Francusko-nemački plan – šta nam se nudi, a kakve su posledice odbijanja

I dalje nepoznat javnosti, francusko-nemački plan dobio je obrise posle jučerašnjeg obraćanja predsednika. U njemu nema ničeg dobrog za Srbiju, a u slučaju da ga odbijemo biće još gore – tako ukratko mogu da se sumiraju najavljene ekonomske i političke posledice.

"Nismo mi učestvovali u pravljenju tog plana, ni na koji način, niko nas ništa nije ni pitao, niko nas ni oko čega nije ni konsultovao. Oni su došli da nam predoče svoj plan i da nas upoznaju sa onim što su oni stavili na svoj papir", poručio je Aleksandar Vučić.

Zato pojačane diplomatske aktivnosti Zapada nekadašnji diplomata ne naziva pregovorima, već razgovorima u kojima se od Srbije traži da prizna kosovsku nezavisnost.

"Naša saglasnost sa onim što Zapad smatra da je definitivno izgubljeno je nezamenljiva. Bez nje ništa im ne vredi to što su postigli, a sve su postigli bespravnim sredstvima. Sve je u stanju čekanja daljeg razvoja koji može biti vrlo raznovrstan. Mi nemamo nikakvog interesa da žurimo da se priklonimo volji moćnika, tim pre što imamo na svojoj strani neotuđivo pravo vlasništva nad tom teritorijom", kaže Vladislav Jovanović, nekadašnji diplomata.

Interese Srbije drugačije vide ambasadori Nemačke i Francuske, država čiji se lideri smatraju autorima plana za rešenje kosmetskog pitanja.

"Ovde se na radi o pretnjama ili sankcijama Srbiji, već je to jedna šansa koju treba razmotriti. Mogućnost da se ubrza približavanje Uniji, da se pojača ekonomski razvoj i da se omogući stanovništvu regiona, uključujući i srpsku manjinu na Kosovu, da napreduje", ističe Pjer Košar, ambasador Francuske u Srbiji.

"Smatramo da je to važan i jedini put kojim može da se završe konflikti u regionu. Stoga je naša želja da se dijalog završi što pre i da donese rezultate", dodaje Anke Konrad, ambasadorka Nemačke u Srbiji.

"Plan nudi rešenje koje ide u pravcu konačnog priznanja nezavisnosti Kosova"

Rezultat prihvatanja plana mogao bi da bude i promena stava pet članica Evropske unije koje ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, upozoravaju analitičari.

"Definitivno se vidi da i oni svoj stav prema KiM vezuju za naš stav, jer ako bismo mi prihvatili rešenja iz ovog plana, onda bi to njima dalo prostora da i svoj stav promene u korist tih rešenja, a u vezi s našim stavom. Ovaj plan nudi rešenje koje ide u pravcu konačnog priznanja nezavisnosti Kosova i potvrde kosovske državnosti kroz pristup UN", poručuje Zoran Milivojević, bivši diplomata.

Evropski plan podržava Amerika čiji ambasador u Beogradu podseća da njegovoj primeni treba da prethodi formiranje ZSO. O toj temi će diskutovati kosovske političke stranke i civilni sektor na skupu koji je za 31. januar zakazao ambasador SAD u Prištini.

"To se prvo mora rešiti, a onda ono što predviđa francusko-nemački predlog. Tu se već ide na neke šire ideje koje će zahtevati malo više vremena. Na prvom mestu je sprovođenje već postignutih sporazuma", kaže Kristofer Hil, ambasador SAD u Srbiji.

Posebna sednica Skupštine o KiM 

Prihvatanje ili odbijanje novih sporazuma zahteva jedinstvo, poručuje predsednik Republike Srpske.

"I da se kaže – ako odbijamo, odbićemo zajedno. Ako prihvatamo, prihvatamo zajedno. A to je važno samo zato da Srbija i Srbi posle toga ne bi ponovo bili podeljeni. Šta god da se uradi moramo da uradimo zajedno. Ako odbijemo francusko-nemački plan onda to mora da odbije i vlast i opozicija i društvo u celini, ako ga prihvatimo onda treba svi da prihvatimo", navodi Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske.

Ponuđena rešenja za KiM biće tema posebne sednice Skupštine na kojoj će biti i predsednik Vučić. Trebalo bi da se održi u narednih desetak dana, potvrdio je predsednik Parlamenta.