Poziv kuvajtskim investitorima

Predsednik Srbije Boris Tadić pozvao je investitore i privrednike iz Kuvajta da ulažu u Srbiji. Tadić je na otvaranju Biznis foruma privrednika dve zemlje rekao da će se kao predsednik države založiti da se investitorima i privrednicima iz Kuvajta obezbedi apsolutna zakonska zaštita i pravni poredak.

"Mogu vam garantovati da ćete u Srbiji imati najbolje moguće uslove za poslovanje", poručio je predsednik Tadić.  

Ekonomija je bila u centru pažnje svih razgovora, imajući u vidu skromnu robnu razmenu koja je prošle godine iznosila samo 1,3 miliona dolara.

Kuvajt je zainteresovan za investiranje u srpsku putnu i železničku infrastrukturu, dok Srbija želi da poveća izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, ali i da se vrati na građevinsko tržište Kuvajta.

Srpske kompanije pozvane su da se uključe u ambiciozan plan razvoja Kuvajta. Ta zemlja privlačna je za ekonomsku saradnju, zbog stabilne političke situacije, liberalne ekonomske politike i velikih prihoda od nafte, ali i neiscrpne potrebe za hranom, drugom robom i radnom snagom.

Iako je nafta najveće bogatstvo zemlje, simbol modernog Kuvajta su vodotornjevi. U njihovoj izgradnji, kao i u drugim skupim projektima, učestvovali su srpski građevinari.

Tadić je ukazao da mesta za saradnju postoji u poljoprivrednoj proizvodnji, jer je manje od jedan odsto kuvajtskog tla obradivo, dok Srbija ima velike kapacitete.

Drugi segment su srpske banje, koje bi uz ulaganja veoma brzo dostigle evropske, a tehnologija ugledne Vojno-medicinske akademije primenjiva je i u drugim zemljama.

U odbrambenoj industriji, saradnja je postojala još u doba bivše Jugoslavije. Sada je Srbija dala Kuvajćanima ponudu za remont i modernizaciju tenkova M-84.

Poziv srpskim kompanijama

Na poslovnom forumu bili su i predstavnici nekih srpskih kompanija koje su učestvovale u obnovi i zgradnji Kuvajta.

Kuvajtska vlada poziva ih da se vrate i uključe u nove projekte vredne više od milijardu dolara kojima se ostvaruje plan da Kuvajt postane regionalni finansijski i trgovinski centar.

Inače, građevinarstvo je oblast u kojoj srpsko-kuvajtska ekonomska saradnja ima najviše šansi.

"Kuvajćani su za učestvovanje u finansiranju dela Prokopa izdvojili 25 miliona evra. To nije celokupan iznos, ali pokazuje dobru volju kuvajtske strane", rekao je ministar ekonomije Nebojša Ćirić.

Srbija bi, dalje, mogla da bude proizvodni centar za kuvajtske kompanije koje bi preko nas mogle da izvoze u zemlje regiona i Evropske unije.

"Velika je zainteresovanost kuvajtskih firmi za prehrambenu industriju, ali i za izvoz na treće tržište preko sporazuma koje Srbija ima sa drugim zemljama sveta", rekao je predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bigarin.

Predsednik Privredne i industrijske komore Kuvajta Ali Mohamed Tanian El Ganim optimista je kad je reč o jačanju ekonomske saradnje, jer, kaže, srpski državni vrh ima jasnu mapu puta uprkos složenim političkim i ekonomskim izazovima. Zato i Kuvajt želi strateško partnerstvo sa Srbijom, kaže El Ganim.

Tokom dvodnevne posete Kuvajtu, predsednik Tadić je razgovarao sa šefom te države, emirom Sabah el Ahmed el Džaber el Sabahom, predsednikom Vlade Naser el Mohamed el Ahmad el Sabahom i sa predsednikom Nacionalne skupštine Džasim el Kharafijem.

Tadić je emiru zahvalio na doslednoj politici Kuvajta kad je reč o Kosovu i Metohiji, pošto ta zemlja nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost južne srpske pokrajine.

Posle susreta delegacija Srbije i Kuvajta, u emirovoj palati potpisana su i četiri međudržavna sporazuma, među kojima Memorandum o razumevanju u oblasti odbrane, Trgovinski sporazum, Sporazum o vazdušnom saobraćaju i o ukidanju viza na diplomatske i službene pasoše.