Saradnja Srbije i Libije

Srpski predsednik Boris Tadić boravi u jednodnevnoj poseti Libiji, gde se u Sirtu sastao sa libijskim liderom Moamerom el Gadafijem u njegovoj letnjoj rezidenciji.

U srpskoj delegaciji su i ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević i pomoćnik ministra spoljnih poslova za bilateralne odnose Zdravko Ponoš.

Poseta predsednika Srbije Libiji i razgovori sa Gadafijem su prilika da dvojica državnika razgovaraju ne samo o unapređenju tradicionalno dobrih političkih veza Beograda i Tripolija, već i o jačanju ekonomsko-trgovinskih odnosa dve zemlje, prenosi agencija Tanjug.

Libija je do raspada bivše Jugoslavije bila jedan od najvažnijih privrednih partnera Srbije, posebno kad je reč o izvođenju investicionih radova u inostranstvu, ali su nakon uvođenja sankcija trgovinske veze dve zemlje ogranične, da bi počele da se poporavljaju tek od polovine ove decenije.

Gadafi je u septembru 2009. godine uručio orden predsedniku Srbije Tadiću, koji je tada u Tripoliju prisustvovao proslavi 40 godina libijske revolucije, a na vojnoj paradi povodom te manifestacije, u delegaciji su bili i ministar odbrane Dragan Šutanovac i generalni direktor preduzeća "Jugoimport SDPR" Stevan Nikčević.

Prošle godine, kopredsednik mešovitog Srpsko - libijskog komiteta Muhamed Hidžazi pozvao je, prilikom posete Srbiji, srpske kompanije da učestvuju u projektima izgradnje infrastrukture u Libiji za koje će vlada te zemlje u narednoj godini izdvojiti oko 25 milijardi dolara.

Posle trodnevnog zasedanja tog Komiteta u Beogradu potpisani su Protokol o saradnji dve zemlje - Memorandum o saradnji u oblasti zdravstva, Memorandum o saradnji u oblasti turizma i Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

Srbija je polovinom decenije počela da izvozu u Libiju u nešto većem obimu industrijske mašine, pogonske aprate i urađaje, sadni materijal i raznu drugu robu, pa je izvoz na godišnjem nivou dostigao oko 4,5 miliona dolara, dok je uvoz bio simboličan.

Arapski socijalizam i islamska tradicija 

Moamar Abu Meniar el Gadafi rođen 1942. godine, bio je vođa vojnog udara kojim je 1969. godine, zbačen kralj Idriz Prvi i od tada je političar koji bez formalnog mandata predvodi Libiju, koja se prostire na 1,76 miliona kvadratnih kilometara.

Libijski vođa je u tu državu uveo oblik islamskog socijalizma koji je izložio sedamdesetih godina prošlog veka u svom delu "Zelena knjiga", koja je, prema kritičarima, na neuobičajen način kombinovala načela države blagostanja, arapskog socijalizma i islamsku tradiciju.

Gadafijev uzor je bio egipatski predsednik Gamal Abdel Naser, koji je od poznih pedesetih pa do smrti 1970. godine, važio za vođu arapskog sveta i bio jedan od tvoraca Pokreta nesvrstanih, zajedno sa ondašnjim jugoslovenskim šefom države Josipom Brozom Titom i indijskim premijerom Džavaharlalom Nehruom.

Zategnuti odnosi Libije i SAD 

Gadafi je želeo da ujedini Egipat, Libiju, i Siriju u jednu državu, a kasnije svoju domovinu sa Tunisom, ali u tim nastojanjima nije uspeo.

Libijski vođa se poslednjih godina istakao i kao jedan od tvoraca Afričke unije, ranije poznate ka Organizacija afričkog jedintva, u želji da više od 50 država na tom kontinetu organizuje slično Evropskoj uniji.

Decenije tokom kojih je Gadafi, pukovnik po činu, na čelu Libije, bile su obeležene veoma zategnutim odnosima sa zapadnim zemljama, naročito Sjedinjenim Američkim Državama.

Međutim, posle godina provedenih pod međunarodnim sankcijama, Libija je početkom 2000-tih normalizovala diplomatske odnose sa ključnim zapadnim državama, koje ponovo pokazuju interesovanje za velika ulaganja u tamošnju privredu, naročito sektor nafte i zemnog gasa.