Jorgos Harvaljas: Beograd balansira na konopcu, Grčka mora da blokira zahtev Prištine za pristup EU

Zašto Vučić kupuje turske dronove, Đoković je antivakser, Srbi se svađaju sa Grcima u košarci, Beograd ima pretenzije prema Solunskoj luci i druge slične besmislice.

Mnogi bi to hteli, ali im ne polazi za rukom. I Statisu Kalivasu kad bi dali da napiše grčko-srpsku istoriju, nikada ne bi uspeli da izbrišu veliku istorijsku istinu iz svesti dva naroda.

Od kada su dve zemlje povratile nacionalnu nezavisnost, nikada se nisu "sukobljavale" uz neprijateljska osećanja.

Rivalstva i sitne svađe su sigurno postojale tokom turbulentnog perioda balkanskih ratova, srpski partizani su možda zbrinuli svoje grčke komuniste tokom građanskog rata, ali suštinske konfrontacije između dva naroda nikada nije bilo. Naprotiv, postojali su solidarnost, međusobno razumevanje i pravoslavno saglasje.

• Srbi Krf nazivaju "ostrvom spasa", jer su ostaci njihove vojske i cele srpske vlade, gonjeni austrougarskim snagama, tamo našli utočište posle nezamislivog pohoda kroz albanske planine.

Više od 150 hiljada napaćenih, gladnih i iznemoglih srpskih vojnika iskrcalo se na ostrvo, od kojih su mnogi umrli od pretrpljenih nedaća, ali i pored razmera humanitarne katastrofe, nikada nije došlo do bilo kakvog konflikta. Krfljani su saosećajno dočekali svoje napaćene susede, brinuli se o njima i dali im priliku da stanu na noge i da se potom prebace u severnu Grčku.

Suživot dva naroda bio je primeran. Uprkos očajnom stanju, Srbi su izbegavali da pljačkaju imovinu Krfljana. Zbog toga im je bilo dozvoljeno da osnuju privremene institucije vlade, štampaju svoje novine, žene se Grkinjama, a čak i deklaracija o osnivanju Jugoslavije bila je potpisana na Krfu.

U dva svetska rata Grci i Srbi stali su ruku pod ruku na "pravu stranu istorije". I to su bili narodi koji su stalno "boli oči" imperijalnoj, a kasnije nacističkoj Nemačkoj, za razliku od drugih suseda koji su velikodušno nudili svoje usluge Rajhu.

Takođe je ključno da Srbi nikada nisu ignorisali ili doveli u pitanje vizantijsku kulturu, smatrajući sebe njenim sastavnim delom.

U doba osmanskog jarma, uostalom, dva naroda su bila zanesena istim revolucionarnim duhom i zamišljali su svoje zajedničko oslobođenje.

Dovoljno je samo pročitati knjigu Dušana Spasojevića, sadašnjeg srpskog ambasadora u Atini i poznavaoca grčkog jezika, da bi se otkrili dokazi ovog međusobnog razumevanja iz najranijih dana.

Svako ko se pravi da ne poznaje istorijsku stvarnost je zlonameran i služi drugim ciljevima. Ovo kažem da bi stvari bile jasne, iako smatram da nije neophodno.

Grci vole Srbe i to su dokazali pruživši podršku kada su Srbi krajem devedesetih, bespomoćni i izolovani, morali da brane svoju otadžbinu od razbojničke OVK, i od savremenog NATO varvarstva koji su ih nemilosrdno bombardovali.

• Srbija, suočena sa voljom moćnika i mržnjom Nemaca koji su želeli da se osvete za gerilski rat u Drugom svetskom ratu, podlegla je posledicama bombardovanja. Bila je raskomadana, a veliki deo njenog stanovništva ostao je van sadašnjih granica, u hibridnim državama Bosni, Kosovu, pa čak i Skoplju.

Beograd danas balansira na zategnutom konopcu zahvaljujući veštini popularnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je uspeo da razgovara sa Zapadom, a da nikada nije narušio svoj odnos sa Rusijom.

Nemci, ali i američke demokrate koji slede pogubnu Klintonovu politiku ne ostavljaju Srbe na miru. Oni se žure da pokrenu - čujte - pristupanje Kosova Evropskoj uniji.

I iz tog razloga zatvaraju oči pred stalnim provokacijama Kosovara koji čine sve da terorišu i na kraju proteraju srpsku manjinu iz regiona koji se smatra istorijskom i verskom kolevkom srpske nacije.

Vlada Kosova je prošlog četvrtka imala drskosti da potpiše zvanični zahtev za članstvo u Evropskoj uniji. Uz ostale besmislice, "premijer" i "predsednik" "razbojničke države", slikali su se i sa mapama "velike Albanije" koja seže čak do Preveze, uključujući Krf!

Danas ima samo pet zemalja članica EU koje ne priznaju Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu.

Jedna od njih je Grčka i svako od nas razume zašto.

• Uprkos tome i umesto da ih prekorimo zbog šale o "velikoj Albaniji", posete zvaničnika grčke vlade Prištini se povećavaju bez ikakvog očiglednog razloga. Od Pacisa do Mendoni.

Ako - kažem ako - Micotakis razmišlja o promeni konzistentne grčke politike o "nepriznavanju" kako bi se dodvorio Nemcima ne bi li ga spasli, čineći ustupak na račun grčkih nacionalnih interesa, dovešće do neviđenog nepoštovanja prema osećanjima velike većine grčkog naroda.

Nekada, kada se njegov dalji rođak Elefterios Venizelos našao u sličnoj dilemi, odbio je da proda Srbiju rekavši da je "Grčka suviše mala država da bi počinila tako veliko nečasno delo". Iskreno, ne znam Kirijakosove koncepte časti, ali ako bude učinio ovu stratešku grešku, ući će u crne stranice istorije.