Nova diplomatska bitka za Kosovo

Predsednik Srbije je, posle iznošenja savetodavnog mišljenja MSP-a o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova, rekao da će mnoge zemlje biti pod pritiskom da priznaju Kosovo pre izjašnjavanja u Generalnoj skupštini UN, ali da će Srbija uložiti sve napore da tih priznanja bude što manje i da na jesen u Njujorku bude usvojena rezolucija Srbije.

Vlada Srbije je najavila da će nastaviti diplomatsku borbu za očuvanje Kosova pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija, navodeći da Međunarodni sud pravde nije odgovorio na suštinsko pitanje vezano za jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

Specijalni izaslanici Srbije kreću u 55 zemalja širom sveta, sa pismom predsednika Tadića, koje će predati predstavnicima država u koje putuju. Upućivanje izaslanika usledilo je posle najave predsednika Tadića da Srbija ima jasan plan diplomatskih aktivnosti.

Konstatovano je da Srbija od Međunarodnog suda pravde nije dobila pomoć u trenutku kada je međunarodno pravo ugroženo na štetu Srbije.

Međutim,  dva  dana po izricanju mišljenja Suda u Beograd stižu potvrde zemalja koje neće priznati nezavisnost južne srpske pokrajine.

Lideri afričkih država njih 28, prenelo je potpredsedniku Vlade Božidaru Đeliću da mišljenje Međunarodnog suda pravde nije relevantno jer se nije izjasnio o suštinskoj stvari tj. pravu Kosova i Metohije na otcepljenje.

Stručnjaci, među kojima i oni čije mišljenje prenosi ugledni Njujork tajms smatraju da Srbija može još mnogo toga da uradi, jer se Sud nije izjasnio o suštini. 

"Sud se nije dotakao tog pitanja, nije rekao da je Kosovo legalna ili ilegalna država, nije se čak ni osvrnuo na to", rekao je za RTS Džejms Ker Lindzi, profesor Londonske ekonomske škole.  

Lindzi da smatra da uprkos oceni mnogih da je Srbija postavila pogrešni pitanje, alternativa nije postojala. 

"Iskreno govoreći legalna avenija je za sada zatvorena, ali je politička arena i dalje otvorena. Kosovo neće uskoro postati član UN i nekih važnih organizacija i zato verujem da postoji još prostora za političko rešenje i u neko dogledno vreme i perspektiva da se otvori dijalog", rekao je profesor Lindzi.

Bote: Nije data poslednja reč

Profesor međunarodnog prava Mihael Bote, autor je teksta u "Zidojče cajtungu" pod naslovom Kosovo - šta sada? - u kojem kaže da mišljenjem MSP nije izrečena i poslednja reč o nezavisnosti i da se mora nastaviti sa pregovorima.

"MSP je rekao ne. Jednostranom deklaracijom nezavisnosti Kosova nije prekršeno međunarodno pravo. Ipak, mnoga pitanja ostaju otvorena.

Prvo, navodi Bote, da li još važi rezolucija 1244? Drugo, da li je ona obavezujuća za autore deklaracije nezavisnosti? MSP je na prvo pitanje odgovorio sa da, na drugo sa ne", smatra profesor.

"Rezolucija je obavezujuća za članice UN; one će se i ubuduće prema njoj upravljati, ali zašto onda ne i Kosovari?", pita se Bote.

"Autori deklaracije, osim jedne osobe, jesu bili članovi grupe koja je sebe definisala kao demokratski izabrane predstavnike Kosova. Ipak, oni su, prema mišljenju Suda, delovali van pravnog okvira UN ustanovljenog Rezolucijom 1244. Zato Rezolucija za njih nije bila obavezujuća. Taj argument i jeste i nije ubedljiv. Logički gledano, dovoljan je za mišljenje Suda da autori deklaracije nisu prekršili Rezoluciju Saveta bezbednosti", piše profesor Bote.

On zatim postavlja pitanje da nije" Sud možda time Kosovarima učinio medveđu uslugu?"

"Sud naglašava", nastavlja Bote, "da autori nisu delovali u tom svojstvu u kom su i izabrani. Na neki način oni su potisnuti u nezvaničnu oblast. Ali na čemu onda počiva njihov legitimitet? Međunarodni sud pravde u Hagu niti je to pitanje postavio niti je na njega odgovorio", konstatuje nemački profesor međunarodnog prava.

"Papir ne bledi. Jedno je proglasiti nezavisnost, sasvim drugo uspešno formirati nezavisnu državu. Da li zaista već postoji država Kosovo? Zar ne nedostaje sopstvena vlada, koja može da ispuni osnovni zadatak jedne države, da se stara o bezbednosti stanovnika oblasti? Tu bezbednost ostvaruje još uvek strana uprava. Međutim, upravo iz razloga što je to pitanje ostalo otvoreno, nije data poslednja reč o pozivanju Srbije na međunarodno pravo i tvrdnji te države: Kosovo je bilo i ostalo sastavni deo Srbije", pojašnjava profesor čiji tekst prenosi radio "Dojče vele".

Međunarodni sud pravde doneo je savetodavno mišljenje da kosovski Albanci, deklaracijom o jednostranom proglašenju nezavisnosti, nisu prekršili međunarodno pravo, niti rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244, kao ni pravni poredak ustanovljen u pokrajini tom rezolucijom.

Za rezoluciju je glasalo deset sudija, uglavnom iz zemalja koje priznaju Kosovo kao nezavisnu državu. Četvorica su glasala protiv.

Sud nije hteo da se bavi političkim posledicama deklaracije, već ih je prepustio instituciji koja je tražila mišljenje - Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.