Tadić u Hrvatskoj

Predsednici Srbije i Hrvatske, Boris Tadić i Ivo Josipović, položili su vence na spomen-obeležje masovne grobnice u Ovčari, kod Vukovara. Na vencu koji je položio predsednik Srbije napisano je: "Nevinim žrtvama, predsednik Republike Srbije Boris Tadić".

"Došao sam ovde da uputim reči izvinjenja i iskažem žaljenje", rekao je Boris Tadić posle polaganja venca. Predsednik Srbije je istakao da je došao na Ovčaru da se pokloni žrtvama i oda im poštu i poštovanje, u uverenju da se pokolenja moraju rasteretiti ratnog bremena.

"Priznanjem zločina stvaraju se mogućnosti za oproštaj i pomirenje", poručio je Tadić, i dodao da će se, kada se srpski i hrvatski narod izmire, otvoriti nova stranica budućnosti.

"Demokratska Srbija želi da uspostavi politiku dobrosusedstva i saradnje. To je pretpostavka pomirenja i politika koja je sasvim suprotna od politike devedesetih", rekao je Tadić, ističući da sve što se dogodilo Srbima i Hrvatima u dvadesetom veku može biti sklopljeno u knjigu prošlosti.

"Ovčara je mesto boli i stradanja žrtava bezumne politike", rekao je hrvatski predsednik Josipović.

"Došli smo da se poklonimo žrtvama, izrazimo saučešće, ali i obećamo da nijedan zločin neće ostati nekažnjen", rekao je Josipović, izrazivši uverenje da će se tim činom dati novi podsticaj pronalaženju i otkrivanju sudbine nestalih i uspostavljanju dobrosusedskih odnosa. Josipović je naglasio da je moguća drugačija politika mira i prijateljstva.

Predsednici Srbije i Hrvatske položili su, kasno po podne, vence na spomenik žrtvama srpske nacionalnosti u Paulinom Dvoru.

"Čitava Hrvatska će progoniti svaki zločin bez obzira ko ga je počinio. Počinioci zločina u Paulin Dvoru su kažnjeni, ali ima i onih zločina koji nisu kažnjeni", rekao je Josipović, i dodao da država ne sme učestvovati u zataškavanju zločina.

Pripadnici bivše JNA i srpskih paravojnih formacija ubili su na Ovčari, 20. novembra 1991. godine, više od 200 hrvatskih zarobljenika i civila. U Paulinom Dvoru, nedaleko od Osijeka, u decembru 1991, hrvatske snage ubile su 18 srpskih i jednog civila mađarske nacionalnosti.

Pomirenje, pitanje budućnosti

Posle posete spomen-obeležju na Ovčari, predsednik Tadić se sastao sa hrvatskom premijerkom Jadrankom Kosor, koja je njegovu posetu ocenila kao važan trenutak u odnosima dve države.

"Sa zadovoljstvom pozdravljam sve što je predsednik Boris Tadić izgovorio na Ovčari i što se poklonio žrtvi hrvatskih branitelja i civila Vukovara", rekla je Kosorova.

Posetom predsednika Srbije Vukovaru otvorena je jedna nova knjiga u odnosima dve države, ocenila je hrvatska premijerka. Ona je izrazila zadovoljstvo što je Hrvatskoj vraćen deo dokumentacije odnesen iz vukovarske bolnice 1991. godine.

U zajedničkom obraćanju novinarima, predsednici Tadić i Josipović odbacili su kao neumesne ocene da se posetom Vukovaru i Paulinom Dvoru izjednačavaju dva zločina, i saglasili se da proces pomirenja ne podstiču pod pritiskom EU ili SAD, već iz humanosti.

Posle sastanka sa predstavnicima hrvatskih udruženja žrtava rata, Tadić i Josipović su poručili da su odlukom da posete mesta stradanja Hrvata i Srba pokazali da nema sile koja će ih sprečiti da okončaju proces pomirenja.

"Nema te politike koja će nas dvojicu sprečiti da nastavimo taj proces. To je pitanje budućnosti nas, naše dece i naših zemalja", rekao je Josipović.

Predsednici su se saglasili da se više ne može dovesti u pitanje rešenost Srbije i Hrvatske da se rasvetli sudbina nestalih, bez obzira na njihovu nacionalnost.

Odgovarajući na pitanje novinara da li je dolaskom u Vukovar posredno priznao da je bilo agresije Srbije na Hrvatsku, Tadić je rekao da pravnicima i istoričarima ostavlja da utvrde šta se desilo devedesetih godina prošlog veka, a da je njegova dužnost bila da načini lični gest u znak sećanja na nevine žrtve.

Osim izvinjenja kao ličnog čina, za trajno pomirenje dva naroda neophodno je i da dve države povuku određene poteze, a to podrazumeva i vansudsko rešavanje međusobnih tužbi za genocid pred Međunarodnim sudom pravde, istakao je Tadić.

Predata dokumentacija iz vukovarske bolnice

Tadić je u Vukovar stigao nešto posle 10 časova, trajektom iz Bača. Na pristaništu u Vukovaru, pored stotinak novinara, dočekalo ga je i pedesatak građana koji su aplauzom pozdravili dolazak predsednika Srbije.

Predsednici Srbije i Hrvatske razgovarali su, iza zatvorenih vrata, u zgradi Gradskog poglavarstva Vukovara. Razgovoru su prisustvovali i gradonačelnik Vukovara Željko Sabo i drugi lokalni zvaničnici.

Hrvatskoj strani predata je, potom, dokumentacija odnesena 1991. iz vukovarske ratne bolnice. Dokumentaciju je, pomoćniku ministra hrvatskih branitelja Ivanu Grujiću, predao predsednik Komisije za nestale osobe Srbije Veljko Odalović.

Predsednik Srbije se u Vukovaru sastao i sa predstavnicima hrvatskih udruženja zatvorenih i nestalih i predstavnicima srpske manjine. Tadić je, posle susreta sa predstavnicima Srba u Hrvatskoj, izjavio da će Srbija učestvovati u obnovi Vukovara.

Dolazak Borisa Tadića u Vukovar je prva poseta nekog visokog zvaničnika Srbije mestima zločina počinjenih tokom rata u Hrvatskoj.

Protesti zbog posete

Nedaleko od spomen-obeležja na Ovčari, tokom polaganja venaca, okupilo se pedesetak ljudi, koji su upaljenim svećama i molitvom izrazili protest zbog posete Borisa Tadića.

Među okopljenima su bile žene i majke iz Vukovara, Lovasa i Sotina, bivši hrvatski borci i invalidi rata u Hrvatskoj. Na protestu je bio istaknut transparent: "Celi Vukovar je Ovčara".

"Vukovar na svako nasilje odgovara molitvom, a i ovo smatramo nasiljem", rekla je Vilma Vidović iz Vukovara, koja je u ratu ostala bez pet članova porodice.

Kod vukovarskog Vodotornja okupili su se članovi Hrvatske stranke prava, jedine parlamentarne partije koja se usprotivila poseti predsednika Srbije.

Pojedini učesnici protesta nosili su transparente na kojima je pisalo: "Pardon nije dovoljan", "Nisi dobrodošao", "Zašto neslužbeno" i "Izvinjenje, a ne žaljenje".

Predsednik HSP-a Danijel Srb rekao je da hrvatska politika ne vodi brigu o nacionalnim svetinjama. Srb je protestovao zbog toga što je Tadićev dolazak neslužbenog karaktera i što se, kako je rekao, posetom Vukovaru i Paulinom Dvoru izjednačavaju žrtve.