Podignut ulog u dijalogu Beograda i Prištine – crvene linije i ubrzavanje situacije

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti razgovaraju sa predstavnicima Evropske unije o tzv. evropskom planu. Najpre su održani odvojeni sastanci sa evropskim liderima, a zatim i zajednički sastanak sa šefom evropske diplomatije Žozepom Boreljom i specijalnim predstavnikom za dijalog Miroslavom Lajčakom.

Državni sekretar Ministarstva odbrane Nemanja Starović rekao je gostujući u emisiji Oko da svedočimo kompleksnim razgovorima, i da ga ne bi čudilo da razgovori potraju do kasno u noć, imajući u vidu stavove koji su veoma udaljeni.

"Novost predstavlja, što nismo mogli da vidimo pre godinu dana, što su zemlje političkog Zapada sada spremne da podignu političke uloge, da zaprete onoj strani koja opstruira dijalog. Do pre godinu dana bilo je nezamislivo da primenjuju takve mere čak i prema svojim ljubimcima u Prištini. Govorim o tome da su te države na jasan način zatražile od članica Saveta Evrope da obustave postupak prijema Prištine u tu organizaciju", istakao je Starović.

Prema njegovim rečima, kada imamo to u vidi moramo se zapitati sa kakvim bismo se mi posledicama suočili, ako su jednu ozbiljnu kaznenu meru primenili prema svojim ljubimcima.

Smatra da svi oni koji zagovaraju da se napuste razgovori, nesvesno ili svesno rade u korist Aljbina Kurtija, niko ne bio srećniji da Beograd odustane od pregovaračkog procesa od Kurti.

"To ne znači da mi treba apriorno da se saglasimo sa svim onim što se u ovom predlogu nalazi, ali moramo se voditi mudrom taktikom da ne budemo mi okrivljeni za neuspeh ovog procesa", istakao je Starović.

Dugogodišnji dopisnik iz Nemačke Miroslav Stojanović je rekao da je podignut ulog na više načina i da su predstavnici Zapada do sada bili medijatori i da su puštali da se dve strane dogovore.

"Sada oni preuzeli inicijativu, ne ostavljaju mogućnost ni Beogradu ni Prištini za približavanje stavova. Bacili su na sto jedan konkretan plan. Ja verujem da o planu neće biti mnogo razgovora večeras, već više kako će biti nastavljen dijalog", istakao je Stojanović.

Dodao je da ako razgovor bude dugo trajao onda će se govoriti o konkretnim stvarima, a ako bude kratko trajao onda će to biti formalno dogovoreno da se nastavi razgovor sledeći put

"Ubrzava se situacija. Potrebno je da naprave politički poen u korist Prištine. Oko pristupa EU. To je daleka staza, pošto predsedava Švedska da se ta tema bar stavi na dnevni red, jer posle dolazi Španija kao predsedavajući EU, koja je rekla da neće stavljati tu temu na dnevni red", napomenuo je Stojanović.

Logistička podrška SAD 

Naučni savetnik Instituta za evropske studije Slobodan Zečević rekao je da je reč o zapadnom predlogu što našu situaciju čine komplikovanijom, jer je u okviru EU usvojen jednoglasno, čak i one države koje nisu priznale Kosovo su glasale za ovaj predlog za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine.

"Očigledno je da postoji logistička podrška SAD. Svaki plan koji je samo evropski je propao, ako nema SAD u pozadini nema ništa od plana. SAD su iza ovog plana. Mi smo izbegli prvu zamku da mi ne razgovaramo o tome, što bi bio poklon za Kurtija, to bi bilo kao odbijanje plana Z4. Možda će biti prilike da govorimo o suštini. Komplikovana je za nas situacija jer iza plana stoje i SAD i EU i članice koje ne priznaju nezavisnost Kosova", kaže Zečević.

Govoreći o ZSO, Starović kaže da jedino oko čega se slažemo sa SAD je to je da se sačuva kredibilitet pregovaračkog procesa na taj način što će se sprovesti u delo ono što je potpisano.

"Nije tajna da u ovom planu, mapi puta, kako ga zovemo, nema puno toga dobrog za Srbiju, ali moramo shvatiti, bez obzira na to moramo da izbegnemo sve negativne posledice, koje bi usledile, ako bi mi bili prepoznati kao strana koja opstruira", istakao je Starović.

Napomenuo je da moramo brinuti o integritetu procesa, o položaju srpskog stanovništva na KiM, a mehanizam za ostvarivanje političkih prava je Zajednica srpskih opština.

Stojanović kaže da nema pouzdanu informaciju da li se u planu nešto može korigovati ili je to plan uzmi ili ostavi.

Smatra da Srbija neće priznati ni de fakto ni de jure Kosovo kao nezavisnu državu.

"Lukavo osmišljen plan" 

Zečević je rekao da je dobro u ovom planu što u njemu nema da se formalno prizna nezavisnost to je dobro.

"Plan je lukavo smišljen jer govori o Srbiji i Kosovu kao praktično dve države, koje komuniciraju i zaključuju nekakve dogovore, sve vreme se pominje suverenitet, ulazak u EU, a znamo da je za ulazak u EU potreban status države. Sam po sebi plan ne vodi računa o srpskom stavu da mi ne priznajemo nezavisnost Kosova", rekao je Zečević.

Napomenuo je da se u planu ne polazi od toga da mi ne priznajemo nezavisnost Kosova čak i neke države EU ne priznaju.

"Moramo da se borimo da se plan adaptira situaciji po kojoj mi ne priznajemo nezavisnost Kosova", kaže Zečević.

U pismu koje je predsednik Vučić dobio, uoči odlaska u Brisel, a koje su potpisali predsednik Republike Francuske Emanuel Makron, kancelar Savezne Republike Nemačke Olaf Šolc i predsednica Saveta ministara Republike Italije Đorđa Meloni postavlja se pitanje da li to podržava cela Evropa ili samo ove tri zemlje.

Starović kaže da je francusko-nemački plan predstavljen pred Savetom za spoljne poslove EU, pa pošto niko nije iskazao neslaganje onda je to pretpostavljeno saglasje svih 27 država članica EU.

"Ovo je borba na duži rok. Ma koliko slovo ovog plana bilo teško za nas, sa sličnom situacijom smo bili suočeni pre 10 godina kada nam je predstavljen tekst Briselskog sporazuma, međutim 10 godina kasnije nema manje Srba na KiM", kaže Starović.

Stojanović smatra da je ZSO bio ključni razlog da se otvori dijalog, ako se ne ostvari ono što je dogovoreno ne možete verovati ni bilo kom drugom dogovoru.

Zečević ističe da je neophodno hitno formiranje ZSO, jer Kurti dobija zamah da vrši pritisak zato što nema ZSO.