Zapadni Balkan na putu ka EU

Predsednici Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Boris Tadić, Ivo Josipović, Filip Vujanović i predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić, potpisali su u Sarajevu deklaraciju kojom se poziva na dalje jačanje regionalne saradnje i potvrđuje da članstvo u EU ostaje zajednički strateški cilj.

U deklaraciji, potpisanoj na 21. sesiji Igmanske inicijative, poziva se na izgradnju uzajamnog poverenja u napretku celog regiona na putu ka članstvu u EU. U deklaraciji se naglašava i rešavanja svih sporova dijalogom, kako bi se prevazišle istorijske razlike i svi okrenuli budućnosti i napretku.

Obraćajući se prisutnima, predsednik Boris Tadić je rekao da bi zaustavljanje proširenja Evropske unije bila greška koja bi mogla da ostavi tragične posledice za građane Zapadnog Balkana.

"Integracija Zapadnog Balkana u EU nema alternative. Svedoci smo da je politika proširenja donela prosperitet građanima koji su ušli u EU i nijedna zemlja koja je postala članica nije postala siromašnija", rekao je predsednik Srbije.

Tadić je pozvao zemlje bivše Jugoslavije da jedna drugu podržavaju u evropskim integracijama i dodao da se Srbija raduje viznoj liberalizaciji za BiH i Albaniju.

"Srbija želi i da Hrvatska što pre uđe u EU", rekao je Tadić i naglasio da će nastaviti politiku saradnje sa Haškim tribulanom kako bi, i suštinski, Srbija doprinela politici pomirenja u regionu.

"Pre deset godina bilo je teško i zamisliti da se u glavnim gradovima bivše Jugoslavije govori o povezivanju i prijateljvstu", rekao je Tadić.

"Stvari ni danas do kraja nisu rešene, ali je sitacija neuporedivo bolja", rekao je Tadić i istakao da "EU treba da poštuje dostignuće" u zajedničkim uspesima i rešavanju brojnih problema između zemalja zapadnog Balkana.

Lideri moraju doprinositi pomirenju

Predsednik Tadić je najavio svoj dolazak u Srebrenicu 11. jula ove godine, na obiležavanje 15. godišnjice ratnog zločina u tom gradu.

"Pri tom neću nikada zaboraviti nevine žrtve mog naroda", rekao je Tadić i dodao da svi regionalni lideri moraju doprinositi politici pomirenja i poverenja.

Potrebno razdvojiti politike "očuvanja legitimnih nacionalnih interesa od nacionalističke i šovinističke politike", naglasio je predsednik Srbije.

"Mir nema alternativu. Nikada više na našim prostorima ne sme da se dogodi rat", rekao je Tadić i naglasio da "integritet naših zemalja ne sme da bude doveden u pitanje nijednim gestom".

U regionu zapadnog Balkana niko ne može biti lider u odnosu na druge, rekao je Tadić i dodao da "Srbi, Hrvati, Bošnjaci i Crnogorci nemaju bližih naroda sebi".

"Moramo se dogovoriti da održavamo politiku koja nas približava, a ne udaljava", poručio je Tadić na 21. sesiji Igmanske inicijative u Sarajevu.

Što pre konkretizovati ideje Igmanske inicijative

Predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić je ocenio da je cilj Igmanske inicijative jasan i nedvosmislen, jer je usmeren ka podršci i promociji domaćeg i regionalnog dijaloga u sferi politike, ekonomije, obrazovanja i kulture.

Silajdžić je naglasio da je cilj skupa da se što brže i kvalitetnije normalizuju odnosi između BiH, Srbije, Crne Gore i Hrvatske.

"Poverenje je najbitniji faktor u našim odnosima", rekao je Silajdžić, pozivajući predsednike Srbije, Crne Gore i Hrvatske da što pre konkretizuju ideje Igmanske inicijative.

Skupu se obratio i šef delegacije Evropske unije u BiH Dimitris Kurkulas, koji je ocenio da nevladine organizacije imaju veoma važnu ulogu u pripremanju jedne države za članstvo u Evropskoj uniji.

"Ulazak u EU nije magično rešenje svih problema ali dovodi do stabilnosti i jačanja demokratskih institucija", istakao je Karkulas.

Na skupu su pročitana i pisma člana Predsedništva Bosne i Hercegovine Nebojše Radmanovića i bivšeg predsednika Hrvatske Stjepana Mesića.

Unapređenje regionalne saradnje

Predsednici Hrvatske Crne Gore, Ivo Josipović i Filip Vujanović založlili su se za saradnju i približavanje zemalja regiona.

Josipović je rekao da to što je njegova zemlja blizu članstva u EU ne znači da će okrenuti leđa susedima, dok se Vujanović založio za reafirmisanje dve velike ideje koje su se nekada nazivale bratstvo i jedinstvo.

I pored toga što se međunarodna zajednica susreće sa institucionalnim izazovima, hrvatski predsednik smatra da to ne bi trebalo da uspori dalju integraciju zapadnog Balkana ka EU.

Vujanović je rekao da svi narodi na ovim prostorima treba da budu ponosni i da neguju antifašizam i odnose koji su se nekada nazivali bratstvo i jedinstvo. U uslovima krize nema pravog odgovora bez regionalne saradnje, ocenio je Vujanović.

Predsednici četiri države regiona su odvojeno, u razmaku od dvadesetak minuta, stigli u zgradu Parlamenta Bosne i Hercegovine. Oni su pre početka konferencije zajedno ušli u salu demonstrirajući time jedinstvo koje današnji regionalni skup i predstavlja.

Predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić razgovarao je, posle 21. sesije Igmanske inicijative, u odvojenim susretima s predsednikom Srbije Borisom Tadićem, Hrvatske Ivom Josipovićem i Crne Gore Filipom Vujanovićem.

Igmanska inicijativa, osnovana 2000. godine, predstavlja pokret koji obuhvata više od 140 nevladinih organizacija iz Srbije, Crne Gore, BiH u Hrvarske, a usmerena je na bržu normalizaciju odnosa zemalja potpisnica Dejtonskog mirovnog sporazuma.

U njenom programu se navodi da radi na normalizaciji odnosa i pomirenja u "dejtonskom trouglu", koristeći sve resurse civilnog dijaloga.

Igmanska inicijativa je dobila ime u znak sećanja na proleće 1995, kada je grupa od 38 intelektualaca i antiratnih aktivista iz Srbije i Crne Gore, posle 48 sati putovanja preko Mađarske i Hrvatske, preko planine Igman, kroz improvizovani tunel ušla u Sarajevo, koje je bilo pod opsadom Vojske Republike Srpske.