Žiofre: Nadam se da ćemo uspeti da ubedimo Srbiju da nam se pridruži u sankcijama prema Rusiji

Emanuele Žiofre je, u intervjuu za RTS, objasnio da je stopa usklađenosti spoljne politike Srbije sa EU za godinu dana pala sa 64 na 45 odsto i da je to važan segment koji je primećen u izveštaju o napretku. Žiofre je rekao da sankcije prema Rusiji imaju cenu, ali da im je cilj da zaustave ratnu mašineriju.

Gospodine Žiofre, šta bi trebalo da znamo o izveštaju o napretku, koliko je Srbija daleko od EU ili, da budemo optimistični, koliko je Srbija blizu Uniji?

Važno je napomenuti da on predstavlja činjeničnu analizu toga gde se nalazimo, zabeležen je napredak u nekim oblastima, a u drugima treba više da radimo. U nekim oblastima smo, nažalost, zabeležili nazadovanje. Ali, hajde da se fokusiramo na ono što je pozitivno bilo i šta je približilo Srbiju EU. Jedna važna stvar je ono što je urađeno u pravosuđu jer nakon ustavnog referenduma, izmena Ustava, vidimo kontinuiran napredak u reformama pravosuđa koje će biti odgovornije i nezavisnije. Novi zakoni se pripremaju, poslati su Venecijanskoj komisiji, posao je u toku i to je pozitivna vest. Takođe smo videli pozitivno dešavanje u borbi protiv korupcije, time da se radilo na ispunjavanju preporuka GREKA kako bi se nedostaci eliminisali. U svakom slučaju, idemo u dobrom pravcu. Ono što treba da se intenzivira jeste oblast medija, imamo strategiju, imamo akcioni plan, ali se ne sprovode, kasnimo i na to ćemo morati da se fokusiramo sa novom Vladom. Tamo gde smo imali tzv. nazadovanje, to je pitanje usklađenosti spoljne politike gde imamo smanjenje usklađenosti.

Poglavlje 31 se ispostavilo kao problematično. Procenat usklađenosti spoljne politike sa EU je 45 odsto. Ali, ovo poglavlje još nije otvoreno. Zašto moramo da uskladimo politiku sa spoljnom politikom EU s obzirom na to da još nismo deo EU?

Da, naravno, Srbija još nije deo EU, ali ovo poglavlje postoji i postoji obaveza svake zemlje kandidata da progresivno usklađuje spoljnu politiku sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Srbija je 2021. uložila značajne napore da poveća stopu usklađenosti koja je bila 64 odsto i to je dobar rezultat i prošle godine su bili stvoreni dobri uslovi za otvaranje novog klastera jer je to bio politički signal da je Srbija spremna za dalje. Sada vidimo da je stopa usklađenosti pala sa 64 na 45 odsto i to je važan element koji je primećen u izveštaju.

EU očekuje da Srbija uvede sankcije Rusiji. U slučaju da Beograd to uradi, da li je Unija spremna da na neki način to kompenzuje? Možete čuti od zvaničnika Srbije da zemlja gubi stotine miliona dolara zbog sankcija na rusku naftu.

Pre svega, moramo da razumemo zašto sankcije. Sankcije postoje da bi se zaustavila ratna mašinerija Rusije koja svakodnevno ubija obične Ukrajince, obične građane, ispaljuje projektile, koristi dronove, uništava sve. Ideja je, dakle, da pomognemo običnom narodu koji trpi zbog tog rata.

Izvinjavam se, ali neko će u Srbiji primetiti da recimo EU nije uvela sankcije na ruski gas, jer 40 odsto potreba za gasom zadovoljava ili je zadovoljavala iz Rusije.

Pitanje koje Vi postavljate jeste cena sankcija. Sankcije imaju cenu, a to je cena naše slobode i mi u Evropi već plaćamo tu cenu, ali smo preduzeli mere. Nekad smo bili zavisni od ruskog gasa 40 odsto, sada smo smanjili na devet odsto.

Ali, i dalje uvozite?

I dalje uvozimo, ali moramo da diverzifikujemo naše izvore snabdevanja. Pitanje koje treba da se postavi je kako možemo zajedno da podelimo posledice rata i koje mere da preduzmemo da zaustavimo rat. Zapadni Balkan i njegova budućnost je u EU. Mi smo već preduzeli mere da mu pomognemo. Radimo zajedno na diverzifikaciji i ovde u Srbiji. Sada je Srbija 100 odsto zavisna od Rusije i zato gradimo gasni interkonektor sa Bugarskom zajedno sa Vladom Srbije.

Ali, on će biti gotov u poslednjem kvartalu 2023. Šta u međuvremenu?

Da, potrebno je vreme za to, i radimo i na drugim stvarima. Pozvali smo Srbiju da bude deo zajedničke platforme za nabavku gasa, vodonika i TNG. Takođe smo pozvali sve ministre Zapadnog Balkana da prisustvuju našem neformalnog sastanku pre nekoliko nedelja. To je kompleskno pitanje jer moramo međusobno da se slušamo. Tu nije samo gas, već i cena struje, nafte. U aprilu smo uveli izuzeće za Srbiju kako bi mogla da uvozi naftu preko Janafa. Dakle, preduzeli smo mere kako bismo zaštitili Srbiju od posledica, ali ovo je važno pitanje za građane, privredu i moramo da budemo u redovnoj vezi sa vlastima u Srbiji i na Zapadnom Balkanu, da čujemo šta je potrebno, šta EU može da uradi da odgovorimo na krizu.

Ali, šta posle decembra? Tada bi EU trebalo da odluči da li će preko Hrvatske, preko mora, moći da se uvozi ruska nafta koja se kasnije dostavlja balkanskim zemljama i Srbiji? Možete li nam reći da li će i posle toga to biti moguće?

Pitanje je jednostavno. Da li je moguće uvoziti naftu preko Hrvatske - to nije pitanje, pitanje je da li je moguće uvoziti rusku naftu. To je na stolu. I moramo da vidimo šta će se desiti.

Da, ali ovde će vam reći da je nafta iz drugih zemalja skuplja od ruske.

Da, postoji pitanje cene sa kojim se svi suočavamo i koje utiče na sve nas i razgovaramo o tome kako možemo da smanjimo cene ugljovodonika, gasa, nafte, struje. Ovo  je problem kontinenta i čak više od toga, globalni je problem i zahteva globalno rešenje. Radimo na tome i želimo da Zapadni Balkan, a posebno Srbija, bude deo toga.

Šta će se desiti ako Srbija ne uvede sankcije Rusiji?

Razgovori sa Srbijom se konstantno vode i nadam se da ćemo uspeti da je ubedimo da nam se pridruži. Već smo videli da je Srbija zauzela jasne stavove na međunarodnim forumima i samo pre neki dan se pridružila 141 zemlji zbog aneksije delova Ukrajine. Samo su se četiri zemlje pridružile Rusiji. Kada imate tako malo zemalja, Rusija je izolovana. To su mali signali koje Srbija daje i mi želimo da vidimo više kada je reč o sankcijama. Ovo je partnestvo koje ima za cilj članstvo Srbije u EU, kako bi Srbije postala deo porodice.

Pre nekoliko dana ste u intervjuu rekli da Zapadni Balkan pripada Evropi, da nudite zemljama da budu deo evropske porodice. Ali, ovde će vas ljudi pitati - kada?

Teško je dati datum, što su brže reforme, to ćete brže stići dalje. Ovo je proces koji se zasniva na zaslugama, ovo nije međunarodni sporazum, ovo je biti deo političke unije, to je bliska porodica, treba videti koliko je ta porodica važna i treba da uradimo sve da Srbija postane članica. Što brže sprovedemo reforme, što se brže usklade politike, to će brže doći taj datum.

Članstvo u EU pominje se u kontekstu, ne reformi, nego pitanja Kosova. Govorim o predlogu Nemačke i Francuske za rešenje kosovskog pitanja. Plan predviđa da Kosovo postane članica UN, dok Srbija treba da dobije finansijsku pomoć i brz put ka članstvu u EU. Šta se dešava ako ne prihvatimo plan?

Ne mogu da komentarišem pregovore koji su u toku, mogu da kažem da smo odlučni da stvorimo uslove da se postigne sveobuhvatni sporazum koji će normalizovati odnose sa Prištinom. Upravo je to mandat EU i to je ono na čemu naš specijalni predstavnik Miroslav Lajčak vrlo naporno radi, bio je juče u Beogradu, a često posećuje i region. Ovo je važno i za put Srbije ka EU i za živote ljudi na terenu.

Evropska unija je najveći srpski investitor, najveći trgovinski partner i najveći donator u Srbiji. Može li neslaganje na političkom planu to da ugrozi?

Da, mi jesmo glavni ekonomski partner Srbije, samo prošle godine evropske kompanije su investitrale 1,8 milijardi evra u Srbiji, spoljnotrgovinski smo najveći partner i donator. Moja kancelarija radi na 200 miliona evra donacija svake godine. Vidimo porast direktnih stranih investicija, iz EU uglavnom. A zašto se dešavaju, zato što su Srbi vredni, sposobni, radni. Drugo, Vlada je stvorila dobre uslove za investicije, i treće, svi vide budućnost Srbije u EU, da će biti deo jedinstvenog tržišta koje je jedno od najbogatijih na svetu. Činjenica da Srbija govori da je članstvo u EU njen strateški cilj, to je pravac kojim treba da nastavimo. Evropska unija nije Kina. Privatni sektor donosi sopstvene odluke, slobodni su da odluče gde će ulagati, gde će biti najviše profita, najveći povrat od investicija i dokle god Srbija bude napredovala ka EU, imaćemo i te investicije.