Beograd čeka odgovor Brisela

Šef pregovaračkog tima Borislav Stefanović kaže da Beograd čeka odgovor Brisela na podnetu inicijativu za rešavanje problema na prelazima Jarinje i Brnjak.

Gostujući u Dnevniku RTS-a Borislav Stefanović je rekao da plan nije u potpunosti razrađen i da je to suštinski poziv da proces pregovora o prelazima što pre počne.

"Na taj način tražimo da se tamo uspostavi režim koji će odgovarati Ban Kimunovom planu od šest tačaka i Rezoluciji 1244, tj. da nema takozvanih kosovskih carinika i policije i spremni smo o tome da razgovaramo", rekao je Stefanović.

Šef beogradskog tima za pregovore sa Prištinom rekao je da za sada nema odgovora iz Brisela i da treba vremena da se sagledaju svi aspekti jednog budućeg dogovora, pošto je to jedini način da se izađe iz krize.

Ranije danas, Stefanović je rekao da se odgovor očekuje što pre, možda i pre sledeće runde pregovora, koja je zakazana za 28. septembar, dok agencija Tanjug, pozivajući se na diplomatske izvore u Briselu, javlja da će inicijativa Beograda biti razmatrana tokom sledeće nedelje.

"Predlog Beograda ni u jednom elementu ne sadrži prisustvo kosovskih carinika i policije", rekao je Stefanović i podsetio da nikada nije bilo kosovskih carinka na Jarinju i Brnjaku, niti je kosovska carina tamo funkcionisala.

"Posvećeni smo dijalogu, jer je to jedini način da rešimo probleme, jedini način da se dogovorimo", istakao je Stefanović i dodao da se sada čeka pozitivan odgovor iz Brisela na "našu inicijativu i mogućnost da najzad rešimo pitanje Jarinja i Brnjaka na obostrano prihvatljiv način".

Stefanović je naglasio da na tom sastanku 28. septembra u Briselu tema moraju biti prelazi na severu Kosova, a ne ranije planirana pitanja električne energije i "Telekoma", iako su i one važne. U suprotnom, ako plan ostane kako je ranije dogovoreno, Stefanović smatra da je realno da se naredna runda dijaloga ne održi.

Na drugoj strani, šefica pregovaračkog tima Prištine Edita Tahiri kaže da će sledeće teme u dijalogu sa Beogradom biti telekomunikacije i energetika.

Tahiri je u izjavi agenciji FoNet rekla da će tema biti i regionalna saradnja, posebno uklanjanje prepreka koje Beograd postavlja učešću Prištine u regionalnim inicijativama i organizacijama.

Prema rečima Tahiri, dogovor o carinskom pečatu, politički, predstavlja međusobno priznanje dve države u oblasti slobodne trgovine i početak normalizacije susedskih odnosa.

Euleks: U skladu sa mandatom

Portparolka visoke predstavnice EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton Maja Kocijančič izjavila je da Euleks na dva prelaza na severu Kosova deluje u skladu sa svojim mandatom.

Kocijančič je rekla da nije saglasna sa tvrdnjama zvaničnika u Beogradu da se dogovor o carinskim pečatima nije odnosio na rešavanje pitanja prelaza Brnjaka i Jarinja, istakavši da je Kosovo od 2000. godine jedinstveno carinsko područje.

Istovremeno, obavešteni izvori u Evropskoj uniji, tvrde da je Euleks upućivanjem svojih carinika na prelaze načinio "za sve prihvatljiv kompromis, jer je vlast u Prištini pokušala da dobije daleko više i postavi na carinsko-granične prelaze samo svoje carinike i policajce", javlja agencija Beta.

Pored toga, evropski diplomatski izvori agencije Beta priznaju da prilikom dogovora Beograda i Prištine o carinskom pečatu nije bilo reči o tome kako će se on i primeniti, odnosno koji carinici će tamo biti nadležni izvršni organi.

Funkcioneri uključeni u delovanje misije EU na Kosovu želeli su da naglase da je prisustvo carinika i policajaca Prištine samo "simbolično", isto kao što je to i dosad bio postojeći režim na prelazu Merdare i na drugim carinskim tačkama.

Oni navode da je sad jedna strana već primenila ono što suštinski najvažnije proizilazi iz dogovora o carinskim pečatima, a to je da se ukine obostrana zabrana trgovine, kako to i nalažu odredbe regionalne zone slobodne trgovine CEFTA.

"Naravno da sad treba da vidimo kako će svaka strana, a to znači i Beograd primeniti dogovor o carinskom pečatu, pa bi sledeća runda dijaloga s Prištinom, to trebalo da do kraja razjasni", naveli su izvori u Briselu.

Jeremić: Nelegitimna i nelegalna akcija

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić kaže da je značajan broj zemalja Evropske unije jasno poručio da ne stoje iza akcije koju sprovode prištinske vlasti.

"EU nije politički odlučivala o sprovođenju te akcije", naveo je šef srpske diplomatije i dodao da su, štaviše, neke članice Unije tek naknadno čule za sprovođenje ove akcije.

"Te zemlje su postavile pitanje zbog čega se ovo dešava kada je to na jasan način izlazak iz statusne neutralnosti i ozbiljno podrivanje dijaloga Beograda i Prištine", rekao je šef srpske diplomatije.

Akcija Euleksa i Kfora nije dobila adekvatan mandat međunarodne zajednice i međunarodnih organizacija koje su ih na Kosovo uputile, pa je, ističe Jeremić, ta akcija "nelegalna i i nelegitimna".

Jeremić je rekao da su iza birokratske forme, pod kojom je sprovedena ova akcija, "sakriveni interesi nekoliko izuzetno moćnih zemalja s kojima ćemo morati da nastavimo da se odnosimo koristeći svu diplomatsku mudrost i znanje".

Ministar policije Ivica Dačić tvrdi da je Srbija spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom.

"Pitanje ko će biti na prelazima i gde će ići sredstva koja se na njima ubiraju nije bilo predmet dijaloga. Mi smo se, shodno tome, obratili EU sa namerom da se ta pitanja raspravljaju odmah, možda već na prvoj narednoj sednici dijaloga", rekao je Dačić.

Međitim, ukoliko situacija na Jarinju i Brnjaku bude potrajala, prema Dačićevim rečima, to će sigurno izazvati reakciju Beograda u vidu recipročnih mera prema prelazima koje Albanci najviše koriste.

Pored toga, Srbija ima plan reagovanja u slučaju pogoršanja situacije na Kosovu i Metohiji i  taj plan ne podrazumeva vojsku i policiju, rekao je Dačić.

"On podrazumeva reagovanje svih drugih državnih organa kako bi se sprečile sve posledice. Mislim na oblast ekonomije, trgovine, prosvete, zdravstva", objasnio je Dačić.