EU u 2023. godini – hoće li biti prilike za integraciju Zapadnog Balkana

Dok EU još uvek traži odgovarajući ključ za evropsku integraciju Srbije i Zapadnog Balkana, ovih dana obeležen je zanimljiv jubilej: tačno pedeset godina od prvog evropskog proširenja. Prvog januara 1973. godine tadašnja Evropska zajednica je narasla sa početnih šest na devet članica. Od tada do danas EU je, u više talasa proširenja, stigla do 27 zemalja članica.

Ali, ti talasi su zaobišli Srbiju i druge u regionu. U poslednjoj deceniji politika proširenja zapala je u krizu, pa i u neku vrstu ćorsokaka.

Rat u Ukrajini vratio je geopolitiku u prvi plan, uključujući i politiku proširenja.

Prema rečima upućenog evropskog diplomate, lideri EU sada razumeju da su "predugo zanemarivali region i da je trenutno svaka zemlja regiona manje spremna za evropske integracije nego pre pet godina. Proevropske snage su slabije, antievropsko raspoloženje jače, a spremnost za reforme oslabljena".

U svetlu rata u Ukrajini, u prošloj godini EU je želela da pokaže da je otvorenija za aspiracije zemalja koje žele da se pridruže.

Čak tri zemlje su dobile status kandidata, od Ukrajine do Moldavije i Bosne i Hercegovine. U porukama lidera sada se govori o ubrzanju procesa pristupanja, postepenoj integraciji već u fazi pristupanja i punopravnom članstvu kao krajnjem cilju – formulacije oko kojih nije bilo jasnog konsenzusa do pre samo godinu dana.

Ali, ako je prošla godina donela pozitivniji ton u vezi sa prijemom Zapadnog Balkana, 2023. godina tek treba da pokaže da li novi rečnik vodi i ka novoj politici, odnosno, postoji li zaista novi "momentum" za integraciju regiona.

"Postoji svest da nam treba drugačiji, ozbiljniji pristup, ali još uvek nismo sigurni kako tačno da to ostvarimo i odemo dalje od reči", navodi evropski diplomata.

Ako se zaista otvori prostor za ubrzaniji napredak regiona, Srbija će imati problem da ga iskoristi.

Rat u Ukrajini cementirao je stav značajnog broja zemlja članica da je bilo kakav dalji napredak Srbije nemoguć bez usklađivanja sa spoljnom politikom EU, uključujući sankcije prema Rusiji. Zbog toga se ovog decembra, kao ni prošlog juna, nije ni raspravljalo o otvaranju novih poglavlja, odnosno klastera. Sličan stav ima i Evropski parlament, koji, doduše, ne odlučuje direktno u ovoj oblasti.

Bez neke bitne promene okolnosti, diplomate ne očekuju da će situacija biti drugačija i u ovoj godini. Naravno, ne treba zaboraviti da su među odlučujućim merilima i dalje vladavina prava i dijalog sa Prištinom. Međutim, potpuni politički primat i u ovoj godini imaće odnos prema Rusiji i ratu u Ukrajini.

Na širem planu, u 2023. biće bitno da li će ideje o faznom, postepenom pristupanju dobiti zvaničnu formu i hoće li u njima biti "sastojaka" koji bi mogli da ožive i vrate poverenje u proces pristupanja. Drugim rečima, hoće li EU biti zaista spremna da zemljama kanidatima ponudi neke od političkih i finansijskih prednosti rezervisanih za zemlje članice.

Nemački kancelar Šolc izjavio je prošlog meseca da postoji novo raspoloženje EU u vezi sa pristupanjem Zapadnog Balkana.

"Skepticizam koji je bio prisutan prethodnih godina kod nekih zemalja sada se pretvorio u aktivnu volju da se proces ubrza", poručio je Šolc prošlog decembra u Tirani.

Međutim, upravo Nemačka i Francuska istovremeno uslovljavaju svako sledeće proširenje EU političkom i ekonomskom reformom ovog bloka – nešto čemu nisu sklone zemlje istočne i centralne Evrope, inače veliki zagovornici proširenja.

Istočni Evropljani u ovim planovima vide rizik za gubitak sopstvenog uticaja, posebno u kontekstu nepoverenja sa kojim gledaju na odnos Pariza i Berlina prema Moskvi.

"Uspeh reforme EU zavisiće od toga koliko jasno stavimo do znanja da ćemo dopustiti proširenje samo ako dođe do institucionalnih reformi", poručio je nedavno spoljnopolitički savetnik kancelara Šolca Jerg Kukies, otvarajući dilemu da li bi ovakva potencijalna "trgovina" mogla da ojača ili, naprotiv, dodatno odloži izglede za prijem novih članica.

Za poznavaoce procesa, dva pitanja su ključna na početku godine – da li će EU prikupiti političku volju da stavi kredibilnu ponudu na sto i, s druge strane, koliko su zemlje regiona u stanju da evenutalnu priliku iskoriste, s obzirom na sopstvene probleme i (ne)ispunjavanje kriterijuma.

Napredak Crne Gore ka EU već dugo je pod znakom pitanja zbog produžene političke i ustavne krize. U Severnoj Makedoniji duboke unutrašnje podele bi mogle da ugroze usvajanje ustavnih promena, što je uslov za istinski početak pregovora. Političke podele uzgrožavaju dalje korake Bosne i Hercegovine, a neusklađenost sa spoljnom politikom EU trenutno je nepremostiva prepreka za napredak Srbije.

U Briselu analitičari i diplomate zato tvrde da postoji geopolitički trenutak za integraciju Zapadnog Balkana – ali i veliki rizik da se on propusti.