Dobri susedi uprkos razlikama

Uprkos različitom viđenju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, predsednik Srbije Boris Tadić je, nakon razgovora sa crnogorskim predsednikom Filipom Vujanovićem, istakao da dve države smatraju da kulturno blago, identitet i ljudska prava Srba i Crnogoraca na Kosovu i Metohiji moraju biti zaštićeni.

Tadić je, posle razgovora sa Vujanovićem, rekao da očekuje da će ambasador Crne Gore u Srbiji uskoro biti imenovan.

Prema njegovim rečima, Srbija i Crna Gora moraju istovremeno raditi na očuvanju identiteta i srpskog i crnogorskog naroda na svojoj teritoriji.

Tadić je istakao da za Beograd nije prihvatljivo da srpski narod u Crnoj Gori ima status nacionalne manjine, kao što to nije slučaj ni sa Crnogorcima u Srbiji, ali da će se o tome još razgovarati.

"Konstatovali smo i da naši građani sa obe strane granice slobodno putuju, bez ikakvih viza, pasoša. Da u domenu obrazovanja imamo izuzetne rezultate, u razmeni studenata, učenika. Veliki potencijal i šansu imamo u oblasti naučnih istraživanja", rekao je srpski predsednik.

Značajna privredna saradnja

Tadić je rekao da Srbija ima veliki interes za ulaganja u crnogorsku privredu, posebno kada je reč o privatizaciji energetskog sektora, za šta je zainteresovana Elektroprivreda Srbije.

"Srbija želi da njena elektroprivreda postane jedan od ključnih regionalnih činilaca. Geostrategijski posmatrano, Srbija je prirodno raskršće u transferu i transportu električne energije", naglasio je Tadić i rekao da na tom polju postoji veliki prostor za saradnju.

Govoreći u ulaganjima u zajedničku putnu mrežu, Tadić je podvukao važnost pruge Beograd-Bar i puta Beograd-Podgorica i najavio da će sledeće godine početi projektovanje auto-puta od Beograda do Boljara.

I Vujanović i Tadić podvukli su da je priroitet dve zemlje evropska integracija i složili se da će u tome sarađivati.

Predsednik Crne Gore rekao je da su gotovo u svim važnim oblastima, poput odbrane i bezbednosti, saobraćaja, zaštite životne sredine i kulture, dve zemlje postigle međudržavne sporazume ili su oni u završnoj fazi.

Vujanović je rekao i  da očekuje da će uskoro biti prevaziđene i razlike u odnosu dve države prema pitanju dvojnog državljanstva.

"Mi treba da budemo dve najbliže države u međunarodnoj zajednici", naglasio je Vujanović.

Takođe je ocenio da između dve zemlje postoji dobra komunikacija i ekonomske veze, i podvukao značaj srpskih ulaganja u privredu Crne Gore.

Vujanović je rekao da je od predsednika Tadića čuo da postoji odlučnost da se sarađuje sa Haškim tribunalom.

"Razgovarali smo i o potrebi saradnje u oblasti borbe protiv kriminala, koja je nesumljivo naš strateški interes i u čemu dve države moraju maksimalno da sarađuju jer postoji interes i jedne i druge strane u konkretnim aktivnostima i zajedničkom delovanju", izjavio je Vujanović.

Vujanović će u Beogradu imati bilateralne sastanke i sa predsednikom Vlade Srbije Mirkom Cvetkovićem i predsednicom Skupštine Slavicom Đukić Dejanović.

Predsednik Crne Gore će se u Srbiji sresti i sa predstavnicima crnogorske nacionalne zajednice.

Dolazak Vujanovića je prvi zvanični susret na najvišem nivou, nakon što je Crna Gora priznala jednostrano proglašenu nezavisnost južne srpske pokrajine.

Otvorena pitanja 

Vujanović je uoči posete rekao da je Crna Gora priznala nezavisnost Kosova, jer bi u suprotnom pretrpela veliku štetu.

Crnogorski predsednik veruje da postojeći problemi neće ugroziti zajednički interes Crne Gore i Srbije za saradnjom, prijateljstvom i bliskošću.

Odgovor zvaničnog Beograda na crnogorsko priznanje Kosova bio je uskraćivanje gostoprimstva ambasadoru Crne Gore u Srbiji, Anki Vojvodić.

Otvorena pitanja o kojima bi moglo biti reči tokom Vujanovićevih razgovora u Beogradu, osim pitanja ambasadora, je sporazum o dvojnom državljanstvu, obrazovanje, položaj i prava srpske manjine u Crnoj Gori i crnogorske u Srbiji, kao i crkvena pitanja, imajući u vidu da u Crnoj Gori deluje kanonski nepriznata Crnogorska pravoslavna crkva.

Crna Gora je saopštila da je zainteresovana i za saradnju po svim ekonomskim pitanjima.

Imajući u vidu evropsko opredeljenje dveju država jedna od tema će, svakako, biti evropske i evroatlantske integracije i ispunjavanje uslova dveju zemalja za stavljanje na belu šengen listu.