U rascepu između Kurtijevih poteza i izjava Amerikanaca, ima li rešenja za krizu na severu KiM

U mestu Rudare danas je održan protest na kojem je zatražena pravda za uhapšene Dejana Pantića, Miljana Adžića i Slađana Trajkovića i da se sa severa povuku specijalne snage kosovske policije.

Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Slaviša Orlović rekao je za RTS da je primetio nekoliko novih stvari na današnjem protestu - drugačije govornike, drugačiju retoriku i drugačije poruke.

Naime, istakao je da su ovaj put govorili i ljudi koji nisu samo članovi Srpske liste i da je poslata poruka jedinstva u različitosti, odnosno jedinstva oko zajedničkog cilja uprkos vrednosno-ideološkim razlikama. Orlović ukazuje i da je istaknuto da se Srbi služe demokratskom borbom, demokratskim sredstvima i nenasilnim otporom.

Orlović ukazuje da je ove godine više puta išao na Kosovo i Metohiju i da je poslednjih godinu dana, a naročito poslednjih šest meseci primetan atak Kurtijevih snaga na severu - sve češći pretresi, kontrole, kažnjavanja.

"Bio sam u avgustu na KiM i u to vreme, instalirali su policijske baze na severu Kosova, na privatnom posedu. Tu imamo demonstriranje sile i proizvodnju straha, uzurpaciju privatnih parcela proglašenjem državnog inteersa, javnog interesa. Čitava zapadna civilizacija i teoretski i praktično počiva na privatnoj svojini, ljudi brane svoje kuće, svoja ognjišta. Nekada je bila legitimna borba tzv. OVK, a sada nije legitimna mirna reakcija na hapšenja bez obrazloženja", naveo je Orlović.

Aleksandar Mitić, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, navodi da Aljbin Kurti akumulira krize, nadovezuje jednu na drugu, pa se više i ne vidi koji je slučaj koji treba da rešavamo. Ukazuje da on pokušava da nametne svoje ciljeve i da to koordiniše sa zapadnim držvama.

"On pokušava da uradi dve stvari - da pokaže da kosovske snage bezbednosti treba da kontrolišu čitavu teritoriju Kosova, a drugo je promena paradigme po kojoj bi svaki tehnički razgovor i dijalog trebalo da krene od pretpostavke da je Kosovo nezavisni entitet. Na sve to imamo zapadne države koje sve to ne samo da tolerišu, nego koordiniraju jer se vrši paralelan pritisak da Srbija pristane na francusko-nemački plan", naveo je Mitić.

Ističe da Beograd čini sve što može na svim diplomatskim nivoima da izbegne dalju eskalaciju.

Kako ko vidi Zajednicu srpskih opština 

Povodom izjave Aljbina Kurtija da uklanjanje barikada ne može isključiti žrtve, Orlović kaže da poruke treba čitati strateški i taktički. Podseća na poruke visokih zvaničnika, poput one Gabrijela Eskobara da barikade treba da uklone oni koji su ih postavili.

"Imamo sinhronizovane izjave ambasade SAD u Prištini i Beogradu i britanskih ambasada u Prištini i Beogradu i izjave Kristofera Hila, koji nije običan ambasador po svemu sudeći, i Eskobarova, da treba implementirati ZSO pri čemu se interpretacija šta je ZSO kreće od interpretacije Prištine da neće novu Republiku Srpsku do ideje da je to nevladina organizacija i izjave šefa EU u Prištini koji kaže da je to zajednica multietničkih opština", ukazuje Orlović.

Orlović kaže da je nebitno kako se zove, ali da je suština da se obezbedi opstanak za Srbe sa nekom autonomijom, naročito na severu Kosova, ali i na jugu.

"Ako Eskobar i Hil kažu da treba, a oni su vrhovni autoriteti za Prištinu, onda postoji nesklad između njihovih izjava i implementacije i u tom rascepu sada funkcionišemo", naveo je Orlović.

Mitić navodi da Zapad neće naterati Prištinu da formira ZSO, ne onako kako smo mi mislili kada je potpisan Briselski sporazum. Mi smo tada povukli naše institucije da bismo dobili ZSO, mi smo učinili svoje, ali oni ne. Ne samo oni, garanti to ne poštuju i sad hoće da opet trgujemo i pregovaramo o tome šta je ZSO i da nam to prodaju u okviru novog paketa vezanog za francusko-nemački predlog", rekao je Mitić.

On smatra da je to novi trik Francuske i Nemačke, odnosno evropske administracije i Sjedinjenih Država koje to podržavaju.

"Očekuju da mi žmurimo i gledamo u stranu i da tako priznamo da je Kosovo nezavisno od Srbije, da ga pustimo da se polako, ali sigurno integriše u međunarodne organizacije i da mi ćutimo. I sada se ne insistira na članstvu u UN, ali prvi korak je da mi kažemo da je nezavisan entitet i da mi nemamo šta da se mešamo, a sledeći korak je da će tražiti Kosovo u UN i na kraju tek priznanje", navodi Mitić.

Rezolucija 1244 kao meni 

Komentarišući zahtev Srbije Kforu za povratak do 1.000 pripadnika srpskih snaga na KiM, Mitić kaže da ne veruje da će taj predlog biti ozbiljno razmatran, jer najveće zemlje NATO-a tretiraju Kosovo kao nezavisno.

"Odgovor je negativan, oni na Rezoluciju 1244 gledaju kao na meni iz koga biraju kada im nešto odgovara", rekao je Mitić dodajući da je dobro što je ta rezolucija UN ponovo u fokusu.

Govoreći o podršci Pekinga i Moskve Srbiji u Ujedinjenim nacijama, Orlović je rekao da ne vidi da su Rusija i Kina prisutne u ovim problemima.

"Srbija neće opet da ratuje s NATO-om, ali mora da vodi racionalnu demokratsku politiku po svetskim standardima, da bude u svim pregovorima, jer ako niste za stolom, bićete na meniju", rekao je Orlović.

S druge strane, Mitić kaže da je ključna podrška Pekinga i Moskve u UN, kao i da imamo prednost zahvaljujući politici otpriznavanja.

Kada je reč o članstvu u EU, Mitić kaže da bi pet zemalja koje ne priznaju nezavisnost Kosova trebalo to da blokiraju, jer ako jednom uđe to pitanje u Brisel, biće tretirano kao tehnokratsko pitanje i šireće se poput kancera.