Vreme za EU

Predsednici Srbije i Estonije, Boris Tadić i Tomas Hendrik Ilves, izrazili su očekivanje da će kandidatura Srbije za članstvo u EU biti u najskorije vreme prosleđena Evropskoj komisiji.

Tadić je, u Talinu, posle razgovora sa predsednikom Ilvesom, rekao da kandidatura Srbije ne bi trebalo da bude blokirana, jer je nastavak tog procesa važan, ne samo za Beograd, već i za budućnost čitavog Zapadnog Balkana.

"Očekujemo da Srbija više neće biti blokirana i da će naša aplikacija biti pred Evropskom komisijom u najskorije vreme, zato što je naša ambicija da status kandidata dobijemo početkom sledeće godine, a da pregovore o članstvu otpočnemo krajem sledeće ili početkom 2012. godine", rekao je Tadić.

Upitan da li očekuje da u nekom trenutku Srbija na putu ka EU bude suočena sa uslovom da prizna nezavisnost Kosova, Tadić je rekao da se nada da ta dva pitanja, kao i do sada, neće biti povezana.

"Niko pred mene ne iznosi takve uslove. Kao predvidljiv partner, uvek govorim sagovornicima iz EU da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova, i to je pozicija srpske države. Međutim, želim da otvorimo dijalog i da rešimo istorijski konflikt između Srba i Albanaca. To je moj politički cilj, jer znam da ne možemo takve probleme unositi u EU", objasnio je Tadić.

"Moramo u razgovoru sa Albancima rešavati probleme. To je politika koja uzima u obzir i legitimne interese Albanaca i EU. Rezolucija koja je usvojena u Generalnoj skupštini UN i koja je usaglašena između Srbije i svih zemalja EU je dobra osnova da se dođe do rešenja", kazao je Tadić.

Ilves: Vreme za prosleđivanje kandidature

Predsednik Estonije Tomas Hendrik Ilves rekao je da je pravi trenutak za naredni korak u procesu integracije Srbije, a taj korak je prosleđivanje srpskog zahteva za pristupanje Evropskoj komisiji, objavljeno je na sajtu estonskog predsednika.

"Sada je pravi trenutak za naredni korak na putu integracije Srbije. A taj korak je odluka Saveta ministara spoljnih poslova Evropske unije da srpski zahtev za pristupanje proslede Evropskoj komisiji, koja onda treba da iznese svoje mišljenje", rekao je Ilves.

Ilves je dodao da je "budućnost Srbije u Evropskoj uniji, gde integracija oko zajedničkih vrednosti omogućava državama članicama da uživaju u miru i prosperitetu zahvaljujući jačanju demokratije, ljudskih prava i vladavine zakona".

Ilves je takođe rekao da je napredovanje Srbije na evropskom putu od kada je pre gotovo godinu dana podnela zahtev za kandidaturu "jasna indikacija njene posvećenosti" tom cilju.

Kad je reč o Kosovu, estonski predsednik je pozdravio nedavno usvojenu rezoluciju o Kosovu u Generalnoj skupštini UN i spremnost EU da posreduje u dijalogu Beograda i Prištine.

"Pozdravio sam vašu izjavu predsedniče Tadiću, nakon mišljenja Međunarodnog suda o nezavisnosti Kosova, kada ste rekli da će Srbija nastaviti da se kreće ka EU i da je Uniji potrebna Srbija koja je u stanju da kosovsko pitanje reši na konstruktivan način", rekao je Ilves.

On je dodao da su "ključne reči ovde, kao i drugde u EU, dobri odnosi sa susedima, regionalna saradnja i dijalog".

Jače političke i privredne veze

Predsednici Estonije i Srbije složili su se da su političke i privredne veze dve zemlje značajno ojačale poslednjih godina. Tadić i Ilves su razgovarali o mogućnosti saradnje u oblasti eksploatacije nalazišta uljnih škriljaca u Srbiji i uvođenja efikasne e-uprave.

Predsednik Ilves je konstatovao da je Srbija jedna od retkih zemalja koje imaju znatne rezerve uljnih škriljaca, i podsetio da Estonija, kao svetski lider u komercijalnoj upotrebi škriljaca, odnosno njihovoj preradi u gorivo, može na tom polju imati obostrano korisnu saradnju sa Srbijom.

Tadić je zahvalio estonskoj vladi i predsedniku Ilvesu na ustupanja softvera "X road", koji će biti osnov za informatičko unapređenje srpske državne administracije.

Estonija je jedna od država EU koje se najdoslednije zauzimaju za nastavak procesa proširenja na zemlje Zapadnog Balkana.

Srbija i Estonija su do sada potpisale svega tri međudržavna sporazuma, od kojih je na snagu stupio samo Sporazum o saradnji u oblasti kulture, obrazovanja i sporta.

Estonija je nakon sticanja nezavisnosti 1992. godine, a posebno po prijemu u Evropsku uniju i NATO 2004. godine, otpočela vrtoglav ekonomski i tehnološki razvoj, i danas je, prema procenama Svetske banke, rangirana kao 24. među 183 države i regije po uslovima za poslovanje.

Od zemalja EU bolje uslove za poslovanje nude samo Velika Britanija, Danska, Irska, Finska, Švedska i Belgija.

Tadić će tokom dvodnevne posete Estoniji razgovarati i sa premijerom Andrusom Ansipom i predsednicom parlamenta Ene Ergmom.