Уредник, Љиљана Страхињић

Укратко: Шта чини Србина Србином? Да ли се и у одговору на ово питање разликујемо? У студију разговарамо са Драгославом Боканом, редитељем и публицистом, и Марком Видојковићем, писцем.

Осим њих чућете и следеће:Како се Срби у расејању са „двојним идентитетом" у току процеса интеграције носе са асимилацијом, одговара психолог Весна Брзев.

Истраживач Етнолошког института САНУ-а Мирјана Павловић говори о својим искуствима истраживања дијаспоре, а у оквиру њих о очекивањима наших у расејању. Шта значи обредни карактер етничког идентитета? Најзад, каква је одговорност матице у процесу очувања идентитета?

Уреднице емисије Тамара Дрезгић и Николина Милатовић Поповић. Редитељ Андреа Лазић.

У Србији су забележене најниже температуре током ове зиме. У најугроженије општине наставља се допремање хране. Сутра ће почети разбијање залеђеног Ибра.

Видећете и како живе мештани села Игрош у општини Брус, где је од 27. јануара проглашена ванредна ситуација.

У Нишу и Крагујевцу проверавамо како функционишу студентски домови и факултети у ванредној ситуацији.

Спасиоци стижу и у најудаљенија села у Топличком округу. У лесковачком крају медицинска сестра у пензији, волонтерски помаже старима у најудаљенијим селима.

Емисију уређују: Гордана Петровић, Надежда Медић и Весна Манојловић
Водитељка: Драгана Анастасијевић
Одговорни уредник редакције Дописништва: мр Ненад Ј. Ристић

Поред представљања открића из природних наука, емисија "У дубинама Бајкала" бави се и богатством културних феномена русијанских култура, пре свега монголске и будустичке традиције, које употпуњују целокупан визуелни "сиже" ове емисије.

Документаран приступ, као и обиље снимљеног материјала на лицу места, доприноси високој естетској "резолуцији" поменуте емисије.

Уредник је Невена Тодоровић.

Небојша Поповић ће гледаоцима представити најбоље финске филмове укључујући и нови филм култног редитеља, Акија Каурисмакија, а Бранка Криловић нову позоришну представу "Грета" насталу према биографији глумице, Грете Гарбо.

Данијела Пурешевић припремила је прилоге о изложби "Збогом андерграунд" у Салону Музеја савремене уметносит у Београду, ретроспективи посвећеној београдском мултимедијалном уметнику Саши Марковићу Микробу, о којој говори кустос Дејан Сретеновић, и изложби у Галерији Културног центра Београда "Раскршће: између интимности и спектакла" која представља својеврсни извод из највиталнијег сегмента протеклог 12. Прашког квадријенала свценског дизајна, о коме говори ументичка директорка Квадријенала, Соња Зупанц Лоткер и уметник Дејан Калуђеровић.

Уредник емисије је Јасмина Врбавац, редитељ Иван Милановић.

Истраживали смо какав изазов за друштво представљају климатске промене и то са аспекта архитектуре и права.

У "Контексту 21" представићемо и научну студију професора Александра Петровића о истраживањима Милутина Миланковића а у издању Руске академије наука и уметности.

Уредник емисије Наташа Нешковић, уредник вести Зоран Живковић, редитељ Драган Марковић.

У главним улогама: Нина Иванишин, Петар Мусевски, Примож Пирнат, Маруша Кинк, Дејан Спасић, Аљоша Ковачић, Алеш Валић.

Режија: Дамјан Козоле

У записима античких писаца из трећег и четвртог века књажевачки крај је описан као виногроје, а подаци говоре да су се римске легије окрепљивале квалитетним винима с овог подручја пре поласка у војне походе. Баш ту у селу Равна отворен је архео-етно парк.

У старој школи која датира из 1906. године смештени су многи налази са касноантичког локалитета Тимакум Минус. У аутентичној Моравској кући из деветнаестог века, у којој су традиционалне просторије за становање на спрату, у приземљу је прави рај за винопије, односно направљен је прави музеј вина књажевачког краја. Ипак, кажу све информације о књажевачким подрумима вина и књажевачком виногорју се могу добити у ресторану "Џеј Би" или "Џи би", како још зову најстарији кафић у Књажевцу, власника Јована Исакова.

Аутор и уредник: Милица Барјактаревић

У овој емисији Потрошачког саветника сазнаћете: Шта све о Вама зна БусПлус? Зашто је Србија лидер по маржама на прехрамбену робу? Како можете да останете без гаранције ако вам фисклани рачун избледи?

Репризу емисије је недељом у подне на Другом програму.

Аутор емисије: Ненад Бумбић

Са растом овог масовног и вишевидног такмичења, чија је главна трка од почетног полумаратона прерасла у пуни маратон, повећавале су се обавезе Телевизије Београд. Почело се репортажама да би се касније обезбедили директни преноси. Реализација преноса спортских догађаја и репортажа о тим догађајима, као и сталних и посебних емисија спортског програма, захтевала је изузетне напоре свих делова редакције и свих сарадника. Организовање рада редакције и процеса које прате реализацију имали су значајну улогу за успешно функционисање програма. Крај овог периода, у којем је почео распад Југославије, обележен је великим успесима југословенског спорта. Кошаркашка репрезентација Југославије освојила је првенство света у Аргентини. Остао је запамћен Владе Дивац са југословенском заставом када је већ било извесно да Југославије више неће бити. У то време фудбалска репрезентација Југославије квалификовала се за завршницу Европског првенства у фудбалу, коју је очекивала с великим надама.

Међутим, учешће наше репрезентације је спречено због већ подмаклог процеса распада Југославије. Првенство Европе освојила је Данска, која у нашој групи није успела у квалификацијама, али је позвана да замени нашу репзентацију на завршном такмичењу. Ако је спречена Југословенска фудбалска репрезентација да учествује на првенству Европе, нико није могао спречити Црвену звезду у походу за освајање Купа европских шампиона у фудбалу и титуле клубског првака света. Спортски програм је пратио тај драматични поход Црвене звезде у читавом његовом току. Поред директних преноса изузетне драматике, инвентивно су припремане и специјалне емисије и програми о Црвеној звезди и њеном подвигу.

Остаће запамћена и емисија која је пратила весеље фудбалера Црвене звезде после освајања Купа европских шампиона у фудбалу победом над Олимпиком у Барију.
Призорима одушевљења фудбалера Црвене звезде окончавамо Пети циклус серије Време телевизије. Уследиће време разарања, од којег неће бити поштеђена ни Телевизија Београд, тада већ у саставу Радио-телевизије Србије. Под НАТО бомбама 1999. године изгубиће живот 16 радника Телевизије Београд, а биће разорен и део продукционо-емисионог центра у Абердаревој. Зграда Телевизије Нови Сад биће у целини разорена под ударима НАТО бомбардера, Телевизија Приштина ишчезнуће нешто касније у пожару у октобру 1999. године. Али, то припада историји Радио-телевизије Србије. Овом епизодом завршена је серија Време телевизије.

* Сведоче: Срђан Кнежевић, Веселин Грозданић, Светозар Мићуновић, Милојко Пантић
* Сценариста др Мирослав Савићевић, уредници др Мирослав Савићевић и Весна Дошен, водитељ Мића Орловић, редитељ Никола Лоренцин
* Произведено 2005-2009, Редакција за историографију, уредник Бојана Андрић.

Ове емисије од њиховог постанка водио је Марко Марковић, доајен нашег спортског новинарства. Године 1988. за уредника Спортске редакције именован је Милојко Пантић. Припадао је оној генерацији новинара која није дошла из других медија него се по завршетку студија запослила на Телевизији. На његову иницијативу уведено је више нових емисија којим се спортски програм прилагођавао актуелним спортским збивањима, али и, у одређеним моментима, добијао изразито рекреативни карактер и уједно водио акцију за подршку појединим спортским пројеткима. Између осталих, такве су емисије и блокови Сезам - спортско-забавно поподне, Спортски маратон, затим серија емисија посвећена свим Југословенима дотадашњим носиоцима олимпијских медаља, емитована поводом Олимпијаде у Сеулу 1988. године, потом посебна акција Ју музика за Ју спорт и друге. Уведена је и емисија Свет шаха што се показало као успешан пројекат. Поводом петстоте утакмице југословенске фудбалске репрезентације припремљена је серија Плави фудбал пет стотина пута. Чинило ју је шест емисија, свака у трајању од 30 минута. Био је то својеврсни времеплов о нашој фудбалској репрезентацији. У наредној епизоди настављамо сведочење о спортском програму.

* Сведоче: Марко Марковић, Милојко Пантић
* Сценариста др Мирослав Савићевић, уредници др Мирослав Савићевић и Весна Дошен, водитељ Мића Орловић, редитељ Никола Лоренцин
* Произведено 2005-2009, Редакција за историографију, уредник Бојана Андрић.

Поред значајних информација о историјату, опреми и правилима спорта, лекари из Републичког завода за спорт упознаће гледаоце и са здравственим аспектом спортских дисциплина.

Уредник: Невена Милић
Редитељ: Ненад Кркелић

Он има велики дар да помогне гибонима да се заљубе. Музика Шерију помаже да оствари своју животну амбицију и да овим мајмунима-певачима пружи прилику за живот у дивљини.

Уредник обраде: Тања Чанић-Млађеновић

Најзанимљивије приче старог гробара уобличила је у делу "Хроника паланачког гробља". Много је путовала. Боравила је у Француској, Немачкој, Скандинавији, Енглеској, Русији, Африци, Малој Азији. У Мароко је путовала угљарским бродом, онако, пише у једном писму, "како путују сиромашни људи као што сам ја. Према новцу имам однос какав Англо-Американци имају према несрећној, мени тако драгој, Француској: у нужди, да; ван нужде, не треба ми. Досад ниједан већи хонорар нисам узела".

Постала је прва жена академик у Србији. У есеју "Балкан-белешке једног балканофила" бележи: "Ако се народи на Балкану осете Балкан, осете целина, имаће да броје дивне бројке и прошлости и садашњости. Велике су бројке сељака, шума, вода, њива; велике су бројке борби за слободу; и безбројне бројке ваљаности. Јер је Балкан земља сељака, а у сељаку је, наводимо и Аростотела, највише ваљаности, која је, не ваљаност грађанина, него ваљаност опште човечна".
Пред крај живота, дала је и последњи интервју: "Ако нешто вредим, нека кажу после моје смрти, а ни два дана пред смрт не желим да ме хвале. Нисам срећна. Помирила сам се с тим. Васионска срећа опредељује људе. Ако нисте вољени узалуд настојите да вас воле"...

Уредник и сценариста серије је Момир Карановић, а редитељ Иван Поповић.

Приказаћемо и рад једног дневног боравка са кол центром, инклузивни пројекат новосадског удружења Пер. Арт, као и прилог о инклузивној представи "Симфонија радости" из Јагодине.

На крају ће спот крагујевачког удружења параплегичара показати да је помоћ потребна, али на прави начин.

Уредник и водитељ емисије: Милан Добричић

Опседнутост Џејсоном одвлачи је од сећања на Денија, док Хауи тражи прибежише у странцима који му нуде оно што Бека не може да му пружи.

Корбетови, обоје без циља, праве изненађујуће и опасне кораке тражећи пут који ће одредити њихове судбине.

Филм Пут у непознато (The Rabbit Hole, 2010), режирао је Џон Камерон Мичел.

У епизоди "Историје сапутник" екранизован је озбиљан истраживачки рад на састављању целокупне приче о животу и делу једног значајног научника, по угледу на садржаје светских програма. Од неколицине података, познати глумац у овом пројекту заједно са младом колегиницом, приказују пут проналаска осталих целина и закључују истраживање у кадровима.

Играју: Небојша Дугалић и Нина Граховац.

О томе ко је био Душан Ј. Поповић говоре они који су га познавали, од академске јавности до мештана Белегиша, у коме је Поповић провео своје последње дане.

Идејни творац серијала "Заборављени умови Србије" јесте Никола Мирков, а редитељ серије је Петар Станојловић.

Имамо таленте, али немамо програм и публику. Много смо смешни али немамо превише духовитих текстова.

У емисији Мали београдски кабаре прилику су добили млади мађионичари Филипино и Димитрије уз свесрдну помоћ искусних Грифонија и Џигија. Музичка подршка група Blue in Green.

Коришћени су стихови Клеман Мароа, српски афоризми из 19. века, чији су аутори Јован Јовановић Змај, Љубомир Ненадовић и други, затим текстови наших савременика. Снимано је у леденим условима што говори о ентузијазму учесника и публике.

Аутор Драган Коларевић.

Двоглед, 38. емисија - Емисија се састоји од неколико краћих репортажа: о приновама у београдском зоолошком врту; о посети астронаута Армстронга, Олдвина и Колинса Београду; о воденицама на Западној Морави и сељацима на Копаонику. На крају емисије испред Правног факултета у Београду извршена је анкета "шта је правда"?

* Сниматељи Милан Милијановић и Ђорђе Ђоковић; сниматељи звука Вуко Дабушко и Ђорђе Ђуровић; композитор Радослав Граић, монтажер Милица Полићевић, аутори Драган Бабић и Љубивоје Ршумовић
* Премијерно емитовано 27.11.1969, Редакција дечијег програма, уредник Олга Влатковић; реприза 24.08.2011. у "Трезору".

Расковник 183: Жељко Ћирковић

Уторак 17. јануара Редакцији се јавио стални гледалац Жељко Ћирковић из Крагујевца и тражи да се репризира у целини емисија Концерт у Новим Карловцима, и сугерише да редовније приказујемо емисије са старим народним песмама. Нажалост цео снимак жељеног концерта није сачуван, па понављамо оно што смо већ приказали, а томе додајемо још једну лепу емисију по нашем избору.

Концерт у новим Карловцима, Емисија за пољопривреднике - У оквиру акције ЕИ Ниш и РТБ организовано је такмичење за село са највећим бројем претплатника. На концерту народне музике у Новим Карловцима проглашени су победници.

* Учесници: Анђелка Говедаровић, Исмет Крцић, дует Селимова-Желчевски, Лепа Лукић, Драган Живковић Тозовац, водитељ Д. Петровић
* Реализација Завиша Стојковић, Ђорђе Мурцуловић, Милорад Стојановић
* Премијерно емитовано 13.09.1970, Редакција информативног програма; реприза 13.01.2012. у "Трезору".

"Лоле" - емисија серије Мали концерт. Ансамбл "Лоле" се представља познатим староградским песмама из свог репертоара: "Не ли ти рек'о моме", "Причао ми је рибар стари", "Сетићеш се мене моје Милче"...

* Учесници: Ансамбл "Лоле"
* Уредник Радослав Граић
* Произведено 1987, Музичка редакција; реприза 04.02.2005. у "Трезору".

Истраживања српских рукописа у иностранству није новина. У нашој медиавистици то је један од основних задатака Археографског одељења Народне бибилотеке Србије. Међутим, истраживање у земљи и неке објективне могућности које нису дозвољавале пуно путовања нису оставиле већи број каталошких описа српских рукописа у иностранству.

Пројекат "Истраживање српских рукописа у иностраним библиотекама, збиркама и манастирима" започет је 2008. године у Библиотеци Српске Патријаршије. Комисија научника, у којој су били професори са Београдског универзитета Бранислав Тодић, Зоран Ранковић и управник Библиотеке Српске Патријаршије Зоран Недељковић, у децембру 2010. проучавала је српске рукописе настале од краја 16. до 18. века који се налазе у Словачкој.

Истраживања су вршена у Универзитетској бибилотеци у Братислави, у Националној бибилотеци Републике Словачке у граду Мартину и у Музеју у Кошицама.

Српски рукописи у Словачкој нису непознати нашој науци. Већина их је каталошки обрађена, а само неколико их је пажљивије изучено, свега десетак. Неки су одлично сачувани и узорно конзервирани, а од других је претекло тек по неколико листова. Књиге су углавном богослужбеног садржаја, мада је међу њима и једна Песмарица из 18. века.

О њиховом значају и новооткривеним писмима Вука Караџића, сазнаћете више у емисији "Српски рукописи из Словачке" у оквиру серије "Старо српско писано наслеђе" Редакције за науку.

Уредник и сценариста Ивана Ковачевић, редитељ Драган Марковић.

Емисија садржи и део семинара који је одржан у јулу 2011. године за полазнике из дијаспоре на којем је Деса била предавач народних игара из околине Ужица. Деса Ђорђевић добитник је многобројних признања у земљи и иностранству за свој рад и допринос у сакупљању народних игара на теренима.

Деса Ђорђевић (1927-2011) је цео свој живот посветила игрању, изучавању и преношењу народних игара на млађе генерације, а иза себе је оставила више од 40 кореографија које се и данс изводе на сценама широм света.

* Учесници: педагог и кореограф Деса Ђорђевић, апсолвент етномузикологије Маја Красин
* Сценариста и саговорник Маја Красин, сниматељ Војислав Поповић, асистент Саша Тодоровић, сниматељ звука Бојан Ковачевић, расветљивач Бранислав Димитров, сарадник-сниматељ Милена Јекић, организатор Гордана Грдановић, уредник истраживач Весна Дошен, АВИД монтажер Милош Стојановић, монтажер реализатор Бранислава Теодосић
* Снимано 18.06. и 26.07. 2011, Редакција за историографију, уредник Бојана Андрић.

Његово интересовање за фотографију је велико а посебно га интересују социјалне теме као што су судбина затвореника КП дома у Београду, портети Горанаца, портрети радника на прузи итд.

Драматику ове социјалне, неулепшане стварности, Бранко Пелиновић у својим радовима потенцира снажним контрастима, посебним светлом, сенкама и неговањем црно-беле фотографије.

Уредник: Љиљана Страхињић
Редитељ:Бреда Чош

Поставила је више од 40 кореографија у 140 друштава у земљи и иностранству. Одржала је 178 семинара народних игара у Србији и широм света. Ауторка је збирки народних игара Србије. Добитник је многобројних награда и признања у земљи и иностранству, као и Награде за животно дело "Коло". Новембра 2011. године добила је престижну награду "Светског Оскара фолклора" у Чељабинску. Вративши се са тог пута, овенчана светским признањем, Деса Ђорђевић изненада је умрла у 84. години, 2. децембра 2011.

Када смо ми кренули у свет - у првој емисији, Десанка Ђорђевић, кореограф и педагог традиционалних игара, говори о почецима активног играња народних игара. С обзиром на то да се мало зна о развоју културно-уметничких друштава у послератном периоду, крајем 1940. године, Деса Ђорђевић на врло занимљив начин приближава то време и опште посматрање на занимање "професионални играч".

Прича се употпуњује и сећањем на прве интерконтиненталне турнеје са националним ансамблом "Коло" почетком 1950. године, како су упознавали свет и другачије културе. Прича обилује фотографијама из њене приватне колекције и архивским записима из Програмског архива РТС-а, Десиних кореографија које се и данас активно изводе на сцени.

* Учесници: педагог и кореограф Деса Ђорђевић, апсолвент етномузикологије Маја Красин
* Сценариста и саговорник Маја Красин, сниматељ Војислав Поповић, асистент Саша Тодоровић, сниматељ звука Бојан Ковачевић, расветљивач Бранислав Димитров, сарадник-сниматељ Милена Јекић, организатор Гордана Грдановић, уредник истраживач Весна Дошен, АВИД монтажер Милош Стојановић, монтажер реализатор Бранислава Теодосић
* Снимано 18.06.и 26.07.2011, Редакција за историографију, уредник Бојана Андрић.

Управо из тог разлога, ове недеље у емисији Клиника вет причамо о овом проблему.

У рубрици "Разлози за посету ветеринару" ове недеље је тема кашаљ, а сазнаћете и много нових занимљивости из животињског света. И ове недеље три учесника поклон игре Клинике вет очекују укусни пакети за љубимце, стога очекујемо да и ове суботе будете крај својих телевизора и гледате Други програм РТС-а.

И ове недеље не првом месту Јелен Топ 10 листе налази се Darkwood dub и нумера "Није драма"! Бенд Eyesburn и песма "My friend" су заузели позицију број два, док се Бајага са нумером "Ако треба да је крај" налази на трећем месту.

Овонедељни новитети на листи су група Негативе и песма "Спусти ме на земљу" на броју девет, као и Горибор са нумером "Моје мисли" на десетом месту.

У домаћем звуку Јелен Топ 10 листе можете да уживате недељом на Другом програму РТС-а!

Јелен Топ 10 листа за 05. Фебруар

1. Darkwood dub - Није драма
2. Eyesburn - My friend
3. Бајага - Ако треба да је крај
3. Ева Браун и Коле (Велики Презир) - Примењена Љубав
4. Hypnotized - At your hands
5. Јарболи - Опсада
6. Sharks, Snakes and Planes - Црни гној
7. Синестезија - Похвали ноћ
7. Самостални референти - Живот је сан
8. Попечитељи - Ново друштво
9. Кришке - Ватромет
9. Негативе - Спусти ме не земљу
10. Горибор - Моје мисли

Водитељи емисије Јелен Топ 10: Лазар Сакан и Ана Коњовић

Ако имате предлоге или сугестије о томе кога бисте волели да видите и чујете, шаљите на jelentop10@gmail.com, а до тада гласајте на www.jelentop10.com

Израда сувенира је, за мала предузећа у туризму, извор сталних и довољних прихода. Материјали који се користе су различити, чак и необични, али је чињеница да скоро сви, осим употребне, имају и уметничку вредност. Сувенири од сламе постају све траженији.

Уредник и аутор Светлана Зрилић.

Форма емисија је играно магазинског типа, а од рубрика се појављују: Најпознатији дечји писци, Зебра, знак, семафор, Вечити понављач, Занимљиве животиње, Дечји народни инструменти, Стереоптипи.

Уреденик серије: Невена Младеновић Благојевић
Редитељ серије: Предраг Николић
Сценариста: Владимир Манојловић
Музика: Антоније Пушић (Рамбо Амадеус)

Херитолошке перспективе Трезора: Према тоталном музеју - у овом делу емисије професори др Томислав Шола и др Драган Булатовић говоре о "Трезору" који континуирано истражује баштињено те уз помоћ сопствене продукцији пласира га на јавном медију најширем аудиторијуму.

Наводе се примери и других послова појединаца или група људи који истражују наслеђе и раде визионарски на ползу народу. Говори се о теорији колико и о пракси, о томе какав треба да буде савремени музеј, о наглом расту приватних музеја у целом свету. О томе како применити постулате херитологије у пракси, и како се осавремењује професија музеолога и кустоса. Говори се о томе како се информатологија умештала у музеологију и шта је то "тотални музеј".

* Учесници: проф. др Томислав Шола, проф. др Драган Булатовић, саговорник Бојана Андрић
* Сниматељ Божидар Лоос, асистент Саша Тодоровић, сниматељ звука Александар Арнаутовић, микроман Гордан Јовић, расветљивач Мирослав Давидовић, сарадник-сниматељ Милена Јекић, организатор Гордана Грдановић, сценограф Петар Ђиновић, уредник Бојана Андрић
* Снимано 01.12.2011, Редакција за историографију.

22.41 И роботи имају душу

23.10 Хаг: Суђење Војиславу Шешељу, снимак

Посебна пажња биће посвећена пројекту "Микрокултуре" чији су аутори београдска уметница Вахида Рамујкић и Израелци, Авив Круглански и Моше Рабас, који се протекле јесени одвијао се на пијацама у Београду и Лесковцу, а у чијем склопу је приказан и получасовни документарни филм Милана Милетића и Ивана Вуковића "Каленић, последњи дани градске пијаце".

Биће речи и о низу уметничких акција које од почетка 2000-те године новосадска Арт клиника изводи на пијацама у Новом Саду и Београду, као и о пројектима који су у склопу прошлогодишњег БЕЛЕФ-а, под заједничким насловом "Зелени Арт Маркет" изведени на четири централне београдске пијаце.

О својим пројектима, који су мишљени за и остварени на градским пијацама, у емисији говоре уметници: Вахида Рамујкић, лауреаткиња награде протеклог Октобарског салона, затим, Авив Круглански, Моше Робас, Саша Панчић, Власта Микић, Миша Савић, Жељко Груловић и Никола Џафо, овогодишњи лауреат Политикине награде за ликовну уметност.

Уредник и сценариста: Данијела Пурешевић
Режија: Марко Шотра

Уредник је Маријана Вук Мрђа, редитељ Славко Димитријевић.

Ружица Сокић која је недавно на руку ставила Златни Добричин прстен, награду коју за животно дело додељује Савез драмских умтника Србије. То је повод за подсећање каријеру глумице створене за све медије и жанрове, како стоји у образложењу жирија.

Мики Манојловић се након дванаест година вратио позоришту и први пут се појавио на сцени Звездара театра, у представи Кумови, по новом комаду Душана Ковачевића у режији писца.

Гледаоци ће бити у прилици да виде приказ представе и чују овог глумца који тумачи лик из наше свакодневице, човека који је остао без посла и стекао необичног пријатеља.

Виолиниста Немања Радуловић је две вечери свирао пред препуном салом Коларчеве задужбине. Испраћен је овацијама и јаким емоцијама београдске публике. Он је такође гост овог издање емисије Беокулт.

На Азрној оубали , то је наслов изложбе радова Пабла Пикаса која је пред београдском публиком до 15. априла. Овде је реч је о прилогу који приказује ову ретко излагану збирку Пикасових керамичких скулптура и предмета од сребра и злата које је стварао док је живео у градићу Валори на југу Француске, на Азурној обали.

Приказ романа Прашко гробље Умберта Ека, који је код нас објавила издавачка кућа Плато, концерта групе Вирвел у Дому омладина, најава Филмског фестивала у Берлину и слике са изложбе Традиционално - модерно сликарско графичке секције УЛУПУДУС-а у београдској Галерији 73 су такође део садржаја емисије.

Аутор и уредник Оливера Милошевић, сниматељ Слободан Грче, монтажа Нада Додиг Зилџић, реализација Сања Реџић.

Песници су представљени на посебан начин. О њима говоре људи из различитих професија: сликари, музичари, новинари, фотографи, професори, сами песници... Свако од њих издваја песму коју воли, говори о свом личном доживљају песме, потом чита стихове. Емисија је блиска форми есеја, јер песника сагледава из једног одређеног угла. Она покушава да покаже да је поезија жива, да се у круговима распростире око нас, и да свако може да комуницира са њом.

Сваког првог уторка у месецу на програму су две емисије Кругови поезије. Емисије трају до 15 минута, и у свакој је дат портрет једног песника. 7. фебруара премијерно се приказује емисија о Бранку Миљковићу. Након ње, на програму је реприза емисије о Рајнеру Марији Рилкеу.

Бранко Миљковић је живео свега 27 година, али је успео да створи песничко дело необичне снаге. Покушавајући да стиховима пробуди ватру заспалу у стварима, и да смањи јаз између речи и света, он је испевао неке од најлепших песама модерне српске поезије. О свом доживљају Миљковићеве поезије говоре сликарка Маја Обрадовић, песник Горан Коруновић, професори Добрила Лукић и Павле Павловић, новинарка Тамара Крстић, као и Бранков синовац, Горан Миљковић.

Рајнер Марија Рилке, песник изузетно развијеног естетског чула, један је од најзначајнијих лиричара 20. века. Његова поезија, испевана елегичним гласом усамљеника, настоји да се не збуни оним што је на површини, него хоће да досегне до дубина где све постаје закон. О Рилкеу говоре песник Никола Вујчић, професори Биљана Дојчиновић и Миодраг Вукчевић, студент Владимир Вулевић, преводилац Мариа Глишић и мултимедијална уметница Франциска Вик.

Аутор и уредник емисије: Војислав Карановић
Редитељ: Катарина Рогић

Иако немају никакве везе с убиством двојице италијанских војника КФОР-а на Косову, и један и други пар биће заустављени на граници и осумњичени услед извесних несрећних околности.

То ће их спречити да, барем тренутно, остваре своје снове, као што на балканским просторима то често бива да млади плаћају цех за грехе претходних генерација.

Главне улоге тумаче: Небојша Миловановић, Јелена Тркуља, Јозеф Схирока, Лазар Ристовски, Петар Божовић, Мира Бањац, Власта Велисављевић.

Остварење Медени месец, режирао je Горан Паскаљевић.

Балерина Ана Павловић ће говорити о новој балетској премијери "Александар" у Народном позоришту у Београду, а видеће се и детаљи из овог балета.

И топ листа је "балетска" - садржи кореографије Јиржи Килијана, Александра Илића и Рами Бера.

Емисију води Дејан Ђуровић, уредник је Снежана Николајевић, а редитељ Мишко Милојевић.

Наравно, доживљај вина зависи од тренутног расположења, а не од познавања мноштва информација о вину и сортама грожђа од којих се добија. Додуше, то нам може олакшати избор и повећати самопоуздање у самом свету вина.

У Београду је последњих година отворено неколико десетина специјализованих продавница вина. То нису више они стари подруми пића, већ су то специјализоване продавнице за вина које се уклапају у најбоље светске стандарде. Али, одабрати вино није нимало једноставно, кажу љубитељи "божанске капљице" сврставајући ову умешност у област уметности.

Ипак, пре него што пожурите да покажете добро познавање француских, шпанских, чилеанских или можда аргентинских вина, запитајте се да ли и колико познајете домаће сорте грожђа.

Прокупац, или Рскавац, Тамјаника, Лалица, Кечун, Гак, Пандурка, Сметуша, Хајмана, Волујско око, Шљива грожђе, Црна ранка, Бела ранка, Смедеревка, Багрина, Першун грожђе, Радовинка, Мељник, Врапчије грожђе, Кујунђуша, Јагода... Мало ко ће у овим именима препознати и сетити се да је реч о старим, помело заборављеним сортама грожђа које су се гајиле на нашим просторима.

Аутор и уредник: Милица Барјактаревић
Сниматељ: Божидар Лос
Монтажер: Светлана Црњански

Уредник је Гордана Јаковљевић.

Концертом у Центру Сава у среду 8. фебруара Радио-телевизија Србије свечано обележава 75 година једне од најзначајнијих музичких институција у нашој земљи - Симфонијског оркестра РТС.

У специјалној емисији Марине Николић, на Другом програму РТС-а поводом великог јубилеја РТС-а више о настајању Симфонијског оркестра давне 1937. године, његовом значају за културу Србије, његовој историји која је обиловала успонима али и разним искушењима говоре бројни еминентни музичари наше и светске сцене, они који су о Оркестру бринули, сарађивали са њим и доприносили да постане поштована и угледна институција наше земље.

Под вођством уметничког директора и шефа диригената Музичке продукције РТС, Бојана Суђића, Симфонијски оркестар РТС ће поводом великог јубилеја 8. фебруара први пут пред публиком у Центру Сава извести Симфонију бр. 7 Дмитрија Дмитријевича Шостаковича, познату као Лењинградску.

Серија је реализована у сарадњи са Ауто-мото савезом Србије и уз подршку МУП-а Републике Србије.

Уредник: Татјана Ивановић
Редитељ: Александар Аџић

Ко данас жели да се заштити од нежељене трудноће може да бира међу бројним средствима за контрацепцију, од којих је свакако најсигурнији кондом.

У прошлости је већина култура сматрала рађање деце посебним благословом, те се људи нису превише трудили да спрече зачеће. Али, када јесу, могли су да буду јако домишљати.

Замислите лист купуса као неку врсту дијафрагме или тзв. кондом од свињског црева. Или семе нара и дивље шаргарепе као претече анти-беби пилула. А једно од најстаријих и најделотворнијих контрацептивних средстава била је биљка силфијум. Она је чак толико коришћена у ове сврхе да је због прекомерног брања и изумрла.

Још више занимљивих информација о контрацепцији на бакин начин можете очекивати у четвртој епизоди серије Како су се волели наши преци од аутора стручног текста проф. др Бојан Жикића са Катедре за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду.

Уредник серије: Тамара Вешковић
Редитељ серије: Оливера Костић

Причаће нам и о својим првим књижевним корацима, читаће одломке из својих књига.

Уредник: Весна Гајовић
Редитељ: Раде Московлић

Током двочасовног боравку у РТС-у гости су посетили Музејски депо где се чува и повремено излаже за јавност Збирка техничких уређаја Телевизије Београд и депо Програмског архива где су у неколико подземних просторија похрањене филмске и електромагнетне траке емисија из полувековне продукције Телевизије. Упознали смо наше госте о проблемима складиштења, одржавања и дигитализације. После тога следио је разговор који се претворио у предавање о научној дисциплини херитологији која је за нас нова, али која нас се и те како тиче. Слушали смо, не трепнувши, о колективном и индивидуалном памћењу, о властитој вредности, о наслеђу као друштвеној мери вредности и наслеђу као јавном добру, о томе како се баштина штити, а како експлоатише за опште добро... и како све ово може научити и примењивати.

* Учесници: проф. др Томислав Шола, проф. др Драган Булатовић, саговорник Бојана Андрић
* Сниматељ Божидар Лоос, асистент Саша Тодоровић, сниматељ звука Александар Арнаутовић, микроман Гордан Јовић, расветљивач Мирослав Давидовић, сарадник-сниматељ Милена Јекић, организатор Гордана Грдановић, сценограф Петар Ђиновић, уредник истраживач Весна Дошен, монтажер Милорад Ћитић, аутор Бојана Андрић
* Снимано 01.12.2011, Редакција за историографију.

У зимском периоду израженије су тегобе особа које имају екцем. О томе шта све може да изазове екцем, како се лечи и како би требало заштитити кожу говори прим. др Александар Адамовић, директор Завода за кожне и венеричне болести.

Погледајте и колико је битан атлас, најважнији пршљен кичменог стуба и какве тегобе могу да узрокују лоше везе између мозга кичмене мождине и нерава.

Уредник и водитељ емисије Југослава Ђурица.

Аутори емисије ће покушати да Вам помогну да решите конкретне проблеме које имате као потрошачи.

У следећој емисији Потрошачког саветника видећете.

Како стижу казне за саобраћајне прекршаје иако је ауто већ три године на плацу паркинг сервиса.

Колико су попусти и акције стварни.

Да ли су нам деца сигурна на игралиштима.

Репризу емисије можете пратити недељом у подне на Другом програму.

Аутор емисије Ненад Бумбић.

Аутори емисије ће покушати да Вам помогну да решите конкретне проблеме које имате као потрошачи.

У следећој емисији Потрошачког саветника видећете.

Како стижу казне за саобраћајне прекршаје иако је ауто већ три године на плацу паркинг сервиса.

Колико су попусти и акције стварни.

Да ли су нам деца сигурна на игралиштима.
Репризу емисије можете пратити недељом у подне на другом програму.

Аутор емисије Ненад Бумбић

Са др Аном Митровић Јовановић, начелником Преоперативног одељења ГАК - Народног Фронта, истражујемо и последице хормона стреса у нашем организму. Гледајући Контекст 21 сазнајте о настанку и значају части кроз векове о чему нам са стручног аспекта појашњава појединости први Србин који је докторирао на тему части пуковник др Раде Рајић.

Као пример дајемо, најмасовнији догађај части, који окупља православце у великом броју, Богојављенско пливање, а које је након много деценија 2003. године обновио Савез свебор Србије. Откријте заједно са нама и најновија дистугнућа из света науке и образовања. Подсећамо вас и да се Контекст 21 од ове недеље емитује петком у 22 часа.

Уредник Наташа Нешковић, уредник и водитељ Александра Даничић, редитељ Драган Марковић.

С друге стране, тешко је отети се утиску да свеколики живот наш насушни не наликује, па чак и надилази, фарсу и гротеску. Представе о којима ће бити речи у овој епизоди серије "Читање позоришта" имају, између осталог, готово све елементе фарсе и гротеске.

Пажња ће бити усредсређена на представе Атељеа 212 "Плеј Поповић" и "Пошто паштета", "Важно је звати се Ернест" Народног позоришта и "Радници умиру певајући" Битеф театра.

У емисији говоре: Ружица Сокић, Ивана Вујић, Ненад Стојменовић, Милош Ђорђевић, Периша Перишич, Снежана Тришић, Татјана Шљивар, Олга Димитријевић и Анђелка Николић.

Аутор и уредник: Слободан Савић

Научници вековима покушавају да пронађу еликсир младости и због тога предузимају драстичне мере. Појединци чак тврде да су на прагу да разреше мистерију старења.

Изненађујући резултати лабораторијских испитивања доводе у питање оно што смо мислили да знамо. Иако тела неких људи крше утврђена правила и отркивају невероватну моћ коју ум има над старењем, већина с тегобом дочекује своје позне године.

Али, шта је старост? Да ли је одређују године, или људи који је живе? Да ли је кључ продужења људског живота у генима, или у начину како га живе, у вољи за животом, или у зебњи пред сваким наредним даном?

Да ли смо близу проналаску еликсира младости?

Уредник је Невена Тодоровић.

Емисију Метрополис реализује уреднички тим: Мирјана Бјелогрлић, Неда Валчић- Лазовић, Маја Сковран, Радмила Радаковић и Данијела Пурешевић, а рубрике потписују, за различите области, компетентни уредници Редакције за културу и уметност: Небојша Поповић, Јасмина Врбавац, Бранка Криловић, Војислав Карановић и други.

Емисија траје 30 минута и емитује се четвртком у 20.30 часова на Другом програму РТС-а.

Сваког четвртог уторка у месецу, у термину од 22.20, емитује се и Метрополис у Србији, уредника Светлане Илић.

Иновирањем неких од постојећих емисија и увођењем нових остварен је преображај овог програма као специфичног вида културе и забаве у коме се ненаметљиво инсистира на едукацији". Контакт програм се посебно старао да врхунска, културна забава квантитативно доминира над масовном, што се постизало и избором водитеља, гостију и учесника у програму, као и избором музике. Редакцију контакт програма као одговорни уредник водила је Дуња Фигенвалд-Пулетић. Нарочито је запажена емисија Будилник која је емитована викендом ујутру. Уредник је био Слободан Станишић. Новину је представљала и серија контакт емисија Зелени сат. Теме су биле екологија и туризам и томе примерена музика. Контакт је развијан телефоном и путем писама, преко разних атрактивних игара. Уредник је била Вања Лесић. У оквиру програмског блока Недељно поподне емитована је рубрика Да те питам. Временом је прерасла у посебну емисију.

Ведрије боје програмској шеми свакако је дала серија Игре без граница, каже се у извештају о програму за 1990. годину. У претходним циклусима подробно смо приказали ту серију. Овде се осврћемо на сложене продукционе задатке у њеној реализацији. Напокон, после неколико година, обновљен је домаћи шоу-програм. Био је заступљен у различитим варијантама, као што је шоу-програм Млади лавови за младе и о младима, али и издањима "гала" шоу-програма. Уредник је била Ева Христић. Подсећањем на шоу-програме завршавамо епизоду о забавно-магазинском, односно контакт програму. У наредној  епизоди говорићемо о спортском програму.

* Сведоче: Дуња Фигенвалд-Пулетић, Слободан Станишић, Сузана Манчић, Вања Лесић, Милан Антић, Фети Даутовић, Игор Первић, Срна Ланго
* Сценариста др Мирослав Савићевић, уредници др Мирослав Савићевић и Весна Дошен, водитељ Мића Орловић, редитељ Никола Лоренцин
* Произведено 2005-2009, Редакција за историографију, уредник Бојана Андрић.

У програмским документима до 1990. године као основни задатак магазинског програма је подизање нивоа забаве и, цитирамо, "информативност и животност". У 1987. години покренут је квиз Икаров лет - покушај да се обнови та врста програма. На жалост, "због начина припреме емисије", како је назначено у извештају редакције, "примедбама критике и јавности није се могло удовољити". Уредник је био Милош Теодоровић. Редакција је сматрала да је један од њених најзначајнијих резултата емисија Видео клуб намењена омладини. Успеху Видео клуба допринеле су новости из видео продукције, раритетни концерти поп и рок музике и шармантна и модерна инерпретација младих водитеља. Уредник је био Драгослав Ж. Савић. Сарадња са иностраним телевизијама остваривана је ТВ мостовима. Били су то такозвани дуплекс програми у којима су били заступљени и садржаји Телевизије Београд и стране ТВ станице којом је успостављан ТВ мост, при чему је удео у програму био 50% према 50%. Тако су остварене емисије Праг-Београд, Београд-Пекинг (први пројекат коју је пекиншка телевизија остварила са неком страном ТВ станицом), Београд-Варшава, Београд-Лисабон и др.

У наредној епизоди сведочићемо о раду Редакције контакт програма, која је настала 1990. године у реорганизацији Телевизије Београд на производно-функционалном принципу преименовањем Редакције магазинског програма.

* Сведоче: Војислав Миленковић, Владимир Момчиловић, Младен Поповић
* Сценариста др Мирослав Савићевић, уредници др Мирослав Савићевић и Весна Дошен, водитељ Мића Орловић, редитељ Никола Лоренцин
* Произведено 2005-2009, Редакција за историографију, уредник Бојана Андрић.

Већ први роман "Замкови гнева" објављен 1991. године доноси му европска признања. Затим пише књиге прозе "Океан море", "Пијаниста" и кратки роман "Свила" који му доноси светску славу, потом наслове "Цитy", Без крви", "Ова прича"...

У вечерашњој емисији, Барико одговара и на питања: Шта имају заједничко тенисер, писац и пекар? Због чега каже да је писање занат а не "слободна" уметност? Шта су (и ко су) нови варвари, а шта Гугл и Епл? Због чега сматра је "Име руже" Умберта Ека почетак варварског процеса у  италијанској књижевности? Зашто нашем свету недостаје интелектуално поштење али не и интелигенција?

Уредник и аутор Неда Валчић Лазовић, редитељ Ивана Стивенс.

Да ли су заједнички  проблеми и немаштина кључ који је почео да спаја, до јуче највеће непријатеље!? Да ли и мржња почиње да јењава када је угрожена егзистенција?

Шта о косовском друштву кажу Албанци и шта највише замерају својим политичарима, сазнаћете у вечерашњој емисији "Живот и стандарди".

Аутор Светлана Вукмировић, екипа Александар Агбаба, Далибор Милутиновић и Мирослав Јокнић.

Све се овде измешало у двоструким животима, паралелним везама, у горкој и слаткој причи о неуморном трагању за љубављу и срећом, о пожуди која се никада заправо не гаси и ужасним последицама које можете изазвати ако се, макар и случајно, нађете у туђем кревету.

У главним улогама: Предраг - Мики Манојловић, Бојан Навојец, Ксенија Маринковић, Дариа Лоренци, Наташа Доричић.

Режија: Рајко Грлић

Зашто Србија нема свој производ од вишње попут Немачке и Данске које су заштитиле воћне јогурте са додатком облачинске вишње питали смо професора Михаила Николића а о узгајању вишања и исплативости тог посла разговарали смо са становницима Мерошине која се сматра постојбином облачинске вишње.

Уредник и аутор Александра Шарковић.

За време рата 1914. године, будући да је био интерниран у Будимпешту, у Библиотеци Мађарске академије наука, приљежно је истраживао температуре планета сунчевог система и соларну климу. Написао је монографију под називом Математичка теорија топлотних појава, насталих сунчевим зрачењима - и објавио је у Паризу.

Анализирајући астрономски утицај на климу, Миланковић је протумачио периодизацију настанка, развоја и повлачења глацијалних фаза планете, у протеклих 600.000 година, уводећи вишу математику у дескриптивне науке. Теорију соларне климе и ледених доба објавио је у капиталној књизи Канон осунчавања, коју је издала Српска краљевска академија. То је проглашено најзначајнијим делом у српској науци двадесетог века.

Отац математичке климатологије, геофизичар, инжењер, астроном, аутор уџебника, романа и мемоара, заљубљеник у оперу, књижевна и филозофска дела - научник, чије име носе: кратер на Месецу, Марсу и један астероид - стваралачки опус завршио је необичним списом: Огледом о песми "Смрт Марка Краљевића"...

Ова епизода серијала Историја науке, рађена је у документаристичком маниру и садржи битније одреднице о животу и делима угледног научника.

Уредник и сценариста Борислава Николић, продуцент Љубица Мирић Петровић, директор фотографије Драгослав Бојковић, спикер Жарко Обрачевић, организатор Милка Јовановић, асистент редитеља Зоран Јовановић, монтажер Биљана Кунијевић-Џели, редитељ Иван Милановић.

У овој занимљивој Би-Би-Сијевој документарној серији, Тејлор ће нас провести кроз најважније британске цркве у жељи да нам појасни сву симболику која је уткана у ове грађевине које су настале као стремљење обичних људи да створе рај на земљи користећи све што им је било доступно.

Уредник и водитељ Силвана Грујић, редитељ Иван Милановић.

Данас као потпредседник Олимпијског Комитета Србије очекује да ће наши спортисти на Играма у Лондону освојити и стоту медаљу на Олимпијади.

Аутор емисије Добросав Гајић, сниматељ Петар Вујанић.

Бенд Darkwood dub је ове недеље са својом нумером "Није драма" заузео прво место Јелен Топ 10 листе! На другом месту налази се Бајага са песмом "Ако треба да је крај", док је треће место заузео бенд Ева Браун и Коле из Великог презира са песмом "Примењена љубав".

Овонедељно освежење Јелен Топ 10 листе је бенд Синестезија и нумера "Похвали ноћ" која се налази на месту број осам.

У домаћем звуку Јелен Топ 10 листе можете да уживате недељом на Другом програму РТС-а!

Јелен Топ 10 листа

1. Darkwood dub - Није драма
2. Бајага - Ако треба да је крај
3. Ева Браун feat. Коле (Велики Презир) - Примењена љубав
4. Eyesburn - My friend
4. Самостални референти - Живот је сан
5. Јарболи - Опсада
5. Hypnotized - At your hands
6. Sharks, Snakes and Planes - Црни гној
7. Попечитељи - Ново друштво
7. Кришке - Ватромет
8. Мрави - Млад човек
8. Синестезија - Похвали ноћ
9. Аутопарк - Ми померамо ствари
10. Дисциплина кичме - Престани да мрзиш

Водитељи емисије Јелен Топ 10: Лазар Сакан и Ана Коњовић

Ако имате предлоге или сугестије о томе кога бисте волели да видите и чујете, шаљите на jelentop10@gmail.com, а до тада гласајте на www.jelentop10.com

Два великана, европских и светских оперских сцена, који су прве професионалне кораке учинили у нашој земљи, а потом остварили велике успехе у свету, први пут наступају заједно у Београду.

Као њихове гошће наступиће Сузана Шуваковић Савић, сопран, првакиња Београдске опере и Сања Анастасиа, мецосопран, солиста оперских кућа у Мајнцу и Грацу.

Уз солисте наступиће Хор Радио-телевизије Србије и Уметнички ансамбл Министарства одбране "Станислав Бинички", под диригентским вођством Дејана Савића.

Они изводе најлепше увертире, хорове, арије, дуете Вердија, Леонкавала, Чилее, Бизеа, Пучинија, као и незаборавне наполитанске мелодије.

Уредник емисије Вера Арсеновић, редитељ Бранко Кичић.

За празнични "Трезор" изабрали смо једну репрезентативну архивску емисију из серије Међутим, аутора Феликса Пашића, која је рађена такође као "празнични програм" и емитован уочи Дана Републике, 28. новембра 1977. године. У понедељак 6. и уторак 7. фебруара, биће приказан рођендански специјал у два дела под називом Херитолошке перспективе Трезора, у којем ће професори загребачког и београдског универзитета др Томислав Шола и др Драган Булатовић, упознати гледоце са новом науком која истражује природу колективне меморије и идентитета, и учи нас о умећу наслеђивања.

Десет година Трезора - Први "Трезор" емитован је 4. фебруара 2002. а овај данашњи је 2.640. по реду. "Трезор" се емитује, већ десет година, сваког радног дана премијерно дању и репризно ноћу, повремено и преко сателита, а последње две године у посебном избору и на Дигиталном каналу.

"Трезор" је у потпуности ауторски и уреднички пројекат Бојане Андрић, дугогодишњег драматурга, аутора и уредника Телевизије Београд, а поред Весне Игњатовић која је уредник-истраживач од самог почетка, цела Редакција за историографију и поред многих других обавеза помаже у припреми ових емисија.

Данашњи прилог, сем статистичких података подсетиће и на друге ауторе који "гостују" са својим емисијама у "Трезору", на друге ТВ и продукцијске куће, као и појединце, који на позив "Трезора", уступају своје програме за емитовање. Сем бриге око најбољег могућег пласирања архивских емисија данашњем аудиторијуму, "Трезори" су посвећени најчешће људима из програма и технике који су кроз историју градили Телевизију Београд, исто толико и технолошким системима кроз које је Телевизија пролазила у свом развоју, преломним тренуцима из историје као што су велике реорганизације унутар РТБ/РТС, те снажне турбуленције по програм и људе зависно од политичких и историјских промена, бомбардовање РТС као посебна снажна тема, али и специфичности као што су рубрике "породична телевизија", "расковник", "наше комшије"... и оне редовне које показују "како се прави телевизија", "како телевизијски радници проводе слободно време", до оних хроничарских прилога "из редакцијског дневника" који прате сва актуелна дешавања и промене у РТС, у дописништвима и продукционим објектима, Програмском архиву, редакцијама, депоима, возном парку, емисионим центрима...

* Припремили: Весна Игњатовић, Весна Дошен, Вера Милеуснић, Гордана Грдановић, Бојана Милојевић, Маријана Чутурило, Маја Красин, Сандра Милошевић, Драгомир Матејић, Милена Јекић, Милорад Ћитић, Бојана Андрић
* Произведено 2012, Редакција за историографију.

Јунак нашег доба, серија Међутим - "Ко је јунак нашег времена? Да ли је ово време наклоњено јунацима? Да ли су нам јунаци из света потрошње или из света производње? Коју врсту моралне храбрости цени наше време? Које су то моралне особине које човека чине јунаком или херојем у било којој области живота и деловања? То су само нека питања на које покушава да одговори новембарска емисија из културе Међутим. Као нека врста документарног материјала за разговор у студију послужиће анкета о овој теми спроведена у београдској Основној школи "Јанко Веселиновић", на Каленићевој пијаци, у Студентском граду и у једном ваљевском селу. Саговорници у студију су између осталих народни херој Дана Милосављевић, професор етике Вуко Павићевић, књижевник Милован Данојлић, фудбалер Партизана Момчило Вукотић, социолог Манојло Броћић, певач Ђорђе Марјановић, гост емисије група "Смак". ("ТВ Новости", 28. новембар 1977).

* Учесници: Народни херој Дана Милосављевић, професор етике Вуко Павићевић, књижевник Милован Данојлић, фудбалер "Партизана" Момчило Вукотић, социолог Манојло Броћић, певач Ђорђе Марјановић, музичка група "Смак"; глумци Мића Томић, Милена Дравић, Неда Арнерић, Раде Марковић, Милан Ајваз, Дејан Мијач; водитељи Ђорђе Зоркић, Феликс Пашић
* Реализовали: Светлана Ћировић, Јован Шпановић, Радивоје Павловић, Бошко Николић, Радивоје Кипић, Петар Дујић, Зоран Ковачевић, Иванка Правица, инж. Предраг Љубичић, Бранко Комадина, Зоран Симјановић, Мирјана Митић, Раде Николић, Иван Дапчевић, Ђорђе Радмилац, Зоран Шћепановић, Милан Стокановић, Славко Алексијевић, Јован Благојевић, Ксенија Гаврик, Љубивоје Марковић, Ђорђе Зоркић, Душан Обрадовић, Бранимир Стојковић; редитељ Владимир Момчиловић, уредник Феликс Пашић
* Премијерно емитовано 28.11.1977, Редакција програма из културе, уредник Зора Кораћ.

За десетак стваралачких година Ненад Чонкић (Тирана, 1. април 1948 - Београд 2. фебруар 1982) оставио је: шест самосталних изложби, једанаест награда, једну медаљу Заслуга за народ, четрдесет и једно учешће на групним изложбама у земљи и пет у иностранству, двадесет и шест објављених стручних чланака и импозантан опус од више стотина радова из области графичког дизајна. "... са сигурношћу се може рећи да је Ненад Чонкић један од утемељивача српског графичког дизајна.

Мајстор типографије, врстан познавалац штампарских технологија, аутор препознатљивог аскетског графичког израза лишеног сувишне декоративности, неуморан и плодотворан стваралац, добар организатор, наизглед немарни перфекциониста са ненаметљивим ауторитетом урођеног лидерства, годинама је својим радом упорно померао тежиште српског дизајна према савременим светским трендовима, одупирући се, вазда присутној сладуњавој простоти и наивној графичкој реторици." (Из књиге "Чонкић", магистарски рад архитекте Душана М. Станисављевића).

Визуелни идентитет - Гости у Студију XI су Дарко Чонкић, Ненадов млађи брат и сам дизајнер, директор "Артцентра" у којем се 2. фебруара отвара изложба "Меморијал Ненада Чонкића" и новинар Петар Цвијић, који је заједно са Ненадом радио у листовима "Страдија", "Студент", НОН и др.

* Учесници Дарко Чонкић, Петар Цвијић, саговорник Бојана Андрић
* Техн. вођство Светлана Маринковић, контрола камере Радиша Ђурђевић, сценограф Јелена Петровић, сниматељ звука Иван Троскот, дизајнер светла Добривоје Марковић, камермани Ђорђе Станчић, Душан Тепавчевић, организатор Гордана Грдановић, редитељ Андреа Лазић, монтажер Милорад Ћитић, уредник Бојана Андрић
* Снимано 20.01.2012, Редакција за историографију.

Моћ шпице - Сведочење оних који су непосредно учествовали у реализацији чувене "тачкасте шпице" једним од симбола наше непосредне прошлости, који је обележио животе средње генерације, а за млађе је та шпица, као и музичка фраза из Отписаних, на списку "српских брендова". Креативни тим који је реализовао шпицу Вести и Дневника, те Студио из којег се емитовао информативни програм су: Ненад Чонкић, Рајка Миловић и Зоран Бранковић (концепт, графички дизајн, фотографија и модел), Зоран Симјановић (музика), Сава Аћин (сценографија), Дејан Караклајић (режија), уз подршку тадашњег генералног директора РТБ-а Милана Вукоса. Шпица ТВ Дневника емитована је први пут 24. маја 1979. године.

* Учесници: редитељ Дејан Караклајић, композитор Зоран Симјановић, монтажер Петар Путниковић, сценограф Сава Аћин,  инж. Мирјана Величковић
* Премијерно емитовано 19.05.2005, репризно 24.05.2010, Редакција за историографије.

Нове старе шпице - нови стари дневници - скраћен снимак. Прилог садржи почетак Дневника од 30. октобра 1992. када је последњи пут емитована тзв. "тачкаста шпица" и почетак Дневника од 5. маја 2010, који је први пут емитован у новој сценографији и са редизајнираном "тачкастом" шпицом (аутор Борис Миљковић са сарадницима).

Екипа "Трезора" пратила је 28. и 29. априла један део припрема у Студију XI за најновији изглед Дневника: демонтажу старих и монтажу нових уређаја у видео режији, почетне радове око постављања сценографије, те док трају радови у Студију привремено емитовање Вести из деска Дневника.
* Премијерно емитовано 24.05.2010, Редакција за историографију.

Интервју са Сојом - уместо биографије позоришног, филмског и ТВ редитеља Соје Јовановић (Београд 1. фебруар 1922 - Београд, 22. април 2002), визуализован је интервју др Радослава Лазића са Сојом Јовановић из 1997 (објављен у књизи Естетика ТВ режије). Из интервју се сазнаје и како је Соја почела да режира у позоришту, како на филму, које су јој омиљене ТВ режије, а интервју се завршава Сојиним речима: "Са серијом поп Ћира и поп Спира, завршила сам свој пут на телевизији, која је почела да превазилази моје моћи. Она данас пружа огромне, неоткривене могућности за духовну, уметничку комуникацију са публиком, али треба бити млад и амбициозан, понајвише радознао па заронити у њене тајне и могућности".

* Интервју др Радослав Лазић, визуализација Весна Дошен, Милорад Ћитић, Бојана Андрић
* Произведено 2012, Редакција за историографију.

Лаки, Приче о псима - У причи у којој је главни јунак један пас, учествује много деце и много одраслих. Овај ТВ филм добио је "Сребрну нимфу" као најбоља емисија у категорији филмова за децу на Међународном телевизијском фестивалу у Монте Карлу 1975. награду.

* Учествују: Чедомир Петровић, Милена Дапчевић, Олга Станисављевић, Рада Гутеша, Мира Марић, Мира Николић, Милорад Гагић, Станислав Терзин, Вељко Маринковић, Павле Јовановић, Јелена Секулић, Зоран Јанковић, Зорана Бошковић, Даринка Бралић
* Сценарио Јосип Кришковић; сниматељ Тибор Звезданић; сценограф Миомир Денић; костимограф Гордана Анђелковић; сниматељ звука Душан Попов; микроман Драган Марковић; монтажер Миланка Нановић; музички сарадник Катарина Деканић; асистент режије Чедомир Окетић; секретар режије Татјана Шупут; организатори Срба Чутурило, Адам Митић; редитељ Соја Јовановић
* Премијерно емитовано 30.11.1974; Редакција дечјег програма, уредник Олга Влатковић.

Филмом су обухваћене три деценије најбурнијег периода живота Достојевског - од осуде на смртну казну због припадности револуционарном клубу петрашеваца 1849. године, до рада на роману „Браћа Карамазови" 1879. године.

Хотиненко је изјавио руским медијима да се одлучио да снима филм о Достојевском зато што је тај велики писац имао врло богату и драматичну биографију, која је интересантна и нашим савременицима.

У његовом животопису има много тога што може да привуче пажњу и данашњег гледаоца: љубав, новац, политика, стваралаштво, губици.., навео је Хотиненко. Према његовим речима, Достојевски је и потресан пример људске храбрости, а и данас може много помоћи Русији да што боље схвати саму себе и своја стремљења. „Наш менталитет и карактер обично не схватају и мало разумеју на Западу, а Достојевског су схватили, прихватили и разумели, за њих је он највећи и најважнији руски писац", рекао је Хотиненко, додајући да је Достојевског одликовао универзални дух.

Хотиненко је рекао да га у животу писца „Злочина и казне" интересују оне чињенице које ће га представити као живог човека.

„Ја нећу да он на филму буде сличан споменику. Важне су ми његове слабости, одушевљења, све оно што га чини блиским нама. И то како је играо на рулету и губио, како је писао жени писма и како се понижавао. То неће свакако бити онај Достојевски који нас гледа са портрета знаменитог сликара Перова, мада ћемо га показати и у таквом светлу. Посебно се издваја једна епизода у којој Перов, кога игра познати уметник Александар Петров, слика пишчев портрет", рекао је Хотиненко. У серијалу ће велику улогу, као и у животу Достојевског, играти и жене.

Достојевски се три пута женио, не рачунајући пролазну авантуру, као што је била Александра Шуберт, на пример. Далеко од тога да је био заводник, али о тој страни његовог живота је мало познато читалачкој јавности и серија би требала да попуни ту празнину у масовној свести.

Телевизијску серију, у продукцији ТВ канала Росија 1, снимио је редитељ Владимир Хотиненко, према сценарију Едурда Володарског.

У новој епизоди Клинике вет причамо о болестима које најчешће изазивају буве: алергијски дерматитис - најчешће кожно обољење код паса и мачака, и бартонелоза - такозвана болест мачјег огреба.

Поред тога видећете и последњи, трећи део серијала о чинчилама у којем ћете сазнати са којим се здравственим проблемима ове животињице најчешће сусрећу.

И ове недеље припремили смо нове занимљивости из животињског света, одговорићемо на још нека ваша питања, а обрадоваћемо и нових троје учесника поклон игре.

Довољно разлога да и ове суботе будете уз нас.

Према народном предању у ноћи између 20. и 21. децембра 1762. године на небу се појавила "силна светлост"- Хелејева комета. Те ноћи у селу Вишевцу, родио се од мајке Марице и оца Петра, син. То су сељаче 1804. године, изабрали за Вожда Првог српског устанка. Након узбудљивих догађаја, склањајући се од Турака, Карађорђе се примирио у Радовањском лугу. Његов живот није само историјски значајан за Србију, већ је постао и туристички производ за општину Велика Плана. Она је једна од мањих у Србији. Са око 50.000 становника, ипак је, кажу, густо насељена.

Уредник и аутор је Светлана Зрилић.

Света Лукић (Београд, 18. октобар 1931 - Београд, 31.јануар 1997), књижевник, естетичар, књижевни историчар и телевизијски сценариста. Дипломирао на групи за филозофију Филозофског факултета у Београду, а почео је да објављује књижевне радова још 1951. године. Радио је као уредник у "Делу" и другим часописима, као и у Издавачком предузећу "Просвета". Објављивао је књиге прозе, приповетке, лирске прозе, писао је  филмска сценарија и радио-драматизације књижевних дела. Књиге су му награђиване и превођене на енглески, италијански, пољски, мађарски, румунски, словачки и друге језике.

У Телевизији Београд огледао се у различитим жанровима, писао је за Редакцију програма из културе, научну, образовну... Најпознатије његове телевизијске драме су: После одмора, 1965; Календар Јована Орловића, 1968; На дан пожара, 1969; Последње совуљаге и први петли, 1983; Врење, 1986; серија Слом, 1979.

Спомен на Свету Лукића - У овом кратком прилогу изабрани су архивски записи на којима се, види Света Лукић, снимљен у разним приликама са пријатељима: Љубом Тадићем, Арсеном Дедићем, Стојаном Ћелићем, Радомиром Лукићем, Иваном Ђурићем, Миленком Смоје и другим.

* Произведено 2012, Редакција за историографију.

Света Лукић - нетремице - из серије Нешто сасвим лично. Разговор са књижевником Светом Лукићем води Милан Влајчић. Емисија је снимана у Лукићевом стану 26. фебруара 1982, а тема је "изгубљена генерација која никако да заборави прошлост, а не може да се привикне на садашњост", што је Лукићева честа тема и у његовим делима.

* Учесници: Милан Влајчић, Света Лукић
* Режија Александар Мандић, уредница Зора Кораћ
* Произведено 1982, Редакција програма из културе

Мрзим - Серија без наслова, 8. епизода. Београдски средњошколци говоре шта мрзе. Света Лукић објашњава значење речи мржња. Илустровано архивским материјалом демонстрација, рата у Вијетнаму, кадровима деце у рату, бруталности полиције, хапшењима  демонстраната...

* Уредник Винка Матијашевић, филмски сниматељ Славко Вељић; сниматељ звука Иван Штифанић; монтажер Верица Анђелковић; сценарио и режија Зоран Поповић
* Премијерно емитовано 20.04.1985, Редакција школског програма.

У емисији "Мултимедија и дигитални процеси" говориће се о томе који су то модели који омогућавају савремени начин живљења и подстичу на отварање нових професија пре свега усмереним на младе људе.

Развој мултимедије и процес диогитализације отворио је нове могућности у учењу тј. образовању на даљину, нове погледе у развоју уметности, нове послове у индустрији игара, али нове могућности у развоју телевизије...

У емисији учествују проф. др Драган Домазет, ректор Универзитета Метрополитен, проф. др Радослав Стојић, проф. др Мираслава Распоповић, дипл. инж. Милена Вучетић, директор технике ТВ Београд, мр Митар Мариновић, Галерија 12/партнер.

Уредница и сценаристкиња је Оливера Косић, а редитељ је Рамадан Демировић.

Специјалност му је била комична магија. Томислав Тодоровић Jimmy је напустио овај свет у јесен 2008. у 77. години. И он је био познатији у свету него у Србији. До краја живота је остао активни мађионичар. Остаће забележено као куриозитет да је на првенсту Балкана у Софији 2006. године освојио прво место у дисциплини комична магија, а имао је 74. године.

У емисији о Томиславу Тодоровићу говоре његове колеге и ученици Griffony, Rossi, Џиги, Димитрије. У емисији су неемитовани снимци из архиве РТС-а.

Захваљући нашем угледном мађионичару и познатом драмском писцу Зорану Ђикићу добили смо ВХС снимак Jimmy-јевог наступа на Кипру 1989. године тако да имамо прилику да га видимо и као степ - играча и то када је имао 57 година.

Аутор: Драган Коларевић.

У првом делу емисије, коришћењем инсерата из његових филмова биће испричана прича о љубави и смрти.

У другом делу о Сашином стваралаштву, говориће, Жика Богдановић, Велимир Бата Живојиновић, Љубиша Самарџић, Драган Николић и Бора Драшковић.

Уредник и редитељ: Драган Маринковић.

За Беокулт говоре: редитељ Слободан Унковски и драмски уметник Никола Ракочевић, поводом премијере представе "Живот је сан" у Народном позоришту.

Екипа емисије била је и на Фестивалу европског дугометражног документарног филма "Седам величаствених", као и на концерту групе ТБФ из Хрватске у Дому омладине.

У сегменту посвећеном књижевности о свом роману "Двадесет сати", који је био у ужем избору за Нинову награду, говори књижевник Бранко Чанковић.

Поводом постухумно објављеног рукописа сликара Цветка Лаиновћа екипа емисије била је у дому породице Лаиновић.

Уредник и водитељ Лидија Божић, сниматељ Слободан Грче, монтажер Нада Додик Зилџић, реализатор Сања Реџић.

Марија сада има 93 године, веома је крепка и бистра старица. Појавила се недавно у јавности на промоцији своје књиге Животић у којој је објављена збирка тајни позоришне уметности и глуме Марије Црнобори, у одабраним есејима које је писала од 1952. до 2004. године. Том приликом је снимљен и део ове докуметарне емисије.

Уз ретко објављиване фотографије и драгоцене снимке из архива РТС-а Оливера Милошевић, аутор и уредник ове емисије, прати развој и врхунце ове необичне глумице, али и контекст времена у којем се развијала њена каријера.

Гледаоци ће бити у прилици да уз документарне тонске записе чују како је то Марија Црнобори тумачила своје незаборавне улоге, али и какав је њен глумачки приступ и животна филозофија.

Ова емисија је сведочење о богатом животу једне вансеријске глумице и мудре, скромне и једноставне жене.

Аутор и уредник Оливера Милошевић, сниматељ Слободан Грче, монтажа Биљана Кунијевић.

У синхронизацији учествују професионални глумци, а на такав начин ће у наредних годину дана бити обрађено и презентовано дванаест играних филмова.

Булевар сумрака (Sunset Boulevard) америчка драма из 1950. године у режији Билија Вајдлера говори о холивудском сценаристи који се спријатељио са остарелом дамом, бившом звездом немих филмова.

Филм је освојио Златни глобус, и сматра се једним од Вајдлерових најбољих остварења и класиком кинематографије. Амерички филмски институт сврстао је овај филм на листу 100 најбољих америчких филмова.

Радња филма смештена је у Холивуд и почиње сценом како леш сценаристе Џоа плута у једном базену. Његов глас постаје приповедач и сазнајемо да је за њим неуспела каријера сценаристе.

Једног дана у бегу од двојице утеривача дугова, Џо је аутом скренуо у Булевар сумрака те се сакрио у некој наизглед напуштеној вили. Сазнаје да у згради живи ексцентрични немачки батлер, и нека богата, остарела дама, који забуном закључују да је он требало да организује сахрану за њеног недавно преминулог љубимца.

Џо је препознаје као Норму Десмонд, бившу звезду немих филмова која му нуди посао који би га вратио на велики екран. Међутим, Џо ће убрзо разумети шта њена понуда заправо значи...

Улоге у филму тумаче, Вилијам Холден, Глорија Свансон, Ерих фон Штрохајм.

Међу њима су и они који су своје место нашли у програму јубиларног 40. ФЕСТА- Авр, Дечак са бициклом, Оне, Жена из суседства.

Французи инсистирају на важности приказивања својих филмова на утицајним међународним фестивалима, како би олакшали њихов извоз на друга тржишта.

Тако је Кан био одскочна даска за један од најуспешнијих француских филмова у 2011. години, Полиција који је добио награду жирија.

О томе да су покретне слике из Француске најача одбрана европског филма сведочи податак да се чак десет француских продукција и копродукција нашло на 84. трци за Оскара.

О филмовима који су обележили најновију француску продукцију ексклузивно за РТС говоре њихови аутори и протагонисти Браћа Дарден, Сесил де Франс, Маивен, Жан Пјер Дарусан, Андре Вилмс, Доминик Мол, Раду Михалеану, Бертран Бонело.

Аутор емисије: Сандра Перовић

У Британији је, кажу сачуван модел брода који је направио Матијас Букингер, далеке 1719. године. А највећи икада направљен брод у боци је онај који је маја 2010. постављен у Лондону, на Трафалгар скверу. У њему је смештен брод Хорациа Нелсона, енглеског адмирала, на коме је командовао у бици код Трафалгара 1805. године, када је коначно поразио Наполеона и уништио француску флоту.

Мада може звучати као једноставна прича, уметност прављења бродова у боци захтева пуно стрпљења, вештине, добар вид и мирне руке. Све то је често веома тешко ускладити, па је то вероватно један од разлога што се мало људи бави са овом уметношћу. Они који имају већ огромно искуство за собом, рећи ће, да ако човек има лагану руку, стрпљења и добре воље, може лако да научи како се прави брод у боци.

Аутор и уредник: Милица Барјактаревић
Сниматељ: Божидар Лос
Монтажер: Светлана Црњански

Емисије овог серијала су на српском језику и на језицима мањина уз одговарајући превод, а емитоваће се сваке суботе на другом програму РТС-а.

Уредник је Гордана Јаковљевић.

Уредник и редитељ Нена Кунијевић.

Међутим, долазило је и до подвајања, која ће у каснијим догађајима, имати озбиљне последице. За време немачке окупације, један број масона је био у логору на Бањици, неки су стрељани, један број је избегао на запад где су остали и после рата.

Масона је било у партизанском покрету, али и у Југословенској војсци у отаџбини. Идеолози и сарадници покрета Драже Михаиловића били су слободни зидари.

Шта се са њима догађало у Титовој Југославији? Наравно, поставља се питање: да ли је Тито био масон?

Шта о свему томе кажу чињенице и релевантни документи, гледаћете у дугом делу емисије о слободним зидарима.

Уредник емисије Драган Коларевић.

У десет кратких, играних прича њих двоје научиће ко све учествује у саобраћају, за шта служе саобраћајни знаци, семафор, саобраћајна полиција, како се прелази коловоз, како се треба понашати приликом вожње бицикла, у градском превозу, шта се ради ако лопта излети на улицу...

Серија је реализована у сарадњи са Ауто-мото савезом Србије и уз подршку МУП-а Републике Србије.

Уредник: Татјана Ивановић

Редитељ: Александар Аџић

Форма емисија је играно магазинског типа, а од рубрика се појављују: Најпознатији дечји писци, Зебра, знак, семафор, Вечити понављач, Занимљиве животиње, Дечји народни инструменти, Стереоптипи.

Уреденик серије: Невена Младеновић Благојевић
Редитељ серије: Предраг Николић
Сценариста: Владимир Манојловић
Музика: Антоније Пушић (Рамбо Амадеус)

Какви су некада били ђаци и учитељи, какви су данас, да ли се икада поновила генерација попут оне с краја деветнаестог века, чувеног професора Прве београдске гимназије Косте Вујића чији су матуранти били: Михајло Петровић Алас, Јован Цвијић, Јаков Продановић, Милорад Митровић, Павле Поповић и други. Ово су само нека од питања која ћемо поставити професору Миловану Витезовићу, српском писцу и сценаристи, аутору чувених дела "Шешир професора Косте Вујића", "Лајање на звезде", "Чарапе краља Петра", као и најновије књиге песама за најмлађе "С милим Богом" ...

Подсетићемо вас на једну од најдирљивијих прича из Првог светског рата о 26 српских дечака који су са Крфа послати у Единбург на школовање, како би по завршетку рата помогли своју земљу. Говорићемо и о онима, који данас, својим образовањем стеченим у иностранству помажу Србију. У музичком делу емисије свој рад представиће млади фрулаш КУД-а "Коло" Марко Којадиновић и ангажовани рок бенд "Неозбиљни песимисти".

Уреднице Нада Вукелић и Тамара Дрезгић. Редитељ Драгица Гачић.

Извођење ауторског пројекта чији су творци професор Игњатовић али и сви чланови ансамбла изазавао је велико интересовање и одобравање публике у Дому омладине, у новембру прошле године.

Лупкање у ритму пластичним чашама на поду бине, инструментариј који обухвата класичне али и нове, необичне инструменте као што је ''штаколончело'' или афричка ''мбира''.

Уредник емисије Вера Арсеновић, редитељ Петар Станојловић.

Научници верују да могућност исцељења нашег организма лежи у најранијој фази нашег живота, у једној недовољно испитаној ћелији, у ембриону матичне ћелије. То су прве ћелије које започињу живот, из оплођеног јајашца које се првих дана дели. Матичне ћелије су те које су у стању да стварају сваку врсту ћелија у организму. Оне представљају основну грађу живота, будући да од најраније фазе стварају све оно што чини наше тело.

Научници се надају да одговор лежи у покретању процеса деобе ћелија, што су сада у стању да учине. Међутим, они још увек не могу да контролишу њихов раст.

Уредник је Невена Тодоровић.

Петар Крижанић (Глина код Сиска, 19. мај 1890 - Београд, 31. јануар 1962), сликар, графичар, публициста, један од твораца савремене југословенске карикатуре. Од 1908. по именом Пјер, којим ће се прославити, сарађује у сатиричном листу "Коприве". За време Првог светског рата на италијанском ратишту издаје 1916. рововски литографисани хумористички лист "Броцак". Мноштво карикатура објављује од 1918. до 1922. у "Копривама", од 1921. до 1922. у загребачком дневном листу "Покрет". У Београд долази 1922, прво ради за "Ново време", а од 1923. за "Политику" где остаје до краја живота. Један је од покретача "Ошишаног јежа". Током Другог светског рата илегално живи на Златибору, у Загребу и Мостару, а од 1943. је у Народноослободилачкој борби. По ослобођењу изабран је за првог председника Савеза новинара Југославије. Годишња награда "Пјер" установљена је постхумно, у част Пјера Крижанића који је почетком прошлог века установио карикатуру као новинарски жанр. Првог "Пјера", 1967, добио је Албин Рогељ за карикатуру "Осмерац на југословенски начин".

Спомен на Пјера Крижанића - Кратак прилог "Трезора" састављен је од малог броја филмских записа из 1960/61 на којима се налази Пјер Крижанић, од којих ни један, нажалост, није тонски.

* Произведено 2012, Редакција за историографију.

Најављено за 27.12.2011, а није емитовано због преноса из Скупштине
Прави човек на правом месту - лична сећања на Милисава Милића и рад у Дописништву и у ТВ Приштини од краја осамдесетих до његове смрти, казују сарадници и колеге, новинари Звонко Миладиновић, Миливоје Михајловић, Живојин Челић, а емисија је употпуњена Милићевим извештајима сачуваним у архивама ТВ Мост и Телевизије Београд.

* Учествују: директор ТВ Мост из Звечана Звонимир Миладиновић (снимак изјаве и архива послат линком из Звечана  15.12.2011); директор Канцеларије Владе Србије за сарадњу са медијима Миливоје Михајловић (снимано у Студију XI, 16. 12.2011); редитељ Живојин Челић (снимано у Студију "Веста Гроуп", 20.12.2011)
* Екипа ТВ Мост; дежурна посада Студија XI и редитељ Андреа Лазић, сниматељ Срђан Славковић; уредник истраживач Весна Дошен, монтажер Милорад Ћитић, аутор Бојана Андрић
* Произведено 2011, Редакција за историографију.

У Србији сваког дана једна жена умре од овог карцинома. Како би се болест открила на време 2013. године почиње организовани скрининг на карцином грлића материце који би обухватио 2.300.000 жена.

Циљ Националног програма за превенцију грлића материце је рано откривање рака, адекватна дијагностика и терапија са циљем смањења морталитета и побољшања квалитета живота жена.

Уредник и водитељ Југослава Ђурица.

Александар Јанковић је петнаестак година свог живота посветио раду у овој невладиној васпитној организацији. Он је један од оних људи који верују да млади могу много да науче и ураде ако удруже напоре и да су решења за многе проблеме једноставна.

Александар се недавно оженио, родио му се син Лазар, тако да није могао да оде на извиђачку смотру. Имао је само један слободан дан, да посети извиђаче из свог одреда. Долази да види да ли су сазрели и постали "најбољи што могу бити", и да ли су спремни да преузму део одговорности и бриге о млађима кад се врате у свој град.

Уредник и редитељ: Раде Московлић
Сниматељ: Гаша Бојковић
Монтажер: Ана Савић

Како би то спречио, Елиот долази на идеју да одржи мали музички фестивал и извуче своју породицу из новчане кризе која их је задесила.

Нико није могао ни да наслути да ће Елиотова идеја бити толико плодоносна и да ће фестивал доживети толику популарност...

Не само да је зарадио новац и решио проблем са мотелом, него му је овај изазов одредио животни пут.

Ова емисија, која је опстала кроз многе политичке и кадровске промене и сачувала своју аутономију и аутентичност, осим информација из света културе, садржи и низ анализа, критика, коментара и тв есеја, а често доноси и ексклузивне разговоре са страним и домаћим ствараоцима.

Емисију Метрополис реализује уреднички тим: Мирјана Бјелогрлић, Неда Валчић- Лазовић, Маја Сковран, Радмила Радаковић и Данијела Пурешевић, а рубрике потписују, за различите области, компетентни уредници Редакције за културу и уметност: Небојша Поповић, Јасмина Врбавац, Бранка Криловић, Војислав Карановић и други.

Емисија траје 30 минута и емитује се четвртком у 20.30 часова на Другом програму РТС-а.

Сваког четвртог уторка у месецу, у термину од 22.20, емитује се и Метрополис у Србији, уредника Светлане Илић

У првој емисији ћете видети:

Како Вам на Београдској аутобуској станици наплаћују добровољно путно осигурање, а да Ви то не знате.

Како један средњошколац помаже грађанима да реше проблеме са комуналним предузећима.

Како су у Банатском селу Јабука, неким корисницима, уграђени водомери који мере чак 45% већу потрошњу од стварне.

Аутор емисије: Ненад Бумбић

Његово најзначајније откриће је математичко решење проблема преноса наизменичних телефонских струја по водовима. Том теоријом и практичном применом, омогућио је пренос телефонских разговора у међуградским релацијама. Индуктивни калемови-постављени на строго одређеним растојањима дуж водова - у његову част названи су Пупинови калемови, а процес укључивања у линију - пупинизација.

Овај патент донео му је светску славу и богатство. Телефонске компаније Бел, Сименс и многе друге, купиле су право на коришћење овог изума, а захваљујући другим проналасцима у аналогној телефонији, међуградски и међународни телефонски саобраћај почео је успешно да функционише.

Ова епизода, која у форми електронске енциклопедијске одреднице, сажима животни пут, научничко и публицистичко одређење Михајла Пупина, рађена је у документаристичком маниру.

Уредник и сценариста Историје науке је Борислава Николић, стручни консултант проф. др Александар Петровић, монтажер Биљана Кунијевић-Џели, редитељ Иван Милановић.

И управо у све то се још једанпут уверила наша публика током последњег концерта овог пијанисте у новембру 2011. године, а који је организовао Центар за музику Коларчеве задужбине.

Уверила се и екипа Музичке редакције РТС која је том приликом снимила ексклузиван интервју са овим уметником, коме музички критичари широм света обавезно придодају и титулу "Принц клавира".

Аутор емисије Марина Николић, сниматељ Божидар Лос, тонски сниматељ Слободан Бајски.

Погледајте причу о животу у Косовској Каменици, најисточнијем граду на Космету. Тамо ништа није идилично, али Срби и Албанци имају много боље међусобне односе.

Какав ће бити балкански мушкарац у будућности? Волели бисмо да буде културан, пажљив, романтичан, храбар и јак, замало па витез, али судећи по једном истраживању тај мушкарац би могао да буде нешто сасвим супротно од ове идиличне слике.

Од сутра ће сви корисници српских адреса на интернету моћи да их региструју и на српској ћирилици. То је друга ћирилица после руске, којој је одобрена ова могућност. Шта то значи за очување српског писма?

Најмлађе ће обрадовати прилог о дрвеним, еколошким играчкама, видећемо и како се упражњавају зимски спортови, али у Сахари, нову истраживачку станицу на Антарктику, као и докле се стигло са истраживањима НАСА мисије Кеплер, која тражи планете величине Земље на којима је могућ - живот.

Уредник је Бојан Главонић.

Професор Николајевић био је иницијатор оснивања Друштва и својим ауторитетом и угледом успео је да за ту идеју придобије многе интелектуалце, професоре, успешне трговце, учитеље и све оне који су касније у раду друштва доприносили ширењу његовог угледа и остварењу његових циљева.

Емисија Друштво Свети Сава, посвећена је стодвадесетпетогодишњици постојања друштва.

У емисији говоре председник друштва, Душан Зупан, генерални секретар проф. др Јасна Јанићијевић, Душко М. Петровић председник Извршног одбора и Снежана Николајевић, праунука оснивача друштва, Светомира Николајевића.

Уредник Весна Павличек, редитељ Ивана Стивенс.

Емисију завршавамо поруком из Вилинске песме.

Уредник и водитељ емисије: Милан Добричић.

Дивљи двојац стиже у помоћ старом пријатељу који је у невољи јер банци мора да плати велику суму новца будући да му истиче зајам.

Харли и Марлборо окупљају старо друштво и одлуче да опљачкају камион који превози новац те исте банке...

Режија: Сајмон Винсер

По њиховом мишљењу добар земљорадник мора да устаје рано, ради од јутра до мрака, зна све о земљи, биљкама, домаћим животињама, машинама које употребљава за обраду земље, руке су му због тешког рада огрубеле и запрљане, а увече је уморан због свакодневног обављања тешких послова...

* Сниматељ Милан Милијановић, сниматељ звука Небојша Станојевић, секретар режије Верица Арсић, монтажер Милица Полићевић, аутор Драган Бабић
* Премијерно емитовано 07.08.1973; Редакција програма за децу, уредник Олга Влатковић,

Расковник број 181: Горан Јаковљевић
Горан Јаковљевић, тонски сниматељ Нишког дописништва РТС-а, јавио се Редакцији са молбом да пронађемо емисију Коцка, коцка, коцкица из 1987, сниману у пиротском вртићу "Невен" у којој је и он учествовао, а лако се препознаје јер једини од деце свира хармонику. Захваљујући Програмском архиву РТС и Лабораторији за ревитализацију филма, данас испуњавамо жељу.

Дан у Пироту, Коцка, коцка, коцкица - емисија снимљена са малишанима из Пирота који су свом другару Бранку и осталим гледаоцима представили најзанимљивија места у свом граду, упознали их са јединственим путујућим вртићем "Полетарац" и низом других занимљивих ствари које могу интересовати малишане предшколског узраста.

* Учествују: деца из вртића "Невен" у Пироту, водитељ Бранко Милићевић
* Сценарио Новица Савић, сарадник на сценарију Бранко Милићевић; сниматељ Никола Ђурашковић, сниматељ звука Јасна Богојевић, монтажер Марија Миливојевић, оранизатор Драгољуб Ђорђевић, секретарица режије Ксенија Гаврик, асистент редитеља Слободанка Туцаковић, редитељ Миодраг Лаковић
* Премијерно емитовано 12.01.1981, Редакција школског програма, уредник Чедомир Мирковић.

Разговор је илустрован архивским снимцима: Биг Бенд РТС, диригент Бора Роковић, feat. Душко Гојковић & Стјепко Гут "Dance Music" Коларчев народни универзитет, Београд, 1998; Душко Гојковић Квинтет, солисти: Огњен Радивојевић (клавир), Бранко Марковић (контрабас), Љубиша Паунић (тенор саксофон) "Sunrise In Sankt Petersburg"; Плато башта, Београд, 1996; Душко Гојковић Квинтет feat. Gianni Basso "September Song", Lexington Club, Tzuroka (Јапан), 1999;  Душко Гојковић Квартет feat. Ратко Дивјак, "Lotus Blosson", Нови Сад, 2001; Душко Гојковић Биг Банд, "Old Fishermans Daughter", Минхен, 1994; Душко Гојковић Квартет феат. Тони Лакатос (sax) "Introduction" Oyama (Јапан), 2000; Душко Гојковић Qуартет feat, Тони Лакатос (sax) "Recado Bosa Nova", Токио, 2000; Биг Банд РТС, диригент Душко Гојковић, вокални солист Willi Johans (Немачка) Коларчев народни универзитет, Београд, 2002; Душко Гојковић Супер Квартет, "Round Bout Midnight", Yaki, Јапан, 1996; Биг Банд Сарајево, диригент Синан Алимановић, "Doboy", Сарајево, 2001.

* Учесници Душко Гојковић, Војислав Пантић
* Уредник Ана Милићевић, аутор Војислав Пантић
* Снимано лета 2001, емитовано 2002, Трећи канал.