="Мирко Илић" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Mon, 30 Jan 2012 14:26:49 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1035932/%D0%9C%D0%B8%D1%80%D0%BA%D0%BE+%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%9B.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Иначе, поставку од 250 &quot;Мирнодопских радова&quot; Мирка Илића у Музеју савремене уметности Војводине у организацији Хамер Продакшн (Hammer Production) из Новог Сада подржао је и Музеј модерне и сувремене умјетнoсти из Ријеке.</p><p><!--[box 11514574]--> </p><p>Мирко Илић је некада био југословенска дијаспора. Данас је Aмериканац са екс-ју пореклом. Рођен је у Бијељини, живео и каријеру почео у Загребу. Далеке 1986. емигрирао је у Сједињене државе. Њујорк је била права и једина могућа дестинација за „дете војног лица са аутоматском потребом да провоцира ауторитет&quot;.</p><p><!--[box 11514614]--> </p><p>&quot;Ја сам постао Американац и имам једино амерички пасош, америчко држављанство... Ја сањам и размишљам на енглеском језику, осим када се радња не дешава негде овде. Наравно да искуства из младости и живота овде, битно утичу на мене. Тај мој сарказам је мало чудан у Америци, тај мој бунтовнички став је мало чудан, али изгдледа да и моје вријеме у Америци долази&quot;, рекао је Илић у интервјуу за Сателитски програм РТС-а.</p><p>Социјални и политички ангажман прати целокупан опус Мирка Илића. Активни бунт у Илићевом раду је присутан почев од стрипа и омота плоча у СФРЈ, па све до недавне подршке покрету „Заузмите Вол стрит&quot; у Зукоти парку у Њујорку, када је демонстрантима ппоклонио мајце са натписима „Волстрит похлепа краде нашу будућност&quot;.</p><p>Аутор Николина Милатовић Поповић. Монтажа Горан Митровић. Реализација Ернестина Глигоријевић.</p><p>Реприза емисије је 04. фeбруара у 04:05 и 12:05 сати.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Удар судбине</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1034068/%D0%A3%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B5.html</link>
                <description>
		    Шпански трилер Удар судбине нуди узбудљиву причу о љубави, страсти и новцу.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/udar-sudbine.jpg?thumbId=1927484&amp;fileSize=8585&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327577458000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Удар судбине" title="Удар судбине" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 26 Jan 2012 12:31:15 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1034068/%D0%A3%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B5.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Хулио, младић пред женидбом покушава да реши своју будућност крађом накита из преврнутог аутомобила са настрадалим возачем. Ствари се компликују када Хулио у настојању да прикрије пљачку изнајми собу код Францускиње Мари, згодне и омражене удовице у малом баскијском селу. Страст коју Мари побуђује у њему чини да Хулио повлачи низ лоших потеза, који се више не могу прикрити...</p><p>Режија: Рафаел Монлеон</p><p>Улоге: Ана Галиена, Едуардо Нориега, Марта Белаустегви</p><p>Производња: Шпанија 1997.</p><p>реприза, 05. фебруар у 06:15 и 14:15</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Лудвиг ван Бетовен: Ероика</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1034044/%D0%9B%D1%83%D0%B4%D0%B2%D0%B8%D0%B3+%D0%B2%D0%B0%D0%BD+%D0%91%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%3A+%D0%95%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%BA%D0%B0.html</link>
                <description>
		    Трећу Бетовенову симфонију из ''средњег периода'' његовог стваралаштва воле и публика и извођачи.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/eroika.jpg?thumbId=1927436&amp;fileSize=12106&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327576484000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Лудвиг ван Бетовен: Ероика" title="Лудвиг ван Бетовен: Ероика" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 26 Jan 2012 12:14:44 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1034044/%D0%9B%D1%83%D0%B4%D0%B2%D0%B8%D0%B3+%D0%B2%D0%B0%D0%BD+%D0%91%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%3A+%D0%95%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%BA%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Једна од најпознатијих и најизвођенијих симфонија на свету, ''Ероика'' сведочи о Бетовеновом активизму у несигурно доба настајања европске друштвене и политичке свести.</p><p>Позната је прича како је првобитно била посвећена идеји Француске револуције и Наполеону Бонапарти коме се Бетовен дивио као изузетном војсковођи и лидеру, али је, пошто се разочарао у његове методе, одустао и назвао је именом под којим је данас цео свет познаје.</p><p>реприза, 06. фебруар у 07:05 и 15:05</p><p>&#160;</p><p>&#160;</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Под истим кровом, друга епизода </title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1034040/%D0%9F%D0%BE%D0%B4+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BC+%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%BC%2C+%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B0+%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%B4%D0%B0+.html</link>
                <description>
		    После тајног венчања, упркос неслагању са родитељима, Далијанг и Жаову покушавају да почну заједнички живот. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/pod-istim-krovom.jpg?thumbId=1927424&amp;fileSize=3925&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327576350000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Под истим кровом, друга епизода " title="Под истим кровом, друга епизода " />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 26 Jan 2012 12:13:26 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1034040/%D0%9F%D0%BE%D0%B4+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BC+%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%BC%2C+%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B0+%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%B4%D0%B0+.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>У настојању да млади брачни пар привуку себи, свекрва и ташта иницирају прве размирице међу супружницима. Растрзани жељама да учине својим мајкама и да, истовремено, утемеље добар брачни живот, Далијанг и Жаову праве грешке које превазилазе уз помоћ његовог оца и баке. У другој епизоди упознајемо се и са немирним животом Далијангове млађе сестре, која даје отказ на радију и покушава да се привикне на новонасталу ситуацију у породичној кући.</p><p>Производња: Кина, 2009.</p>реприза, 06. фебруар у 06:10 и 14:10]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Бојан Зулфикарпашић и Жулијен Лоро</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1034036/%D0%91%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BD+%D0%97%D1%83%D0%BB%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%BF%D0%B0%D1%88%D0%B8%D1%9B+%D0%B8+%D0%96%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BD+%D0%9B%D0%BE%D1%80%D0%BE.html</link>
                <description>
		    Сваке године у Француској се окупљају највећи пијанисти света на једном од најцењенијих пијанистичких фестивала Roque d Antheron. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/bojan-i-zulijen.jpg?thumbId=1927418&amp;fileSize=7039&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327576273000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Бојан Зулфикарпашић и Жулијен Лоро" title="Бојан Зулфикарпашић и Жулијен Лоро" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 26 Jan 2012 12:11:13 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1034036/%D0%91%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BD+%D0%97%D1%83%D0%BB%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%BF%D0%B0%D1%88%D0%B8%D1%9B+%D0%B8+%D0%96%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BD+%D0%9B%D0%BE%D1%80%D0%BE.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Ови концерти снимљени у најбољој техници представљају уметнике међу којима су Кристијан Закарис, Борис Березовски, Пјотр Андершевски, Стивен Ковачевић, Елизо Вирсаладзе и други. Циклус почињемо концертом нашег пијанисте Бојана Зулфикарпашића и француског џез музичара Жулијена Лороа.</p><p>реприза, 06. фебруар у 05:00 и 13:00</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Византија : Изгубљено царство – Во вијеки вјеков</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1034028/%D0%92%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0+%3A+%D0%98%D0%B7%D0%B3%D1%83%D0%B1%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%BE+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE+%E2%80%93+%D0%92%D0%BE+%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BA%D0%B8+%D0%B2%D1%98%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%B2.html</link>
                <description>
		    
Последња епизода серије је прича о крају цивилизације, одређеног начина живота, прича  о нацији којој прети истребљење о избору који је њен народ  морао да начини, прича о крају Византијског царства и о почецима савременог света.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/vizantija.jpg?thumbId=1927412&amp;fileSize=13578&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327576156000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Византија : Изгубљено царство – Во вијеки вјеков" title="Византија : Изгубљено царство – Во вијеки вјеков" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 26 Jan 2012 12:09:16 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1034028/%D0%92%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0+%3A+%D0%98%D0%B7%D0%B3%D1%83%D0%B1%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%BE+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE+%E2%80%93+%D0%92%D0%BE+%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BA%D0%B8+%D0%B2%D1%98%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%B2.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Последње године Византијског царства биле су испуњене стресом и лепотом. Царство је било суочено са непријатељима и трагало је за пријатељима, а стално је ишчекивало крај. И када је престало да постоји, византијска уметност, орнаментика и народ расули су се по Западу као варнице из запаљене шуме које су осветлиле западни свет.</p><p>реприза, 06. фебруар у 04:05 и 12:05</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Микис Теодоракис: Грк  Зорба</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1034016/%D0%9C%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%81+%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%81%3A+%D0%93%D1%80%D0%BA++%D0%97%D0%BE%D1%80%D0%B1%D0%B0.html</link>
                <description>
		    Грк Зорба Микиса Теодоракиса који је 1994. године поклонио ауторска права Српском народном позоришту из Новог Сада за извођење овог балета, до сада је код нас одигран више од сто пута пред око 100 000 гледалаца. 
 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/grk-zorba.jpg?thumbId=1927394&amp;fileSize=10019&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327576057000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Микис Теодоракис: Грк  Зорба" title="Микис Теодоракис: Грк  Зорба" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 26 Jan 2012 12:07:37 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1034016/%D0%9C%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%81+%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%81%3A+%D0%93%D1%80%D0%BA++%D0%97%D0%BE%D1%80%D0%B1%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Ово је снимак концерта из 2000. године, са Константином Костјуковим у главној улози.</p><p>реприза, 06. фебруар у 01:50 и 09:50</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Музеји света: Музеј Санта Круз - Ел Грекова страна перспектива, 6-13</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1034012/%D0%9C%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98%D0%B8+%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0%3A+%D0%9C%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98+%D0%A1%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B0+%D0%9A%D1%80%D1%83%D0%B7+-+%D0%95%D0%BB+%D0%93%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0+%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0+%D0%BF%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B0%2C+6-13.html</link>
                <description>
		    Музеји света - документарни серијал јапанске продукције приказује значајне светске музеје  и њихова блага кроз занимљиве приповести о необичним судбинама истраживача, колекционара, сликара - свих оних људи који су своје животе на различите начине посветили уметности.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/muzeji-sveta.santa kruz.jpg?thumbId=1927388&amp;fileSize=11152&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327575679000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Музеји света: Музеј Санта Круз - Ел Грекова страна перспектива, 6-13" title="Музеји света: Музеј Санта Круз - Ел Грекова страна перспектива, 6-13" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 26 Jan 2012 12:01:19 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1034012/%D0%9C%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98%D0%B8+%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0%3A+%D0%9C%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98+%D0%A1%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B0+%D0%9A%D1%80%D1%83%D0%B7+-+%D0%95%D0%BB+%D0%93%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0+%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0+%D0%BF%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B0%2C+6-13.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Дивни Толедо, најстарији град Шпаније, римокатоличко средиште ове земље још од средњег века, био је дом великог Ел Грека. Грк, рођен на Криту, у 30. години се преселио у Толедо који га је славио као неког свог. Радови овог сликара, али и религиозна дела настајала у његово време налазе се у Музеју Санта Круз, основаном 1958. године и смештеном у здању подигнутом у 16. веку. О околностима у којима је овај уметник стварао, његовом животу и делима, утицају цркве и времену реформације, говоре аутори у шестој епизоди серијала Музеји света.</p><p>еприза, 05. фебруар у 04:05 и 12:05</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Рихард Вагнер: Рајнско злато</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1034004/%D0%A0%D0%B8%D1%85%D0%B0%D1%80%D0%B4+%D0%92%D0%B0%D0%B3%D0%BD%D0%B5%D1%80%3A+%D0%A0%D0%B0%D1%98%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE+%D0%B7%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BE.html</link>
                <description>
		    Опера ''Рајнско злато'' први је део Вагнеровог циклуса ''Прстен Нибелунга''. Међутим, прва по реду, ова опера је заправо последња настала. У њој сазнајемо о младости главног јунака Зигфрида, као и о догађајима који су претходили главној драми. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/rajnsko-zlato.jpg?thumbId=1927382&amp;fileSize=5726&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327575569000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Рихард Вагнер: Рајнско злато" title="Рихард Вагнер: Рајнско злато" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 26 Jan 2012 11:59:29 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1034004/%D0%A0%D0%B8%D1%85%D0%B0%D1%80%D0%B4+%D0%92%D0%B0%D0%B3%D0%BD%D0%B5%D1%80%3A+%D0%A0%D0%B0%D1%98%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE+%D0%B7%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BE.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Године 2008. Национално позориште у Вајмару урадило је нову поставку ове јединствене тетралогије. Уметнички директор Михаел Шулц поставио је ''Рајнско злато'' као бриљантну и критичку слику једног света у коме се огледају све могућности савремене опере.</p><p>Карл Сан Клер је бивши ђак Леонарда Бернштајна и он се нашао у улози диригента пред Вајмарским градским оркестром и хором.</p><p>Солисти: Марио Хоф, Томас Мевес, Александер Гинтер, Кристијане Хансман, Маријета Зумбилт и други.</p><p>реприза, 05. фебруар у 00:20 и 08:20</p><p>&#160;</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Биографије: Луј де Финес</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1033996/%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B5%3A+%D0%9B%D1%83%D1%98+%D0%B4%D0%B5+%D0%A4%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%81.html</link>
                <description>
		    Његови филмови ушли су у светске антологије. Његова популарност не опада ни деветнаест година после смрти, а његов јединствени стил и комичарске бравуре изазивају једнако дивљење и данас. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/luj-de-fines.jpg?thumbId=1927364&amp;fileSize=11352&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327575477000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Биографије: Луј де Финес" title="Биографије: Луј де Финес" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 26 Jan 2012 11:57:57 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1033996/%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B5%3A+%D0%9B%D1%83%D1%98+%D0%B4%D0%B5+%D0%A4%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%81.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Мистерију Луја де Финеса, великана француског глумишта, покушавају да одгонетну аутори документарног филма кроз одговоре на питања о универзалности уметности комедије до које је овај глумац дошао. Да ли због свог изгледа, нервозе или агресивности жестоког малог човека, да ли због непоновљивог имитирања генија, да ли због специфичног гунђања или карикирања новопечених богаташа 60-их и 70-их година прошлог века, Луј де Финес је стекао вечитост у историји комедије. </p><p>Производња: Француска, 2003.</p><p>&#160;</p>реприза, 04. фебруар у 07:05 и 15:05]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Светска музичка колекција: Нусрат Фатех али Кан</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1033992/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%3A+%D0%9D%D1%83%D1%81%D1%80%D0%B0%D1%82+%D0%A4%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%85+%D0%B0%D0%BB%D0%B8+%D0%9A%D0%B0%D0%BD.html</link>
                <description>
		    Фатех али Кан, пакистански музичар, пре свега је био певач, и то извођач традиционалне суфи музике, као део мистичке традиције у оквиру ислама, при чему је заслужан за њену интернационализацију.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/nusrat Fath ali Kan.jpg?thumbId=1927358&amp;fileSize=8138&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327575370000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Светска музичка колекција: Нусрат Фатех али Кан" title="Светска музичка колекција: Нусрат Фатех али Кан" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 26 Jan 2012 11:56:10 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1033992/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%3A+%D0%9D%D1%83%D1%81%D1%80%D0%B0%D1%82+%D0%A4%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%85+%D0%B0%D0%BB%D0%B8+%D0%9A%D0%B0%D0%BD.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Критика и публика се једногласно слажу да је био један од највећих певача свих времена чији је глас остао сачуван на снимцима. Поседовао је распон гласа од шест октава и могао је да пева високе тоноове без престанка по неколико сати.</p><p>Писао је музику за филмове и снимао за издавачке куће у Пакистану, Европи, Јапану и Америци. Сарађивао је са уметницима из западног света поставши тако познати<strong> </strong><u><a href="http://en.wikipedia.org/wiki/World_music"><em>world music</em></a></u><em> </em>уметник. Наступао је у више од 40 земаља пре него што је изненада, као још млад човек у 48. години умро од последица болести бубрега.</p><p>реприза, 04. фебруар у 06:05 и 14:05</p><p>&#160;</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>TВ фељтон: Јован Стерија Поповић</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1033988/T%D0%92+%D1%84%D0%B5%D1%99%D1%82%D0%BE%D0%BD%3A+%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD+%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B.html</link>
                <description>
		    Рођени  Вршчанин из мешовитог брака, крхког здравља, Јован Стерија Поповић је од малих ногу посматрао своје варошане, изучавао њихове карактере, оштрећи на тај начин своје око за сваки друштвени феномен. Онда и не треба да чуди што је израстао у највећег српског комедиографа свих времена.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/jovan-sterija-popovic.jpg?thumbId=1927346&amp;fileSize=4423&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327575262000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="TВ фељтон: Јован Стерија Поповић" title="TВ фељтон: Јован Стерија Поповић" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 26 Jan 2012 11:54:22 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1033988/T%D0%92+%D1%84%D0%B5%D1%99%D1%82%D0%BE%D0%BD%3A+%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD+%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Непријатно је поставити огледало испред сопствених мана и недостатака. Али, уколико слику недостатка осветлимо и направимо од ње карикатуру, ето нама осмеха. А са осмехом лакше прихватамо стварност, чешће прибегавамо самокритици. Управо то је рецепт Стеријиних комедија. Он, загледан у Молијерове комаде, покушава да његов модел примени и на српској литералној и позоришној сцени. Колико је у томе успео сведочи и наше време када многе позоришне сцене испраћају своју публику истински насмејану, али и запитану о могућностима да се буде бољи човек.</p><p>Уредник емисије: Светлана Илић</p><p>Редитељ: Марко Шотра</p><p>Производња: РТС 2006.</p><p>реприза, 04. фебруар у 02:40 и 10:40</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Биографије: Боб Дилан</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1033972/%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B5%3A+%D0%91%D0%BE%D0%B1+%D0%94%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD.html</link>
                <description>
		    Описати Боба Дилана у неколико реченица: он је музичар, кантаутор, продуцент, визуални уметник, песник, писац, редитељ, сценариста, активиста, повремено глумац, сликар. Он свира гитару, усну хармонику, клавир, пева. Бавио се фолк музиком, роком, фолк-роком, блузом, госпелом, кантирјем, кантри-роком, али се у његовом стилу осећају и трагови џеза, па чак и свинга.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/bob-dilan.jpg?thumbId=1927328&amp;fileSize=6342&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327574643000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Биографије: Боб Дилан" title="Биографије: Боб Дилан" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 26 Jan 2012 11:44:03 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1033972/%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B5%3A+%D0%91%D0%BE%D0%B1+%D0%94%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Он је један од највећих и најзначајнијих музичара 20. века, човек који има милионе следбеника и обожаватеља. Утицао је на сваког музичара који се икада бавио рок музиком и непроцењиви је хроничар свог времена. Померио је границе прихватања и схватања популарне музике својим шестоминутним синглом <em>''</em><em>Like a Rolling Stone</em><em>''</em> који је изашао 1965. године.</p><p>Његови текстови у себи носе политички, социјални, филозофски и литерарни смисао и дефинисали су поп музику 60-их година и уздигли је на ниво покрета названог ''контракултура''. Захваљујући Бобу Дилану, музички жанрови су добили на значењу и смислу који је у том времену изашао из граница обичног музичког стила.</p><p>Заоставштина Боба Дилана можда највише лежи у томе што је успео да у популарну музику унесе интелектуалне амбиције и тежње.</p><p>реприза, о3. фебруар у 06:25 и 14:25</p><p>&#160;</p><p>&#160;</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Омаж  Роберту  Шуману</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1033968/%D0%9E%D0%BC%D0%B0%D0%B6++%D0%A0%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D1%80%D1%82%D1%83++%D0%A8%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%83.html</link>
                <description>
		    Између 1844. и 1859. године, Роберт Шуман је живео у Дрездену, где је компоновао трећину свог целокупног опуса. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/omaz-robertu-sumanu.jpg?thumbId=1927316&amp;fileSize=6119&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327574548000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Омаж  Роберту  Шуману" title="Омаж  Роберту  Шуману" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 26 Jan 2012 11:42:28 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1033968/%D0%9E%D0%BC%D0%B0%D0%B6++%D0%A0%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D1%80%D1%82%D1%83++%D0%A8%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%83.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Обележавајући 200 година од рођења великог романтичара, Данијел Хардинг и Дрезденска филхармонија изводе програм који садржи неколико композиција из Шумановог дрезденског периода.</p><p>реприза, 03. фебруар у 05:05 и 13:05</p><p>&#160;</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Мапе света кроз историју: Пљачка и поседовање</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1033964/%D0%9C%D0%B0%D0%BF%D0%B5+%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0+%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%B7+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%83%3A+%D0%9F%D1%99%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0+%D0%B8+%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5.html</link>
                <description>
		    Док се поларне капе топе, постаје све лакше допрети до гаса, нафте и минерала испод морског дна Арктика.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/mape-sveta.pljačka i posedovanje.jpg?thumbId=1927310&amp;fileSize=11242&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327574438000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Мапе света кроз историју: Пљачка и поседовање" title="Мапе света кроз историју: Пљачка и поседовање" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 26 Jan 2012 11:40:38 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1033964/%D0%9C%D0%B0%D0%BF%D0%B5+%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0+%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%B7+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%83%3A+%D0%9F%D1%99%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0+%D0%B8+%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Проф. Џери Бротон проучава мапе готово цео живот, а за прву политичку мапу Арктика сматра да је најинтригантнији покушај израде мапе будућности. Ова мапа показује све државе које се отимају за Северни пол. Све оне полажу право на различите области овог Земљиног пола и јагме се за право на експлоатацију природних богатстава те области. </p><p>У трећој емисији повезаћемо причу о томе да су израде карата и мапа одувек биле повезане са политиком. Од раних покушаја да се уцрта познати свет средњовековног доба, преко времена истраживања и откривања и захтева империјалне Британије да буде центар света. Нова мапа Арктика и дан-данас спаја географију, економију и међународно право у покушају да се помире најновије територијалне размирице. Картографи су сада у средишту борбе у којој севају варнице око политичких утицаја везаних за приступ богатствима, што није необично јер је историја мапа исто тако и историја силе, пљачке и поседовања.</p><p>реприза, 03. фебруар у 04:10 и 12:10</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>ТВ театар: Каролина Нојбер</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1033332/%D0%A2%D0%92+%D1%82%D0%B5%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80%3A+%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D0%9D%D0%BE%D1%98%D0%B1%D0%B5%D1%80.html</link>
                <description>
		    Поводом двадесетогодишњице популарног позоришног фестивала "Зоранови дани" и шезедесетпетогодишњице Позоришта Тимочке крајине у Зајечару, РТС је за ТВ театар снимио једну од најбољих представа позоришта које носи име Зорана Радмиловића, "Каролина Нојбер".
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/karolina-nojber.jpg?thumbId=1926120&amp;fileSize=8854&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327495814000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="ТВ театар: Каролина Нојбер" title="ТВ театар: Каролина Нојбер" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 25 Jan 2012 13:50:14 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1033332/%D0%A2%D0%92+%D1%82%D0%B5%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80%3A+%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D0%9D%D0%BE%D1%98%D0%B1%D0%B5%D1%80.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>&#160;</p><p>Драму о немачкој глумици Каролини Нојбер (1697-1760) која се борила за праве уметничке вредности у театру, а против булеварске &quot;хансвурст&quot; комедије, написао је Небојша Ромчевић. За Позориште Тимочке крајине овај познати комад модерне српске драматургије адаптирао је и режирао позоришни редитељ средње генерације Милош Јагодић. Уз Биљану Ђуровић, вишеструко награђивану за тумачење улоге Каролине Нојбер, играју и Милутин Вешковић Драгана Јовановић, Наташа Петричић, Милош Ђуричић.</p><p>Уредник: Драгана Бошковић</p><p>ТВ адаптација и режија: Андреа Ада Лазић</p><p>Производња: РТС 2011.</p><p>реприза, 02. фебруар у 06:15 и 14:15</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Фестивал  у Вербијеу: Вече камерне музике</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1033328/%D0%A4%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BB++%D1%83+%D0%92%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%83%3A+%D0%92%D0%B5%D1%87%D0%B5+%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B5+%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B5.html</link>
                <description>
		    Серијалом од неколико телевизијских програма представљамо најбоље тренутке музичког фестивала који се сваке године одржава у Вербијеу, малом месту у швајцарским Алпима.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/vece-kamerne-muzike.jpg?thumbId=1926114&amp;fileSize=10249&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327495713000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Фестивал  у Вербијеу: Вече камерне музике" title="Фестивал  у Вербијеу: Вече камерне музике" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 25 Jan 2012 13:48:33 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1033328/%D0%A4%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BB++%D1%83+%D0%92%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%83%3A+%D0%92%D0%B5%D1%87%D0%B5+%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B5+%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B5.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Овај фестивал је значајан и због чињенице што се ту могу срести и сарађивати уметници који можда не би имали прилику да се заједно нађу на неком пројекту. Вечерашњи програм посвећен је камерној музици композитора из различитих периода у историји музике.</p><p><br />реприза, 02. фебруар у 04:00 и 12:00</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Финале 41. међународног такмичења музичке омладине</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1033320/%D0%A4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B5+41.+%D0%BC%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B3+%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B0+%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5+%D0%BE%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5.html</link>
                <description>
		    41.међународно такмичење музичке омладине одржано је у марту 2011. године.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/medjunarodno takmicenje muzicke omladine.jpg?thumbId=1926096&amp;fileSize=36183&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327495588000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Финале 41. међународног такмичења музичке омладине" title="Финале 41. међународног такмичења музичке омладине" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 25 Jan 2012 13:46:28 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1033320/%D0%A4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B5+41.+%D0%BC%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B3+%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B0+%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5+%D0%BE%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Млади музичари наступали су уз пратњу Уметничког ансамбла Министарства одбране Станислав Бинички и диригента Биљану Радовановић. Наступи лауреата тог такмичења емитују се на Програму културе и уметности РТС Дигитал.</p><p>реприза, 02. фебруар у 01:50 и 09:50</p><p>&#160;</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Кулберг балет</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1033272/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B3+%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%82.html</link>
                <description>
		    Половином прошлог века, Биргит Кулберг, једна од најутицајнијих личности у свету савремене игре и балета, основала је 1967. године у Шведској Кулберг балет. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/kulberg-balet.jpg?thumbId=1926018&amp;fileSize=9037&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327493642000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Кулберг балет" title="Кулберг балет" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 25 Jan 2012 13:14:02 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1033272/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B3+%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%82.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Тада је трупа бројала осам играча. Данас су они својеврсни културни амбасадори своје земље. Биргит Кулберг и Матс Ек су укупно 26 година водили компанију, градили антологијски репертоар и оставили свој печат као снажно социјално ангажовани аутори. Сада компанију воде други, али она и даље остаје репер нових стандарда савремене игре. Чести су гости Београдског фестивала игре, где ћете имати прлику и да их видите посредством дигиталног канала РТС.</p><p>&#160;</p>реприза, 01.фебруар у 06:00 и 14:00]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Хендлу у част</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1033260/%D0%A5%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%BB%D1%83+%D1%83+%D1%87%D0%B0%D1%81%D1%82.html</link>
                <description>
		    Два светска водећа барокна оркестра и диригент Хауард Арман монументално су обележили 250 година од смрти великог композитора Фридриха Хендла. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/hendlu-u-cast.jpg?thumbId=1926006&amp;fileSize=17748&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327493443000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Хендлу у част" title="Хендлу у част" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 25 Jan 2012 13:10:43 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1033260/%D0%A5%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%BB%D1%83+%D1%83+%D1%87%D0%B0%D1%81%D1%82.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Све се одиграло у Лондону, у Вестминстерској опатији 14. априла 2009. године.<br />Овим масовним, гламурозним, а ипак веома достојанственим наступом крунисана је цела година током које се обележавала годишњица Хендлове смрти.</p><p>реприза, 01.фебруар у 04:05 и 12:05</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Београдски џез фестивал  2010.</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1033248/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D1%9F%D0%B5%D0%B7+%D1%84%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BB++2010..html</link>
                <description>
		    Двадесет и шести Београдски џез фестивал одржан је од 28. до 31. окотобра прошле године.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/bgd-jazz.jpg?thumbId=1925994&amp;fileSize=11954&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327493292000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Београдски џез фестивал  2010." title="Београдски џез фестивал  2010." />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 25 Jan 2012 13:11:09 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1033248/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D1%9F%D0%B5%D0%B7+%D1%84%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BB++2010..html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Отварање у Центру Сава почело је концертом шведске певачице Ригмор Густафсон, а затим са легендарним Вејном Шоретером.</p><p>На неколико локација у граду наступили су најпопуларнији и најинтересантнији џез музичари који и данас господаре овом сценом.</p><p>На програму РТС Дигитал представљамо израелску тромбонисткињу Реут Регев, Џејсона Морана и његов бенд, као и клупску атракцију из Шведске Магнуса Линдгрена.</p><p>реприза, 01.фебруар у 03:00 и11:00</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Путешествија Мона Лизе</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1033216/%D0%9F%D1%83%D1%82%D0%B5%D1%88%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%B0+%D0%9B%D0%B8%D0%B7%D0%B5.html</link>
                <description>
		    Француско-немачки филм произведен 2003. године представља Мона Лизу као 500-годишњу жену која је прошла кроз све од открића Америке до шетње по Месецу.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/mona-liza.jpg?thumbId=1925922&amp;fileSize=5855&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327491072000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Путешествија Мона Лизе" title="Путешествија Мона Лизе" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 25 Jan 2012 12:31:12 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1033216/%D0%9F%D1%83%D1%82%D0%B5%D1%88%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%B0+%D0%9B%D0%B8%D0%B7%D0%B5.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Оригинални сценарио Доловес Геновес, избегавајући историјску фактографију и строги уметнички приступ показује колико једна слика може да постане икона и мит. Ово није још један научноистраживачки рад са револуционарном тезом о овој слици, већ филм осветљава феномен Мона Лизе на социолошки начин посматрајући колико је дело кроз векове утицало на генерације оних који су њиме били заокупљени.</p><p>Редитељ је Тони Фернандез.</p><p>&#160;</p>реприза, 31.јануар у 06:00 и 14:00]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Лусинда  Чајлдс</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1033208/%D0%9B%D1%83%D1%81%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B0++%D0%A7%D0%B0%D1%98%D0%BB%D0%B4%D1%81.html</link>
                <description>
		    Седамдесетих година прошлог века стасала је генерација нових америчких кореографа, углавном из Њујорка. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/lusinda.jpg?thumbId=1925910&amp;fileSize=11206&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327490991000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Лусинда  Чајлдс" title="Лусинда  Чајлдс" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 25 Jan 2012 12:29:51 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1033208/%D0%9B%D1%83%D1%81%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B0++%D0%A7%D0%B0%D1%98%D0%BB%D0%B4%D1%81.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Њихов стил и методе рада утицали су на уметничку и кореографску сцену тог времена. Лусинда Чајлдс је била једна од доминантних фигура ове авангардне групе, која је у свом раду комбиновала играчку, музичку и графичку уметност. Њен сценски рад почео је још 1973. Годинама је била члан највећих светских балетских компанија. Године 2002. позвана је да уради кореографију за Глукову оперу <em>Орфеј и Еуридика</em> и <em>Чакону </em>Бенџамина Бритна. </p><p>Продукција: АРТЕ </p><p>Трајање: 56 минута</p><p>реприза, 31. јануар у 05:00 и 13:00</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title> Фестивал  у  Вербијеу 2009: Марта Аргерич и  Јуџеј  Вонг</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1033204/+%D0%A4%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BB++%D1%83++%D0%92%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%83+2009%3A+%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0+%D0%90%D1%80%D0%B3%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87+%D0%B8++%D0%88%D1%83%D1%9F%D0%B5%D1%98++%D0%92%D0%BE%D0%BD%D0%B3.html</link>
                <description>
		    Серијом телевизијских програма представљамо најбоље концерте са 16. фестивала у Вербијеу. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/marta-argeric.jpg?thumbId=1925892&amp;fileSize=19899&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327490679000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt=" Фестивал  у  Вербијеу 2009: Марта Аргерич и  Јуџеј  Вонг" title=" Фестивал  у  Вербијеу 2009: Марта Аргерич и  Јуџеј  Вонг" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 25 Jan 2012 12:24:39 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1033204/+%D0%A4%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BB++%D1%83++%D0%92%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%83+2009%3A+%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0+%D0%90%D1%80%D0%B3%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87+%D0%B8++%D0%88%D1%83%D1%9F%D0%B5%D1%98++%D0%92%D0%BE%D0%BD%D0%B3.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>На Фестивалу су учествовали реномирани светски познати музичари међу којима су Миша Мајски, Џошуа Бел, Филип Жаруски, а вечерас емитујемо концерте пијанисткиња Марте Аргерич и Јуџеј Вонг. На програму су дела Скарлатија, Бетовена и Моцарта.</p><p>реприза, 31.јануар у 04:05 и 12:05</p><p>&#160;</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Литургија: Анђели и људи се уједињују, 4-8</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1033200/%D0%9B%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%3A+%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8+%D0%B8+%D1%99%D1%83%D0%B4%D0%B8+%D1%81%D0%B5+%D1%83%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D1%83%D1%98%D1%83%2C+4-8.html</link>
                <description>
		    
Серијал од девет епизода аутора ђакона Ненада Илића, уводи нас у свештену тајну св. литургије, објашњавајући њен смисао и дајући нам смернице за разумевање овог најузвишенијег хришћанског обреда.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/liturgija-andjeli.jpg?thumbId=1925886&amp;fileSize=9181&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327490431000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Литургија: Анђели и људи се уједињују, 4-8" title="Литургија: Анђели и људи се уједињују, 4-8" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 25 Jan 2012 12:20:31 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1033200/%D0%9B%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%3A+%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8+%D0%B8+%D1%99%D1%83%D0%B4%D0%B8+%D1%81%D0%B5+%D1%83%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D1%83%D1%98%D1%83%2C+4-8.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>До четврте епизоде овог серијала већ смо поприлично одмакли у савлађивању основних елемента и појмова св. литургије. Међутим, не треба заборавити да је еухаристија пре свега тајна која може бити у својој пуноћи доступна само крштеним особама. Ипак, она не заборавља ни оне некрштене, а поготово некрштене који се припремају за улазак у цркву, такозване катихумене. Стога је први део литургијског обреда отворен за сваког, све до дела када свештеник позове некрштене да изађу из цркве. Према томе, значај лаика у црквеном животу скоро да много не заостаје иза значаја и самог свештеника. Свако има своју улогу која је важна и незамењива.</p><p>Производња: Острог, 2009<strong>.</strong></p><p>реприза, 31.јануар у 02:40 и 10:40</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Ђ. Пучини: Миса</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1033196/%D0%82.+%D0%9F%D1%83%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%B8%3A+%D0%9C%D0%B8%D1%81%D0%B0.html</link>
                <description>
		    
Пучинијева Миса компонована за оркестар и хор са солистичким гласовима тенора, баса и баритона, први пут је изведена 1880. године. Иако је, у време кад је настала, била добро прихваћена међу публиком и критиком, поново је изведена тек 1952. године, прво у Чикагу, а затим у Напуљу.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/đ.pučini.misa.jpg?thumbId=1925880&amp;fileSize=14891&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327490120000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Ђ. Пучини: Миса" title="Ђ. Пучини: Миса" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 25 Jan 2012 12:15:20 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1033196/%D0%82.+%D0%9F%D1%83%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%B8%3A+%D0%9C%D0%B8%D1%81%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>На гала концерту у Коларчевој задужбини, ово дело извели су чланови Симфонијског оркестра и хора РТС-а, под диригентском палицом Бојана Суђића.</p><p>реприза, 31.јануар у 01:50 и 09:50</p><p>&#160;</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Арс практика: Леонора Векић</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1033192/%D0%90%D1%80%D1%81+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0%3A+%D0%9B%D0%B5%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%80%D0%B0+%D0%92%D0%B5%D0%BA%D0%B8%D1%9B.html</link>
                <description>
		    Серијал АРС ПРАКТИКА остварен у продукцији Школског програма РТС-а замишљен је као упознавање са уметницима  из различитих области примењених уметности и сликарства који у аутентичним  ситуацијама стваралачког рада, у сопственим  атељеима, приказују знања и вештине откривајући тајне заната. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/leonora-vekic.jpg?thumbId=1925868&amp;fileSize=6199&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1327489950000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Арс практика: Леонора Векић" title="Арс практика: Леонора Векић" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 25 Jan 2012 12:12:30 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1033192/%D0%90%D1%80%D1%81+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0%3A+%D0%9B%D0%B5%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%80%D0%B0+%D0%92%D0%B5%D0%BA%D0%B8%D1%9B.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Леонори Векић је важна естетика, али и форма.Одувек је желела да ствара амбијент просторним таписеријама, а израда шешира као малих текстилних форми представља посебан изазов овој дизајнерки текстила.</p><p>реприза, 31.јануар у 00:15 и 08:15</p><p>&#160;</p><p>&#160;</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Византија: Изгубљено царство – Царство коме је цео свет завидео</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1029732/%D0%92%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0%3A+%D0%98%D0%B7%D0%B3%D1%83%D0%B1%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%BE+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE+%E2%80%93+%D0%A6%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE+%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5+%D1%98%D0%B5+%D1%86%D0%B5%D0%BE+%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82+%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE.html</link>
                <description>
		    Византијско царство, златни сан. Врхунац старог Рима и старе Грчке. Сан који је трајао хиљаду година, сан који су распршиле војске са Запада.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/izgubljeno-carstvo.jpg?thumbId=1919110&amp;fileSize=16191&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1326979554000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Византија: Изгубљено царство – Царство коме је цео свет завидео" title="Византија: Изгубљено царство – Царство коме је цео свет завидео" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 19 Jan 2012 14:25:54 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1029732/%D0%92%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0%3A+%D0%98%D0%B7%D0%B3%D1%83%D0%B1%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%BE+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE+%E2%80%93+%D0%A6%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE+%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5+%D1%98%D0%B5+%D1%86%D0%B5%D0%BE+%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82+%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Слава Византије простирала се од Исланда до Кине, од Етиопије до Русије и до сваког краљевства на земљи. У њеном средишту стајао је Константинопољ (Цариград), највећа пијаца на свету са својим богатством, златом, смарагдима, палатама и блиставим црквама о којима су испредане бајке. Била је то легенда тако богата да је изазвала своје уништење.</p><p>реприза, 30. јануар у 04:00 и 12:00</p><p>&#160;</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Под истим кровом</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1029728/%D0%9F%D0%BE%D0%B4+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BC+%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%BC.html</link>
                <description>
		    Савремена прича о свакодневним проблемима и згодама у пословном, љубавном, интимном животу сваког од чланова једне градске породице, духовито и благонаклоно приказана је у серији кинеске продукције Под истим кровом. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/pod-istim-krovom.jpg?thumbId=1919104&amp;fileSize=10467&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1326979448000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Под истим кровом" title="Под истим кровом" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 19 Jan 2012 14:24:08 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1029728/%D0%9F%D0%BE%D0%B4+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BC+%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%BC.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Као одговор на мноштво хумористичких, срцепарајућих, интригантних серија из Турске, Индије, Шпаније национална телевизија Кине снимила је серију о породици коју у неочекиване односе доводи љубав младог Далијанга и његове супруге Жаову чији се родитељи не мире са чињеницом да ће им деца водити самосталне животе. Поред мајки које у својој посесивности дају и највише материјала за духовите реплике, ту је и Далијангова бунтовна сестра, помало сенилна бака и стрпљиви отац.</p><p>Производња: Кина, 2009.</p><p>реприза, 30. јануар у 06:00 и 14:00</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Паул Кле: Тишина анђела</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1029716/%D0%9F%D0%B0%D1%83%D0%BB+%D0%9A%D0%BB%D0%B5%3A+%D0%A2%D0%B8%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D0%B0%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB%D0%B0.html</link>
                <description>
		    У једносатном биографском филму о немачко-швајцарском сликару Паулу Клеу сазнајемо да је на  његово стваралаштво утицало неколико праваца савремене уметности: експресионизам, кубизам и надреализам.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/tisina-andjela.jpg?thumbId=1919086&amp;fileSize=11045&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1326978907000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Паул Кле: Тишина анђела" title="Паул Кле: Тишина анђела" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 19 Jan 2012 14:15:07 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1029716/%D0%9F%D0%B0%D1%83%D0%BB+%D0%9A%D0%BB%D0%B5%3A+%D0%A2%D0%B8%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D0%B0%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Члан је уметничке групе Плави јахач у којој су заједно делили интересовање за готику, примитивну уметност и нове савремене ликовне правце фовизам и кубизам. С њима је Кле нашао заједнички језик и делио погледе на уметност. Кле и његов пријатељ Василиј Кандински познати су и по свом педагошком раду у школи Баухаус. </p><p>реприза, 24. јануар у 06:20 и 14:20</p><p>&#160;</p><p>&#160;</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Добар дан, туго</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1029516/%D0%94%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80+%D0%B4%D0%B0%D0%BD%2C+%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%BE.html</link>
                <description>
		    Свој први и најпознатији роман Добар дан туго, чувена француска списатељица Франсоаз Саган написала је када је имала свега осамнаест година. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/dobar-dan-tugo.jpg?thumbId=1919080&amp;fileSize=5693&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1326978487000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Добар дан, туго" title="Добар дан, туго" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 19 Jan 2012 14:08:07 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1029516/%D0%94%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80+%D0%B4%D0%B0%D0%BD%2C+%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%BE.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Иако роман није представљао литерарни врхунац, будући својеврсна ода омладини без илузија шездесетих година прошлог века, стекао је ласкави статус култног штива. Провокативно и зрело, млада Франсоаз Саган слика своју генерацију кроз причу о буржоаској тинејџерки која празнину свог живота испуњава завером против очеве љубавнице. </p><p>Роман<em> Добар дан туго</em> био је инспиративан филмским редитељима и своју прву екранизацију имао је већ 1958, само четири године после првог издања. Чувени редитељ Петер Касовиц 1995. године још једном налази добар сценарио у Саганиној књизи и снима филм са Кристин Босон, Франсоазом Мартореом и Саром Бертран.</p><p>Производња: Француска, 1995.</p><p>реприза, 29.јануар у 06:10 и 14:10</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Музеји света: Музеј Школе из Нансија, 5-13</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1029508/%D0%9C%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98%D0%B8+%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0%3A+%D0%9C%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98+%D0%A8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5+%D0%B8%D0%B7+%D0%9D%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0%2C+5-13.html</link>
                <description>
		    Музеји света - документарни серијал јапанске продукције приказује значајне светске музеје  и њихова блага кроз занимљиве приповести о необичним судбинама истраживача, колекционара, сликара - свих оних људи који су своје животе на различите начине посветили уметности.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/muzej skole iz nansija.jpg?thumbId=1918720&amp;fileSize=22048&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1326966345000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Музеји света: Музеј Школе из Нансија, 5-13" title="Музеји света: Музеј Школе из Нансија, 5-13" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 19 Jan 2012 10:45:45 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1029508/%D0%9C%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98%D0%B8+%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0%3A+%D0%9C%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98+%D0%A8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5+%D0%B8%D0%B7+%D0%9D%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0%2C+5-13.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Музеј Школе из Нансија је јединствен музеј јер је у потпуности посвећен једној уметности - </p><p>арт нувоу. Основан 1964. године, у одајама чува врхунска уметничка дела настајала у време процвата покрета који је створио Емил Гале. Одгајан у природом богатим пределима француске области Лорен - својој сталној инспирацији, овај изузетни уметник желео је да створи јединствен стил који ће декоративну уметност интегрисати у живот користећи предмете за кућну употребу. </p><p>Гале је рођен половином 19. века, када је Нанси имао напредну индустрију стакла. Преузео је очев посао власника стакларе, бавио се дизајнирањем предмета од стакла, али и дрвета, о чему сведоче бројни комади врхуски обрађеног намештаја.</p><p>&#160;</p>реприза, 29.јануар у 04:00 и 12:00]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Клесари Моравске школе</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1029504/%D0%9A%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B8+%D0%9C%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B5+%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5.html</link>
                <description>
		    У оквиру серијала „На изворишту“, уредник Велибор Лазаревић је 1999. године указао на значај клесара Моравске школе чије се средиште налази у Белој Води код Крушевца.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/klesari moravske skole.jpg?thumbId=1918714&amp;fileSize=48395&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1326966234000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Клесари Моравске школе" title="Клесари Моравске школе" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 19 Jan 2012 10:43:54 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1029504/%D0%9A%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B8+%D0%9C%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B5+%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Прича о камену почиње са најстаријим црквама Моравске школе - Дренчом, Наупаром и Велућем, да би сазрела на Раваници, Лазарици и Каленићу. </p><p>У каменој пластици могу се препознати утицаји и Истока и Запада, а уметничка дела од беловодског камена доспела су и до Москве, Сент Андреје и Крфа, до Израела,Француске, Енглеске и САД-а. </p><p>500 мајдана беловодског пешчара извор су за ова дела која је градило неколико стотина споменичара - народних уметника.</p><p>реприза, 29. јануар у 03:00 и 11:00</p><p>&#160;</p><p>&#160;</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Биографије: Франсоа Трифо – Једна аутобиографија</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1029496/%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B5%3A+%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BE%D0%B0+%D0%A2%D1%80%D0%B8%D1%84%D0%BE+%E2%80%93+%D0%88%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B0+%D0%B0%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0.html</link>
                <description>
		    Франсоа Трифо (1932-1984) је чувао све. Фотографије људи које је волео, комадиће папира са успутним белешкама, кореспонденцију, делове својих сценарија.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/trifo.jpg?thumbId=1918708&amp;fileSize=28966&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1326965991000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Биографије: Франсоа Трифо – Једна аутобиографија" title="Биографије: Франсоа Трифо – Једна аутобиографија" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 19 Jan 2012 10:39:51 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1029496/%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B5%3A+%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BE%D0%B0+%D0%A2%D1%80%D0%B8%D1%84%D0%BE+%E2%80%93+%D0%88%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B0+%D0%B0%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Желео је да сачува све ситнице које су чиниле његов живот. Документарни филм &quot;Франсоа Трифо - Једна аутобиографија&quot; редитељ Ан Андре базира управо на свим тим ситницама. Користећи архиву, фотографије, филмске интервјуе Ан Андре истражује Трифоове омиљене теме којима се из филма у филм упорно бавио: одрастање, детињство, односи између мушкарца и жене, култ смрти или првенство уметности у животу. У овом документарцу портрет Франсоа Трифоа граде и многи познати филмски ствараоци попут Вудија Алена, Катрин Данев, Изабел Ађани, Жане Моро, Клода Берија, Милоша Формана.</p><p>Продукција: Француска АРТЕ 2004.</p><p>реприза, 28. јануар у 07:00 и 15:00</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>TB фељтон: Владета Јеротић - Њим самим</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1029476/TB+%D1%84%D0%B5%D1%99%D1%82%D0%BE%D0%BD%3A+%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D1%82%D0%B0+%D0%88%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%9B+-+%D0%8A%D0%B8%D0%BC+%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BC.html</link>
                <description>
		    Личност академика Јеротића немогуће је обухватити једном речју, сликом или епитетом. Ова једночасовна емисија открива Владету Јеротића из прве руке, њим самим.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/vladeta jerotic.jpg?thumbId=1918666&amp;fileSize=18453&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1326964214000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="TB фељтон: Владета Јеротић - Њим самим" title="TB фељтон: Владета Јеротић - Њим самим" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 19 Jan 2012 10:10:14 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1029476/TB+%D1%84%D0%B5%D1%99%D1%82%D0%BE%D0%BD%3A+%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D1%82%D0%B0+%D0%88%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%9B+-+%D0%8A%D0%B8%D0%BC+%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BC.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p><br />Које су све околности утицале на развој ове мултидисциплинарне личности, који су све значајни људи утицали на Јеротићев духовни развој и колико јесен животне доби може бити осунчана. О томе, али и о још много чему другом беседи нам професор Владета Јеротић. Исповедаће се већ својственим, веома препознатљивим језиком који се, укратко речено, слуша без даха.</p><p>Аутор емисије: Јосип Бабел</p><p>Производња: РТС </p><p>реприза, 28. јануар у 02:10 и 10:10</p><p align="left">&#160;</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Биографије: Витни  Хјустон</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1029472/%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B5%3A+%D0%92%D0%B8%D1%82%D0%BD%D0%B8++%D0%A5%D1%98%D1%83%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BD.html</link>
                <description>
		    Америчка певачица и продуцент, понекад и глумица. Она је најнаграђиванија жена извођач свих времена, по тврђењу Гинисове књиге рекорда.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/vitni hjuston.jpg?thumbId=1918660&amp;fileSize=21410&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1326963990000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Биографије: Витни  Хјустон" title="Биографије: Витни  Хјустон" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 19 Jan 2012 10:06:30 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1029472/%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B5%3A+%D0%92%D0%B8%D1%82%D0%BD%D0%B8++%D0%A5%D1%98%D1%83%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BD.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Певачку каријеру почела је са 11 година у очевом црквеном госпел хору, а данас је поносна на своја многобројна златна, платинаста и дијамантска издања.</p><p>Њен живот је низ личних борби са пороцима, породичним проблемима и теретом славе, па Витни Хјустон данас нема блиставост нити ведрину која ју је увек издвајала, али њен таленат је толико велики да још увек важи за неприкосновену диву америчке поп сцене.</p><p>реприза, 27. јануара у 07:10 и 15:10</p><p>&#160;</p><p>&#160;</p><p>&#160;</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>ТВ театар: Лична историја</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1028876/%D0%A2%D0%92+%D1%82%D0%B5%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80%3A+%D0%9B%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0.html</link>
                <description>
		    Сценски перформанс Лична историја заснован на мемоарима Добрице Ћосића поставило је алтернативно позориште Огледало на сцени Београдског драмског позоришта.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/licna istorija.jpg?thumbId=1917562&amp;fileSize=40572&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1326888108000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="ТВ театар: Лична историја" title="ТВ театар: Лична историја" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 18 Jan 2012 13:01:48 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1028876/%D0%A2%D0%92+%D1%82%D0%B5%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80%3A+%D0%9B%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>У <em>Пишчевим записима 1993-1999</em> и <em>Време змија 1999-2000</em> Добрица Ћосић се осврће на друштвено-политичке догађаје у последњој деценији двадесетог века. У улози писца наступа Љубивоје Тадић, а уз њега сценски приказ употпуњује рок група &quot;Тундри&quot; којa изводи музику Марјана Бабића. У представи се чују и гласови Карла Попера, Александра Солжењицина, Карла Јаспера, Емила Сиорана. Реч је о замишљеним дијалозима које Добрица Ћосић води са поменутим саговорницима.</p><p>ТВ режија и адаптација: Милан Кундаковић</p><p>реприза, 26. јануар у 06:30 и 14:30</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Руски  Кубањски козачки ансамбл, 2.део</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1028868/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8++%D0%9A%D1%83%D0%B1%D0%B0%D1%9A%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D0%BA%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8+%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%B1%D0%BB%2C+2.%D0%B4%D0%B5%D0%BE.html</link>
                <description>
		    Државни ансамбл Руске Федерације, Кубањски козачки хор, најсветлији је представник хорске, музичке и фолклорне козачке културе чију славу је пронео сталним гостовањима широм планете.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/ruski kubanjski.jpg?thumbId=1917544&amp;fileSize=40527&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1326887852000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Руски  Кубањски козачки ансамбл, 2.део" title="Руски  Кубањски козачки ансамбл, 2.део" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 18 Jan 2012 12:57:45 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1028868/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8++%D0%9A%D1%83%D0%B1%D0%B0%D1%9A%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D0%BA%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8+%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%B1%D0%BB%2C+2.%D0%B4%D0%B5%D0%BE.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Своју величанствену традицију, моћну енергију, страсне плесове  и импресиван визуелни доживљај Кубањски козачки хор је објединио у спектакуларном концерту којим се представио београдској публици 21. октобра у Центру Сава, и то 20 дана пре централног јубиларног концерта у Кремљовском дворцу у Москви. Легендарни уметнички директор - господин Виктор Захарченко и директор Ансамбла - Анатолиј Арефјев, предводе 80 чланова хора, оркестра са аутентичним инструментима и фантастичног фолклорног ансамбла чији чланови изводе ненадмашне играчке бравуре од којих публици застаје дах.</p><p align="justify">Уредник емисије: Вера Арсеновић</p><p align="justify">Редитељ: Веселин Грозданић</p><p align="justify">реприза, 25.јануар у 04:00 и 12:00</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Финале 41. међународног такмичења музичке омладине</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1028832/%D0%A4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B5+41.+%D0%BC%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B3+%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B0+%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5+%D0%BE%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5.html</link>
                <description>
		    41. међународно такмичење музичке омладине одржано је у марту 2011. године. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/medjunarodno takmicenje muzicke omladine.jpg?thumbId=1917490&amp;fileSize=36183&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1326887127000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Финале 41. међународног такмичења музичке омладине" title="Финале 41. међународног такмичења музичке омладине" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 18 Jan 2012 12:45:41 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1028832/%D0%A4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B5+41.+%D0%BC%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B3+%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B0+%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5+%D0%BE%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Млади музичари наступали су уз пратњу Уметничког ансамбла Министарства одбране Станислав Бинички и диригента Биљану Радовановић. Наступи лауреата тог такмичења емитују се на Програму културе и уметности РТС Дигитал.</p><p>реприза, 26. јануар у 02:30 и 10:30</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Великани џеза: Били  Холидеј</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1028696/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B8+%D1%9F%D0%B5%D0%B7%D0%B0%3A+%D0%91%D0%B8%D0%BB%D0%B8++%D0%A5%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D1%98.html</link>
                <description>
		    Серија Великани џеза овенчана је многим наградама на међународним такмичењима јер представља врхунски едукативни програм важан за историју џеза. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/bili holidej.jpg?thumbId=1917202&amp;fileSize=23059&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1326878501000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Великани џеза: Били  Холидеј" title="Великани џеза: Били  Холидеј" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 18 Jan 2012 10:21:41 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1028696/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B8+%D1%9F%D0%B5%D0%B7%D0%B0%3A+%D0%91%D0%B8%D0%BB%D0%B8++%D0%A5%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D1%98.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Свака епизода прати живот и рад великих џез уметника који су дефинисали курс једног од најпопуларнијих музичких жанрова 20. века, од његовог рођења у Њу Орлеансу до свинга, биг бендова, бибапа, модерног џеза итд. Уметници су представљени кроз међусобну конверзацију, узбудљива ретка извођења и фотографије из личног и професионакног живота. Данашља емисија посвећена је певачици Били Холидеј.</p><p>реприза, 25. јануар у 07:00 и 15:00</p><p>&nbsp;</p><p>&nbsp;</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
    </channel>
</rss>


