<?xml version="1.0" encoding="utf-8" ?>














    





<rss version="2.0" xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/">
    <channel>
        <title>РТС :: ТВ</title>
        <link>http://www.rts.rs</link>
        <description>Lista vesti</description>
        <language>ci</language>
        <image>
            <url>http://www.rts.rs/img/logo-ci</url>
            <title>РТС :: ТВ</title>
            <link>http://www.rts.rs</link>
        </image>
        
        
            <item>
                <title>Век Меше Селимовића</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/19/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+%D0%A1%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%82/714508/%D0%92%D0%B5%D0%BA+%D0%9C%D0%B5%D1%88%D0%B5+%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0.html</link>
                <description>
		    Сто година прошло је од рођења Мехмеда Меше Селимовића и то је био повод да се писца "Дервиша и смрти" и "Тврђаве" сете његове колеге српски академици, његови критичари, испитивачи, као и млађи аутори који Мешу нису ни упознали. 


                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/kultura_1.jpg?thumbId=1322728&amp;fileSize=42412&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1274867160000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Век Меше Селимовића" title="Век Меше Селимовића" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 26 May 2010 11:46:00 +0200</pubDate>
                <category>РТС Сателит</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/19/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+%D0%A1%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%82/714508/%D0%92%D0%B5%D0%BA+%D0%9C%D0%B5%D1%88%D0%B5+%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p align="left"><img src="http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2010/05/25/5707820/mesa_selimovic.jpg" border="0" alt="mesa_selimovic.jpg" title="mesa_selimovic.jpg" width="500" height="350" /> </p><p align="left">У емисији &quot;Век Меше Селимовића&quot; о Меши Селимовићу говоре Предраг Палавестра, Радован Вучковић, Небојша Брадић, Светлана Велмар Јанковић и Александар Јерков, а емисију прате бројни фото и видео материјали из породичне колекције, од којих се многи први пут виђају у јавности и на телевизији.</p><img src="http://www.rts.rs/img/_spacer.gif" alt="1" width="1" height="1" /> <table border="0" cellspacing="0" cellpadding="0" width="100%"><tbody><tr><td>коментари</td><td>број </td></tr></tbody></table>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Арс практика</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1000854/%D0%90%D1%80%D1%81+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0.html</link>
                <description>
		    Дејан Бабовић - Архитекта 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Skolski-program.jpg?thumbId=1865788&amp;fileSize=40137&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1322739081000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Арс практика" title="Арс практика" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 1 Dec 2011 12:31:21 +0100</pubDate>
                <category>РТС 2</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1000854/%D0%90%D1%80%D1%81+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Архитекта Дејан Бабовић пројектује пословне објекте, виле, бензинске пумпе, а бави се ентеријером и дизајном. Уз све ове послове са великим задовољством слика и ликове жена смешта у архитектонски пејсаж.</p><p>Уредник, Љиљана Страхињић </p><p>&#160;</p><p>&#160;</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Јахачи на дуге стазе</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/795480/%D0%88%D0%B0%D1%85%D0%B0%D1%87%D0%B8+%D0%BD%D0%B0+%D0%B4%D1%83%D0%B3%D0%B5+%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B7%D0%B5.html</link>
                <description>
		    Овај биографски вестерн прати четири банде коју чине браћа: Јангстери, Џејмсови, Милерови и Фордови. Они формирају једну групу и праве хаос у Мисурију.


                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/long-riders-2536.jpg?thumbId=1475264&amp;fileSize=61390&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1289764123000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Јахачи на дуге стазе" title="Јахачи на дуге стазе" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Mon, 15 Nov 2010 18:48:02 +0100</pubDate>
                <category>РТС 1</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/795480/%D0%88%D0%B0%D1%85%D0%B0%D1%87%D0%B8+%D0%BD%D0%B0+%D0%B4%D1%83%D0%B3%D0%B5+%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B7%D0%B5.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>У међувремену, представници закона не успевају да надмудре каубоје у бекству, а они су, с друге стране, заузети неминовним расколима у банди.</p><p><!--[box 7992476]--></p><p>Режисер Волтер Хил ангажовао је глумце који су у стварном животу браћа: Кичове, Карадинове, Квејдове и Гестове.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Симболи идентитета: како их сачувати</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1028780/%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B8+%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82%D0%B0%3A+%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%BE+%D0%B8%D1%85+%D1%81%D0%B0%D1%87%D1%83%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B8.html</link>
                <description>
		    Шта чини Србина Србином? Да ли се и у одговору на ово питање разликујемо? Да ли је идентитет Срба у дијаспори "више српски" од оног у матици? Разговарамо са Драгославом Боканом, редитељем и публицистом, и Марком Видојковићем, писцем.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/aleksa srbin tumb.jpg?thumbId=1917382&amp;fileSize=80251&amp;contentType=image/jpeg&amp;lastModified=1326884772000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Симболи идентитета: како их сачувати" title="Симболи идентитета: како их сачувати" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Fri, 20 Jan 2012 15:39:48 +0100</pubDate>
                <category>РТС 2</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1028780/%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B8+%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82%D0%B0%3A+%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%BE+%D0%B8%D1%85+%D1%81%D0%B0%D1%87%D1%83%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B8.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Два основна симбола етничког идентитета су језик и вера. Уколико су сачувани, кажу малобројна истраживања српске дијаспоре, национални идентитет није угрожен. Како се испољава идентитет једног народа, на основу каквих спољних показатеља се међусобно препознајемо, на основу чега нас препознају у свету?</p><p><!--[box 11404392]--> </p><p>Укратко: Шта чини Србина Србином? Да ли се и у одговору на ово питање разликујемо? У студију разговарамо са Драгославом Боканом, редитељем и публицистом, и Марком Видојковићем, писцем.</p><p>Осим њих чућете и следеће:Како се Срби у расејању са „двојним идентитетом&quot; у току процеса интеграције носе са асимилацијом, одговара психолог Весна Брзев.</p><p>Истраживач Етнолошког института САНУ-а Мирјана Павловић говори о својим искуствима истраживања дијаспоре, а у оквиру њих о очекивањима наших у расејању. Шта значи обредни карактер етничког идентитета? Најзад, каква је одговорност матице у процесу очувања идентитета?</p><p>Уреднице емисије Тамара Дрезгић и Николина Милатовић Поповић. Редитељ Андреа Лазић.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Такси 4</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1041608/%D0%A2%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8+4.html</link>
                <description>
		    Неукротиви возач таксија и неспретни инспектор у новој пустоловини.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Taxi-4.jpg?thumbId=1941620&amp;fileSize=63180&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328717073000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Такси 4" title="Такси 4" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 8 Feb 2012 17:04:33 +0100</pubDate>
                <category>РТС 1</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1041608/%D0%A2%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8+4.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Белгијски криминалац, тражен у целој Европи због својих недела, налази се у затвору у полицијској станици у Марсеју, где га чувају 24 часа пре него што буде изручен на суђење у затвор у Конгу.</p><p><!--[box 11590896]--></p><p>Нажалост, затвореник превари Емилијена (кога глуми Фредерик Дифентал) и убеди га да га пусти из затвора.</p><p>После тог догађаја, Емилијен је отпуштен. Срећом, у помоћ му стиже пријатељ Данијел (Сами Насери).</p><p>Данијел му каже где се криминалац налази, пошто је он био тај који га је превезао после бекства из полицијске станице, не знајући за његов идентитет.</p><p>После свих догађаја, Емилијен добија назад свој стари посао, када каже надређеном где се криминалац налази.</p><p>Филм је на дан премијере у Француској погледало 450.000 гледалаца, од којих је 43.000 било само у Паризу.</p><p>Филм је режирао Жерар Кравчик, по сценарију Лика Бесона.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Игра смрти</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1041600/%D0%98%D0%B3%D1%80%D0%B0+%D1%81%D0%BC%D1%80%D1%82%D0%B8.html</link>
                <description>
		    Узбудљиви акциони филм "Игра смрти" (Game of Death, 2010) Ђорђа Серафинија, са Весли Снајпсом и Гари Данијелсом у главним улогама.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Ig-t.jpg?thumbId=1941596&amp;fileSize=58825&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328716404000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Игра смрти" title="Игра смрти" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 8 Feb 2012 16:54:11 +0100</pubDate>
                <category>РТС 1</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1041600/%D0%98%D0%B3%D1%80%D0%B0+%D1%81%D0%BC%D1%80%D1%82%D0%B8.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p><!--[box 11590768]--></p><p>Маркус је тајни агент америчке обавештајне службе, али ради и као телохранитељ једног контроверзног бизнисмена који има прећутну дозволу власти да ради свој посао.</p><p>Његов колега, Зандер је бескомпромисни патриота, који је увек строго на страни закона.</p><p>После неуспелог атентата на једног дипломату у Детроиту, сви повређени су смештени у исту локалну болницу.</p><p>Служба безбедности у сарадњи са медицинским особљем покушава на све могуће начине да заштити повређене од евенруалног новог напада немислосрдног нападача.</p><p>Маркус одлази по задатку ЦИА у Детоит, међутим, пред њим се отвара нова дилема. Да ли да поступити по задатку америчке Централне обавештајне службе, или да заштити личне интересе...</p><p>Режија: Ђорђо Серафини</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Судбина Малвенијевих</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1041616/%D0%A1%D1%83%D0%B4%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%85.html</link>
                <description>
		    Осетљиви портрет једне породице, коју чине Мајкл и Корин и њиха четири детета. Мајкл Малвени важи за успешног бизнисмена, док је Корин посвећена одгајању деце.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Su.jpg?thumbId=1941644&amp;fileSize=59926&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328717557000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Судбина Малвенијевих" title="Судбина Малвенијевих" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 8 Feb 2012 17:13:24 +0100</pubDate>
                <category>РТС 1</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1041616/%D0%A1%D1%83%D0%B4%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%85.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Међутим, након матурске забаве њихова ћерка одлази на журку, где је познаник њеног оца опија, а затим и силује. Тада почиње прави пакао за Малвенијеве.</p><p><!--[box 11591198]--></p><p>Мајкл, у исто време изгубљен и љут, не разуме зашто његова ћерка одбија да тужи силоватеља и шаље је у други град да живи са рођаком.</p><p>Након тога, Мајкл се одао алкохолу, а породична компанија је банкротирала. Не могавши то да гледа, један од његових синова узима правду у своје руке и одлучује да освети част своје сестре.</p><p>Филм <em>Судбина Малвенијевих (We Were the Mulvaneys, 2002)</em> режирао је Петер Вернер.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Биографије: Ерик  Клептон</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041892/%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B5%3A+%D0%95%D1%80%D0%B8%D0%BA++%D0%9A%D0%BB%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%BE%D0%BD.html</link>
                <description>
		    Данас је Клептон један од најважнијих и најутицајнијих гитариста на свету. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/erik-klepton.jpg?thumbId=1942184&amp;fileSize=10214&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328779798000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Биографије: Ерик  Клептон" title="Биографије: Ерик  Клептон" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 10:29:58 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041892/%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B5%3A+%D0%95%D1%80%D0%B8%D0%BA++%D0%9A%D0%BB%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%BE%D0%BD.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Познат је као миран породични човек који стоји иза свог рада и успеха, али је пут који је морао да пређе до зрелости и сталожености био невероватно турбулентан, мрачан и несрећан.</p><p>Поред понекад сумњивих и дискутабилних политичких ставова, необичног и болног приватног живота, скоро све у Клептоновом животу је у неком тренутку било контрaверзно, али су његово умеће и таленат сваки пут превладали.</p><p>&#160;</p>реприза, 17. фебруар у 07:10 и 15:10]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Биографије: Мелијесова магија, 2.део</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041924/%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B5%3A+%D0%9C%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B0+%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%2C+2.%D0%B4%D0%B5%D0%BE.html</link>
                <description>
		    Открио је ефекат заустављеног кадра. Међу првима је користио технику дупле експозиције и ручно бојење сваког фреjма филмског кадра. Снимио је на стотине филмова. Жоржа Мелијеса звали су мађионичарем кинематографије о чему сведочи троделни документарни филм ''Мелијесова магија''. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/melijesova-magija-2.jpg?thumbId=1942226&amp;fileSize=6344&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328780575000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Биографије: Мелијесова магија, 2.део" title="Биографије: Мелијесова магија, 2.део" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 10:42:55 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041924/%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B5%3A+%D0%9C%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B0+%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%2C+2.%D0%B4%D0%B5%D0%BE.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Уз обимну архивску грађу и инсерте из најпознатијих Мелијесових остварења (<em>Путовање на месец</em>,<em> Двадесет хиљада миља под морем</em>, <em>Пепељуга</em>, <em>Афера Драјфус</em>, <em>Монструм</em>, <em>Дворац из 1001 ноћи</em>, <em>Освајање Северног пола</em>), аутори овог француског документарца представљају његову биографију, филмску предисторију када је као мађионичар радио у позоришту, првим сусретом са камером браће Лимијер који га је окренуо филмској уметности којој је оставио више од петсто филмова само у периоду од 1896. до 1914. године. Филм о Мелијесу бави се анализом његових кинематографских трикова, али и њиховом инсценацијом.</p><p>Производња: Француска</p><p>реприза, 18. фебруар у 07:05 и 05:05</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Снеготопиоци и ледоломци</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/19/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+%D0%A1%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%82/1042088/%D0%A1%D0%BD%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D0%BE%D1%86%D0%B8+%D0%B8+%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D1%86%D0%B8.html</link>
                <description>
		    У најхладнијем дану у години није нам посебна утеха да је било и хладнијих зима и већих мразева. Ипак, ваљало би знати да ли смо се заиста нашли у незамисливој ситуацији, или имамо план за овакав минус и оволики снег. 


                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/oko.jpg?thumbId=1942502&amp;fileSize=9609&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328787779000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Снеготопиоци и ледоломци" title="Снеготопиоци и ледоломци" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 12:48:10 +0100</pubDate>
                <category>РТС Сателит</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/19/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+%D0%A1%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%82/1042088/%D0%A1%D0%BD%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D0%BE%D1%86%D0%B8+%D0%B8+%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D1%86%D0%B8.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Великим потрошачима чије нам услуге ових дана нису неопходне ЕПС ће током дана зауставити испоруку електричне енергије. Деца су на распусту, празник се продужава, културне манифестације одлажу. Неки апелују на штедњу струје, други предлажу, трећи наређују. </p><p>Ванредне околности из дана у дан постају све ванредније, па велики снег и сметове смењује лед, а борба с ледом уступа место спасавању смрзнутих. </p><p>Какву помоћ грађани очекују, а колико надлежни могу да им помогну? </p><p>Коме је данас било најхладније, а ко се најбоље припремио, извештавају наши репортери из Зрењанина и Пожаревца. </p><p>Гости у <em>Оку </em>су: <strong>Миливоје Михајловић</strong>, директор Канцеларије Владе Србије за сарадњу с медијима, <strong>Александар Продановић</strong>, директор Дирекције за воде и <strong>Недељко Тодоровић</strong>, метеоролог. </p><p>Емисију води <strong>Нада Васиљевић</strong>.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Словенка</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1041592/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%B0.html</link>
                <description>
		    Александра је 23-годишња студенткиња енглеског језика. Потиче из малог града. Родитељи су јој разведени. Нико не зна да се она у једној реклами крије иза псеудонима "Словенка" и да је проституција њен тајни извор прихода.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Sl-t.jpg?thumbId=1941584&amp;fileSize=46229&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328715882000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Словенка" title="Словенка" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 8 Feb 2012 16:45:55 +0100</pubDate>
                <category>РТС 2</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1041592/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Веома је добра у манипулацији људима, велики је лажов, помало и лопов, и мрзи своју мајку. Једина особа до које јој је стало је њен отац, пропали рокер. Има планове у животу, али живот није тако лак као што је очекивала.</p><p><!--[box 11590672]--></p><p>У главним улогама: Нина Иванишин, Петар Мусевски, Примож Пирнат, Маруша Кинк, Дејан Спасић, Аљоша Ковачић, Алеш Валић.</p><p>Режија: Дамјан Козоле</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title> 20. Међународна трибина композитора: „У сајају гласа“</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041880/+20.+%D0%9C%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0+%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B0%3A+%E2%80%9E%D0%A3+%D1%81%D0%B0%D1%98%D0%B0%D1%98%D1%83+%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%E2%80%9C.html</link>
                <description>
		    Фестивал савремене уметничке музике, једини ове врсте код нас, одржан је двaдести пут под  слоганом ''У сајају гласа''. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/u-sjaju-glasa.jpg?thumbId=1942160&amp;fileSize=8675&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328779419000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt=" 20. Међународна трибина композитора: „У сајају гласа“" title=" 20. Међународна трибина композитора: „У сајају гласа“" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 10:23:39 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041880/+20.+%D0%9C%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0+%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B0%3A+%E2%80%9E%D0%A3+%D1%81%D0%B0%D1%98%D0%B0%D1%98%D1%83+%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%E2%80%9C.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Глас и гласовне варијанте, могућности и екперименти били су заиста доминантни, а у презентацији нових дела савремене музике који су уврштени у програм фестивала били су хорови, вокални солисти, оперски певачи, домаћи и страни, као и један необичан ансамбл под именом <em>''</em><em>Secondhenders</em><em>'</em>' који води професор Факултета музичких уметности у Београду, Небојша Игњатовић.</p><p>Извођење ауторског пројекта чији су творци професор Игњатовић, али и сви чланови ансамбла, изазавао је велико интересовање и одобравање публике у Дому омладине, у новембру прошле године. Лупкање у ритму пластичним чашама на поду бине, инструментариј који обухвата класичне али и нове, необичне инструменте као што је ''штаколончело'' или афричка ''мбира''.</p><p>Уредник емисије: Вера Арсеновић</p><p>Редитељ: Петар Станојловић</p><p>реприза, 17. фебруар у 06:30 и 14:30</p><p>&#160;</p><p>&#160;</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Под истим кровом, 4. епизода</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041980/%D0%9F%D0%BE%D0%B4+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BC+%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%BC%2C+4.+%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%B4%D0%B0.html</link>
                <description>
		    Савремена прича о свакодневним проблемима и згодама у пословном, љубавном, интимном животу сваког од чланова једне градске породице, духовито и благонаклоно приказана је у серији кинеске продукције Под истим кровом. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/pod-istim-krovom-4.jpg?thumbId=1942316&amp;fileSize=3992&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328783350000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Под истим кровом, 4. епизода" title="Под истим кровом, 4. епизода" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 11:29:10 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041980/%D0%9F%D0%BE%D0%B4+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BC+%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%BC%2C+4.+%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%B4%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Као одговор на мноштво хумористичких, срцепарајућих, интригантних серија из Турске, Индије, Шпаније национална телевизија Кине снимила је серију о породици коју у неочекиване односе доводи љубав младог Далијанга и његове супруге Жаову чији се родитељи не мире са чињеницом да ће им деца водити самосталне животе. Поред мајки које у својој посесивности дају и највише материјала за духовите реплике, ту је и Далијангова бунтовна сестра, помало сенилна бака и стрпљиви отац.</p><p>Производња: Кина 2009.</p><p>&#160;</p>реприза, 20. фебруар у 06:15 и 14:15]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Сумрак</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041964/%D0%A1%D1%83%D0%BC%D1%80%D0%B0%D0%BA.html</link>
                <description>
		    Психолошка и емоционална драма Сумрак истражује мистерију живота величајући његову јединственост и непоновљивост.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/sumrak.jpg?thumbId=1942292&amp;fileSize=10368&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328782987000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Сумрак" title="Сумрак" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 11:23:07 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041964/%D0%A1%D1%83%D0%BC%D1%80%D0%B0%D0%BA.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Из двоструке перспективе филм слика непредвидивост људских судбина. Седамдесетогодишња Мадлен која болује од Алцахајмера и тридесетогодишња Зое, музичар и бивши дилер, стицајем чудних околности крећу на заједничко путовање на којем се зближавају и узајамно помажу да разреше дубоке, потиснуте страхове и нагомилане животне проблеме. </p><p>Режија: Фернанд Дансеро</p><p>Улоге: Моник Меркур, Сузан Клемент</p><p>Производња: Канада 2007.</p><p>решприза, 19. фебруар у 06:15 и 14:15</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>ТВ  театар: Едмунд Кин</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041868/%D0%A2%D0%92++%D1%82%D0%B5%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80%3A+%D0%95%D0%B4%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B4+%D0%9A%D0%B8%D0%BD.html</link>
                <description>
		    Узбудљиви комад о глумцима и њиховој вечитој несталној судбини кроз причу о великом глумцу и заводнику Едмунду Кину о којем су писали и Сартр и Дима Отац. Сценарио је написао Хади Курић, а режирао Ирфан Менсур на сцени Народног позоришта у Нишу. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/edmund-kin.jpg?thumbId=1942142&amp;fileSize=8974&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328778899000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="ТВ  театар: Едмунд Кин" title="ТВ  театар: Едмунд Кин" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 10:14:59 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041868/%D0%A2%D0%92++%D1%82%D0%B5%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80%3A+%D0%95%D0%B4%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B4+%D0%9A%D0%B8%D0%BD.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Славни енглески глумац Едмунд Кин, романтик, ексцентрик, наркоман, алкохоличар, инспиративан је лик јер упркос таленту и успеху остаје изван друштвених норми. Његова побуна и залагање за све оне идеале и вредности које су и данас најчешће заборављене и запостављене у основи су драме <em>Едмунд Кин</em>.</p><p>Уредник: Драгана Бошковић</p><p>ТВ адаптација и режија: Слободан Ж. Јовановић</p><p>Производња: РТС 2007.</p><p>&#160;</p>реприза, 16. фебруар у 06:15 и 14:15]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Контекст 21</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1042032/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82+21.html</link>
                <description>
		    Овонедељно издање научно-образовног магазина "Контекст 21" већим делом посветили смо Светском дану борбе против канцера који је обележен четвртог фебруара. Тим поводом у госте нам долази потпуковник Небојша Манојловић, начелник Одељења за онкологију дигестивног тракта ВМА. Тема разговора биће превенција и терапија ове опаке болести. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/kontekst-21.jpg?thumbId=1942394&amp;fileSize=23930&amp;contentType=image/jpeg&amp;lastModified=1328784959000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Контекст 21" title="Контекст 21" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 11:55:59 +0100</pubDate>
                <category>РТС 2</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1042032/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82+21.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>У емисији ћемо најавити догађаје који ће обележити крај фебруара у Београду, Први сајам и конференцију зелене градње у Србији и Девети симпозијум пејзажне хортикултуре.</p><p>Истраживали смо  какав  изазов за друштво представљају климатске промене и то са аспекта архитектуре и права.</p><p>У &quot;Контексту 21&quot; представићемо и научну студију професора Александра Петровића о истраживањима Милутина Миланковића а у издању Руске академије наука и уметности.</p><p>Уредник емисије Наташа Нешковић, уредник вести Зоран Живковић, редитељ Драган Марковић.         </p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Ка дубинама Бајкала</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1042096/%D0%9A%D0%B0+%D0%B4%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B0+%D0%91%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B0.html</link>
                <description>
		    Руска полусатна документарно-научна емисија под називом "У дубинама Бајкала", снимљена на самој локацији, региструје камером резултате међународног истраживања до којих је дошла руско-француско-јапанска експедиција "Мир". 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/jezero.jpg?thumbId=1942526&amp;fileSize=15987&amp;contentType=image/jpeg&amp;lastModified=1328788529000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Ка дубинама Бајкала" title="Ка дубинама Бајкала" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 12:55:56 +0100</pubDate>
                <category>РТС 2</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1042096/%D0%9A%D0%B0+%D0%B4%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B0+%D0%91%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Изучавање хидро-геолошких и биолошких квалитета Бајкалског језера као и  целокупног екосистема, првенствено хемијске анализе квалитета најбистрије и најчистије воде на планети, али и изучавање богатства флоре и фауне, као и инжењерска достигнућа подморнице са људском посадом која се спуштала на дубину од 1.400 метара, биле су предмет истраживања научника током три године, до 2010.</p><p>Поред представљања открића из природних наука, емисија &quot;У дубинама Бајкала&quot; бави се и богатством културних феномена  русијанских култура, пре свега монголске и будустичке традиције, које употпуњују целокупан визуелни &quot;сиже&quot; ове емисије.</p><p>Документаран приступ, као и обиље снимљеног материјала на лицу места, доприноси високој естетској &quot;резолуцији&quot; поменуте емисије.</p><p>Уредник је Невена Тодоровић.</p><p>&nbsp;</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Светска музичка колекција: Ману  Чао</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041916/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%3A+%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D1%83++%D0%A7%D0%B0%D0%BE.html</link>
                <description>
		    Ману Чао, француски певач шпанског порекла (тачније, галицијског и баскијског), своју музичку каријеру почео је у Паризу певајући и свирајући по улицама.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/manu-cao.jpg?thumbId=1942220&amp;fileSize=12543&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328780494000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Светска музичка колекција: Ману  Чао" title="Светска музичка колекција: Ману  Чао" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 10:41:34 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041916/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%3A+%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D1%83++%D0%A7%D0%B0%D0%BE.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Са братом и пријатељима је 1987. године основао бенд ''Мано Негра'' са којим су постигли велики успех. Солистичку каријеру почиње осам година касније и од тада ради са новим бендом - ''Радио Вемба''.</p><p>Своју музику изводи на шпанском, француском, португалском, арапском, али и мешајући све ове језике, често и у оквиру једне исте песме. Његов звук открива утицаје панка, рока, шансона, салсе, регеа и ска музике, а његове песме говоре о љубави, емиграцији, животу у гетима, дрогама, носећи у себи често левичарске поруке.</p><p>реприза, 06:00 и 14:00</p><p>&#160;</p><p>&#160;</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Уметност клвира, 1. део</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041872/%D0%A3%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82+%D0%BA%D0%BB%D0%B2%D0%B8%D1%80%D0%B0%2C+1.+%D0%B4%D0%B5%D0%BE.html</link>
                <description>
		    Дводелни документарни филм Уметност клавира представља портрет пијанистичке уметности. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/umetnost-klavira.jpg?thumbId=1942148&amp;fileSize=7561&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328779007000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Уметност клвира, 1. део" title="Уметност клвира, 1. део" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 10:16:47 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041872/%D0%A3%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82+%D0%BA%D0%BB%D0%B2%D0%B8%D1%80%D0%B0%2C+1.+%D0%B4%D0%B5%D0%BE.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Изузетно ретки снимци великих уметника чија су извођења забележена филмском траком и интервјуи са самим пијанистима или њиховим савременицима чине овај програм посебно атрактивним. Пред поштоваоцима уметности клавира ређају се највећи пијанисти прошлог века међу којима су Гулд, Хоровиц, Рахмањинов, Рихтер, Рубинштајн, Баренбојм, Кисин и многи други, уводећи гледаоце у свет виртуозне технике и филозофског приступа инструменту и делу. Кључна реч у овом документарном филму је <strong>уметност,</strong><em> </em>јер представља креативни приступ класичним делима највећих уметника клавира и показује да је клавир један од најекспресивнијих инструмената.</p><p>&#160;</p>реприза, 16. фебруар у 05:20 и 13:20]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Рок  Дантерон: Франк  Брале</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041972/%D0%A0%D0%BE%D0%BA++%D0%94%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BD%3A+%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA++%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B5.html</link>
                <description>
		    Брале је са четири године почео да свира клавир заједно са својом мајком. Са десет година први пут је наступио уз филхармонијски оркестар Француског радија.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/frank-brale.jpg?thumbId=1942304&amp;fileSize=4567&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328783257000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Рок  Дантерон: Франк  Брале" title="Рок  Дантерон: Франк  Брале" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 11:27:37 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041972/%D0%A0%D0%BE%D0%BA++%D0%94%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BD%3A+%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA++%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B5.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Неколико година касније почиње да студира науку, а затим се уписује на Париски конзерваторијум и дефинитивно одлучује да се посвети музици.</p><p>Последњих година сарађује највише са Реноом Капусоном.</p><p>У оквиру пијанистичког фестивала Рок Дантерон у Прованси, публици се представио музиком Листа и Дебисија.</p><p>&#160;</p>реприза, 20. фебруар у 05:10 и 13:10]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Без визе</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/19/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+%D0%A1%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%82/1042192/%D0%91%D0%B5%D0%B7+%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%B5.html</link>
                <description>
		    Емисија "Без визе" приказује седме Дане Светосавља у Паризу.  Светосавска литургија или меч Новака Ђоковића - била је дилема за париске Србе. За емисију говоре др Душан Т. Батаковић, генерал Жан-Франсуа Корминбеф, чланови групе "Легенде" и многи други .
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/tamb.jpg?thumbId=1942694&amp;fileSize=25745&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328792317000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Без визе" title="Без визе" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 14:18:02 +0100</pubDate>
                <category>РТС Сателит</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/19/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+%D0%A1%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%82/1042192/%D0%91%D0%B5%D0%B7+%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%B5.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p align="justify">У Паризу су, у организацији Скупштине српске дијаспоре и асоцијације &quot;Балкан омнибус&quot; одржани седми Дани Светосавља. Мањи по обиму него претходни, ови дани су протекли у ретко срдачној атмосфери и привукли неочекивано велику пажњу Француза, а на познати Светосавски бал на Сени овај пут се долазило из Северне Америке и са Далеког Истока.</p><p align="justify"><!--[box 11598908]--></p><p align="justify">За &quot;Без визе&quot; говоре др Душан Т. Батаковић, амбасадор Србије у Француској, Жан-Франсуа Корминбеф, швајцарски генерал, посланик у париској скупштини Кристијан Оноре, чланови групе &quot;Легенде&quot; и многи други .</p><p align="justify">Између осталог, видећете зашто је традиционални Светосавски ручак по први пут имао два домаћина и како су париски Срби овај дан провели између цркве и оближњих кафана пратећи велики Ђоковићев меч; шта о српској традицији и култури мисле и знају угледни париски гости; како је доајен војно-дипломатског кора у Француској и лични пријатељ Роџера Федерера са супругом плесао за боравак у бањама Србије и како су &quot;Легенде&quot; дошле до теме за нови хит.</p><p align="justify">Аутори емисије Маја Мартиновић и Владан Јочић.</p><p align="justify">Уредник серијала Владан Јочић. </p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Гала концерт из Лајпцига 2009.</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041884/%D0%93%D0%B0%D0%BB%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%86%D0%B5%D1%80%D1%82+%D0%B8%D0%B7+%D0%9B%D0%B0%D1%98%D0%BF%D1%86%D0%B8%D0%B3%D0%B0+2009..html</link>
                <description>
		    Поводом двадесет година од рушења Берлинског зида, у Лајпцигу је 2009. године организован гала концерт прослављеног Лајпцишког оркестра, под диригентским руковођењем Курта Мазура и уз солисту на виолини Ренеа Капусона. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/gala-koncert-iz-lajpciga-2009.jpg?thumbId=1942166&amp;fileSize=6949&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328779551000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Гала концерт из Лајпцига 2009." title="Гала концерт из Лајпцига 2009." />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 10:25:51 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041884/%D0%93%D0%B0%D0%BB%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%86%D0%B5%D1%80%D1%82+%D0%B8%D0%B7+%D0%9B%D0%B0%D1%98%D0%BF%D1%86%D0%B8%D0%B3%D0%B0+2009..html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>На програму су била Бетовенова дела <em>Егмонт увертира</em> и <em>Романса за виолину</em> и Брамсова <em>Друга симфонија</em>.</p><p>&#160;</p>реприза, 17. фебруар у 03:00 и 11:00]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Музеји света : Уметничка колекција Дрездена - краљевска колекција саксонског блага</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1042000/%D0%9C%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98%D0%B8+%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0+%3A+%D0%A3%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%94%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B0+-+%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%81%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%B0.html</link>
                <description>
		    Музеји свет - документарни серијал јапанске продукције приказује значајне светске музеје  и њихова блага кроз занимљиве приповести о необичним судбинама истраживача, колекционара, сликара - свих оних људи који су своје животе на различите начине посветили уметности.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/umetnička-kolekcija-drezden.jpg?thumbId=1942358&amp;fileSize=15510&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328783989000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Музеји света : Уметничка колекција Дрездена - краљевска колекција саксонског блага" title="Музеји света : Уметничка колекција Дрездена - краљевска колекција саксонског блага" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 11:39:49 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1042000/%D0%9C%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98%D0%B8+%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0+%3A+%D0%A3%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%94%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B0+-+%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%81%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>У осмој епизоди аутори представљају фантастичне уметничке збирке које је оформио Фридрих Август Други у Дрездену, граду на Елби, значајном делу светске баштине. Краљ чији је надимак био „гвоздена песница&quot; јер је голим рукама ломио потковице и који је, како се причало, имао 360 деце, био је заљубљен у уметност. Колекције императора који је сматрао да уметност рађа моћ, смештене су у 12 музеја на пет локација, од којих је најзанимљивији Зелени трезор - он садржи највредније благо. У палати Цвингер налази се највећа колекција порцелана у свету од преко 20.000 комада, а у галерији слика 3.000 уметничких дела насталих од 14. до 18. века. </p><p>&#160;</p>реприза, 19. фебруар у 04:35 и 12:35]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Музеји света : Уметничка колекција Дрездена - краљевска колекција саксонског блага</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1041952/%D0%9C%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98%D0%B8+%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0+%3A+%D0%A3%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%94%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B0+-+%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%81%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%B0.html</link>
                <description>
		    Музеји свет - документарни серијал јапанске продукције приказује значајне светске музеје  и њихова блага кроз занимљиве приповести о необичним судбинама истраживача, колекционара, сликара - свих оних људи који су своје животе на различите начине посветили уметности.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/umetnička-kolekcija-drezden.jpg?thumbId=1942280&amp;fileSize=15510&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328782793000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Музеји света : Уметничка колекција Дрездена - краљевска колекција саксонског блага" title="Музеји света : Уметничка колекција Дрездена - краљевска колекција саксонског блага" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 11:20:40 +0100</pubDate>
                <category>РТС 1</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1041952/%D0%9C%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98%D0%B8+%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0+%3A+%D0%A3%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%94%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B0+-+%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%81%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>У осмој епизоди аутори представљају фантастичне уметничке збирке које је оформио Фридрих Август Други у Дрездену, граду на Елби, значајном делу светске баштине. Краљ чији је надимак био „гвоздена песница&quot; јер је голим рукама ломио потковице и који је, како се причало, имао 360 деце, био је заљубљен у уметност. Колекције императора који је сматрао да уметност рађа моћ, смештене су у 12 музеја на пет локација, од којих је најзанимљивији Зелени трезор - он садржи највредније благо. У палати Цвингер налази се највећа колекција порцелана у свету од преко 20.000 комада, а у галерији слика 3.000 уметничких дела насталих од 14. до 18. века. </p><p>реприза, 19. фебрур у 04:35 и 12:35</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Метрополис</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1042044/%D0%9C%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%81.html</link>
                <description>
		    За вечерашњи Метрополис Маја Туцаковић је припремила прилог о изложби "Меморијал Чонкић" која је посвећена рано преминулом дизајнеру Ненаду Чонкићу, аутору најпознатије шпице ТВ Дневника РТС-а, која је послужила као узор и за актуелну шпицу.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/METROPOLIS_5.jpg?thumbId=1942448&amp;fileSize=43781&amp;contentType=image/jpeg&amp;lastModified=1328785603000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Метрополис" title="Метрополис" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 12:06:43 +0100</pubDate>
                <category>РТС 2</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1042044/%D0%9C%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%81.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Писац Угљеша Шајтинац, овогодишњи добитник Виталове награде за роман &quot;Сасвим скромни дарови&quot;, гост је вечерашње емисије, а књига за препоруку је збирка прича &quot;Изгубљен у кући смеха&quot;, једног од најзначајнијих америчких писаца и теоретичара постмодерне, Џона Барта.</p><p><!--[box 11596972]--></p><p>Небојша Поповић ће гледаоцима представити најбоље финске филмове укључујући и нови филм култног редитеља, Акија Каурисмакија, а Бранка Криловић нову позоришну представу &quot;Грета&quot; насталу према биографији глумице, Грете Гарбо.</p><p>Данијела Пурешевић припремила је прилоге о изложби &quot;Збогом андерграунд&quot; у Салону Музеја савремене уметносит у Београду, ретроспективи посвећеној београдском мултимедијалном уметнику Саши Марковићу Микробу, о којој говори кустос Дејан Сретеновић, и изложби у Галерији Културног центра Београда &quot;Раскршће: између интимности и спектакла&quot; која представља својеврсни извод из највиталнијег сегмента протеклог 12. Прашког квадријенала свценског дизајна, о коме говори ументичка директорка Квадријенала, Соња Зупанц Лоткер и уметник Дејан Калуђеровић.</p><p>Уредник емисије је Јасмина Врбавац, редитељ Иван Милановић.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Неимари у име Господа</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1042024/%D0%9D%D0%B5%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B8+%D1%83+%D0%B8%D0%BC%D0%B5+%D0%93%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0.html</link>
                <description>
		    Већ хиљаду и по година градитељи померају границе градње да би стварали све величанственије споменике у славу свог бога.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/neimari-u-ime-gospoda.jpg?thumbId=1942376&amp;fileSize=10275&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328784793000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Неимари у име Господа" title="Неимари у име Господа" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 11:53:13 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1042024/%D0%9D%D0%B5%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B8+%D1%83+%D0%B8%D0%BC%D0%B5+%D0%93%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Пет величанствених грађевина представљају прекретнице у инжењерству: Аја Софија у Истанбулу, Нотр-Дам у Паризу, Базилика Светог Петра у Риму, Саграда Фамилиа у Барселони и Кристална катедрала у Лос Анђелесу. Све су опстале и пркосе онима који су сумњали у њихову изградњу. Прича о пет значајних грађевинских објеката у продукција Дискаверија снимљена је у две једносатне епизоде. Емисије о овим значајним престоним црквама је прича о пионирској иновацији, о људима надахнутим религијом и одлучношћу који су померали границе градитељства, некад с невероватним резултатима, а некад са катастрофалним исходом. А све је то била градња у име бога.</p><p>реприза, 17. фебруар у 04:10 и 12:10</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Европа концерт: Напуљ 2009</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041912/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%86%D0%B5%D1%80%D1%82%3A+%D0%9D%D0%B0%D0%BF%D1%83%D1%99+2009.html</link>
                <description>
		    Овим издањем Европа концерта, Берлинска филхармонија слави годишњицу оснивања 1882. године.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/napulj-2009.jpg?thumbId=1942214&amp;fileSize=9478&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328780363000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Европа концерт: Напуљ 2009" title="Европа концерт: Напуљ 2009" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 10:39:23 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041912/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%86%D0%B5%D1%80%D1%82%3A+%D0%9D%D0%B0%D0%BF%D1%83%D1%99+2009.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Наступајући сваке године у другом европском граду, 2009. године немачки филхармоничари су се нашли у Напуљу. Уз харизматичног диригента Рикарда Мутија и једну од водећих италијанских сопрана, Виолету Урману, изводили су Вердијеву увертиру ''Моћ судбине'', Шубертову ''Велику симфонију'' и дела Ђузепа Мартучија.</p><p><br />реприза, 18. фебруар у 04:10 и 12:10</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Неимари у име Господа, 1. део</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041888/%D0%9D%D0%B5%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B8+%D1%83+%D0%B8%D0%BC%D0%B5+%D0%93%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%2C+1.+%D0%B4%D0%B5%D0%BE.html</link>
                <description>
		    Већ хиљаду и по година градитељи померају границе градње да би стварали све величанственије споменике у славу свог бога.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/neimari-u-ime-gospoda.jpg?thumbId=1942172&amp;fileSize=10275&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328779649000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Неимари у име Господа, 1. део" title="Неимари у име Господа, 1. део" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 10:28:10 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041888/%D0%9D%D0%B5%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B8+%D1%83+%D0%B8%D0%BC%D0%B5+%D0%93%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%2C+1.+%D0%B4%D0%B5%D0%BE.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Пет величанствених грађевина представљају прекретнице у инжењерству: Аја Софија у Истанбулу, Нотр-Дам у Паризу, Базилика Светог Петра у Риму, Саграда Фамилиа у Барселони и Кристална катедрала у Лос Анђелесу. Све су опстале и пркосе онима који су сумњали у њихову изградњу. Прича о пет значајних грађевинских објеката у продукција Дискаверија снимљена је у две једносатне епизоде. Емисије о овим значајним престоним црквама је прича о пионирској иновацији, о људима надахнутим религијом и одлучношћу који су померали границе градитељства, некад с невероватним резултатима, а некад са катастрофалним исходом. А све је то била градња у име бога.</p><p>реприза, 17. фебруар у 04:10 и 12:10</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Униформа -  Говор историје,  2-2</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041896/%D0%A3%D0%BD%D0%B8%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0+-++%D0%93%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%2C++2-2.html</link>
                <description>
		    Историја одевања на упечатљив начин приказује развојне етапе друштва јер се у њој јасно огледају друштвени, економски и политички односи сваког периода. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/uniforma-govor-istorije-2.jpg?thumbId=1942190&amp;fileSize=12323&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328779939000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Униформа -  Говор историје,  2-2" title="Униформа -  Говор историје,  2-2" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 10:32:42 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041896/%D0%A3%D0%BD%D0%B8%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0+-++%D0%93%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%2C++2-2.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Интерес за историјске димензије неког догађаја или епохе уско се везује за облике ношње, израду, употребу, посебна обележја и специфично означавање.Униформна одела носе обележја организованих друштвених структура и исказују одређени степен колективног духа и заједничких циљева. У другом делу емисије која је снимљена 2003. године, заокружује се прича о униформи као говору историје, настала поводом велике изложбе одржане у галерији САНУ. </p><p>Уредник емисије је Љубица Урошевић, а редитељ Драган М. Ћирјанић.</p><p>реприза, 17. фебруар у  03:00 и 11:00</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Униформа – Говор историје,  1-2</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041876/%D0%A3%D0%BD%D0%B8%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0+%E2%80%93+%D0%93%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%2C++1-2.html</link>
                <description>
		    Драматика стварања нововековне српске државе 19. и 20. века може се пратити кроз развој униформе на којој се уочавају сви утицаји и политичке концепције тога доба.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/uniforma-govor-istorije-2.jpg?thumbId=1942154&amp;fileSize=12323&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328779100000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Униформа – Говор историје,  1-2" title="Униформа – Говор историје,  1-2" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 10:18:20 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041876/%D0%A3%D0%BD%D0%B8%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0+%E2%80%93+%D0%93%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%2C++1-2.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Сећање на славу српског средњег века био је основни покретач и оријентир, јер само сјај и снага те државе могу објаснити жилаву очајничку борбу, истиче сценариста ове кратке серије у два дела, професор Чедомир Васић. Причу о униформи, која је уједно и прича о држави, испричаће поред Васића и Милица Радовановић, професор костима, Бранко Богдановић, стручњак за наоружање и Небојша Дамњановић, историчар.</p><p>Уредник емисије снимљене 2003. године је Љубица Урошевић.</p><p>реприза, 16. фебруар у 03:00 11:00</p><table border="0" cellspacing="0" cellpadding="0" width="392" dir="ltr"><tbody><tr><td width="276"> </td><td width="116" valign="top"> </td></tr><tr><td width="276">&#160;</td><td width="116"><p>&#160;</p></td></tr></tbody></table><p>&#160;</p><br /><br />]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Квадратура круга</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1042120/%D0%9A%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0+%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B0.html</link>
                <description>
		    У другом специјалном издању Квадратуре круга, посвећеном десетом рођендану ове емисије, видећете све оно што чини културу и традицију српског, али и других народа који живе на просторима Србије, а што је Квадратура круга свих ових година неговала и чувала од заборава.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/branko stankovic1.jpg?thumbId=1942562&amp;fileSize=22509&amp;contentType=image/jpeg&amp;lastModified=1328788969000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Квадратура круга" title="Квадратура круга" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 13:03:50 +0100</pubDate>
                <category>РТС 1</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1042120/%D0%9A%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0+%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Само сликом и музиком, без иједне речи, испричана је историја народа који живе у Србији, почев од сетве до жетве, од хлеба до неба, од производње вина и ракије, преко израде производа од вуне, кострети и свиле, од рабаџија до самараша, од туцане паприке до свилених бомбона.</p><p>Све то зачињено је етно музиком народа и народности Србије. </p><p>&nbsp;</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Снеготопиоци и ледоломци</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1042048/%D0%A1%D0%BD%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D0%BE%D1%86%D0%B8+%D0%B8+%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D1%86%D0%B8.html</link>
                <description>
		    У најхладнијем дану у години није нам посебна утеха да је било и хладнијих зима и већих мразева. Ипак, ваљало би знати да ли смо се заиста нашли у незамисливој ситуацији, или имамо план за овакав минус и оволики снег. 


                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Oko.jpg?thumbId=1942436&amp;fileSize=10512&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328785470000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Снеготопиоци и ледоломци" title="Снеготопиоци и ледоломци" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 12:27:18 +0100</pubDate>
                <category>РТС 1</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1042048/%D0%A1%D0%BD%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D0%BE%D1%86%D0%B8+%D0%B8+%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D1%86%D0%B8.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Великим потрошачима чије нам услуге ових дана нису неопходне ЕПС ће током дана зауставити испоруку електричне енергије. Деца су на распусту, празник се продужава, културне манифестације одлажу. Неки апелују на штедњу струје, други предлажу, трећи наређују. </p><p>Ванредне околности из дана у дан постају све ванредније, па велики снег и сметове смењује лед, а борба с ледом уступа место спасавању смрзнутих. </p><p>Какву помоћ грађани очекују, а колико надлежни могу да им помогну? </p><p>Коме је данас било најхладније, а ко се најбоље припремио, извештавају наши репортери из Зрењанина и Пожаревца. </p><p>Гости у <em>Оку </em>су: <strong>Миливоје Михајловић</strong>, директор Канцеларије Владе Србије за сарадњу с медијима, <strong>Александар Продановић</strong>, директор Дирекције за воде и <strong>Недељко Тодоровић</strong>, метеоролог. </p><p>Емисију води <strong>Нада Васиљевић</strong>.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Народни музеј Ваљева</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041908/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8+%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98+%D0%92%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B0.html</link>
                <description>
		    
Емисија посвећена Народном музеју у Ваљеву, као и најзначајнијој споменичкој баштини ваљевског краја.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/narodni-muzej-valjeva.jpg?thumbId=1942208&amp;fileSize=10081&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328780229000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Народни музеј Ваљева" title="Народни музеј Ваљева" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 10:37:09 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041908/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8+%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98+%D0%92%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Док још увек трају сретењска свечарења, није сувишно подсетити се историје једног краја познатог по људима стаменог духа и велике домаћинске топлине. </p><p>Народни музеј у Ваљеву кроз своје експонате баштини достојан пресек историје овог подручја неколико миленијума уназад. Овом данас реконструисаном музеју припада и обавеза надгледања и разоткривања културно-споменичког блага целе шире околине града Ваљева. Стога, у овој емисији прошетаћемо се пределима нарочите лепоте: Бранковином, са сећањем на Десанку Максимовић, Николајевим Лелићем, Јустиновим Ћелијама, сеновитом Пустињом, погледом на хоризонт са Маркове столице, најзад и предахнути у вајату Ненадовића, али и да не заборавимо, Тешњарским ноћима. А после свега, освежићемо се једним студеним умивањем на реци Градац... Допустите и Канал културе и уметности биће вам веран сапутник на овом излету.</p><p>&#160;</p><p>Уредник емисије: Велибор Лазаревић</p><p>Редитељ: Драган М. Ћирјанић</p><p>Производња: РТС 2001.</p><p>реприза, 18, фебруар у 02:25 и 10:25</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Великани музичке сцене: Фазил  Сај</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041904/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B8+%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5+%D1%81%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%B5%3A+%D0%A4%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB++%D0%A1%D0%B0%D1%98.html</link>
                <description>
		    У оквиру циклуса којим се представљају најзначајнији музичари данашњице, Коларац представља једног од траженијих пијаниста.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/fazil-saj.jpg?thumbId=1942202&amp;fileSize=7162&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328780138000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Великани музичке сцене: Фазил  Сај" title="Великани музичке сцене: Фазил  Сај" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 10:35:38 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041904/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B8+%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5+%D1%81%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%B5%3A+%D0%A4%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB++%D0%A1%D0%B0%D1%98.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Фазил Сај је рођен у Турској. Потекао је из музичке породице која је много уложила у његово образовање. Осамдесетих година, пошто је добио немачку стипендију, наставио је да се школује у Берлину, где се бавио компоновањем и свирањем.<br />У Београду је наступио 2010. године и међу публиком изазвао одушевљење.</p><p>&#160;</p>реприза, 18. фебруар у 01:25 и 09:25]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Мариза, 1.део</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041968/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0%2C+1.%D0%B4%D0%B5%D0%BE.html</link>
                <description>
		    Пре него што је одрасла и професионално почела да се бави искључиво певањем фада, Мариза је, док је стасавала у једну од највећих светских певачица, певала џез, госпел и блуз.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/mariza.jpg?thumbId=1942298&amp;fileSize=6136&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328783168000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Мариза, 1.део" title="Мариза, 1.део" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 11:26:08 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041968/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0%2C+1.%D0%B4%D0%B5%D0%BE.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Њена интересовања су великим делом последица њеног мултиетничког порекла: отац јој је из Португала, а мајка из Мозамбика. Врло брзо задобила је поштовање критике и публике, а највећи разлог за то су посвећеност и квалитет њене интерпретације.</p><p>реприза, 20. фебруар у 01:20 и 09:20</p><p>&#160;</p><p>&#160;</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Европа  у  Београду</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041864/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0++%D1%83++%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83.html</link>
                <description>
		    15. фебруара 2004. године у Центру Сава  одржан је гала концерт поводом 200 година модерне српске државе. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/evropa-u-beogradu.jpg?thumbId=1942136&amp;fileSize=9972&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328778757000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Европа  у  Београду" title="Европа  у  Београду" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 10:12:37 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041864/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0++%D1%83++%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Поред Симфонијског оркестра и хора РТС-а, наступили су и многобројни страни гости, солисти и ансамбли. Посебност овог концерта представља употреба савремене технологије у функцији сценског дизајна.</p><p>Уредник: Зоран Димитријевић</p><p>Редитељ: Мишко Милојевић</p><p>реприза, 16. фебруар у 00:15 и 08:15</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Вестард Шимкус, 2.део</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041860/%D0%92%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B4+%D0%A8%D0%B8%D0%BC%D0%BA%D1%83%D1%81%2C+2.%D0%B4%D0%B5%D0%BE.html</link>
                <description>
		    Литвански композитор и пијаниста добитник је бројних награда и победник на многим пијанистичким такмичењима.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/vestard-simkus.jpg?thumbId=1942130&amp;fileSize=7255&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328778588000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Вестард Шимкус, 2.део" title="Вестард Шимкус, 2.део" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 10:09:48 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041860/%D0%92%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B4+%D0%A8%D0%B8%D0%BC%D0%BA%D1%83%D1%81%2C+2.%D0%B4%D0%B5%D0%BE.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Он је у фебруару 2009. одржао концерт у Коларчевој задужбини, у оквиру циклуса &quot;Великани музичке сцене - звезде у успону&quot;. То је било прво гостовање у нашој земљи овог пијанисте чија је интернационална каријера у сталном успону, а приређено је поводом дана Велике дворане Коларчеве задужбине, која је свечано отворена 1932. године. </p><p>На програму: Шопенове &quot;Четири баладе&quot;, &quot;Соната бр. 2&quot;, &quot;Полонеза фантазија&quot; и &quot;Скерцо бр. 2&quot;.</p><p>реприза, 15. фебруиара у 00:15 и 08:15</p><p>&#160;</p><p>&#160;</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Војна академија</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1042336/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B0+%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0.html</link>
                <description>
		    Прве три епизоде домаће серије "Војна академија" коју је РТС почео да емитује 28. јануара ове године, суботом у 20.05 на Првом програму, биће још једном приказане од 13. до празничног 15. фебруара. Термин емитовања је у 16.00 часова, на Првом програму!
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Grupna, Pasuljanske livade.JPG?thumbId=1942904&amp;fileSize=59318&amp;contentType=image/jpeg&amp;lastModified=1328798731000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Војна академија" title="Војна академија" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 15:45:31 +0100</pubDate>
                <category>РТС 1</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1042336/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B0+%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p><!--[box 11600190]--></p><p>Због великог интересовања гледалаца за нову серију, која од почетка емитовања бележи изузетно високу гледаност, ово ће бити прилика да се и они који су пропустили почетак укључе у занимљиву причу о младим кадетима и њиховим судбинама.</p><p>Писац сценарија: Гордан Михић<br />Редитељ: Дејан Зечевић<br />Дир. фотографије: Зоран Петровић и Небојша Башић<br />Сценограф: Зорана Петров<br />Монтажери: Марко Глушац (прерано преминули филмски уметник изузетног опуса чији је последњи пројекат &quot;Војна академија&quot;) и Маја Кокић<br />Костимограф: Лана Павловић<br />Композитор: Немања Мосуровић<br />                                                          </p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Биографије: Алберт Ајнштајн</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1042324/%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B5%3A+%D0%90%D0%BB%D0%B1%D0%B5%D1%80%D1%82+%D0%90%D1%98%D0%BD%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%BD.html</link>
                <description>
		    Лик ћакнутог научника у скоро свим филмовима утемељен је на једном човеку, Алберту Ајнштајну. И пола века после његове смрти његово лице продаје шоље за кафу, календаре и мајице.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/AlbertEinstein.jpg?thumbId=1942886&amp;fileSize=11017&amp;contentType=image/jpeg&amp;lastModified=1328798142000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Биографије: Алберт Ајнштајн" title="Биографије: Алберт Ајнштајн" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 15:35:42 +0100</pubDate>
                <category>РТС 1</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1042324/%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B5%3A+%D0%90%D0%BB%D0%B1%D0%B5%D1%80%D1%82+%D0%90%D1%98%D0%BD%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%BD.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Он је био прва звезда савремене науке. А ипак, Ајнштајн је био загонетан колико и његова чувена једначина E=mc2.</p><p>Иза генијалности крио се човек који је издао многе који су му били најближи. Није био светац, био је само људско биће, изузетан научник који је изменио законе физике. </p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Дивља вожња 2: Крај пута</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1041576/%D0%94%D0%B8%D0%B2%D1%99%D0%B0+%D0%B2%D0%BE%D0%B6%D1%9A%D0%B0+2%3A+%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%98+%D0%BF%D1%83%D1%82%D0%B0.html</link>
                <description>
		    Филм „Дивља вожја 2“ je наставак мрачног трилера из 2001. године у коме вечити убица, Расти Нејл, поново напада. А овог пута, ако је то уопште могуће, суманути камионџија има још мрачније и суровије намере.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Di-t.jpg?thumbId=1941578&amp;fileSize=72862&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328715535000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Дивља вожња 2: Крај пута" title="Дивља вожња 2: Крај пута" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 8 Feb 2012 16:39:55 +0100</pubDate>
                <category>РТС 1</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1041576/%D0%94%D0%B8%D0%B2%D1%99%D0%B0+%D0%B2%D0%BE%D0%B6%D1%9A%D0%B0+2%3A+%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%98+%D0%BF%D1%83%D1%82%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Мелиса, њен вереник Боби, њена сестра Кајла и Кајлин нови момак Ник, којег је упознала преко интернета, одлучују да крену у Лас Вегас, да прославе веридбу Мелисе и Бобија.</p><p><!--[box 11590542]--></p><p>Али када им се на усамљеном пустињском путу кола упале, а мобилни телефони остану без домета, мораће пешице да потраже помоћ. Наићи ће на усамљену фарму где, зачудо, у штали откривају мали стари ауто у савршеном стању.</p><p>Са намером да касније врате ауто у шталу, њих четворо седају у олд тајмера и крећу ка најближем граду. Пре него што и постану тога свесни наћи ће се до грла у проблему - у болесној, суровој вожњи ка вратима пакла.</p><p>Филм <em>Дивља вожња 2: Крај пута (Joy Ride 2: Dead Ahead, 2008),</em> режирао је Луис Морнеау.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Кулберг  балет</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041524/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B3++%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%82.html</link>
                <description>
		    Половином прошлог века, Биргит Кулберг, једна од најутицајнијих личности у свету савремене игре и балета, основала је у Шведској 1967. године, компанију Кулберг балет. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/kalberg-balet.jpg?thumbId=1941458&amp;fileSize=8542&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328712428000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Кулберг  балет" title="Кулберг  балет" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 8 Feb 2012 15:47:08 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041524/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B3++%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%82.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Тада је трупа бројала само осам играча. Данас су они и више од трупе, сада су културни амбасадори своје земље. Биргит Кулберг и Матс Ек су укупно 26 година водили ансамбл, градили антологијски репертоар и оставили свој печат као снажно социјално ангажовани аутори. Сада компанију воде други аутори, али она и даље остаје репер нових стандарда савремене игре. Чести су гости Београдског фестивала игре, са кога је снимак представе ''Алуминијум''.</p><p>реприза, 14. фебруар у 07:20 и 15:20</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Како нахранити радијаторе</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/19/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+%D0%A1%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%82/1041472/%D0%9A%D0%B0%D0%BA%D0%BE+%D0%BD%D0%B0%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B8+%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B5.html</link>
                <description>
		    Дан уочи најављеног највећег минуса у овој години кључно питање је: "Хоће ли бити грејања за све?"


                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/oko.jpg?thumbId=1941392&amp;fileSize=9609&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328710027000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Како нахранити радијаторе" title="Како нахранити радијаторе" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 8 Feb 2012 15:07:07 +0100</pubDate>
                <category>РТС Сателит</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/19/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+%D0%A1%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%82/1041472/%D0%9A%D0%B0%D0%BA%D0%BE+%D0%BD%D0%B0%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B8+%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B5.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Ледени талас, чини се, нема краја, а проблеми се из дана у дан повећавају. Заједничко свима у ванредној ситуацији јесте - угрејати се.</p><p>Обарају се рекорди у потрошњи струје, топлане су повећале температуре у становима, залихе угља и дрва убрзано се троше. Хоће ли доћи до пуцања електроенергетског система, како то спречити, има ли начина да се прозводња струје повећа или је увоз једина опција, да ли има довољно гаса и хоће ли моћи да се набави из Русије?</p><p>На та питања у<em> Оку економије</em> одговарају директор ЕПС-а <strong>Драгомир Марковић</strong>, председник Удружења топлана <strong>Милован Лечић</strong> и представник Кризне групе за праћење електроенергетске ситуације и помоћник министра енерегетике <strong>Зоран Филиповић</strong>.</p><p>О ситуацији са ледом на рекама извештавају дописници РТС-а.</p><p>Емисију води <strong>Весна Дамјанић-Бранковић.</strong></p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Великани џеза: Сара Вон</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041544/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B8+%D1%9F%D0%B5%D0%B7%D0%B0%3A+%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B0+%D0%92%D0%BE%D0%BD.html</link>
                <description>
		    Америчка џез певачица чудесног и драматичног гласа једна је од жена америчког џеза која је обележила 20. век.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/sara-von.jpg?thumbId=1941512&amp;fileSize=7089&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328712901000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Великани џеза: Сара Вон" title="Великани џеза: Сара Вон" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 8 Feb 2012 15:55:01 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041544/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B8+%D1%9F%D0%B5%D0%B7%D0%B0%3A+%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B0+%D0%92%D0%BE%D0%BD.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Њен отац је био дубоко религиозан човек, као уопште и цела породица. Сви су били веома активни у баптистичкој цркви, па је Сара још као седмогодишња девојчица почела да пева у црквеном хору и учи клавир.</p><p>У току каријере, прошла је кроз многе фазе. Сарађивала је са великим џез музичарима свог времена који су у њој препознали таленат и успех, али је ипак остала верна себи не мењајући се много од почетка своје каријере, када су је колеге назвале Морнар, због грубости којом се изражавала и псовкама које је обожавала да користи.</p><p>&#160;</p>реприза, 15. фебруар у 07:00 и 15:00]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Да Можда Не: Партије и држава - Плес са вуковима</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1041440/%D0%94%D0%B0+%D0%9C%D0%BE%D0%B6%D0%B4%D0%B0+%D0%9D%D0%B5%3A+%D0%9F%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5+%D0%B8+%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0+-+%D0%9F%D0%BB%D0%B5%D1%81+%D1%81%D0%B0+%D0%B2%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0.html</link>
                <description>
		    Стиче се утисак да партије прожимају цео друштвени живот, да се без њих ништа не може. Како и колико партије на власти служе држави, а у којој мери су државни интереси подређени страначким? Да ли се без странака може добити посао, да ли се може напредовати у служби, успешно пословати или су партије само изговор за сопствену инертности и неспособност? Они који су изван партија кажу да не желе да се прљају, сматрајући политичаре неморалним. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/olivera kovacevic1.jpg?thumbId=1941350&amp;fileSize=11743&amp;contentType=image/jpeg&amp;lastModified=1328708144000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Да Можда Не: Партије и држава - Плес са вуковима" title="Да Можда Не: Партије и држава - Плес са вуковима" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 14:20:24 +0100</pubDate>
                <category>РТС 1</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1041440/%D0%94%D0%B0+%D0%9C%D0%BE%D0%B6%D0%B4%D0%B0+%D0%9D%D0%B5%3A+%D0%9F%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5+%D0%B8+%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0+-+%D0%9F%D0%BB%D0%B5%D1%81+%D1%81%D0%B0+%D0%B2%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Коалиционе владе Србије установиле су правило строге партијске поделе од министарстава до радних места у јавним предузећима. Оно што се често примећује је да постизборна математичка комбинаторика 126 мандата нема јасну идеолошку матрицу, већ интересну и још чешће личну.</p><p><!--[box 11599200]--></p><p>Како владајућа коалиција реагује на притиске, опструкције и радикално другачија деловања својих партнера? У којим случајевима је непримерено спроводити страначку политику у оквиру Владе? Да ли је могуће бити у власти и истовремено бити против ње? Када се не подударе интереси владајућих партија, ко онда добија, а ко је оштећен?</p><p>Зашто грађани Србије мисле да Власт брине само о себи, а заборавља на њих, у емисији Да Можда Не Оливере Ковачевић,  говоре:</p><p><strong>Душан Бајатовић</strong>, председник Покрајинског одбора СПС <br /><strong>Сузана Грубјешић</strong>,чланица председништва Уједињених региона Србије<br /><strong>Александар Југовић</strong>, потпредседник Српског покрета обнове</p><p>Шта Србија мисли о себи у емисији &quot;Да Можда Не&quot; Оливере Ковачевић.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>30 година Драгстора озбиљне музике</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041548/30+%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B0+%D0%BE%D0%B7%D0%B1%D0%B8%D1%99%D0%BD%D0%B5+%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B5.html</link>
                <description>
		    Култна радијска емисија Београда 202 – ДРАГСТОР ОЗБИЉНЕ МУЗИКЕ – аутора и диск-џокеја Дејана Ђуровића, већ три деценије промовише класичну музику, њене хитове и највеће ауторе, испуњава жеље слушалаца, директно преноси и организује концерте.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/30godina-dragstora-ozbiljne-muzike.jpg?thumbId=1941518&amp;fileSize=6003&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328712983000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="30 година Драгстора озбиљне музике" title="30 година Драгстора озбиљне музике" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 8 Feb 2012 15:56:23 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041548/30+%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B0+%D0%BE%D0%B7%D0%B1%D0%B8%D1%99%D0%BD%D0%B5+%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B5.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p align="left">Поводом овог великог јубилеја, 6. новембра 2010. у Центру Сава организован је концерт на којем су наступили Хор и Симфонијски оркестар РТС-а под управом маестра Бојана Суђића, са солистима Сретеном Крстићем - виолина, Венсаном Оканом - виола, Стефаном Миленковићем - виолина, Ксенијом Јанковић - виолончело и Наташом Вељковић - клавир. </p><p>&#160;</p><p align="left">Уредник емисије: Душан Шуклетовић</p><p align="left">Редитељ: Мишко Милојевић</p><p align="left">реприза, 15. фебруар у 06:05 и 14:05</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Пут у непознато</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1041116/%D0%9F%D1%83%D1%82+%D1%83+%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%BE.html</link>
                <description>
		    Бека и Хауи Корбет били су срећан брачни пар чији се савршен свет заувек променио, када је њихов синчић Дени погинуо у саобраћајној несрећи. Бека покушава да редефинише сврху свог постојања у надреалном окружењу породице и пријатеља.

                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/pu.jpg?thumbId=1940804&amp;fileSize=50865&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328651455000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Пут у непознато" title="Пут у непознато" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Tue, 7 Feb 2012 22:50:55 +0100</pubDate>
                <category>РТС 2</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1041116/%D0%9F%D1%83%D1%82+%D1%83+%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%BE.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Болна, горка, али често и смешна искуства воде Беку ка проналажењу утехе у мистериозној вези с младим цртачем стрипова Џејсоном, тинејџером који је возио ауто када је њен син настрадао.</p><p><!--[box 11585238]--></p><p>Опседнутост Џејсоном одвлачи је од сећања на Денија, док Хауи тражи прибежише у странцима који му нуде оно што Бека не може да му пружи.</p><p>Корбетови, обоје без циља, праве изненађујуће и опасне кораке тражећи пут који ће одредити њихове судбине.</p><p>Филм <em>Пут у непознато (The Rabbit Hole, 2010),</em> режирао је Џон Камерон Мичел.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Било једном у Пекаму</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1041104/%D0%91%D0%B8%D0%BB%D0%BE+%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BC+%D1%83+%D0%9F%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D1%83.html</link>
                <description>
		    Британска комедија фокусирана на 1960. годину и на породицу Тротер, која дели мали стан и у њему проживљава разне догодовштине.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Ro-t.jpg?thumbId=1940780&amp;fileSize=46243&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328650004000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Било једном у Пекаму" title="Било једном у Пекаму" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Tue, 7 Feb 2012 22:30:47 +0100</pubDate>
                <category>РТС 1</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1041104/%D0%91%D0%B8%D0%BB%D0%BE+%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BC+%D1%83+%D0%9F%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D1%83.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Ово је заправо прича која асоцира на чувену серију „Мућке&quot;, са неизоставним ликовима Роднијем и Дел Бојем... Прича o породици која живи у свом свету обмане, а најважнија особа у њиховим животима је дух мајке Џоан, која је преминула пре 17 година.</p><p><!--[box 11585092]--></p><p>Филм <em>Било једном у Пекаму</em> (<em>Rock</em> &amp; <em>Chipс)</em> режирао је Џон Саливен.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Потрошачки саветник</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1041412/%D0%9F%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8+%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA.html</link>
                <description>
		    Сваке суботе на Другом програму емитујемо получасовну емисију Потрошачки саветник, која гледаоце обавештава шта су трговинске замке, који су производи и услуге на тржишту неквалитетни, шта се скрива ситним словима у уговорима, а видећете и како тајни купци, које је ангажовала редакција Потрошачког саветника, проверавају истинитост тврдњи из рекламних порука многих продаваца, кроз коришћење њихових услуга и производа.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/potrosacki savetnik.jpg?thumbId=1941314&amp;fileSize=17299&amp;contentType=image/jpeg&amp;lastModified=1328707197000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Потрошачки саветник" title="Потрошачки саветник" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 8 Feb 2012 14:19:57 +0100</pubDate>
                <category>РТС 2</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1041412/%D0%9F%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8+%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Аутори емисије ће покушати да Вам помогну да решите конкретне проблеме које имате као потрошачи.</p><p>У овој емисији Потрошачког саветника сазнаћете: Шта све о Вама зна БусПлус? Зашто је Србија лидер по маржама на прехрамбену робу? Како можете да останете без гаранције ако вам фисклани рачун избледи?</p><p>Репризу емисије је недељом у подне на Другом програму.</p><p>Аутор емисије: Ненад Бумбић</p><p>&nbsp;</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Магазин Србије на вези</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/19/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+%D0%A1%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%82/1041368/%D0%9C%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BD+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5+%D0%BD%D0%B0+%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B8.html</link>
                <description>
		    Млади српског порекла у иностранству често засене своју средину вештинама и знањем које понесу из матице. У Магазину Србије на вези открићемо вам нека имена која су заинтригирала домаћу и светску јавност. Марко Митановски, Марија Вељовић, Милица Пашић, Вицко и Мастербластеровци... неки су од младих људи чијим се успесима у свету радујемо. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Srbija-t.jpg?thumbId=1941236&amp;fileSize=18861&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328704677000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Магазин Србије на вези" title="Магазин Србије на вези" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 8 Feb 2012 15:04:12 +0100</pubDate>
                <category>РТС Сателит</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/19/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+%D0%A1%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%82/1041368/%D0%9C%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BD+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5+%D0%BD%D0%B0+%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B8.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Србија је географски мала земља са великим бројем талентованих спортиста, младих опредељених за природне науке, иновације, уметност . Млади српског порекла у иностранству често засене своју средину вештинама и знањем које понесу из Србије. Магазин Србије на вези, прави је колаж таквих талената.</p><p><!--[box 11589268]--> </p><p>Млади креатор Марко Митановски својом колекцијом подигао је на ноге љубитеље моде у престижном &quot;Баленсијага&quot; музеју у Баскији у Шпанији и на недељи моде у Лондону... Он већ сарађује са неколико светских звезда међу којима је и Лејди Гага.</p><p>Марија Вељовић, двадесетчетворогодишња студенткиња из Крагујевца је и професионални тениски судија. После Вимблдона, АТП турнира у Лондону и Аустралијен опена, позвана је да суди на предстојећој Олимпијади у Лондону .</p><p>У класичној музици представиће се Милица Пашић, харфискиња, најмлађа чланица београдске филхармоније, а у рок музици чланови прве школе за поп и рок у Србији, који су недавно објавили и први компакт диск-Вицко и Мастербластеровци.....Они ће нам показати и како звучи афрички инструмент ђембе.</p><p>Лиценцу за припремање јапанског сушија добила је једна Ваљевка, која се из Француске вратила у Србију .</p><p>Гледаоце ће, о животу српске дијаспоре на Исланду, упознати Небојша Чолић, инжењер за заштиту животне средине.</p><p>Уредник и водитељ Јелена Ђорђевић Поповић. Редитељ Драгица Гачић.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Њујоршка  филхармонија у  Пјонг Јангу</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041520/%D0%8A%D1%83%D1%98%D0%BE%D1%80%D1%88%D0%BA%D0%B0++%D1%84%D0%B8%D0%BB%D1%85%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%83++%D0%9F%D1%98%D0%BE%D0%BD%D0%B3+%D0%88%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D1%83.html</link>
                <description>
		    Критичари се слажу да је концерт Њујоршке филхармоније у Пјонгјангу поставио стандарде и ''створио историју''.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/njujorska-filharmonija.jpg?thumbId=1941452&amp;fileSize=16091&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328712334000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Њујоршка  филхармонија у  Пјонг Јангу" title="Њујоршка  филхармонија у  Пјонг Јангу" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 8 Feb 2012 15:45:34 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041520/%D0%8A%D1%83%D1%98%D0%BE%D1%80%D1%88%D0%BA%D0%B0++%D1%84%D0%B8%D0%BB%D1%85%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%83++%D0%9F%D1%98%D0%BE%D0%BD%D0%B3+%D0%88%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D1%83.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Питање колико музика може да промени свет, уједини посвађане и смири страсти рата унеколико је добило свој одговор када је Лоран Мазел палицом дао знак да се почне интерпретацијом познате народне песме која представља заједничко културно наслеђе народа Северне и Јужне Кореје.</p><p>Публика очарана, разнежена и одушевљена извођењима химни, али и Дворжакове, Вагнерове и Гершвиное музике, допринела је својим расположењем идеалистичкој идеји да је можда и могуће постојање бољег света.</p><p>реприза: 14. фебруар у 04:05 и 12:05</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Место за нас </title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1041288/%D0%9C%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE+%D0%B7%D0%B0+%D0%BD%D0%B0%D1%81+.html</link>
                <description>
		    Тема нове емисије о особама с инвалидитетом Место за нас је инклузивно образовање из угла школе. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/logo emisije MESTO ZA NAS.JPG?thumbId=1941098&amp;fileSize=7515&amp;contentType=image/jpeg&amp;lastModified=1328699426000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Место за нас " title="Место за нас " />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 8 Feb 2012 12:10:26 +0100</pubDate>
                <category>РТС 2</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1041288/%D0%9C%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE+%D0%B7%D0%B0+%D0%BD%D0%B0%D1%81+.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Приказаћемо прилог о једној београдској редовној основној школи, чућемо став надлежних за питање инклузије, видећемо прилог из новоформираног одељења школе за децу и омладину са сметњама у развоју у Зубином потоку.</p><p>Приказаћемо и рад једног дневног боравка са кол центром, инклузивни пројекат новосадског удружења Пер. Арт, као и прилог о инклузивној представи &quot;Симфонија радости&quot; из Јагодине.</p><p>На крају ће спот крагујевачког удружења параплегичара показати да је помоћ потребна, али на прави начин.</p><p>Уредник и водитељ емисије:   Милан Добричић   </p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Дневник</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1041696/%D0%94%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA.html</link>
                <description>
		    Среда, 8. фебруар 2012.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Dnevnik-t.jpg?thumbId=1941848&amp;fileSize=28783&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328726157000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Дневник" title="Дневник" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 8 Feb 2012 21:08:45 +0100</pubDate>
                <category>РТС 1</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1041696/%D0%94%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Влада Србије препоручује - распуст до 17. фебруара и рационалнију потрошњу струје и енергената. Председник Тадић у посети Црној Трави и Сурдулици.</p><p>Са минус 22 сутра најхладније од почетка ледених дана. Заустављена пловидба на рекама у Србији. </p><p>Прво окупљање посланика ове године без већине за гласање. Власт верује да ће имати кворум.</p><p>Истрага ће показати да ли је покушај бекства Калинића и Миловановића из затвора неко помагао, каже министар Дачић.</p><p>За 6 дана евро ојачао 2 динара. Српска валута ове године ипак стабилна, поручују економисти.</p><p>У Шпанији протести због нових мера штедње које значе губитак још једанаест хиљада радних места.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>75 година Симфонијског оркестра РТС </title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/19/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+%D0%A1%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%82/1041240/75+%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D1%84%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D0%BE%D1%80%D0%BA%D0%B5%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0+%D0%A0%D0%A2%D0%A1+.html</link>
                <description>
		    Лењинградска симфонија Д.Д. Шостаковича, диригент Бојан Суђић 


                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/muzicki-program.jpg?thumbId=1941002&amp;fileSize=61886&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328696828000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="75 година Симфонијског оркестра РТС " title="75 година Симфонијског оркестра РТС " />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 8 Feb 2012 11:27:30 +0100</pubDate>
                <category>РТС Сателит</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/19/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+%D0%A1%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%82/1041240/75+%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D1%84%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D0%BE%D1%80%D0%BA%D0%B5%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0+%D0%A0%D0%A2%D0%A1+.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<img src="http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2012/02/03/9186314/007.jpg" border="0" alt="007.jpg" title="007.jpg" width="527" height="395" /> <p>Концертом у Центру Сава у среду 8. фебруара Радио-телевизија Србије свечано обележава 75 година једне од најзначајнијих музичких институција у нашој земљи - Симфонијског оркестра РТС.</p><p>У специјалној емисији Марине Николић, поводом великог јубилеја РТС-а више о настајању Симфонијског оркестра давне 1937. године, његовом значају за културу Србије, његовој историји која је обиловала успонима али и разним искушењима говоре бројни еминентни музичари наше и светске сцене, они који су о Оркестру бринули, сарађивали са њим и доприносили да постане поштована и угледна институција наше земље.</p><img src="http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2012/02/03/9186318/IMG_6164.JPG" border="0" alt="IMG_6164.JPG" title="IMG_6164.JPG" width="527" height="241" /> <p>Под вођством уметничког директора и шефа диригената Музичке продукције РТС, Бојана Суђића, Симфонијски оркестар РТС ће поводом великог јубилеја 8. фебруара први пут пред публиком у Центру Сава извести Симфонију бр. 7 Дмитрија Дмитријевича Шостаковича, познату као Лењинградску. </p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Србија на вези</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/19/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+%D0%A1%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%82/1041556/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%BD%D0%B0+%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B8.html</link>
                <description>
		    Како укњижити и легализовати објекте

                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Srbija-t.jpg?thumbId=1941536&amp;fileSize=18861&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328713612000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Србија на вези" title="Србија на вези" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 8 Feb 2012 16:06:52 +0100</pubDate>
                <category>РТС Сателит</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/19/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+%D0%A1%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%82/1041556/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%BD%D0%B0+%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B8.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>У емисији Србија на вези у петак 10. фебруара говорићемо о томе да ли је и како омогућено грађанима да брже и лакше укњиже и легализују своје објекте. Зашто је процес укњижбе до сада био спор, колико је био јасан грађанима и да ли може директно да се обави, без помоћи адвоката и агенција. Које ће новине донети услуге електронског заказивања које ће у <br />наредних неколико месеци постати реалност у целој Србији.<br />На та питања одговарају гости емисије - Ненад Тесла директор Геодетског завода и Далибор Бишевац из Секретаријата за легализацију Београда.<br />Питања можете поставити путем мејла <a href="mailto:satelitski.program@rts.rs">satelitski.program@rts.rs</a> или телефоном у току емисије 322-99-54.<br />Уредник и водитељ емисије је Славица Глигоровић<br /> </p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Београдски џез фестивал 2010, 3. део</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041552/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D1%9F%D0%B5%D0%B7+%D1%84%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BB+2010%2C+3.+%D0%B4%D0%B5%D0%BE.html</link>
                <description>
		    Двадесет шести Београдски џез фестивал одржан је од 28. до 31. окотбра 2010.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/jazz-festival.jpg?thumbId=1942124&amp;fileSize=11282&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328778350000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Београдски џез фестивал 2010, 3. део" title="Београдски џез фестивал 2010, 3. део" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 10:05:50 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041552/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D1%9F%D0%B5%D0%B7+%D1%84%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BB+2010%2C+3.+%D0%B4%D0%B5%D0%BE.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Отварање у Центру Сава почело је концертом шведске певачице Ригмор Густафсон, а затим са легендарним Вејном Шоретером.</p><p>На неколико локација у граду наступили су најпопуларнији и најинтересантнији џез музичари који и данас господаре овом сценом.</p><p>На програму РТС Дигитал представљамо израелску тромбонисткињу Реут Регев, Џејсона Морана и његов бенд, као и клупску атракцију из Шведске Магнуса Линдгрена.</p>реприза, 16. фебруар у 03:00 и 11:00]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Како нахранити радијаторе</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1040800/%D0%9A%D0%B0%D0%BA%D0%BE+%D0%BD%D0%B0%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B8+%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B5.html</link>
                <description>
		    Дан уочи најављеног највећег минуса у овој години кључно питање је: "Хоће ли бити грејања за све?"
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Oko-t.jpg?thumbId=1941842&amp;fileSize=32081&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328725820000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Како нахранити радијаторе" title="Како нахранити радијаторе" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 8 Feb 2012 19:30:20 +0100</pubDate>
                <category>РТС 1</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1040800/%D0%9A%D0%B0%D0%BA%D0%BE+%D0%BD%D0%B0%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B8+%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B5.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Ледени талас, чини се, нема краја, а проблеми се из дана у дан повећавају. Заједничко свима у ванредној ситуацији јесте – угрејати се.</p><p>Обарају се рекорди у потрошњи струје, топлане су повећале температуре у становима, залихе угља и дрва убрзано се троше. Хоће ли доћи до пуцања електроенергетског система, како то спречити, има ли начина да се прозводња струје повећа или је увоз једина опција, да ли има довољно гаса и хоће ли моћи да се набави из Русије?</p><p>На та питања у<em> Оку економије</em> одговарају директор ЕПС-а <strong>Драгомир Марковић</strong>, председник Удружења топлана <strong>Милован Лечић</strong> и представник Кризне групе за праћење електроенергетске ситуације и помоћник министра енерегетике <strong>Зоран Филиповић</strong>.</p><p>О ситуацији са ледом на рекама извештавају дописници РТС-а.</p><p>Емисију води <strong>Весна Дамјанић-Бранковић.</strong></p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Литургија: Допунимо  молитву Господу,   6-8</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041536/%D0%9B%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%3A+%D0%94%D0%BE%D0%BF%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%BE++%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D1%83+%D0%93%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%83%2C+++6-8.html</link>
                <description>
		    Серијал посвећен св. евхаристији, модерним редитељским приступом и поједностављеним богословским речником  открива смисао и историјску перспективу овог свештеног чина.  
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/dopunimo-molitvu-gospodu.jpg?thumbId=1941494&amp;fileSize=14692&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328712683000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Литургија: Допунимо  молитву Господу,   6-8" title="Литургија: Допунимо  молитву Господу,   6-8" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 8 Feb 2012 15:51:23 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041536/%D0%9B%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%3A+%D0%94%D0%BE%D0%BF%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%BE++%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D1%83+%D0%93%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%83%2C+++6-8.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>У протеклим епизодама прешли смо скоро све етапе које претходе централном тренутку сваке свете литургије, а то је час освећења и примања светих дарова, односно причешћа. Међутим, пре призивања Св. духа да сиђе на дарове, сви присутни упућују молитве да овај поступак прође у најбољем реду. Такође, то је тренутак када се црквена заједница моли и за читаву духовну хијерархију, остале хришћане, као и за сваког оног коме је потребна помоћ. </p><p>Аутор серије: ђакон Ненад Илић</p><p>Производња: Острог, 2009.</p><p>реприза, 14. фебруар у 02:25 и 10:25</p><p>&#160;</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Новогодишњи оперски гала концерт</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041540/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B8+%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%86%D0%B5%D1%80%D1%82.html</link>
                <description>
		    Жељко Лучић, по неподељеном мишљењу музичке критике и публике најбољи вердијански баритон света, и Зоран Тодоровић, један од водећих тенора европских оперских сцена. Они су звезде Метрополитена, Ковент гардена, Бечке, Берлинске, Париске, Минхенске опере...
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/novogodisnji-operski-gala-koncert.jpg?thumbId=1941500&amp;fileSize=9757&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328712832000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Новогодишњи оперски гала концерт" title="Новогодишњи оперски гала концерт" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 8 Feb 2012 15:53:52 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041540/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B8+%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%86%D0%B5%D1%80%D1%82.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p align="left">Два великана европских и светских оперских сцена, који су прве професионалне кораке учинили у нашој земљи а потом остварили велике успехе у свету, први пут наступају заједно у Београду. Као њихове гошће наступиће Сузана Шуваковић Савић, сопран, првакиња Београдске опере, и Сања Анастасиjа, мецосопран, солиста оперских кућа у Мајнцу и Грацу.Уз солисте наступиће Хор Радио-телевизије Србије и Уметнички ансамбл Министарства одрбране „Станислав Бинички&quot;, под диригентским вођством Дејана Савића.<br />Они изводе најлепше увертире, хорове, арије, дуете Вердија, Леонкавала, Чилее, Бизеа, Пучинија, као и незаборавне наполитанске мелодије.</p><p align="left">Уредник емисије: Вера Арсеновић</p><p align="left">Редитељ: Бранко Кичић</p><p>&#160;</p>реприза, 15. фебруар у 02:05 и10:05]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Беoградска хроника</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1041532/%D0%91%D0%B5o%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D1%85%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0.html</link>
                <description>
		    Док се надлежне службе боре са снегом на асфалту, нове проблеме доносе леденице, али и отапање снега са кровова.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/bg-hronika.jpg?thumbId=1941488&amp;fileSize=16195&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328712663000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Беoградска хроника" title="Беoградска хроника" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 8 Feb 2012 15:51:21 +0100</pubDate>
                <category>РТС 1</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1041532/%D0%91%D0%B5o%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D1%85%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>КБЦ одлаже операције због прокишњавања. Народни музеј склања експонате. Самачком хотелу на Миљаковцу искључени струја и грејање. Да ли је могло другачије? Како ради тржиште у кризи - ко зарађује на актуелној ситуацији, а ко не пита шта кошта? Има и оних којима је теже него нама, у Русији -55, али они извештавају о томе како је у Србији.<br /><br /> Уредник и водитељ Рада Ђурић</p><p><!--[box 11589894]--></p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Шта радите, бре</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1041676/%D0%A8%D1%82%D0%B0+%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%82%D0%B5%2C+%D0%B1%D1%80%D0%B5.html</link>
                <description>
		    Шта ради влада, шта ради скупштина, а шта политичке партије.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Bre-t.jpg?thumbId=1941740&amp;fileSize=15460&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328721164000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Шта радите, бре" title="Шта радите, бре" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 8 Feb 2012 18:12:44 +0100</pubDate>
                <category>РТС 1</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1041676/%D0%A8%D1%82%D0%B0+%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%82%D0%B5%2C+%D0%B1%D1%80%D0%B5.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Информативна емисија кратке форме открива позадину дневних догађаја и актуелних политичких тема кроз занимљиве изјаве актера на политичкој сцени Србије.</p><p>У емисији подсећамо шта су рекли, шта говоре и шта су урадили, бре.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Арс практика:Алекандар Вац</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041528/%D0%90%D1%80%D1%81+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B0%D1%86.html</link>
                <description>
		    Серијал АРС ПРАКТИКА остварен у продукцији Школског програма РТС-а, замишљен је као упознавање са уметницима из различитих области примењених уметности и сликарства који у аутентичним ситуацијама стваралачког рада, у сопственим  атељеима, приказују знања и вештине откривајући тајне заната. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/aleksandar-vac.jpg?thumbId=1941476&amp;fileSize=5071&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328712533000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Арс практика:Алекандар Вац" title="Арс практика:Алекандар Вац" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 8 Feb 2012 15:48:53 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1041528/%D0%90%D1%80%D1%81+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B0%D1%86.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Сликар-керамичар Александар Вац у свом раду користи тера сибилату, стару античку технику за репрезентативно посуђе. За ствараоца коме је површина приоритет, нема разлике између употребне и украсне керамике. За њега, уметност је потреба да се нешто материјализује.</p><p>реприза, 14. фебруар у 00:15 и 08:15</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Ово је Србија </title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1041384/%D0%9E%D0%B2%D0%BE+%D1%98%D0%B5+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0+.html</link>
                <description>
		    Нове падавине, мраз и ветар праве нове проблеме у планинским селима. Сметови су све виши, многи путеви и даље завејани. Приоритет је допремање хране и помоћ најугроженијим и најзабаченијим домаћинствима, о чему наши репортери и даље извештавају.


                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/logo2.jpg?thumbId=1941254&amp;fileSize=11760&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328705291000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Ово је Србија " title="Ово је Србија " />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 12:12:26 +0100</pubDate>
                <category>РТС 1</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1041384/%D0%9E%D0%B2%D0%BE+%D1%98%D0%B5+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0+.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p><!--[box 11589082]--></p><p>Наставља се рашчишћавање путева и допремање хране и механизације до најугроженијих места у Србији. Дванаест особа умрло од смрзавања. У Србији је уведена и редовна одбрана од леда на рекама. </p><p>У доњем току, Дунав је залеђен целом ширином од српске до румунске границе. Обустављена пловидба Дунавом, Савом и Тисом због леда, саопштила је Лучка капетанија Смедерева.</p><p>Истражујемо како ће се грејати у Ужичком крају због отежаног допремања огрева.</p><p>Сазнаћете ко су парови и каква је атмосфера у Нишу уочи меча првог кола Дејвис купа.</p><p>Емисију уређују:<strong> Гордана Петровић, Надежда Медић и Љиљана Јовановић<br /></strong>Водитељка: <strong>Драгана Анастасијевић<br /></strong>Одговорни уредник редакције Дописништва: <strong>мр Ненад Ј. Ристић</strong></p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Време телевизије</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1041408/%D0%92%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5+%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B5.html</link>
                <description>
		    Спортски програм други део - 100. епизода серије Време телевизије наставља сведочење о овој врсти програма у периоду од 1987. закључно са 1991. годином.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/istoriografija.jpg?thumbId=1941308&amp;fileSize=9765&amp;contentType=image/jpeg&amp;lastModified=1328706924000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Време телевизије" title="Време телевизије" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 8 Feb 2012 14:15:24 +0100</pubDate>
                <category>РТС 2</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1041408/%D0%92%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5+%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B5.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Ни спорт тада нису мимоишле негативне појаве карактеристичне за тадашње југословенско друштво, па је програмски циљ био, цитирамо, &quot;праћење поремећених друштвених односа у спорту&quot;. Тако је 1989. године уведен понедељком у Дневнику стални коментар о друштвеним појавама у спорту. Иначе, сами спортски догађаји и збивања око њих често су имали драматичне и неочекиване обртаје. Репортери спортског програма били су њихови непосредни сведоци. Такав је случај туча после дерби утакмице првенства Југославије у рукомету између Пелистера и Металопластике у Битољу 1988. године. Веома је запажено ангажовање спортског програма у праћењу Београдског маратона почев од 1988. године до наших дана.</p><p>Са растом овог масовног и вишевидног такмичења, чија је главна трка од почетног полумаратона прерасла у пуни маратон, повећавале су се обавезе Телевизије Београд. Почело се репортажама да би се касније обезбедили директни преноси. Реализација преноса спортских догађаја и репортажа о тим догађајима, као и сталних и посебних емисија спортског програма, захтевала је изузетне напоре свих делова редакције и свих сарадника. Организовање рада редакције и процеса које прате реализацију имали су значајну улогу за успешно функционисање програма. Крај овог периода, у којем је почео распад Југославије, обележен је великим успесима југословенског спорта. Кошаркашка репрезентација Југославије освојила је првенство света у Аргентини. Остао је запамћен Владе Дивац са југословенском заставом када је већ било извесно да Југославије више неће бити. У то време фудбалска репрезентација Југославије квалификовала се за завршницу Европског првенства у фудбалу, коју је очекивала с великим надама.</p><p>Међутим, учешће наше репрезентације је спречено због већ подмаклог процеса распада Југославије. Првенство Европе освојила је Данска, која у нашој групи није успела у квалификацијама, али је позвана да замени нашу репзентацију на завршном такмичењу. Ако је спречена Југословенска фудбалска репрезентација да учествује на првенству Европе, нико није могао спречити Црвену звезду у походу за освајање Купа европских шампиона у фудбалу и титуле клубског првака света. Спортски програм је пратио тај драматични поход Црвене звезде у читавом његовом току. Поред директних преноса изузетне драматике, инвентивно су припремане и специјалне емисије и програми о Црвеној звезди и њеном подвигу.</p><p>Остаће запамћена и емисија која је пратила весеље фудбалера Црвене звезде после освајања Купа европских шампиона у фудбалу победом над Олимпиком у Барију. <br />Призорима одушевљења фудбалера Црвене звезде окончавамо Пети циклус серије Време телевизије. Уследиће време разарања, од којег неће бити поштеђена ни Телевизија Београд, тада већ у саставу Радио-телевизије Србије. Под НАТО бомбама 1999. године изгубиће живот 16 радника Телевизије Београд, а биће разорен и део продукционо-емисионог центра у Абердаревој. Зграда Телевизије Нови Сад биће у целини разорена под ударима НАТО бомбардера, Телевизија Приштина ишчезнуће нешто касније у пожару у октобру 1999. године. Али, то припада историји Радио-телевизије Србије. Овом епизодом завршена је серија Време телевизије.</p><p>* Сведоче: Срђан Кнежевић, Веселин Грозданић, Светозар Мићуновић, Милојко Пантић<br />* Сценариста др Мирослав Савићевић, уредници др Мирослав Савићевић и Весна Дошен, водитељ Мића Орловић, редитељ Никола Лоренцин<br />* Произведено 2005-2009, Редакција за историографију, уредник Бојана Андрић.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Време телевизије</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1041404/%D0%92%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5+%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B5.html</link>
                <description>
		    Спортски програм први део - 99. епизода серије Време телевизије односи се на тај жанр у програму Телевизије Београд од 1987. закључно са 1991. годином. Као и у претходном периоду, основни задатак Спортског програма је праћење свих значајнијих спортских догађаја. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/istoriografija1.jpg?thumbId=1941302&amp;fileSize=9494&amp;contentType=image/jpeg&amp;lastModified=1328706742000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Време телевизије" title="Време телевизије" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 8 Feb 2012 14:12:22 +0100</pubDate>
                <category>РТС 2</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1041404/%D0%92%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5+%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B5.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>&quot;Спортски догађаји&quot;, наглашава се у оценама програма, &quot;презентирани су на највишем нивоу, о чему сведоче и признања иностраних корисника&quot;. Додаје се да се &quot;још раније београдска школа спортских преноса афирмисала и у иностранству&quot;. Поред директних преноса, емитован је и велики број снимњених репортажа у трајању од 30 до 90 минута, чиме су обухваћени готово сви спортови. Сталне спортске емисије, и то вишегодишњег трајања, биле су Спортски преглед, Индирект и Спортска субота. Спортски преглед емитован је почев од 1959, а Спортска субота од 1974. године.</p><p>Ове емисије од њиховог постанка водио је Марко Марковић, доајен нашег спортског новинарства. Године 1988. за уредника Спортске редакције именован је Милојко Пантић. Припадао је оној генерацији новинара која није дошла из других медија него се по завршетку студија запослила на Телевизији. На његову иницијативу уведено је више нових емисија којим се спортски програм прилагођавао актуелним спортским збивањима, али и, у одређеним моментима, добијао изразито рекреативни карактер и уједно водио акцију за подршку појединим спортским пројеткима. Између осталих, такве су емисије и блокови Сезам - спортско-забавно поподне, Спортски маратон, затим серија емисија посвећена свим Југословенима дотадашњим носиоцима олимпијских медаља, емитована поводом Олимпијаде у Сеулу 1988. године, потом посебна акција Ју музика за Ју спорт и друге. Уведена је и емисија Свет шаха што се показало као успешан пројекат. Поводом петстоте утакмице југословенске фудбалске репрезентације припремљена је серија Плави фудбал пет стотина пута. Чинило ју је шест емисија, свака у трајању од 30 минута. Био је то својеврсни времеплов о нашој фудбалској репрезентацији. У наредној епизоди настављамо сведочење о спортском програму.</p><p>* Сведоче: Марко Марковић, Милојко Пантић<br />* Сценариста др Мирослав Савићевић, уредници др Мирослав Савићевић и Весна Дошен, водитељ Мића Орловић, редитељ Никола Лоренцин<br />* Произведено 2005-2009, Редакција за историографију, уредник Бојана Андрић.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Мирко Илић, ТВ минијатура</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/19/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+%D0%A1%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%82/1042244/%D0%9C%D0%B8%D1%80%D0%BA%D0%BE+%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%9B%2C+%D0%A2%D0%92+%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0.html</link>
                <description>
		    Мирко Илић је стајао пред камером Сателитског програма РТС-а непосредно пре отварања изложбе „Мирнодопских радова“ у Музеју савремене уметности Војводине у Новом Саду, у новембру прошле године. Представљамо вам телевизијску минијатуру: Илића и ретроспективу његових радова насталих у периоду од 1975 до 2011.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/war tumb.jpg?thumbId=1942778&amp;fileSize=10037&amp;contentType=image/jpeg&amp;lastModified=1328794953000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Мирко Илић, ТВ минијатура" title="Мирко Илић, ТВ минијатура" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 14:45:01 +0100</pubDate>
                <category>РТС Сателит</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/19/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+%D0%A1%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%82/1042244/%D0%9C%D0%B8%D1%80%D0%BA%D0%BE+%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%9B%2C+%D0%A2%D0%92+%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Поставку од 250 &quot;Мирнодопских радова&quot; Мирка Илића у Музеју савремене уметности Војводине у организацији Хамер Продакшн (Hammer Production) из Новог Сада подржао је и Музеј модерне и сувремене умјетнoсти из Ријеке.</p><p><!--[box 11599344]--></p><p><!--[box 11599340]--> </p><p>Мирко Илић је некада био југословенска дијаспора. Данас је Aмериканац са екс-ју пореклом. Рођен је у Бијељини, живео и каријеру почео у Загребу. Далеке 1986. емигрирао је у Сједињене државе. Њујорк је била права и једина могућа дестинација за „дете војног лица са аутоматском потребом да провоцира ауторитет&quot;.&quot;Ја сам постао Американац и имам једино амерички пасош, америчко држављанство... Ја сањам и размишљам на енглеском језику, осим када се радња не дешава негде овде. Наравно да искуства из младости и живота овде, битно утичу на мене. Тај мој сарказам је мало чудан у Америци, тај мој бунтовнички став је мало чудан, али изгдледа да и моје вријеме у Америци долази&quot;, рекао је Илић у интервјуу за Сателитски програм РТС-а.</p><p>Социјални и политички ангажман прати целокупан опус Мирка Илића. Активни бунт у Илићевом раду је присутан почев од стрипа и омота плоча у СФРЈ, па све до недавне подршке покрету „Заузмите Вол стрит&quot; у Зукоти парку у Њујорку, када је демонстрантима ппоклонио мајце са натписима „Волстрит похлепа краде нашу будућност&quot;.</p><p>Аутор Николина Милатовић Поповић. Монтажа Горан Митровић. Реализација Ернестина Глигоријевић.</p><p>&nbsp;</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Траг у простору: Књажевачко виногорје</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1041424/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%B3+%D1%83+%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D1%83%3A+%D0%9A%D1%9A%D0%B0%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE+%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%98%D0%B5.html</link>
                <description>
		    Виноградарство и производња вина у књажевачком виногорју везује се за доба када су на овим просторима боравили Римљани, а потврду за ту тврдњу тражићемо на богатој орнаментици археолошког налазишта Тимакум Минус, у непосредној близини села Равна, које се сместило на југоисточним падинама Тупижнице, неких 8 км удаљеном од Књажевца.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/domace_ili_strano.jpg?thumbId=1941320&amp;fileSize=12252&amp;contentType=image/jpeg&amp;lastModified=1328707571000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Траг у простору: Књажевачко виногорје" title="Траг у простору: Књажевачко виногорје" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 8 Feb 2012 14:26:11 +0100</pubDate>
                <category>РТС 2</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1041424/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%B3+%D1%83+%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D1%83%3A+%D0%9A%D1%9A%D0%B0%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE+%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%98%D0%B5.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p> На том касноантичком локалитету је ископан и кип Диониса, бога вина старих Римљана.</p><p>У записима античких писаца из трећег и четвртог века књажевачки крај је описан као виногроје, а подаци говоре да су се римске легије окрепљивале квалитетним винима с овог подручја пре поласка у војне походе. Баш ту у селу Равна отворен је архео-етно парк.</p><p>У старој школи која датира из 1906. године смештени су многи налази са касноантичког локалитета Тимакум Минус. У аутентичној Моравској кући из деветнаестог века, у којој су традиционалне просторије за становање на спрату, у приземљу је прави рај за винопије, односно направљен је прави музеј вина књажевачког краја. Ипак, кажу све информације о књажевачким подрумима вина и књажевачком виногорју се могу добити у ресторану &quot;Џеј Би&quot; или &quot;Џи би&quot;, како још зову најстарији кафић у Књажевцу, власника Јована Исакова.</p><p>Аутор и уредник: Милица Барјактаревић</p><p>&nbsp;</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Траг: Право лице Кукавице</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1041276/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%B3%3A+%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE+%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B5+%D0%9A%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B5.html</link>
                <description>
		    Репортери серијала "Траг" показују Србију какву ретко ко познаје.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Trag-t-080212.jpg?thumbId=1941068&amp;fileSize=27977&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328698654000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Траг: Право лице Кукавице" title="Траг: Право лице Кукавице" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Thu, 9 Feb 2012 13:14:30 +0100</pubDate>
                <category>РТС 1</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1041276/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%B3%3A+%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE+%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B5+%D0%9A%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B5.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>У лепршавој и пријемчивој, путописно-репортерској форми, трага се за лепим и занимљивим пределима, значајним а неразјашњеним појавама и за стаменим ставом и духом лепим људима.</p><p>Аутори <em>Трага</em>, за који сценарио пише сам живот, јесу најдаровитији репортери РТС-а.</p><p>Уредник серијала <em>Траг</em> је Љубисав Алексић, одговорни уредник Драган Стојановић.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Штоперица: Фудбал</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1041396/%D0%A8%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B0%3A+%D0%A4%D1%83%D0%B4%D0%B1%D0%B0%D0%BB.html</link>
                <description>
		    Серија Штоперица замишљена је као могући одговор на све учесталију појаву насиља међу младима.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/stoperica.jpg?thumbId=1941290&amp;fileSize=32519&amp;contentType=image/jpeg&amp;lastModified=1328706443000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Штоперица: Фудбал" title="Штоперица: Фудбал" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 8 Feb 2012 14:07:23 +0100</pubDate>
                <category>РТС 2</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1041396/%D0%A8%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B0%3A+%D0%A4%D1%83%D0%B4%D0%B1%D0%B0%D0%BB.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p> Она пружа увид у живот спортиста испуњен великим одрицањима, али и врхунским резултатима и задовољством - увид у живот са смислом.	 Овом серијом  Школски програм се укључио у акцију Карактером против насиља.</p><p>Поред значајних информација о историјату, опреми и правилима спорта, лекари из Републичког завода за спорт упознаће гледаоце и са здравственим аспектом спортских дисциплина.</p><p>Уредник: Невена Милић<br />Редитељ: Ненад Кркелић</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Великани: Исидора Секулић (1877-1958)</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1041336/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B8%3A+%D0%98%D1%81%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%B0+%D0%A1%D0%B5%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%9B+%281877-1958%29.html</link>
                <description>
		    На земунском православном гробљу, Исидора је, над гробовима оца и брата те 1900. проводила сате и дане и, ма где боравила или путовала и сваки Ускрс проводила је на гробљу. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/isidora_sekulic.jpg?thumbId=1941176&amp;fileSize=14269&amp;contentType=image/jpeg&amp;lastModified=1328702470000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Великани: Исидора Секулић (1877-1958)" title="Великани: Исидора Секулић (1877-1958)" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 8 Feb 2012 13:01:10 +0100</pubDate>
                <category>РТС 2</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1041336/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B8%3A+%D0%98%D1%81%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%B0+%D0%A1%D0%B5%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%9B+%281877-1958%29.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Ту је упознала и спријатељила се са гробаром Николом. Причао јој је историје и судбине земунских породица и личности које су ту почивале. Помно је све бележила у &quot;црну свеску&quot; коју је увек носила са собом на гробље и коју је, нажалост, спалила пред смрт.</p><p>Најзанимљивије приче старог гробара уобличила је у делу &quot;Хроника паланачког гробља&quot;. Много је путовала. Боравила је у Француској, Немачкој, Скандинавији, Енглеској, Русији, Африци, Малој Азији. У Мароко је путовала угљарским бродом, онако, пише у једном писму, &quot;како путују сиромашни људи као што сам ја. Према новцу имам однос какав Англо-Американци имају према несрећној, мени тако драгој, Француској: у нужди, да; ван нужде, не треба ми. Досад ниједан већи хонорар нисам узела&quot;.</p><p>Постала је прва жена академик у Србији. У есеју &quot;Балкан-белешке једног балканофила&quot; бележи: &quot;Ако се народи на Балкану осете Балкан, осете целина, имаће да броје дивне бројке и прошлости и садашњости. Велике су бројке сељака, шума, вода, њива; велике су бројке борби за слободу; и безбројне бројке ваљаности. Јер је Балкан земља сељака, а у сељаку је, наводимо и Аростотела, највише ваљаности, која је, не ваљаност грађанина, него ваљаност опште човечна&quot;. <br />Пред крај живота, дала је и последњи интервју: &quot;Ако нешто вредим, нека кажу после моје смрти, а ни два дана пред смрт не желим да ме хвале. Нисам срећна. Помирила сам се с тим. Васионска срећа опредељује људе. Ако нисте вољени узалуд настојите да вас воле&quot;...</p><p>Уредник и сценариста серије је Момир Карановић, а редитељ Иван Поповић.<br /> </p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Свет природе: Радио Гибон </title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1041392/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82+%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B5%3A+%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE+%D0%93%D0%B8%D0%B1%D0%BE%D0%BD+.html</link>
                <description>
		    Гибони су занимљиви и неухватљиви азијски мајмуни-певачи. Њихове чаробне љубавне песме најављују свитање дана. У последње време њихова песма се све ређе чује због уништавања индонежанских шума.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/15498.jpg?thumbId=1941278&amp;fileSize=25097&amp;contentType=image/jpeg&amp;lastModified=1328706170000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Свет природе: Радио Гибон " title="Свет природе: Радио Гибон " />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 8 Feb 2012 14:02:50 +0100</pubDate>
                <category>РТС 2</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1041392/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82+%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B5%3A+%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE+%D0%93%D0%B8%D0%B1%D0%BE%D0%BD+.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Међутим има наде. Двадесетдеветогодишњи Шени, поставио је себи за циљ да спасе гибоне, а  да би своју поруку пренео људима користи радио-таласе.</p><p>Он има велики дар да помогне гибонима да се заљубе. Музика Шерију помаже да оствари своју животну амбицију и да овим мајмунима-певачима пружи прилику за живот у дивљини.</p><p>Уредник обраде:  Тања Чанић-Млађеновић</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Jутарњи програм</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1041612/J%D1%83%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%9A%D0%B8+%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BC.html</link>
                <description>
		    Како се Србија бори са снегом и минусом, какво је стање у саобраћају и шта се дешава са ледом на рекама и каква је то опасност, биће теме о којима говоримо током целе емисије.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/jutarnji-program.jpg?thumbId=1941632&amp;fileSize=13874&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328717232000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Jутарњи програм" title="Jутарњи програм" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 8 Feb 2012 17:08:02 +0100</pubDate>
                <category>РТС 1</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1041612/J%D1%83%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%9A%D0%B8+%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BC.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>- Колега Александар Стојановић, по повратку из Лондона, где је присуствовао додели награде за најбољег спортисту света - Лауреус, која је припала најбољем српском и светском тенисеру Новаку Ђоковићу, открива нам детаље које нисмо видели у директном преносу?</p><p>- Како ће Црвени крст помагати најугроженијим категоријама док траје сибирска зима у Србији, и када улазимо у &quot;плус&quot;, сазнаћете после пола 8.</p><p>- После јутарњег дневника, око пола 9 угостићемо једног од најтрофејнијих ватерполо стручњака на свету - селектора ватерполо репрезентације Србије Дејана Удовичића.</p><p>- На крају емисије покушаћемо да &quot;отопимо минус&quot; уз трио &quot;Балканске жице&quot;. Оца Зорана Страчевића и синове Николу и Жељка, који широм света изводе своју оригиналну инструменталну музику, која представља синтезу балканских елемената.</p><p>Уредници емисије си Мирјана Пурић Kарасовић и Aлександар Туцаковић, а водитељ Наташа Миљковић.</p><p><!--[box 11591088]--></p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Фантастична петорка</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1041112/%D0%A4%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0+%D0%BF%D0%B5%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%BA%D0%B0.html</link>
                <description>
		    Филм је темељен на стварним догађајима који су се одиграли у средњој школи "McKinney North" у Тексасу 2006. године, кад је пет чирлидерсица терорисало целу школу и играло по својим правилима, јер је директорка била мајка једне од њих.

                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/fa-t.jpg?thumbId=1940798&amp;fileSize=61721&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328650924000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Фантастична петорка" title="Фантастична петорка" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Tue, 7 Feb 2012 22:42:04 +0100</pubDate>
                <category>РТС 1</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1041112/%D0%A4%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0+%D0%BF%D0%B5%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%BA%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Ове стварне „Опасне девојке&quot; управљале су животима својих колега док је директорка школе, мајка једне од „Петорке&quot;, то отворено игнорисала. Тек кад су девојке почеле да муче новог тренера, напокон су отишле предалеко.</p><p><!--[box 11585216]--></p><p>Јавност је коначно била упозната скандалозним понашањем девојака и захтевано је да се и оне и директорка (која је после дала отказ) казне због свега.</p><p>Филм <em>Фантастична петорка (Fab Five: The Texas Cheerleader Scandal, 2008), </em>режирао је Том Меклоуглин.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Србија на дебелом леду</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/19/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+%D0%A1%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%82/1040604/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%BD%D0%B0+%D0%B4%D0%B5%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%BC+%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D1%83.html</link>
                <description>
		    Снег који поново пада, и ветар, праве нове проблеме завејаној Србији, а проблем је и лед на рекама. Како сачувати здравље, како стићи до угрожених?


                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/oko.jpg?thumbId=1939802&amp;fileSize=9609&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328612947000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Србија на дебелом леду" title="Србија на дебелом леду" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Tue, 7 Feb 2012 12:09:07 +0100</pubDate>
                <category>РТС Сателит</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/19/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+%D0%A1%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%82/1040604/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%BD%D0%B0+%D0%B4%D0%B5%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%BC+%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D1%83.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Данима су села у Србији одсечена од света, а снег који непрестано пада, као и ветар, праве нове проблеме, посебно у планинским крајевима.</p><p>Сада проблеме прави и лед на рекама, па ће приоритет бити разбијање ледених чепова на Ибру и Дунаву како би се избегло изливање река у градове.</p><p>Тешко је у Сјеници, Ивањици, Новој Вароши, сметови су све виши, а хиљаде километара пута није могуће пронаћи.</p><p>Спасиоци имају списак угрожених особа и без престанка, пробијајући се метар по метар, покушавају да стигну до њих и помогну им. Школе не раде,саобраћај се одвија али отежано.</p><p>Разговарамо са стручњацима како пазити на сопствено здравље, како се чувати од невероватног минуса.</p><p>Причаћемо и о томе како се информишемо о ванредности у ванредној ситуацији.</p><p>Гости Ока докторка <strong>Мирослава Замаклар</strong> и <strong>Мирко Петровић</strong>, из Горске <br />службе.</p><p>Емисију води <strong>Зоран Станојевић</strong>.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Јелен Топ 10</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1040640/%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD+%D0%A2%D0%BE%D0%BF+10.html</link>
                <description>
		    Дарквуди и даље први!
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/lazar i ana.jpg?thumbId=1939856&amp;fileSize=18633&amp;contentType=image/jpeg&amp;lastModified=1328614429000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Јелен Топ 10" title="Јелен Топ 10" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Tue, 7 Feb 2012 12:33:49 +0100</pubDate>
                <category>РТС 2</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1040640/%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD+%D0%A2%D0%BE%D0%BF+10.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p><!--[box 11578840]--></p><p>И ове недеље не првом месту Јелен Топ 10 листе налази се Darkwood dub и нумера &quot;Није драма&quot;! Бенд Eyesburn и песма &quot;My friend&quot; су заузели позицију број два, док се Бајага са нумером &quot;Ако треба да је крај&quot; налази на трећем месту.</p><p>Овонедељни новитети на листи су група Негативе и песма &quot;Спусти ме на земљу&quot; на броју девет, као и Горибор са нумером &quot;Моје мисли&quot; на десетом месту.</p><p>У домаћем звуку Јелен Топ 10 листе можете да уживате недељом на Другом програму РТС-а!</p><p>Јелен Топ 10 листа за 05. Фебруар</p><p>1. Darkwood dub - Није драма<br />2. Eyesburn - My friend<br />3. Бајага - Ако треба да је крај<br />3. Ева Браун и Коле (Велики Презир) - Примењена Љубав<br />4. Hypnotized - At your hands<br />5. Јарболи - Опсада<br />6. Sharks, Snakes and Planes - Црни гној<br />7. Синестезија - Похвали ноћ <br />7. Самостални референти - Живот је сан<br />8. Попечитељи - Ново друштво<br />9. Кришке - Ватромет <br />9. Негативе - Спусти ме не земљу<br />10. Горибор - Моје мисли</p><p><!--[box 11578850]--></p><p>Водитељи емисије Јелен Топ 10: Лазар Сакан и Ана Коњовић</p><p>Ако имате предлоге или сугестије о томе кога бисте волели да видите и чујете, шаљите на jelentop10@gmail.com, а до тада гласајте на  www.jelentop10.com</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Српски рукописи из Словачке</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1040744/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B8+%D0%B8%D0%B7+%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B5.html</link>
                <description>
		    У Мартину у средњој Словачкој, пронађена су до сада непозната писма Вука Караџића. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/ivana kovacevic11.JPG?thumbId=1940042&amp;fileSize=22549&amp;contentType=image/jpeg&amp;lastModified=1328619142000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Српски рукописи из Словачке" title="Српски рукописи из Словачке" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Tue, 7 Feb 2012 13:52:22 +0100</pubDate>
                <category>РТС 2</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1040744/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B8+%D0%B8%D0%B7+%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B5.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Велики је број српских рукописа који су похрањени у депоима европских музеја, архива и библиотека. Да ли ће икада ова сведочанства бити враћена у матицу, не знамо, али сви напори које улажу наши истраживачи и уопште заљубљеници у словенску културу доприносе обликовању важног дела српске баштине.</p><p>Истраживања српских рукописа у иностранству није новина. У нашој медиавистици то је један од основних задатака Археографског одељења Народне бибилотеке Србије. Међутим, истраживање у земљи и неке објективне могућности које нису дозвољавале пуно путовања нису  оставиле већи број каталошких описа српских рукописа у иностранству.</p><p>Пројекат &quot;Истраживање српских рукописа у иностраним библиотекама, збиркама и манастирима&quot; започет је 2008. године у Библиотеци Српске Патријаршије. Комисија научника, у којој су били професори са Београдског универзитета Бранислав Тодић, Зоран Ранковић  и управник Библиотеке Српске Патријаршије Зоран Недељковић, у децембру 2010. проучавала је српске рукописе настале од краја 16. до 18. века који се налазе у Словачкој.</p><p>Истраживања су вршена у Универзитетској бибилотеци у Братислави, у Националној бибилотеци Републике Словачке у граду Мартину и у Музеју у Кошицама.</p><p>Српски рукописи у Словачкој нису непознати нашој науци. Већина их је каталошки обрађена, а само неколико их је пажљивије изучено, свега десетак. Неки су одлично сачувани и узорно конзервирани, а од других је претекло тек по неколико листова. Књиге су углавном богослужбеног садржаја, мада је међу њима и једна Песмарица из 18. века.</p><p>О њиховом значају и новооткривеним писмима Вука Караџића, сазнаћете више у емисији &quot;Српски рукописи из Словачке&quot; у оквиру серије &quot;Старо српско писано наслеђе&quot; Редакције за науку.</p><p>Уредник и сценариста Ивана Ковачевић,  редитељ Драган Марковић.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Ја имам таленат</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1040620/%D0%88%D0%B0+%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BC+%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%82.html</link>
                <description>
		    Следеће полуфинале најзабавнијег, а по ономе што смо видели у претходне две недеље и најдраматичнијег шоуа на планети, "Ја имам таленат" гледаћете од 21. сат на РТС 1. Своје место у финалу обезбедило је четворо такмичара, а ове недеље ће им се у трци за 100.000 евра придружити још двоје срећника.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/jaimamtalenat.jpg?thumbId=1939820&amp;fileSize=27375&amp;contentType=image/jpeg&amp;lastModified=1328613707000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Ја имам таленат" title="Ја имам таленат" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Tue, 7 Feb 2012 12:21:47 +0100</pubDate>
                <category>РТС 1</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1040620/%D0%88%D0%B0+%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BC+%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%82.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Међу осморо полуфиналиста чије наступе можемо очекивати у недељу прва ће се представити Марија Лазић из Ужица са једним Ријаниним хитом.</p><p>Дијана и Давор долазе из Чачка, баве се фоклором и неговањем народне баштине, а у полуфиналу ће показати сво своје умеће кроз сплет народних игара. Јована Јокић долази из Подгорице, сјајно пева и спремна је да задиви и жири и публику са смелим интерпретацијом Лејди Гаге.</p><p>Одмах након ње долази и 14 чланова плесног клуба &quot;Електра&quot; из Панчева, који ће са собом донети и дах Рио Де Жанеира у залеђени Београд. Следи још једна потенцијална музичка звезда Дејан Дракулић, који ће нарочито пикирати даме са нежном баладом Масима Савића.</p><p>А састав &quot;Гласне жице&quot; још једном ће доказати да за стварање комплетног музичког угођаја не треба ништа осим синхронизованих гласова. Саша Трајковић, горостас из Ниша, показаће своју нежнију страну италијанском канцоном &quot;Те Воглио Бене&quot;, а последњи на сцену излазе момци и девојке плесног клуба &quot;Луна&quot; из Јагодине, који су припремили још један спектакуларни наступ у току којег ће играти као један.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Барија: капија ветрова</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1039676/%D0%91%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%3A+%D0%BA%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0.html</link>
                <description>
		    Торенуовови су породица пастира који већ генерацијама живe и радe у Багерији. У годинама пред Мусолинијев успон, породица је често радила за дон Ђакинта, локалног богаташа, који је често користио своју позицију и моћ да искоришћава друге.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/ba-t.jpg?thumbId=1938020&amp;fileSize=45889&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328452464000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Барија: капија ветрова" title="Барија: капија ветрова" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Sun, 5 Feb 2012 15:34:24 +0100</pubDate>
                <category>РТС 1</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1039676/%D0%91%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%3A+%D0%BA%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Мали Пепино Торенуова осећа дубоку неправду у дон Ђакинтовом односу према старијима и, мада године пролазе, младић постаје страствени поборник друштвених промена.</p><p><!--[box 11563102]--></p><p>Кад одрасте, Пепино се заљубљује у предивну Манину. Они се венчавају и заснивају породицу, упркос противљењу Манининих родитеља, који верују да она може да нађе и бољу прилику.</p><p>Док се Пепино придружује локалној комунистичкој партији како би својим сељанима помогао да боље живе. Ми кроз његове очи пратимо важне историјске догађаје, али и успон и пад његове породице и места у коме живи.</p><p>Филм <em>Барија: Капија ветрова (Baarìa - La porta del vento, 2009),</em> режирао je Ђузепе Торнаторе.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Бела лађа</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1040672/%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%B0+%D0%BB%D0%B0%D1%92%D0%B0.html</link>
                <description>
		    Роскино пророчанство и препорука бирачима да гласају за "луду Миру" изазвало је прави политички земљотрес. Сви који су се осетили погођеним, покушавају на разне начине да неутралишу негативне ефекте Роскиног предсказања. Хаџиздравковић тражи заштиту од Озрена.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/IMG_0222.JPG?thumbId=1939922&amp;fileSize=23934&amp;contentType=image/jpeg&amp;lastModified=1328615895000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Бела лађа" title="Бела лађа" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Tue, 7 Feb 2012 12:58:35 +0100</pubDate>
                <category>РТС 1</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1040672/%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%B0+%D0%BB%D0%B0%D1%92%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Инвестиција на &quot;Магарећим ливадама&quot; увукла је Тихомира Стојковића Шпица у свет локалних политичких сплетака.</p><p>Блашко Пантић организује одбрану &quot;вековног огњишта&quot; од насртаја извршитеља банке.</p><p>Играју: Бранимир Брстина, Љиљана Драгутиновић, Предраг Смиљковић,Мира Бањац, Милан Васић, Ненад Јездић, Михајло Јанкетић, Властимир Ђуза Стојиљковић, Мина Лазаревић, Милена Васић, Предраг Ејдус, Душан Голумбовски, Игор Ђорђевић, Небојша Илић, Александар Срећковић, Милица Милша и други.</p><p>Сценарио Синиша Павић<br />Сарадник на сценарију Љиљана Павић</p><p>Сценограф  Зорица Чобановић<br />Костимограф Емилија Ковачевић<br />Композитор Војкан Борисављевић<br />Извршни продуцент Зоран Јанковић<br />Уредник Слободан Терзић<br />Редитељи Михаило Вукобратовић и Иван Стефановић</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Војна академија</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1040660/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B0+%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0.html</link>
                <description>
		    У трећој епизоди пратимо наше јунаке и јунакиње на обуку у Ваљево. Већ успут неки од њих начине извесне прекршаје, због којих морају да дају изјаве командирима... 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Iskra Brajovic i Bojan Peric.JPG?thumbId=1939910&amp;fileSize=52794&amp;contentType=image/jpeg&amp;lastModified=1328615385000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Војна академија" title="Војна академија" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Tue, 7 Feb 2012 12:49:45 +0100</pubDate>
                <category>РТС 1</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1040660/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B0+%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Карактери се све јасније препознају, долази до нових зближавања између кадета и кадеткиња, а извесна кошкања прерастају у отворени дуел између Риса (Радован Вујовић) и Стошића (Бојан Перић). Тим поводом појављује се и привлачна докторка са занимљивим презименом...</p><p>Мирко Клисура (Иван Михаиловић) износи дирљиву молбу, која ће изненадити све старешине... Шашвари (Драгана Дабовић) је девојка која највише реагује на његов специфични хумор...</p><p>	<!--[box 11579116]--></p><p>Круна приче је заклетва коју кадети полажу на крају напорне обуке, маршева и пуцања... </p><p>У улогама других кадета и кадеткиња: Тијана Печенчић, Бранко Јанковић, Јелисавета Орашанин, Тамара Драгичевић.	У осталим улогама: Љубомир Бандовић, Бранислав Лечић, Небојша Миловановић, Милош Тимотијевић, Олга Одаловић, Воја Брајовић, Младен Нелевић, Феђа Стојановић, Оливера Викторовић, Власта Велисављевић, Јелица Сретеновић, Милица Михајловић и др.</p><p>Писац сценарија: Гордан Михић<br />Редитељ: Дејан Зечевић<br />Дир. фотографије: Зоран Петровић и Небојша Башић<br />Сценограф: Зорана Петров<br />Монтажер: Марко Глушац и Маја Кокић<br />Костимограф: Лана Павловић<br />Композитор: Немања Мосуровић<br />                                                          <br />                                                      Уредник: Мирјана Лазић Ромчевић	</p><p>&nbsp;</p><p>&nbsp;</p><p>&nbsp;</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Заборављени умови Србије: Душан Ј. Поповић</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1040792/%D0%97%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B8+%D1%83%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5%3A+%D0%94%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BD+%D0%88.+%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B.html</link>
                <description>
		    Нова епизода документарно-игране серије "Заборављени умови Србије" посвећена професору и историчару послератног периода Душану Ј. Поповићу
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/dokumentarni.jpg?thumbId=1940108&amp;fileSize=50064&amp;contentType=image/jpeg&amp;lastModified=1328620719000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Заборављени умови Србије: Душан Ј. Поповић" title="Заборављени умови Србије: Душан Ј. Поповић" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Tue, 7 Feb 2012 14:18:39 +0100</pubDate>
                <category>РТС 2</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1040792/%D0%97%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B8+%D1%83%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5%3A+%D0%94%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BD+%D0%88.+%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Душан Ј. Поповић, током свог века, био је у служби научника, оснивача Историјског друштва у Новом Саду, уредника Гласника, најбољег домаћег часописа између два светска рата. Као и већина &quot;заборављених умова&quot; по доласку комунистичке власти, бива оптужен за сарадњу са окупатором, због чега напушта професорски рад.</p><p>У епизоди &quot;Историје сапутник&quot; екранизован је озбиљан истраживачки рад на састављању целокупне приче о животу и делу једног значајног научника, по угледу на садржаје светских програма. Од неколицине података, познати глумац у овом пројекту заједно са младом колегиницом, приказују пут проналаска осталих целина и закључују истраживање у кадровима.</p><p>Играју: Небојша Дугалић и Нина Граховац.</p><p>О томе ко је био Душан Ј. Поповић говоре они који су га познавали, од академске јавности до мештана Белегиша, у коме је Поповић провео своје последње дане.</p><p>Идејни творац серијала &quot;Заборављени умови Србије&quot; јесте Никола Мирков, а редитељ серије је Петар Станојловић. </p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Дневник</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1041060/%D0%94%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA.html</link>
                <description>
		    Уторак, 7. фебруар 2012.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/D2-t.jpg?thumbId=1940672&amp;fileSize=19022&amp;contentType=image/jpeg&amp;lastModified=1328642446000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Дневник" title="Дневник" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Tue, 7 Feb 2012 21:10:59 +0100</pubDate>
                <category>РТС 1</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1041060/%D0%94%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Тужилаштво тражи одговорне за покушај бекства Калинића и Миловановића из затвора. Пет стражара већ суспендовано.</p><p>Потрошња струје премашује границе, ЕПС упозорава на последице.</p><p>У Београду смртно страдала жена на коју су се с крова зграде сручили снег и лед.</p><p>Уочи сутрашње седнице Парламента, Славица Ђукић Дејановић верује да ће проблеми са СПО-ом бити решени.</p><p>Одлука албанске већине у Бујановцу о промени српских назива улица је провокација, оцењује министар Милан Марковић.</p><p>Због отежаног снабдевања сировинама, смедеревска Железара привремено обуставља рад.</p><p>Светске спортске звезде за РТС говоре о Новаку Ђоковићу.</p><p>&#160;</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Покретна прошлост: Мали београдски кабаре</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1040784/%D0%9F%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B0+%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%BB%D0%BE%D1%81%D1%82%3A+%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B8+%D0%B1%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D0%BA%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B5.html</link>
                <description>
		    Кабаре са мађионичарима, жонглерима, артистима, акробатама, еквилибристима, духовитим текстовима и лепим дамама део је националне традиције у Француској. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/dokumentarni.jpg?thumbId=1940096&amp;fileSize=50064&amp;contentType=image/jpeg&amp;lastModified=1328620204000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Покретна прошлост: Мали београдски кабаре" title="Покретна прошлост: Мали београдски кабаре" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Tue, 7 Feb 2012 14:10:04 +0100</pubDate>
                <category>РТС 2</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1040784/%D0%9F%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B0+%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%BB%D0%BE%D1%81%D1%82%3A+%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B8+%D0%B1%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D0%BA%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B5.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>По многима, најбољи кабаретски прогам на свету је Велики светски кабаре Патрика Себастијана. Такав Велики кабаре ми немамо, али бисмо можда могли да имамо Мали београдски кабаре у складу са нашим могућностима и потребама.</p><p>Имамо таленте, али немамо програм и публику. Много смо смешни али немамо превише духовитих текстова.</p><p>У емисији Мали београдски кабаре прилику су добили млади мађионичари Филипино и Димитрије уз свесрдну помоћ искусних Грифонија и Џигија. Музичка подршка група Blue in Green.</p><p>Коришћени су стихови Клеман Мароа, српски афоризми из 19. века, чији су аутори Јован Јовановић Змај, Љубомир Ненадовић и други, затим текстови наших савременика. Снимано је у леденим условима што говори о ентузијазму учесника и публике.</p><p>Аутор Драган Коларевић.</p><p>&nbsp;</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Србија на вези, Програм за дијаспору</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/19/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+%D0%A1%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%82/1040868/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%BD%D0%B0+%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B8%2C+%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BC+%D0%B7%D0%B0+%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%83.html</link>
                <description>
		    Теме емисије реституција и почетак достављања документације. На који начин ће дијаспора моћи да поднесе захтеве за повраћај имовине чућете у Србији на вези...
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Srbija-t.jpg?thumbId=1940240&amp;fileSize=18861&amp;contentType=image/jpeg&amp;lastModified=1328624172000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Србија на вези, Програм за дијаспору" title="Србија на вези, Програм за дијаспору" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Tue, 7 Feb 2012 15:18:45 +0100</pubDate>
                <category>РТС Сателит</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/19/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+%D0%A1%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%82/1040868/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%BD%D0%B0+%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B8%2C+%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BC+%D0%B7%D0%B0+%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%83.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Два дана након званичног позива Агенције за реституцију да у року од две године грађани поднесу захтеве за враћање одузете имовине гост емисије биће Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију.</p><p><!--[box 11580808]--> </p><p>Шта све треба знати пре 1. марта, када и званично почиње предаја документације подручним филијалама Агенције за реституцију у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу, са посебним освртом на проблеме наших људи у дијаспори, сазнаћемо од нашег госта.</p><p>Гости емисије биће и Драгослав Ђорђевић из Лазаревца, који је тренутно на школовању у бечком Конзерваторијуму Прајнер, један од најталентованијих младих виолиниста... Део композиције коју је извео 27. јануара пред бечком публиком, извешће у студију „Србије на вези&quot;.<br />Како звуче виолине Дејана Благојевића, које су и његових руку дело, чућемо од овог госта који се након више година свирања у Симфонијском и другим оркестрима РТС-а, почео да гради гудачке инструменте... Уредник Сузана Гвозденовић Пузовић.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Србија на дебелом леду</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1040564/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%BD%D0%B0+%D0%B4%D0%B5%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%BC+%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D1%83.html</link>
                <description>
		    Снег који поново пада и ветар праве нове проблеме завејаној Србији, а проблем је и лед на рекама. Како сачувати здравље, како стићи до угрожених?
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Oko-t.jpg?thumbId=1940582&amp;fileSize=23773&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328639271000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Србија на дебелом леду" title="Србија на дебелом леду" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Tue, 7 Feb 2012 19:27:51 +0100</pubDate>
                <category>РТС 1</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1040564/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%BD%D0%B0+%D0%B4%D0%B5%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%BC+%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D1%83.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Данима су села у Србији одсечена од света, а снег који непрестано пада, као и ветар, праве нове проблеме, посебно у планинским крајевима.</p><p>Сада проблеме задаје и лед на рекама, па ће приоритет бити разбијање ледених чепова на Ибру и Дунаву како би се избегло изливање река у градовима.</p><p>Тешко је у Сјеници, Ивањици, Новој Вароши, сметови су све виши, а хиљаде километара пута није могуће пронаћи.</p><p>Спасиоци имају списак угрожених особа и без престанка, пробијајући се метар по метар, покушавају да стигну до њих како би им помогли. Школе не раде, саобраћај се одвија, али отежано.</p><p>Разговарамо са стручњацима како пазити на сопствено здравље, како се чувати од невероватног минуса.</p><p>Говорићемо и о томе како се информишемо о ванредности у ванредној ситуацији.</p><p>Гости <em>Ока </em>су докторка <strong>Мирослава Замаклар</strong> и <strong>Мирко Петровић</strong> из Горске <br />службе.</p><p>Емисију води <strong>Зоран Станојевић</strong>.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Шта радите, бре</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1040976/%D0%A8%D1%82%D0%B0+%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%82%D0%B5%2C+%D0%B1%D1%80%D0%B5.html</link>
                <description>
		    Шта ради влада, шта ради скупштина, а шта политичке партије.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Bre-t.jpg?thumbId=1940486&amp;fileSize=35568&amp;contentType=image/jpeg&amp;lastModified=1328633991000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Шта радите, бре" title="Шта радите, бре" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Tue, 7 Feb 2012 18:14:47 +0100</pubDate>
                <category>РТС 1</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1040976/%D0%A8%D1%82%D0%B0+%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%82%D0%B5%2C+%D0%B1%D1%80%D0%B5.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Информативна емисија кратке форме открива позадину дневних догађаја и актуелних политичких тема кроз занимљиве изјаве актера на политичкој сцени Србије.</p><p>У емисији подсећамо шта су рекли, шта говоре и шта су урадили, бре.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>75 година Симфонијског оркестра РТС-а</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1040664/75+%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D1%84%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D0%BE%D1%80%D0%BA%D0%B5%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0+%D0%A0%D0%A2%D0%A1-%D0%B0.html</link>
                <description>
		     Специјална  емисија Марине Николић,  поводом великог јубилеја - 75 година Симфонијског оркестра РТС-а..
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/evropa-u-beogradu.jpg?thumbId=1939946&amp;fileSize=9972&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328616297000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="75 година Симфонијског оркестра РТС-а" title="75 година Симфонијског оркестра РТС-а" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Tue, 7 Feb 2012 13:04:57 +0100</pubDate>
                <category>РТС Digital</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/254/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+Digital/1040664/75+%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D1%84%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D0%BE%D1%80%D0%BA%D0%B5%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0+%D0%A0%D0%A2%D0%A1-%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>О настајању Симфонијског оркестра давне 1937. године, његовом значају за културу Србије, његовој историји која је обиловала успонима али и разним искушењима говоре бројни еминентни музичари наше и светске сцене, они који су о Оркестру бринули, сарађивали са њим и доприносили да постане поштована и угледна институција културе наше земље.</p><p><br />реприза, у 19:15, 09. фебруар у 00:15, 03:15, 08:15 и 11:15</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Ово је Србија </title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1040764/%D0%9E%D0%B2%D0%BE+%D1%98%D0%B5+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0+.html</link>
                <description>
		    Наши репортери и даље прате борбе са снегом. Највеће српске реке, и оне које протичу кроз Србију, су залеђене. Историјски рекорд у потрошњи струје. ЕПС тражи могућност увоза. Школе, по препоруци Министарства просвете, не раде.


                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/logo2.jpg?thumbId=1940066&amp;fileSize=11760&amp;contentType=image/pjpeg&amp;lastModified=1328619702000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Ово је Србија " title="Ово је Србија " />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Wed, 8 Feb 2012 11:26:48 +0100</pubDate>
                <category>РТС 1</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1040764/%D0%9E%D0%B2%D0%BE+%D1%98%D0%B5+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0+.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p><!--[box 11580392]--></p><p>Око сто додатних возила и машина за рашчишћавање снега покушава да стигне до завејаних села која су данима одсечена од света. Додатни багери, булдожери, чистачи и грејдери најпре ће стићи до оних који су најдуже завејани, у Сјеници, Ивањици, Новој Вароши. Снег који поново пада, а посебно ветар, међутим, праве нове проблеме у планинским селима. Сметови су све виши, а хиљаде километара пута није могуће пронаћи. После рашчишћавања путева сада је приоритет разбијање ледених чепова, најпре на Ибру и Дунаву, како се те реке не би излиле у насеља на њиховим обалама. </p><p>Видећете како се може допремити помоћ до завејаних села у Белопаланачкој општини, као и како живе и шта раде шумари на Јеловој гори. </p><p>Сребрно језеро код Великог Градишта замрзнуто је целом својом дужином од 13 километара. Лед угрожава рибљи фонд, јер спречава доток кисеоника. Због тога Рибочуварска служба из Великог Градишта отвара &quot;чепове&quot; у леду, како би риба добила кисеоник.</p><p>У прасилишту на 15 степени испод нуле на фарми Драгољуба Давидова у банатском селу Меленци на свет долази на десетине младунаца. Истражујемо шта је потребно како би прасад сачували од ниских температура.</p><p>Сазнаћете и шта су на Сајму пољопривреде у Верони научили пољопривредници из Опова.</p><p>Емисију уређују: <strong>Гордана Петровић, Надежда Медић и Горан Ђурковић<br /></strong>Водитељка: <strong>Зорана Коршош Николић<br /></strong>Одговорни уредник редакције Дописништва: <strong>мр Ненад Ј. Ристић</strong></p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Циклус - три дана писца: Биљана Максић</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1040692/%D0%A6%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D1%83%D1%81+-+%D1%82%D1%80%D0%B8+%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0+%D0%BF%D0%B8%D1%81%D1%86%D0%B0%3A+%D0%91%D0%B8%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%B0+%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D1%9B.html</link>
                <description>
		    Сценарио Биљане Максић "Брод плови за Шангај", настао је према мотивима романа "Самац у браку" Милице Јаковљевић Мир Јам. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/tv_film.jpg?thumbId=1939952&amp;fileSize=40562&amp;contentType=image/jpeg&amp;lastModified=1328616433000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Циклус - три дана писца: Биљана Максић" title="Циклус - три дана писца: Биљана Максић" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Tue, 7 Feb 2012 13:07:13 +0100</pubDate>
                <category>РТС 1</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1040692/%D0%A6%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D1%83%D1%81+-+%D1%82%D1%80%D0%B8+%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0+%D0%BF%D0%B8%D1%81%D1%86%D0%B0%3A+%D0%91%D0%B8%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%B0+%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D1%9B.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Популарна списатељица Мир Јам нуди у свом роману слику брака у којем тек венчани млади пар не дели постељу. Супружници преживљавају велике муке јер су приморани да пред светом приказују узоран и идиличан брачни живот.</p><p>ТВ филм &quot;Брод плови за Шангај&quot; режирао је Милош Радовић, а главне улоге играју Весна Тривалић, Светислав Гонцић, Снежана Богдановић, Бранка Пујић, Бранимир Брстина, Александар Берчек и Весна Станојевић.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Трезор</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1040732/%D0%A2%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D1%80.html</link>
                <description>
		    Цео живот једна игра - у другом делу емисије, Деса Ђорђевић највише говори о свом педагошком и кореографском раду, којим је почела активно да се бави неколико година пошто је постављена за место асистента у националном ансамблу "Коло", 1965. године.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/trezor.jpg?thumbId=1940024&amp;fileSize=10867&amp;contentType=image/jpeg&amp;lastModified=1328618776000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Трезор" title="Трезор" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Tue, 7 Feb 2012 13:47:59 +0100</pubDate>
                <category>РТС 2</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1040732/%D0%A2%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D1%80.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p><!--[box 11579820]--></p><p>Емисија садржи и део семинара који је одржан у јулу 2011. године за полазнике из дијаспоре на којем је Деса била предавач народних игара из околине Ужица. Деса Ђорђевић добитник је многобројних признања у земљи и иностранству за свој рад и допринос у сакупљању народних игара на теренима.</p><p>Деса Ђорђевић (1927-2011) је цео свој живот посветила игрању, изучавању и преношењу народних игара на млађе генерације, а иза себе је оставила више од 40 кореографија које се и данс изводе на сценама широм света.</p><p><!--[box 11579838]--></p><p>* Учесници: педагог и кореограф Деса Ђорђевић, апсолвент етномузикологије Маја Красин<br />* Сценариста и саговорник Маја Красин, сниматељ Војислав Поповић, асистент Саша Тодоровић, сниматељ звука Бојан Ковачевић, расветљивач Бранислав Димитров, сарадник-сниматељ Милена Јекић, организатор Гордана Грдановић, уредник истраживач Весна Дошен, АВИД монтажер Милош Стојановић, монтажер реализатор Бранислава Теодосић<br />* Снимано 18.06. и 26.07. 2011, Редакција за историографију, уредник Бојана Андрић.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Трезор</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1040768/%D0%A2%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D1%80.html</link>
                <description>
		    Расковник 182:  Горан А. Николић
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/trezor.jpg?thumbId=1940072&amp;fileSize=10867&amp;contentType=image/jpeg&amp;lastModified=1328619792000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Трезор" title="Трезор" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Tue, 7 Feb 2012 14:03:12 +0100</pubDate>
                <category>РТС 2</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1040768/%D0%A2%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D1%80.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Мр пх сци. Горан Николић нам пише: &quot;Данас, 24. августа 2011. случајно сам у емисији Трезор угледао веома стари снимак дочека америчких астронаута у Београду. У Дому пионира госте је на холу дочекао дечји хор у коме смо сестра и ја певали. Тај ме снимак прилично разнежио и јако бих волео да га имам. Молим вас да ме обавестите да ли постоји могућност да тај снимак ваше емисије купим. Да ли је то могуће, јасно вам је да ми тај снимак много значи. Срдачан поздрав!&quot;</p><p>Двоглед, 38. емисија - Емисија се састоји од неколико краћих репортажа: о приновама у београдском зоолошком врту; о посети астронаута Армстронга, Олдвина и Колинса Београду; о воденицама на Западној Морави и сељацима на Копаонику. На крају емисије испред Правног факултета у Београду извршена је анкета &quot;шта је правда&quot;?</p><p>* Сниматељи Милан Милијановић и Ђорђе Ђоковић; сниматељи звука Вуко Дабушко и Ђорђе Ђуровић; композитор Радослав Граић, монтажер Милица Полићевић, аутори Драган Бабић и Љубивоје Ршумовић<br />* Премијерно емитовано 27.11.1969, Редакција дечијег програма, уредник Олга Влатковић; реприза 24.08.2011. у &quot;Трезору&quot;.</p><p>Расковник 183: Жељко Ћирковић</p><p>Уторак 17. јануара Редакцији се јавио стални гледалац Жељко Ћирковић из Крагујевца и тражи да се репризира у целини емисија Концерт у Новим Карловцима, и сугерише да редовније приказујемо емисије са старим народним песмама. Нажалост цео снимак жељеног концерта није сачуван, па понављамо оно што смо већ приказали, а томе додајемо још једну лепу емисију по нашем избору.</p><p>Концерт у новим Карловцима, Емисија за пољопривреднике - У оквиру акције ЕИ Ниш и РТБ организовано је такмичење за село са највећим бројем претплатника. На концерту народне музике у Новим Карловцима проглашени су победници.</p><p>* Учесници: Анђелка Говедаровић, Исмет Крцић, дует Селимова-Желчевски, Лепа Лукић, Драган Живковић Тозовац, водитељ Д. Петровић<br />* Реализација Завиша Стојковић, Ђорђе Мурцуловић, Милорад Стојановић <br />* Премијерно емитовано 13.09.1970, Редакција информативног програма; реприза 13.01.2012. у &quot;Трезору&quot;.</p><p>&quot;Лоле&quot; - емисија серије Мали концерт. Ансамбл &quot;Лоле&quot; се представља познатим староградским песмама из свог репертоара: &quot;Не ли ти рек'о моме&quot;, &quot;Причао ми је рибар стари&quot;, &quot;Сетићеш се мене моје Милче&quot;...</p><p>* Учесници: Ансамбл &quot;Лоле&quot;<br />* Уредник Радослав Граић<br />* Произведено 1987, Музичка редакција; реприза 04.02.2005. у &quot;Трезору&quot;.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Трезор</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1040716/%D0%A2%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D1%80.html</link>
                <description>
		    Деса Ђорђевић, играч и кореограф, рођена је 1927. године у месту Гомирје у Горском Котару. Игром је почела да се бави 1946. године, а од 1948. до краја била је члан Националног ансамбла "Коло". Од 1965. бавила се кореографским, истраживачким и педагошким радом. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/trezor.jpg?thumbId=1939994&amp;fileSize=10867&amp;contentType=image/jpeg&amp;lastModified=1328617589000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Трезор" title="Трезор" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Tue, 7 Feb 2012 13:29:19 +0100</pubDate>
                <category>РТС 2</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1040716/%D0%A2%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D1%80.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p><!--[box 11579546]--></p><p>Поставила је више од 40 кореографија у 140 друштава у земљи и иностранству. Одржала је 178 семинара народних игара у Србији и широм света. Ауторка је збирки народних игара Србије. Добитник је многобројних награда и признања у земљи и иностранству, као и Награде за животно дело &quot;Коло&quot;. Новембра 2011. године добила је престижну награду &quot;Светског Оскара фолклора&quot; у Чељабинску. Вративши се са тог пута, овенчана светским признањем, Деса Ђорђевић изненада је умрла у 84. години, 2. децембра 2011.</p><p>Када смо ми кренули у свет - у првој емисији, Десанка Ђорђевић, кореограф и педагог традиционалних игара, говори о почецима активног играња народних игара. С обзиром на то да се мало зна о развоју културно-уметничких друштава у послератном периоду, крајем 1940. године, Деса Ђорђевић на врло занимљив начин приближава то време и опште посматрање на занимање &quot;професионални играч&quot;.</p><p><!--[box 11579550]--></p><p>Прича се употпуњује и сећањем на прве интерконтиненталне турнеје са националним ансамблом &quot;Коло&quot; почетком 1950. године, како су упознавали свет и другачије културе. Прича обилује фотографијама из њене приватне колекције и архивским записима из Програмског архива РТС-а, Десиних кореографија које се и данас активно изводе на сцени.</p><p><!--[box 11579556]--></p><p>* Учесници: педагог и кореограф Деса Ђорђевић, апсолвент етномузикологије Маја Красин<br />* Сценариста и саговорник Маја Красин, сниматељ Војислав Поповић, асистент Саша Тодоровић, сниматељ звука Бојан Ковачевић, расветљивач Бранислав Димитров, сарадник-сниматељ Милена Јекић, организатор Гордана Грдановић, уредник истраживач Весна Дошен, АВИД монтажер Милош Стојановић, монтажер реализатор Бранислава Теодосић<br />* Снимано 18.06.и 26.07.2011, Редакција за историографију, уредник Бојана Андрић.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Књига утисака</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1040632/%D0%9A%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0+%D1%83%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA%D0%B0.html</link>
                <description>
		    Из садржаја "Књиге утисака" издвајамо:
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/knjiga-utisaka.jpg?thumbId=1939844&amp;fileSize=10414&amp;contentType=image/jpeg&amp;lastModified=1328613958000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Књига утисака" title="Књига утисака" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Tue, 7 Feb 2012 12:25:58 +0100</pubDate>
                <category>РТС 2</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1040632/%D0%9A%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0+%D1%83%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Србија има скоро 300 категорисаних хотела, и све је већи број оних који имају 3 и 4 звездице, али стране госте, пре свега, интересују они са 5 звездица. Проверавали смо какво је интересовање страних хотелских ланаца за рад у Србији и Београду, да ли је неко већ платио тзв. порез на ружноћу, да ли је тачно да све што је ново мора бити скупо и недоступно обичном потрошачу.</p><p>Израда сувенира је, за мала предузећа у туризму, извор сталних и довољних прихода. Материјали који се користе су различити, чак и необични, али је чињеница да скоро сви, осим употребне, имају и уметничку вредност. Сувенири од сламе постају све траженији.</p><p>Уредник и аутор Светлана Зрилић.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Биографије: Кристифор Колумбо</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1040728/%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B5%3A+%D0%9A%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%BE%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BC%D0%B1%D0%BE.html</link>
                <description>
		    Кристифор Колумбо, ииталијанси ткача и шпански адмирал, за живота је добио врло мало признања за оно што је постигао.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/kristofor-kolumbo.jpg?thumbId=1940012&amp;fileSize=8780&amp;contentType=image/jpeg&amp;lastModified=1328618626000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Биографије: Кристифор Колумбо" title="Биографије: Кристифор Колумбо" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Tue, 7 Feb 2012 13:43:46 +0100</pubDate>
                <category>РТС 1</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1040728/%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B5%3A+%D0%9A%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%BE%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BC%D0%B1%D0%BE.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Ни сам није био свестан значаја свог животног дела, с обзиром да је био уверен како је стигао у Азију.</p><p>Већина заслуга припала је другоме, Америгу Веспучију, који је путовао на запад много после Колумба.</p><p>Штампари су узели његово име и назвали Нови свет - Америка. Али историчари су схватили да је Колумбова опсесија променила историју. Колумбо нам је, попут шкољке, отворио много већи свет.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Биографије: Лукреција Борџија</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1040680/%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B5%3A+%D0%9B%D1%83%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%91%D0%BE%D1%80%D1%9F%D0%B8%D1%98%D0%B0.html</link>
                <description>
		    Многи сматрају да је Лукреција Борџија била најизопаченија жена свих времена.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/18.jpg?thumbId=1939934&amp;fileSize=16563&amp;contentType=image/jpeg&amp;lastModified=1328616222000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Биографије: Лукреција Борџија" title="Биографије: Лукреција Борџија" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Tue, 7 Feb 2012 13:03:50 +0100</pubDate>
                <category>РТС 1</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1040680/%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B5%3A+%D0%9B%D1%83%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%91%D0%BE%D1%80%D1%9F%D0%B8%D1%98%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Рођена у време процвата италијанске ренесансе,  ванбрачна ћерка римског папе, ова златокоса лепотица је постала оличење зла.</p><p>Причало се да носи прстен натопљен арсеником. Током  пет векова њени греси описивани су у биографијама, романима и операма. Иако је лош глас прати до данашњих дана, има и оних који се питају да ли су приче о Лукрецији Борџији веродостојне.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Биографије: Чарлс Дарвин</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1040760/%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B5%3A+%D0%A7%D0%B0%D1%80%D0%BB%D1%81+%D0%94%D0%B0%D1%80%D0%B2%D0%B8%D0%BD.html</link>
                <description>
		    "Решићу питање закона природе"? То је Чарлс Дарвин записао у своју свеску. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Carls_darvin.jpg?thumbId=1940060&amp;fileSize=12045&amp;contentType=image/jpeg&amp;lastModified=1328619508000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Биографије: Чарлс Дарвин" title="Биографије: Чарлс Дарвин" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Tue, 7 Feb 2012 13:58:42 +0100</pubDate>
                <category>РТС 1</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1040760/%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B5%3A+%D0%A7%D0%B0%D1%80%D0%BB%D1%81+%D0%94%D0%B0%D1%80%D0%B2%D0%B8%D0%BD.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Цео  живот је посветио откривању њених тајни и заувек променио  наше схватање света као мало ко. Обележио је нову еру у науци и популарној култури. На погребу, на гробљу Вестминстерске опатије док је Дарвин полаган уз сер Исака Њутна, хор је певао посебно наручену химну са стиховима из библијске књиге Прича Соломонових: &quot;Благо човеку који нађе мудрост и човеку који добије разум.&quot;</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Еко караван: Светла Бангладеша</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1040908/%D0%95%D0%BA%D0%BE+%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D0%BD%3A+%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%B0+%D0%91%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D1%88%D0%B0.html</link>
                <description>
		    И Бангладеш је ушао у XXI век! Стигла је електрика. Засијала сијалица. 
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Naselje Banglades.jpg?thumbId=1940330&amp;fileSize=12315&amp;contentType=image/jpeg&amp;lastModified=1328626761000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Еко караван: Светла Бангладеша" title="Еко караван: Светла Бангладеша" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Tue, 7 Feb 2012 16:00:30 +0100</pubDate>
                <category>РТС 1</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1040908/%D0%95%D0%BA%D0%BE+%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D0%BD%3A+%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%B0+%D0%91%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D1%88%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p><!--[box 11581140]--></p><p>После 37 година живота у мраку или под свећама и жижком, насеље Бангладеш је добило струју. А Бангладеш је ромско нехигијенско насеље удаљено 8 километара од центра Новог Сада, на другом километру магистралног пута Нови Сад - Руменка.</p><p>Настало је давне 1972. године као привремени смештај за ромске породице које су остале без крова над главом у пожару који је захватио једну ромску колонију у Новом Саду. Тада је сто породица пресељено на садашњу локацију. Ту су и остали. Привремено је постало трајно решење. И тако четири деценије.</p><p><!--[box 11581146]--></p><p>Насеље има 350 становника од  којих је 180 деце, само је шесторо запослених.</p><p>Највећи проблем им задаје гомила смећа у самом насељу и око њега. Кажу да Градска чистоћа у Бангладеш не залази тако да се ђубре само гомила. Насеље изгледа као да је изникло из саме депоније.</p><p><!--[box 11581168]--></p><p>Пре пар година су добили воду за пиће,  изграђене су им септичке јаме. Сада имају и струју, а са њом, колико год су је жељно чекали - стигли и проблеми. Плаћају скупљу, индустријску струју, тако да некима стижу рачуни чак на 11.000 динара месечно. Ђелем, ђелем...</p><p><!--[box 11581222]--></p><p>Аутор емисије Драгана Васиљевић, сниматељ Александар Луковић, монтажер Милица Живојиновић, фотографије Милорад Конрад.</p><p>&nbsp;</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Клиника вет</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1040648/%D0%9A%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0+%D0%B2%D0%B5%D1%82.html</link>
                <description>
		    Алергије - шта, како, зашто?
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Klinika vet photo.JPG?thumbId=1939868&amp;fileSize=14089&amp;contentType=image/jpeg&amp;lastModified=1328614744000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Клиника вет" title="Клиника вет" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Tue, 7 Feb 2012 12:39:04 +0100</pubDate>
                <category>РТС 2</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1040648/%D0%9A%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0+%D0%B2%D0%B5%D1%82.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Алергије на дисајним органима, кожи и унутрашњим органима како код паса тако и код мачака постају све чешћа појава, а власници ових љубимаца нису довољно упознати са узроцима настанка, терапијом и превентивом.</p><p>Управо из тог разлога, ове недеље у емисији Клиника вет причамо о овом проблему.</p><p>У рубрици &quot;Разлози за посету ветеринару&quot; ове недеље је тема кашаљ, а сазнаћете и много нових занимљивости из животињског света. И ове недеље три учесника поклон игре Клинике вет очекују укусни пакети за љубимце, стога очекујемо да и ове суботе будете крај својих телевизора и гледате Други програм РТС-а.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Арс практика</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1040724/%D0%90%D1%80%D1%81+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0.html</link>
                <description>
		    Фотограф Бранко Пелиновић
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/Skolski-program.jpg?thumbId=1940000&amp;fileSize=40137&amp;contentType=image/jpeg&amp;lastModified=1328618203000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Арс практика" title="Арс практика" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Tue, 7 Feb 2012 13:36:43 +0100</pubDate>
                <category>РТС 2</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1040724/%D0%90%D1%80%D1%81+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Фотограф Бранко Пелиновић запослен је у Телевизији Београд као директор фотографије где је снимио више стотина емисија и документарних филмова.</p><p>Његово интересовање за фотографију је велико а посебно га интересују  социјалне теме као што су судбина затвореника КП дома у Београду, портети Горанаца, портрети радника на прузи итд.</p><p>Драматику ове социјалне, неулепшане стварности, Бранко Пелиновић у својим радовима  потенцира снажним контрастима, посебним светлом, сенкама и неговањем црно-беле фотографије.</p><p>Уредник: Љиљана Страхињић<br />Редитељ:Бреда Чош      </p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Жикина шареница</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1040880/%D0%96%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D1%88%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0.html</link>
                <description>
		    На РТС-у почиње емитовање серије "Монтевидео, Бог те видео". Гости емисије аутори емисије и бројна екипа глумаца. Осим тога гледаоци ће бити у прилици да виде неколико сцена које нису имали прилику да виде у истоименом филму. Биће и лепих изненађења.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/zika nikolic11.jpg?thumbId=1940252&amp;fileSize=22150&amp;contentType=image/jpeg&amp;lastModified=1328624602000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Жикина шареница" title="Жикина шареница" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Tue, 7 Feb 2012 15:23:22 +0100</pubDate>
                <category>РТС 1</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1040880/%D0%96%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D1%88%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Гледаоци ће видети и репортажу о изложби &quot;Позорје Лазе Костића&quot; која је отворена у Музеју Народног позоришта у Београду. Изложба приказује целокупну позоришну делатност Лазе Костић. Лаза Костић је први преводио Шекспира на српски језик, а ова изложба ће бити приказана и на Културној олимпијади у Лондону у априлу и мају ове године.</p><p>У овонедељној емисији и репортажа о припремама за традиционалну &quot;Сланинијаду&quot; у Качареву. Репортер преноси атмосферу у домовина најпознатијих мајстора за сланину као и у друштвима која припремају забавни програм за ову манифестацију.</p><p>Аутор и водитељ Жика Николић.</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
            <item>
                <title>Жикина шареница</title>
                <link>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1040876/%D0%96%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D1%88%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0.html</link>
                <description>
		    У емисији "Жикина шареница" прича о Железичкој станици "Топчидер" која је важила и за краљевску. Занимљив је и сусрет са шефом станице који је трећа генерација из исте продице која се налази на овом месту.
                    <![CDATA[
		    <img src="http://www.rts.rs/thumbnail/zika nikolic1.jpg?thumbId=1940246&amp;fileSize=26324&amp;contentType=image/jpeg&amp;lastModified=1328624410000" 
		    align="left" width="256" height="256" alt="Жикина шареница" title="Жикина шареница" />
                    ]]>
                </description>
                <pubDate>Tue, 7 Feb 2012 15:20:10 +0100</pubDate>
                <category>РТС 1</category>
                
                <guid>http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1040876/%D0%96%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D1%88%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0.html</guid>
		<content:encoded>
		    <![CDATA[<p>Филм &quot;Шешир професора Косте Вујића&quot; је већ одушевио биоскопску публику на неколико премијера, а аутори и глумци биће гости емисије &quot;Жикине шаренице&quot;. Осим приче о филму и чувеним ђацима и њиховом професору гледаци ће имати прилику да виде репортаже из школе која носи име Мике Аласа и из куће на Копитаревој градини где је живео Јован Цвијић.</p><p>У емисији ће гостовати и организатори традиционалног карневала у Голубинцима у Срему који носи назив Машкаре.</p><p>Аутор и водитељ Жика Николић</p>]]>
		</content:encoded>
            </item>
        
    </channel>
</rss>


