Koliko je Priština daleko od stolice u UN, a Beograd blizu EU

Dokument na četiri strane sa 13 tačaka pre mesec dana predočen je i Aljbinu Kurtiju i Aleksandru Vučiću, a tokom posete izaslanika Francuske i Nemačke Prištini i Beogradu.

Predsednik Republike pre dva dana analizira detaljnije – članstvo Prištine u Ujedinjenim nacijama, zauzvrat brže integracije Srbije to je, kaže, bilo na stolu. Takav predlog za Beograd je neprihvatljiv, neizvesno je, međutim, šta sledi. 

"Očekuje nas teška borba, pritisci će se povećavati, ali je naše da se borimo i izborimo za poštovanje međunarodnog prava", smatra direktor Kancelarije za KiM Petar Petković.

U detalje predloga Francuske i Nemačke ambasador Sjedinjenih Država u Beogradu nije hteo da ulazi. Sada samo podseća – zapadne zemlje traže od Beograda i Prištine da se drže dijaloga i da pokušaju da smanje tenzije kako bi došli do normalnih odnosa.

"Bilo to u ovom ili sledećem veku, Srbi kada se probude videće da su Albanci na jugu. Nadam se da će normalizacija biti postignuta u međuvremenu kako bi se nastavilo sa stvarima koje su važne prosečnim ljudima", ističe ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil.

Uprkos predlogu Berlina i Pariza da dozvoli Prištini članstvo u međunarodnim organizacijama, ministarka za evropske integracije ponavlja: Unija je strateško opredeljenje Srbije. Međutim, ukazuje, pravac koji pokazuju ključne zapadne vlade nije onaj za koji treba da se zauzme Evropa.

"Nismo se tako dogovorili, potpisali smo pregovarački okvir koji ima jasne smernice. Druga stvar: za sve i za one koji priznaju tzv. nezavisno Kosovo, osnovni uslov za članstvo u UN pa i u SE, je da budete funkcionalna demokratija. Da li neko zatvara oči, kakva kontinuirana i bezočna kršenja ljudskih prava koja nisu u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima se dešavaju na KiM prema Srbima i prema drugim građanima", kaže ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.

Dva razloga zašto Priština ne može u UN 

Stolica za Kosovo u Ujedinjenim nacijama izmiče se najmanje iz dva razloga, smatra nekadašnji ambasador pri UN.

"Prvo zato što smo mi matična zemlja, neophodna je saglasnost matične zemlje za nasilno izdvajanje dela te zemlje i pretvaranje tog dela u drugu državu. Drugo Savet bezbednosti daje konačnu reč, a tamo se nalaze Rusija i Kina", objašnjava nekadašnji ambasador pri UN Vladislav Jovanović.

"Srbija ima načina da se bori za taj svoj interes vezama, direktnim vezama sa ruskim rukovodstvom, pa i sa kineskim. I mislim da nije realno da se očekuje da oni odustanu od negiranja, odnosno stavljanja veta ukoliko Srbija od njih to traži, ali nikad ne reci nikad u međunarodnim odnosima. Oni to naravno rade zbog svojih interesa a ne zbog ljubavi prema Srbiji, i treba biti spreman na to da se to dogodi, da odustanu, ali mislim da to nije realno očekivati u ovom trenutku", kaže nekadašnji ambasador u Nemačkoj prof. Ivo Visković.

Presedan koji bi bio opasan za sve zemlje 

Zemlje koje su priznale Kosovo, smatra Jovanović, prekršile su dokument OEBS-a kao i povelju UN koje ne priznaju pravo nacionalnih manjina na samoopredeljenje.

"Potencijalno preti svim drugim višenacionalnim zemljama. Španija je to osetila kada je odbila ne nacionalnoj manjini nego narodu Katalonije da dâ izlazak. Velika Britanija sistematski blokira Škotsku koja se dobrovoljno ujedinila i sad kad hoće da izađu oni prave razliku. Ovaj slučaj je potencijalno opasan za sve te zemlje", smatra Jovanović.

"Sukobljavaju se dva problematična principa međunarodnih odnosa: princip teritorijalnog integriteta država i princip prava na samoopredeljenje. Nažalost, oni se međusobno isključuju i pitanje je ko će dati kome od ta dva principa prednost. Ja bih uvek dao teritorijalnom integritetu zbog ogromnog potencijalnog broja slučajeva samoopredeljenja, u slučaju da se samoopredeljenje prizna kao vrhunski princip. Ali naravno onima kojima to odgovara daju prednost samoopredeljenju", kaže Visković. 

Kampanja Prištine za prijem u međunarodne organizacije bila je okidač za nastavak kampanje Beograda za "otpriznavanja". Računica Srbije je da je do septembra 2020. osamnaest država povuklo priznanje, a od proleća ishodovali su, kažu, još osam.