Takovska 10: S čime se suočava nova srpska vlada

Ima li iznenađenja u sastavu nove Vlade Srbije i šta čeka budući kabinet u emisiji "Takovska 10" analizirali su Bojan Klačar iz Cesida, politički analitičar Dejan Vuk Stanković, Vladimir Pejić iz "Faktora plus" i Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka.

Kao najistaknutiju stavku ekspozea koji je mandatarka Ana Brnabić predstavila u Skupštini Srbije, sagovornici su izdvojili enegetsku diversifikaciju, što je, ocenjeno je, i jedan od najvažnijih zadataka za novu Vladu.

"Energetska diverzifikacija i spoljnopolitički kurs zemlje, uz polurealističnu svest o tome kako treba održavati politiku ekonomskog razvoja, uprkos velikim izazovima, pre svega geopolitičkoj sitauciji na evropskom kontinentu", rekao je analitičar Dejan Vuk Stanković.

Ističe da je tendencija ka energetskoj diversifikaciji ispravna, te da stvaranje preduslova da energente dobijamo iz različitih izvora omogućava političku nezavisnost naše zemlje.

"Ostaje težnja da se i ostane na putu evropskih integracija... Ali i da se teži ka što boljim odnosima i sa Rusijom i sa Kinom, koja ima značajne investicije ovde", kaže Dejan Vuk Stanković.

Dušan Spasojević ističe da mu je predstavljanje ekspozea zvučalo "kao govor na završnoj izbornoj konvenciji".

"Nema sad jedne ključne velike vesti, već ima niz nekih manjih informacija... Nismo čuli odgovore koje smo očekivali - jasan stav šta će biti u odnosu na evropske sankcije Rusiji i šta su planovi oko Kosova", rekao je Spasojević.

Navodi i da su razne stvari u ekspozeu bile izbalansirane, ali da je na momente bilo i kontradiktornosti.

Govoreći o krupnim pitanjima, Dejan Vuk Stanković je istakao da će Vlada najtežu odluku doneti "jako brzo", jer se takve odluke donose na početku mandata. Spasojević se saglasio da se velike odluke donose na početku, ali da je veliko pitanje koliko će ova vlada trajati, budući da je predsednik rekao da će trajati jednu zimu.

"Krizna vlada", u 2024. rekonstrukcija ili izbori

Za Bojana Klačara je jasno da je energetika ključna reč u ekspozeu, te da će ovo biti "krizna vlada".

"Vidi se da u ekspozeu provejavaju posledice ukrajinske krize, na svim tačkama. I vidi se da će ovo biti vlada koja na neki način deluje u vanrednim okolnostima, to će biti krizna vlada.... Već sada znamo da će dobiti novog premijera sredinom ili tokom 2024. godine", rekao je Klačar napomenuvši da je teško da će za to vreme moći da se urade neke velike, reformske stvari.

Sa tim je saglasan i Vladimir Pejić. U ekspozeu vidi "čitav niz hitnih mera", kojima se, kako kaže, zapušavaju rupe zbog celokupne situacije u svetu. U 2024. očekuje ili rekonstrukciju ili nove izbore.

"Zanimljivo je to da diversifikacija nije vezana samo za energetiku, već za političko opredeljenje vlade, mi smo u zamršenom kolu... Nisam ni siguran da premijerka i predsednik i sami znaju u kom pravcu će ići, jer je teško odgovoriti na to pitanje, pogotovo po pitanju KiM", rekao je Pejić.

Napominje i da je u ovom trenutku teško da neko u Srbiji može da odgovori na pitanje da li ćemo uvoditi sankcije Rusiji.

"I Vučić i prethodna Vlada, i ova koja je kontinuitet prethodne vlade, vode izbalansiranu politiku i siguran sam da će i u narednom periodu nastaviti u tom ritmu i da neće biti klasičnog opredeljenja za jednu ili drugu stranu", rekao je Pejić uz ogradu da je pitanje koliko će dugo moći tako.

Poruka za EU

Komentarišući to što je najveći akcenat na energetici i ekonomiji, iako je dobar deo ekspozea posvećen i KiM, Dejan Vuk Stanković kaže da je pitanje KiM decenijski problem za koji se traži razrešenje uz postizanje makar minimalnog kompromisa, ali da je on sada uvezan i sa odnosima sa Rusijom.

Poruka Srbije Evropskoj uniji o poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta je, kaže, konstantna. Na pitanje kako bi to shvatio da je bio na mestu ambasadora, koji su u Skupštini pratili izlaganje ekspozea, odgovara:

"Da sam ruski ambasador rekao bih - nastavite Srbi. Da sam zapadni verovatno bih rekao - zvuči dobro, ali nije realno."

Dušan Spasojević je naglasio da je još jednom potvrđen stav Srbije, ali da kada pitanje KiM i EU stoje jedno pored drugog tu postoje kontradiktornosti, jer postoji težnja da se nađe diplomatsko rešenje, a nije ispunjen najvažniji deo Briselskog sporazuma - a to je formiranje ZSO.

"Ana Brnabić je rekla - EU je naš najvažniji partner, jasno je nama šta vlada pokušava da drži u balansu", rekao je Spasojević napomenuvši da se to sada dovodi u vezu i sa ratom u Ukrajini, ali da ipak postoji određeni prostor za dogovor.

"Postoji nekoliko tema koje su deo sličnog paketa i ne možemo u odnosu na sve teme zatezati odnose, negde se mora malo popustiti, možemo tu dodati i pitanje regionalnih odnosa.... Srbija može da da nešto da doprinese na tim poljima a da ovde dobije neku vrstu slobodnog prostora", rekao je Spasojević.

Sankcije Rusiji, ima li mesta za simboliku

Spasojević ne očekuje da u narednom periodu dođe do prelomnih odluka i smatra da, ukoliko dođe do nekih sankcija Rusiji, one neće biti iz svih paketa.

Dejan Vuk Stanković napominje da su sankcije koje se od Srbije zahtevaju stvar političke simbolike.

"Evropskoj uniji i Americi je potrebna poruka koja bi išla ka Kremlju, da su oni politički izolovani", naglašava Dejan Vuk Stanković.

Poručio je da je dobro to što se vlast drži međunarodnog javnog prava, jer nije moguće imati jedan stav prema KiM a drugi prema ukrajinskim oblastima koje Rusija sada smatra svojom teritorijom.

Klačar dodaje da nije siguran da bi Zapad u ovom trenutku prihvatio simbolične sankcije Rusiji.

"Još manje znamo da li bi zvanični Kremlj bio spreman da simbolično odgovori na te sankcije... Stalno pričamo o pritiscima Zapada. Ne priča se o pritiscima koji sasvim sigurno dolaze iz zvaničnog Kremlja. Ja sam sklon da verujem da ih ima i nisam spreman da verujem da bi odgovor bilo simboličan", kaže Klačar.

Šta će biti prvi izazovi

Vladimir Pejić napominje da ne zavisi od nas koji će se problemi prvo rešavati, a koji ostavljati za kasnije, već da to zavisi od razvoja sitacuje u samoj Ukrajini.

"Ne znamo kako će Rusija dalje da se ponaša po pitanju KiM", rekao je Pejić i dodao da postoje prolemi na koje ne možemo da utičemo.

Analitičar Dejan Vuk Stanković kao prvi izazov vidi suočavanje javnosti sa sadašnjim okolnostima.

"Da u sadašnjom okolnostima politika mora da bude politika opredeljenja. A to je promena paradigme... Ako zadržimo ovaj kurs, moramo biti svesni njegove manjkavosti i prednosti", rekao je Stanković.

Napominje da bi Srbija mogla da bude posrednik između antagonizovanih strana u ratu, navevši primer Turske "koja Ukrajini prodaje bajraktare i trguje sa Rusijom i ne uvodi joj sankcije".

"Naše javno mnjenje treba da prestane da bude navijačko i da se proba strukturirati - da čujemo prednosti i mane obe strane", ističe Stanković.

To se, međutim, ne može postići preko noći, upozorava Klačar, jer se radi o radikalnim promenama. Međutim, saglasan je da se o tome treba razmišljati.

"Prvi prioritet u ovom momentu je energetska bezbednost, zima dolazi, dakle mislim da je to prvi konkretan prioritet. Ovo dalje - Kosovo, sanckije, jesu kratkoročno važne stvari ali mi se čini da će Vlada morati na početku da se suoči sa energetskom bezbednošću, inflacijom, ekonomijom, a da se paralelno bavi ovim temama", kaže Klačar.

Navodi da pitanja KiM i EU u ekspozeu čita kao poziv EU za strateški dugoročni dogovor.

"Da se uvaži specifičnost koju Srbija ima, da Srbija na neki način uvaži poziciju EU sa njihove tačke gledišta i da se negde napravi spona koja bi rezultirala strateškim dogovorom, koji bi uključio paralelno i promenu paradigme", dodaje Klačar.

Spasojević takođe smatra da bi ova Vlada mogla da počne da menja kurs - ukoliko to želi i ukoliko donese takvu odluku, jer, dodaje, postoji značajni prostor da se javno mnenje drugačije oblikuje.

"Promena paradigme ka EU bila bi kritikovana od strane jednog dela, ali podržana od strane većeg dela javnosti. Čini mi se da vlada i dalje ima dovoljno kapaciteta i političku moć, dominaciju na političkoj sceni da može sebi da dozvoli pomeranje", rekao je Spasojević.

Dodaje da je i Istoku jasno da nema puno partnera u ovom delu Evrope, te da bi njihova reakcija morala da bude svedena.

Ima li iznenađenja u Nemanjinoj

Sagovornici RTS-a smatraju da je nova vlada - vlada kontinuiteta, iako polovinu sastava čine nova lica, od kojih neka nisu do sada imala političko iskustvo.

Klačar ističe da nije očekivao da će vlada biti ovako velika jer je, kako kaže, sa 28 članova jedna od većih za 32 godine višestranačja.

"Čini se da je bila ideja da se ne izlazi sa licima koja mogu da polarizuju javnost, vodilo se računa da u Vladi bude za svakoga po nešto. Nekako se čini da su naivna očekivanja da je moguće imati vladu koja će biti iskučivo pro nešto - izrazito liberalna, prozapadna, proistočna", kaže Klačar.

Dodaje da se vodilo računa da se obezbedi sinhronizovano delovanje.

"U prošloj vladi smo imali dva ili tri ministra koja su govorila drugačije od onoga što je proklamovala vlade, očekujem manje disonantnih tonova", rekao je Klačar i dodao da je ovo prva Vlada SNS-a koja se pravi u trenucima velike krize. 

I Spasojević primećuje da u Vladi neće biti ljudi koji su u prethodnom mandatu govorili o spoljnopolitičkim temama na način koji je odudarao od srednje linije, koja se vidi kod Vučića i Brnabić.

U tom kontekstu je pomenuo da nema Zorane Mihajlović, Aleksandra Vulina, kao i Branimira Nedimovića.

"Biće važno videti šta će biti njihove sudbine, ako Vulin završi na čelu BIA to će biti i simbolički važna poruka, naročito u kontekstu spoljnopolitičkih i bezbednosnih pitanja, ali će manje biti prisutan u dnevno političkom životu", rekao je Spasojević.

Napominje da se sa učestalijim menjanjem vlade "održava dominacija predsednika države i stranke u odnosu na ministre".

Za Dejana Vuka Stankovića je princip stalne potencijalne smene i odgovornosti ministara dobar, jer se, kako kaže, izvlači maksimum od svakoga i ne postoji "nasledno pravo na ministarsko mesto".

Napominje da je dobro što u vladi ima i eksperata i ljudi sa političkim iskustvom, jer je ono neophodno u kriznim vremenima.

Kao interesantna imena u novom sastavu vidi buduću ministarku Jelenu Begović, zatim Tomislava Žigmanova, za kojeg kaže da može biti neka vrsta mosta između Beograda i Zagreba.

Vladimir Pejić smatra da će, uprkos novim imenima i licima, vlada biti homogena.

"Pre svega zbog velikog uticaja predsednika republike, zatim zbog kontinuiteta prethodne vlade, tu je 50 odsto ministara iz prošle vlade, a tu su i prepoznatljive političke ličnosti koje nisu bile u Vladi a sada jesu", kaže Pejić.

Za Bojana Klačara je ulazak Tanje Miščević u Vladu znak da bi evrointegracije mogle više da budu u fokusu nego do sada. Napominje da se po prvi put na čelu Ministarstva energetike i rudarstva nalazi nestranačka ličnost, što vidi kao želju da se energetska politika promišlja malo drugačije u odnosu na prošlost.

Pejić međutim ne očekuje da ministar energetike u velikoj meri utiče na spoljnu politiku.

Za Ivicu Dačića kao ministra spoljnih poslova kaže da je prihvatljiv i Istoku i Zapadu, ali da će se on prilagoditi spoljnoj politici koju vodi Aleksandar Vučić i ljudi oko njega - što, napominje, ne znači da neće imati uticaj.