Spoljna politika Srbije u protekloj godini – između rata, EU i borbe za KiM

Predrag Rajić naveo je da se može konstatovati da je spoljna politika Srbije u godini na izmaku, politika kontinuiteta, istakavši da je naša politika "multivektorska".

"Ostali smo na evropskom putu, glavni spoljnopolitički prioritet ostaje članstvo u EU, uz stalnu diplomatsku borbu za očuvanje teritorijalnog integriteta i poboljšavanje situacije u vezi sa KiM. Takvu politiku, bilo je jako teško očuvati, s obzirom na činjenicu da je došlo do obnove Hladnog rata, koji je možda i suroviji nego prethodni", naveo je Rajić.

Naša zemlja se suočila sa velikim pritiscima u vezi sa Kosovom i Metohijom, nije otvoren nijedan novi klaster u pregovorima sa EU, ali su predstavnici Unije i veliki broj lidera država članica poslali poruku da i Srbija, kao i ceo Zapadni Balkan imaju podršku na evropskom putu.

"Poboljšanje srpsko-američkih odnosa" 

Rajić kaže da je Beograd uspeo da razvija odnose sa svim međunarodnim partnerima, uprkos teškoj situaciji, kao i da su unapređeni odnosi sa regionalnim geopolitičkim igračima, poput Turske, Azerbejdžana ili Kine.

"U ovoj godini počeli smo i da ubiramo plodove osetnog poboljšanja srpsko-američkih odnosa. To možete videti i na KiM, gde su Amerikanci jedini pokušali nešto da učine u smirivanju tenzija i obuzdavanju Aljbina Kurtija u nameri da izazove oružane sukobe", navodi Rajić.

Dodaje i da se poboljšanje vidi i u "obimu i vrsti investicija u našu privredu iz SAD", kao i da je to važno jer ne možemo da ostvarimo "ni minimum, niti optimum nacionalnih interesa bez prisnih odnosa sa SAD".

O razvoju regionalne saradnje 

U emisiji Svet i mi u 2022, Rajić je rekao da je jedan od fokusa Srbije u spoljnoj politici i razvoj regionalne saradnje, gde je uglavnom bilo uspeha tokom prethodne godine. 

"Kroz projekat 'Otvoreni Balkan', zaokružili smo inicijativu koja postoji već dugo: da se ojačaju odnosi u regionu i da se prednost dâ ekonomiji, a da se političke razlike ostave po strani. Uspeli smo da obnovimo i na najviši stepen podignemo odnose sa Severnom Makedonijom", naveo je Rajić.

Prema njegovim rečima, kada je reč o Albaniji, izabran je kurs koji je prihvatila i Tirana, a to je da sarađujemo na onim pitanjima koja su od zajedničkog interesa i opšteg značaja, dok pitanja u kojima se razlikujemo, poput KiM, stavljamo u drugi plan i ne insistiramo na onome što nas deli, već na onome što nas spaja.

"Uspeli smo da obnovimo i odnose sa Crnom Gorom. U Bosni i Hercegovini ćemo tek videti kako će se odvijati situacija nakon promene vlasti u Sarajevu. Odnosi sa Banja Lukom su nikad bliži. To ne možemo ni da posmatramo kao regionalnu saradnju već kao jačanje odnosa unutar istog srpskog nacionalnog korpusa", naveo je Rajić.

Kada je reč o Hrvatskoj, kaže, naveo je da se "plaši da će tu odnosi uvek biti umereno hladni, pre svega zbog stava Zagreba, iako Beograd pokušava da te odnose poboljša".

Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost zaključuje da se odnosi razvijaju i sa drugim susednim državama, poput Rumunije i Bugarske, a da su na istorijskom maksimumu sa Mađarskom.