Tadić na Kipru

Povodom obeležavanja 50 godina nezavisnosti Kipra predsednik Boris Tadić boravi u Nikoziji. U kiparskoj prestonici održana vojna parada.

Predsednik Srbije Boris Tadić, u Nikoziji, prisustvuje svečanom obeležavanju pet decenija nezavisnosti Kipra od britanske kolonijalne vlasti.

U kiparskoj prestonici održana je vojna parada povodom proslave 50 godina nezavisnosti Kipra. U svečanom defileu učestvovali su pripadnici pešadije, artiljerije, pomorskih snaga, grčkog vojnog kontigenta stacioniranog na Kipru, policije, vatrogasne brigade i službi civilne odbrane.

Na poziv predsednika Kipra, Dimitrisa Hristofijasa, proslavi prisustvuju predsednik Grčke Karolos Papuljas i grčki ministar odbrane Evangelos Venizelos.

Povodom 50. godišnjice nezavisnosti predsednik Hristofijas je ocenio da godišnjica obeležava nastojanje i moderan istorijski put zemlje i naroda.

"Ona obeležava naše uspehe i dostignuća, ali i tragedije koje je naša zemlja doživela u toku pedeset godina svog postojanja. Republika Kipar obeležava pola veka svog postojanja, ali, nažalost njena teritorija i narodi ostaju podeljeni silom oružja", ukazao je Hristofijas uoči Dana nezavisnosti.

Hristofijas je, takođe, naveo da Republika Kipar ostaje odlučna da istraje u borbi za ponovno ujedinjenje Kipra.

Ostrvo Kipar je od 1964. godine, kada su turske snage izvršile invaziju, podeljeno na severni turski i južni grčki deo. "Zelena linija", koja deli ostrvo i dalje je pod kontrolom snaga UN.

Poslednja u nizu rundi pregovora o ujedinjenju počela je 2008. godine i još uvek traje. Republika Kipar je od 2004. godine članica EU, dok turski deo Kipra priznaje samo zvanična Ankara.

Presednik Kipra organizovaće prijem u predsedničkoj palati za predsednika Srbije, šefa grčke države i druge zvaničnike, a velika javna proslava biće večeras organizovana na stadionu Elefteria - Tasos Papadopulos u Nikoziji.

Kipar je jedna od pet država-članica EU koje nisu priznale jednostranu nezavisnost Kosova, a Beograd se, sledeći bivšu SFR Jugoslaviju koja je 1974. godine iskazala solidarnost sa Nikozijom tokom kiparske krize, zalaže za pronalažanje rešenja problema ove zemlje u okvirima međunarodnog prava.

broj komentara 1 pošalji komentar
(petak, 01. okt 2010, 13:48) - lena [neregistrovani]

mala ispravka

Ostrvo je podeljeno na grčki i turski deo 1974! A od 1964. su počele terorističke akcije turskih Kiprana koje je podržavala Turska, i tada su okupirani delovi Nikozije i Famaguste; a onda u 1967. pokušaj okupacije Kipra od strane Turske koji je propao. Tada je i Kipar (Makarios) rekao "ne" ujedinjenju sa Grčkom (trebalo je ući i u NATO)