Poštovanje međunarodnog prava i novi pregovori

Predsednik Srbije Boris Tadić pozvao je sve članice UN koje nisu priznale Kosovo da nastave da budu uzdržane, dok Međunarodni sud pravde ne da odgovor na pitanje da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u saglasnosti sa međunarodnim pravom. Tadić je za Drugi dnevnik RTS-a rekao da je sednici Saveta bezbednosti UN o Kosovu bila veoma važna jer postoje očigledna namera da se UNMIK istisne sa Kosova i Metohije.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija razmatrao je izveštaj šefa svetske organizacije Ban Ki Muna o stanju na Kosovu, nešto više od godinu dana od kada su kosovski Albanci jednostrano proglasili nezavisnost.

Tadić je na sednici Saveta bezbednosti UN o Kosovu rekao da se Srbija "zalaže za nove pregovore jer jedino oni mogu obezbediti pravedno, kompromisno i obostrano prihvatljivo rešenje" i da "nikada neće priznati nezavisnost Kosova ni posredno, ni neposredno i nastaviće sa diplomatskom, pravnom i mirnom odbranom svog integriteta".

"Niko ne bi smeo svojim postupcima da prejudicira ishod odluke. Stoga nikako ne bi trebalo ohrabrivati nova priznanja tzv. nezavisnog Kosova", rekao je Tadić.

"Mi smo uvereni da će odluka Međunarodnog suda pravde biti od izuzetne koristi za čitavu svetsku organizaciju jer će sprečiti da Kosovo posluži kao krajnje opasan presedan u svim delovima sveta gde postoje secesionističke težnje", rekao je predsednik Srbije.

Na Kosovu nema države

"Svima je jasno da 13 meseci posle nelegalno jednostrano proglašene nezavisnosti, na Kosovu nema države, a zaštita ljudskih prava je nedovoljna, o čemu očigledno svedoči minimalni broj Srba i drugih raseljenih koji su se vratili na Kosovo".

"Srbija, kao i brojne zemlje EU, ima izuzetnih problema zbog aktivnosti albanske mafije na Kosovu koja se bavi švercom narkotika, kao i trgovinom ljudima i oružjem", rekao je srpski predsednik.

Naglasivši da Srbija želi da se "obezbedi normalan život u pokrajini" i "mir i bezbednost svih građana na Kosovu", Tadić je izrazio uevrenje da "i Srbi i Albanci mogu, bez straha i nasilja, da žive jedni pored drugih i jedni sa drugima" zbog čega "predstavnici UN i Euleksa moraju da ispune svoj mandat u potpunosti".

Srbi kažnjeni bombama

Tadić je podsetio da se sednica Saveta bezbednosti UN posvećena Kosovu održava dan uoči desetogodišnjice početka NATO bombardovanja Srbije u kojem je poginulo 2.500 civila i pričinjena šteta koja se procenjuje na 30 milijardi dolara.

Istovremeno je dodao da je od uspostavljanja međunarodne uprave više od 200.000 Srba napustilo Kosovo.

"Srbi su pre deset godina kažnjeni bombama, a kosovski Albanci deset godina kasnije, uprkos proterivanju Srba i paljenju njihovih kuća i crkava, bivaju nagrađeni time što je više od 50 zemalja priznalo nelegalnu nezavisnost naše južne pokrajine", rekao je.

Tadić je ukazao da "na Kosovu za Srbe ni danas nema bezbednosti, nema slobode kretanja, nema pravde, nema struje, vode, niti poštovanja osnovnih civilizacijskih normi" i da zato ne može da se složi sa "optimističkim procenama iz izvestaja generalnog sekretara jer te tvrdnje demantuje realno stanje na terenu".

Polemika o NATO bombardovanju

Predstavnica Velike Britanije u UN Karen Pirs izrazila je neslaganje s predsednikom Srbije.

"Potrebno je da se prisetimo zašto je to bilo neophodno. Ta akcija NATO je bila intervencija da se spreči velika humanitarna katastrofa na Kosovu", rekla je Pirs.

Reagujući na njene reči, ruski predstavnik je rekao da je njen stav jednostran i da ništa nije rečeno o aktivnstima Oslobodilačke vojske Kosova.

Čurkin je podsetio i da se sutra navršava deset godina od početka NATO bombardovanja Srbije, ukazujući da su tada uništavani civilni ciljevi, što je za rezultat imalo hiljade nastradalih.

Posebno je pomenuo bombardovanje zgrade RTS-a u Beogradu, dodavši da su političke posledice bombardovanja bile još gore, jer su dovele do separatizma na Kosovu.

Albanci traže ukidanje UNMIK-a 

Ministar inostranih poslova Kosova Skender Hiseni zatražio je misija UN okonča mandat, imajući u vidu da upotpunosti postaje operativna misija Evropske unije.

Hiseni je ambasadore država članica Saveta bezbednosti podsetio da je 17. februara Kosovo obeležilo godinu dana od proglaenja nezavisnosti i ocenio da je u tom periodu ostvaren napredak u svim oblastima.

"Građani Kosova proslavili su mirno i dostojastveno prvu godinjicu nezavisnosti, uprkos provokacijama određenih poslanika Skuptine Srbije koji su u Zvečanu održali nekakvu sednicu", rekao je Hiseni.

Hiseni je rekao da je Kosovo formiralo bezbednosne snage, uz podršku NATO, Nacionalni savet za bezbednost, a nastavlja se i širenje diplomatske mreže u inostranstvu.

Vlada Kosova, rekao je Hiseni, nastavlja da poboljšava uslove u kojima žive manjine, posebno u delovima sa srpskom većinom, iako "Srbija ne čini nitša da pomogne u tom procesu".

"Srbija nastavlja da ohrabruje nelegalne i paralelne strukture na severu Kosova", upozorio je Hiseni i istakao da je to podruje "raj za sve vrste kriminalnih i nelegalnih aktivnosti".

"Kosovo je spremno na saradnju sa Srbijom, kao dve nezavisne i suverene države", rekao je Hiseni.

Rusija: Optužbe na račun Beograda besmislene

Predstavnik Rusije u Savetu bezbednosti UN Vitalij Čurkin izjavio je da misija Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji treba da zadrži administrativnu funkciju i pozvao na implementaciju plana o šest tačaka generalnog sekretara Ban Ki-muna.

Čurkin je na sednici Saveta bezbednosti istakao da je na Kosovu došlo do porasta nezakonja i kriminala, što dovodi do smanjenja povrataka raseljenih Srba.

"Jedina šansa da se popravi situacija je da na Kosovu ostane misija Ujedinjenih nacija. UN misija mora da zadrži administrativnu i političku funkciju, a Savet bezbednosti treba da omogući nastavak dijaloga između Beograda i Prištine i implementacije plana o šest tačaka", naglasio je Čurkin.

Govoreći o Euleksu na Kosovu, ruski ambasador je kazao da priroda te misije nije neutralna, "što se kosi sa izveštajem generalnog sekretara, gde nije izneta nijedna od postojećih zamerki na rad misije".

Čurkin je ocenio da su "besmisleni" pokušaji da se za sve probleme na Kosovu optuži Beograd.

"Godinu dana od proglašenja nezavisnosti nezaposlenost je porasla, a privreda nije napredovala. Jedina stvar koja napreduje je kriminal i nesigurnost za opstanak manjina. Razlog za ovakvu situaciju je nedostatak sistema i bezbednosti i zato je nuzno da međunarodne snage ostanu na Kosovu", istakao je ruski predstavnik.

Čurkin je rekao da pozdravlja zaključke koje je pred Savet bezbednosti izneo predsednik Srbije Boris Tadić i dodao da je zahvalan na informacijama koje je srpski predsednik izneo.

Problemi za UNMIK, nema povratka raseljenih

Šef UNMIK-a Lamberto Zanijer je naveo da je rad te misije, od jednostranog proglašenja nezavisnosti prošle godine, součen sa ozbiljnim problemima, jer je kosovski Albanci "smatraju preprekom za ostvarivanje pune državnosti".

"Kosovske vlasti, pod značajnim pritiskom opozicije, poslednjih meseci su uporno ponavljali da rezolucija 1244 više nije relevantan dokument i da nemaju nikakve pravne obaveze da bi je poštovali", naveo je šef UNMIK-a.

Zanijer se, proteklih sedmica suočio sa ozbiljnim problemima, jer posle razgovora sa predstavnicima Beograda o sprovođenju plana u šest tačaka nije uspevao da ugovori sastanak sa zvaničnicima vlade u Prištini.

U redovni tromesečni izveštaj UNMIK-a o stanju na Kosovu, po prvi put, je uključen i deo koji se odnosi na dosadašnji rad misije Evropske unije, Euleksa i koji je potpisao šef te misije i nekadašnji komandant Kfora, Francuz Iv de Kermabon.

Zanijer je u izveštaju, koji obuhvata period od 1. novembra 2008. do 9. marta ove godine, navodi da je bezbednosna situacija na Kosovu stabilna, mada se u severnom delu Kosovske Mitrovice dogodila serija incidenata.

Šef UNMIK-a je naveo da je u toku ubrzana rekonfiguracija misije UN na Kosovu i Metohiji uz, kako je naveo, konsultacije sa glavnim akterima na terenu. Očekuje se da će biti završena do početka budžetskog ciklusa 2009 -2010. godine.

Nakon toga, rekonfigurisana misija UN na Kosovu i Metohiji ostaće u veoma smanjenom obimu na području Kosovske Mitrovice i baviće se pitanjima manjina, povratkom raseljenih i slobodom kretanja i kulturnim nasleđem.

Na tehničkom nivou, UNMIK je preduzeo nekoliko koraka u sprovođenju tehničkog dela sporazuma, a specijalni predstavnik UN obavio je razgovore na političkom nivou sa najvišim predstavnicima srpskih vlasti o sprovođenju plana u šest tačaka.

Povratak izbeglica, kao i u listom svim izveštajima generalnog sekretara UN od 1999. godine do danas, ocenjen je izuzetno loše. Prema podacima UNHCR-a, samo 582 osobe koje pripadaju manjinskim zajednicama vratile su se u svoje domove.

Euleks je, naveo je Zanijer, rešen da u potpunosti poštuje Rezoluciju 1244 i deluje u statusno neutralnim okvirima UN. "U trenutku kada postepeno dostiže pun operativni kapacitet, Euleks mora da nastavi da uzima u obzir specifične okolnosti i pitanja svih zajednica," istakao je generalni sekretar UN.

Ipak, zaključio je Zanijer, institucije kosovskih Srba na severu Pokrajine nespremne su da sarađuju sa Euleksom po pitanju carina, a lideri kosovskih Srba i Beograd i dalje se protive saradnji sa kancelarijom Međunarodnog civilnog predstavnika.