Bura zbog Milanovićevog stava o KiM, između međunarodnog prava i interesa geopolitike

Istok Ukrajine od Kosova i Metohije razdvaja više od hiljadu kilometara i nekoliko država. Ono što ih spaja traži se od početka rusko-ukrajinskog sukoba. Geopolitičko viđenje Krima koji je Rusija anektirala 2014. i južne srpske pokrajine dao je predsednik Hrvatske Zoran Milanović – uz ocenu da "Krim nikada više neće biti Ukrajina".

"Evo Rusi će se, jer su cinici, pozvati na aneksiju Kosova, koju ja podržavam. Ko je anektirao Kosovo? Pa međunarodna zajednica i mi, dakle oteto od Srbije. Kada je međunarodna zajednica poslednji put priznala aneksiju neke teritorije? Kosovo smo priznali. Nije aneksija, to je otimanje. Deo teritorije je izvučen iz Srbije. Kako se to zove? Ekstrakcija. Nije šija nego vrat. Ja tamo imam puno prijatelja i oni razumeju šta govorim. Dakle, ovo nije dovođenje u pitanje Kosova nego celog koncepta u kome neko misli da ima prava na sve, kad mu to odgovara, a kad drugi radi onda je to kriminal", rekao je Zoran Milanović.

Neočekivanu izjavu hrvatskog kolege nije pažljivo poslušao predsednik Srbije. Makar ne u trenutku kada su novinari imali prilike da ga pitaju za komentar. Do detaljne analize, osvrt na ponašanje međunarodne zajednice.

"Rekao sam i pomalo u šali predsedniku Zemanu i njegovoj delegaciji da kada neki dođu u zemlju, u Srbiju, i kada traže da poštujemo nešto što bi oni voleli da mi poštujemo i kada izvučemo povelju UN, Rezoluciju UN 1244, Briselski, Vašingtonski, Solunski, sve moguće sporazume i kada kažemo koji sporazum hoćete da poštujemo, dobijete ćutanje ili malo arogantniji odgovor, a to je – vi znate da to nije realnost, ali smo mi ti koji kreiramo realnost i ako hoćete da gledate u budućnost, zaboravite na te papire, zaboravite na pravni poredak, koga briga za to, morate da se upodobite svemu tome", naveo je predsednik Vučić.

Da sasluša i primeni poruke Zapad sada očekuje i od Prištine. To su u autorskom tekstu napisali savetnik Stejt departmenta Derek Šole i specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar. U najvažnije ciljeve ubrajaju sprovođenje sporazuma o, kako kažu, Zajednici opština sa većinskim srpskim stanovništvom.

"Ispunjavanje obaveze Kosova za osnivanje Zajednice ne podriva kosovski ustav, niti ugrožava suverenitet, nezavisnost ili demokratske institucije. Izričito se protivimo stvaranju bilo kakvog entiteta koji bi ličio na Republiku Srpsku u Bosni i Hercegovini. Međunarodna zajednica ne nastoji da nametne rešenje. Umesto toga, od Kosova tražimo da pruži svoju viziju ove zajednice i voljni smo da pružimo ekspertizu i političku podršku kako bismo osigurali da ona funkcioniše u najboljem interesu za sve stanovnike Kosova. [...] Ona neće biti novi dodatni nivo vlasti uz izvršnu i zakonodavnu vlast kosovske vlade", navodi se u tekstu Šolea i Eskobara.

Odgovor na pismo stiže iz Kurtijevog pokreta "Samoopredeljenje". 

"Niko drugi sem Skupštine Kosova, vlade i opština ne može da donosi odluke. Dakle, ne postoji oblik ili drugi mehanizam koji neko van ovih institucija može da uspostavi", rekla je Mimoza Kusari, šefica poslaničkog kluba Pokreta "Samoopredeljenje" Aljbina Kurtija.

Vaninstitucionalno viđenje Statuta ZSO nacrtala je Fondacija "Fridrih Ebert" u Prištini. Zovu je "Asocijacija opština u Republici Kosovo u kojima je zajednica Srba sa Kosova većina".

"U izvršavanju ciljeva Zajednica neće zaobilaziti ustavom predviđene nadležnosti i ovlašćenja opština članica, niti minirati odnose između centralnih organa vlasti i opština. Sve to osigurava da Zajednica nije izvršni organ, niti predstavlja treći nivo vlasti", naveo je Senad Šabović iz Fondacije "Fridrih Ebert".

Prema istom nacrtu, Zajednica bi imala svoje organe, budžet, imovinu, zvanične simbole i zastavu. Po potrebi i dodatna ovlašćenja koja joj dodele centralne vlasti.