Surlić: Srbija ne bi trebalo da bude kolateralna šteta zbog migrantske krize

Stefan Surlić, docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu rekao je komentarišući pucnjavu među migrantima u centru Horgoša, posle koje je privedeno 800 migranata, da prisustvujemo novom talasu izbeglica koji je uzrokovan već dugo godina krizama i ratovima.

"Sada se taj talas posle 2015. godine obnavlja. To je prilika za organizovane krijumčarske grupe da deluju i na teritoriji Srbije. To je jedan evropski problem. Mislim da je i u ovom slučaju došlo do sukoba dve konkurentske grupe koje su htele da omoguće migrantima da nelegalno pređu granicu".

Prema njegovim rečima, nažalost baca se senka na dosadašnji proces gde su migranti bili mirni, uzorni i kreira se jedna negativna slika, a zbog pojedinaca ne bi smeli da promenimo politiku koju je Srbija do sada imala i da je vrlo dobar domaćin ljudima koji su u nevolji.

Dodaje da je neophodno da se država suoči sa ovim kriminalnim grupama koje zloupotrebljavaju migrante, a potrebno je i da se pripremimo jer je u svetu oko 108 miliona ljudi u pokretu sa statusom izbeglica, a pretpostavlja se da će do 2050. biti dva ili tri talasa kakve smo imali 2015. i da će na udaru biti Evropa, pa samim tim i Srbija.

Surlić je rekao da desetine hiljada migranata prolazi kroz teritoriju Srbije i da većina njih su ili ekonomski migranti ili migranti koji beže od rata, a većina dolazi iz Avganistana, Sirije i Iraka.

"Srbija nije njihova destinacija, niko od njih se ne zadržava u Srbiji, oni pokušavaju da se domognu bogatijih zemalja Zapada. Srbija ne bi trebalo da bude kolateralna šteta. Trebalo bi da se nađe način kako pomoći tim ljudima, a opet osigurati bezbednost i smanjiti mogućnost da radikalne ekstremističke grupe zloupotrebe gostoprimstvo Srbije i dovedu do ovakvih incidenata kao što je bio ovaj u Horgošu", napomenuo je Surlić.

"Pokušaj da se ZSO proda drugi put Beogradu" 

Govoreći o KiM, Surlić je rekao da sada imamo pokušaj da se ZSO proda po drugi put Beogradu iako je to postignuto kao rešenje i model autonomije za Srbe na KiM još 2013. godine.

"U ovom trenutku ne vidim zašto bi ZSO bila deo nekog finalnog sporazuma jer mi imamo dva odvojena procesa - jedan je status Srba ni KiM i njihova prava koja se konstantno krše i okvir koji im je davno obećan ZSO, a drugi paralelni proces je status Kosova o kome se može razgovarati. Trenutno nema uslova za finalizaciju dogovora", objasnio je Surlić.

Napominje i da je tema KiM nešto što će odrediti i evropsku sudbinu Srbije.

"Mislim da će Srbija mimo svih kriterijuma koji su bili ispostavljeni svim zemljama prilikom pristupanja, da će se suočiti sa teškim političkim temama i uslovima, a to su finalni sporazum sa Prištinom i budući odnos sa Rusijom", kaže Surlić.

Dodao je da ohrabruje konstruktivan pristup Sjedinjenih Država u poslednjim pregovorima između Beograda i Prištine.